SRBIJA ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.

Publication date: 2012

SRBIJASRBIJA ISTRAŽIVANJEISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH VIŠESTRUKIH POKAZATELJAPOKAZATELJA 2010.2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA IzdavačIzdavač UNICEF BeogradUNICEF Beograd Za izdavačaZa izdavača Judita ReichenbergJudita Reichenberg Direktorka UNICEF-a u SrbijiDirektorka UNICEF-a u Srbiji LekturaLektura Bogdana MiloševićBogdana Milošević DizajnDizajn Rastko ToholjRastko Toholj Naslovna fotografijaNaslovna fotografija © UNICEF Srbija/Dušan Milenković© UNICEF Srbija/Dušan Milenković ŠtampaŠtampa Radunić, BeogradRadunić, Beograd Tiraž 350Tiraž 350 ISBN ISBN 978-86-82471-91-2978-86-82471-91-2 Novembar 2012.Novembar 2012. Istraživanje višestrukih pokazatelja (Istraživanje višestrukih pokazatelja (Multiple Indicator Cluster Survey – MICSMultiple Indicator Cluster Survey – MICS) u Republici Srbiji ) u Republici Srbiji sproveo je 2010. godine Republički zavod za statistiku. Finansijsku i tehničku podršku obezbedio je sproveo je 2010. godine Republički zavod za statistiku. Finansijsku i tehničku podršku obezbedio je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF).Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF). MICS istraživanje je međunarodni program istraživanja koje se sprovodi u domaćinstvima, a koji MICS istraživanje je međunarodni program istraživanja koje se sprovodi u domaćinstvima, a koji je kreirao UNICEF. U Republici Srbiji MICS je sproveden u okviru četvrtog kruga MICS-a (MICS4) je kreirao UNICEF. U Republici Srbiji MICS je sproveden u okviru četvrtog kruga MICS-a (MICS4) organizovanog u celom svetu. Ovim istraživanjem obezbeđuju se ažurirani podaci o položaju dece organizovanog u celom svetu. Ovim istraživanjem obezbeđuju se ažurirani podaci o položaju dece i žena i mere se ključni indikatori koji državama omogućavaju da prate napredovanje u ostvarivanju i žena i mere se ključni indikatori koji državama omogućavaju da prate napredovanje u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja i drugih međunarodnih obaveza. Dodatne informacije o globalnom Milenijumskih ciljeva razvoja i drugih međunarodnih obaveza. Dodatne informacije o globalnom projektu MICS nalaze se na sajtu www.childinfo.org. projektu MICS nalaze se na sajtu www.childinfo.org. Pri navođenju navestiPri navođenju navesti Republički zavod za statistiku, 2012. Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji, 2010. Republički zavod za statistiku, 2012. Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji, 2010. Finalni izveštaj. Beograd, Republika Srbija: Republički zavod za statistiku.Finalni izveštaj. Beograd, Republika Srbija: Republički zavod za statistiku. ZahvalnicaZahvalnica Veliki broj ljudi je svojim stručnim znanjem, ličnim entuzijazmom i posvećenošću doprineo sprovođenju ovog Veliki broj ljudi je svojim stručnim znanjem, ličnim entuzijazmom i posvećenošću doprineo sprovođenju ovog istraživanja i realizaciji izveštaja u cilju obezbeđivanja boljeg života za svu decu u Republici Srbiji.istraživanja i realizaciji izveštaja u cilju obezbeđivanja boljeg života za svu decu u Republici Srbiji. Kao i u prethodno sprovedenim istraživanjima, koncept MICS-a, uključujući poboljšanja i novine, kreirao je Kao i u prethodno sprovedenim istraživanjima, koncept MICS-a, uključujući poboljšanja i novine, kreirao je UNICEF-ov globalni tim za MICS, koji je i rukovodio ovim istraživanjem. Ivana Bjelić i Turgay Unalan dali su UNICEF-ov globalni tim za MICS, koji je i rukovodio ovim istraživanjem. Ivana Bjelić i Turgay Unalan dali su značajnu tehničku podršku u pogledu obrade i analize podataka. Siraj Mahmudlu je pružao podršku čitavom značajnu tehničku podršku u pogledu obrade i analize podataka. Siraj Mahmudlu je pružao podršku čitavom procesu od početka do kraja i dao je konstruktivan doprinos nacrtu izveštaja. Globalnim projektom MICS procesu od početka do kraja i dao je konstruktivan doprinos nacrtu izveštaja. Globalnim projektom MICS rukovodio je Attila Hancioglu, čija su uputstva, ogromno iskustvo i beskrajno strpljenje bili od ključne važnosti rukovodio je Attila Hancioglu, čija su uputstva, ogromno iskustvo i beskrajno strpljenje bili od ključne važnosti za prevazilaženje prepreka na koje se nailazilo tokom sprovođenja ovog istraživanja i sastavljanja izveštaja. za prevazilaženje prepreka na koje se nailazilo tokom sprovođenja ovog istraživanja i sastavljanja izveštaja. Po drugi put, direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je u ime ove institucije sklopio Po drugi put, direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je u ime ove institucije sklopio partnerstvo sa UNICEF-om u cilju sprovođenja Istraživanja višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji. Njegov partnerstvo sa UNICEF-om u cilju sprovođenja Istraživanja višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji. Njegov tim, kojim je vešto rukovodila Dragana Đoković–Papić, pokazao je veliko znanje, f leksibilnost i entuzijazam. tim, kojim je vešto rukovodila Dragana Đoković–Papić, pokazao je veliko znanje, f leksibilnost i entuzijazam. Mirjana Ogrizović–Brašanac je veoma pažljivo sprovela izbor uzorka, dok su Jovanka Stojanović i Vladica Janković Mirjana Ogrizović–Brašanac je veoma pažljivo sprovela izbor uzorka, dok su Jovanka Stojanović i Vladica Janković pokazali svoju posvećenost i stručnost pri sprovođenju svake faze MICS-a, uz obezbeđivanje najboljeg kvaliteta i pokazali svoju posvećenost i stručnost pri sprovođenju svake faze MICS-a, uz obezbeđivanje najboljeg kvaliteta i poštovanje rokova. Svi timovi koji su sprovodili ovo istraživanje, uključujući koordinatore, lica koja su obavila rad poštovanje rokova. Svi timovi koji su sprovodili ovo istraživanje, uključujući koordinatore, lica koja su obavila rad na terenu i osoblje koje je vršilo unos podataka, izvršavali su svoje zadatke vredno i efikasno.na terenu i osoblje koje je vršilo unos podataka, izvršavali su svoje zadatke vredno i efikasno. Tim UNICEF-a Srbija, koji predvode Judita Reichenberg i Lesley Miller, strpljivo je obezbeđivao svoje komentare, Tim UNICEF-a Srbija, koji predvode Judita Reichenberg i Lesley Miller, strpljivo je obezbeđivao svoje komentare, stručnost i podršku tokom svih faza sprovođenja MICS4. Goran Milovanović, kao konsultant za MICS4, takođe stručnost i podršku tokom svih faza sprovođenja MICS4. Goran Milovanović, kao konsultant za MICS4, takođe je pružao značajnu pomoć. Sveukupnom koordinacijom MICS-a, na nivou cele zemlje, kompetentno je rukovodila je pružao značajnu pomoć. Sveukupnom koordinacijom MICS-a, na nivou cele zemlje, kompetentno je rukovodila Aleksandra Jović.Aleksandra Jović. Podrška resornih ministarstava i stručnjaka, uz sugestije u vezi sa nacrtom upitnika i finalnim izveštajem, bila Podrška resornih ministarstava i stručnjaka, uz sugestije u vezi sa nacrtom upitnika i finalnim izveštajem, bila je veoma korisna. Posebno značajna je bila podrška Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade je veoma korisna. Posebno značajna je bila podrška Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, koji je učestvovao u svim fazama MICS4 kao deo Tehničke komisije. Republike Srbije, koji je učestvovao u svim fazama MICS4 kao deo Tehničke komisije. Na kraju, takođe se mora istaći i to da prikupljanje podataka ne bi bilo moguće bez pojedinaca i domaćinstavaNa kraju, takođe se mora istaći i to da prikupljanje podataka ne bi bilo moguće bez pojedinaca i domaćinstava u Republici Srbiji, uključujući i one koji žive u romskim naseljima, a koji su velikodušno otvorili vrata svojih domova u Republici Srbiji, uključujući i one koji žive u romskim naseljima, a koji su velikodušno otvorili vrata svojih domova i odvojili svoje vreme kako bi doprineli realizaciji ovog istraživanja.i odvojili svoje vreme kako bi doprineli realizaciji ovog istraživanja. Spisak skraćenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1111 Tabela rezimiranih rezultata . . . . . . . . . . . . . . . 1313 REZIME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1717 I. UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2323 IstorijatIstorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2323 Ciljevi istraživanjaCiljevi istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2424 II. UZORAK I METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA . . . . . . . 2525 Plan uzorka za Republiku SrbijuPlan uzorka za Republiku Srbiju . . . . . . . . . . . . . 2525 Plan uzorka za romska naseljaPlan uzorka za romska naselja . . . . . . . . . . . . . . 2525 UpitniciUpitnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2626 Obuka i rad na terenuObuka i rad na terenu . . . . . . . . . . . . . . . . . 2727 Obrada podatakaObrada podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2727 Struktura izveštajaStruktura izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2727 Kako čitati tabeleKako čitati tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2828 IIIA OBUHVAT UZORKA ZA REPUBLIKU SRBIJU I KARAKTERISTIKE DOMAĆINSTAVA I ISPITANIKA . . . . . 2929 Obuhvat uzorkaObuhvat uzorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2929 Karakteristike domaćinstavaKarakteristike domaćinstava . . . . . . . . . . . . . . 3131 Karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina,Karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i decemuškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece mlađe od pet godina mlađe od pet godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3333 Podaci o tome sa kim deca živePodaci o tome sa kim deca žive . . . . . . . . . . . . . 3737 IIIB OBUHVAT UZORKA ZA ROMSKA NASELJA I KARAKTERISTIKE DOMAĆINSTAVA I ISPITANIKA . . . . . 3939 Obuhvat uzorkaObuhvat uzorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3939 Karakteristike domaćinstava Karakteristike domaćinstava . . . . . . . . . . . . . . 4040 Karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina,Karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i decemuškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece mlađe od pet godina mlađe od pet godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4242 Podaci o tome sa kim žive deca u romskim naseljimaPodaci o tome sa kim žive deca u romskim naseljima . . . . 4545 IV. SMRTNOST DECE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4747 V. ISHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4949 Stanje uhranjenostiStanje uhranjenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4949 Dojenje i ishrana odojčadi i male deceDojenje i ishrana odojčadi i male dece . . . . . . . . . . 5656 Deca s malom telesnom težinom Deca s malom telesnom težinom . . . . . . . . . . . . 7070 VI. ZDRAVLJE DECE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7272 Oralna rehidracijaOralna rehidracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7272 Traženje medicinske pomoći i lečenje pneumonije antibioticimaTraženje medicinske pomoći i lečenje pneumonije antibioticima . 8282 Korišćenje čvrstih gorivaKorišćenje čvrstih goriva . . . . . . . . . . . . . . . . 8787 VII. VODA I SANITACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . 9191 Korišćenje poboljšanih izvora vodeKorišćenje poboljšanih izvora vode . . . . . . . . . . . . 9191 Korišćenje poboljšanih načina uklanjanjaKorišćenje poboljšanih načina uklanjanja otpadnih materijaotpadnih materija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100100 Pranje rukuPranje ruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108108 SADRŽAJSADRŽAJ VIII. REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE . . . . . . . . . . . 112112FertilitetFertilitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112112Kontracepcija Kontracepcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117117 Nezadovoljena potrebaNezadovoljena potreba . . . . . . . . . . . . . . . . 122122 Prenatalna zaštitaPrenatalna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126126 Pomoć pri porođajuPomoć pri porođaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 134134 Mesto porođajaMesto porođaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137137 IX. RAZVOJ DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . 139139 Obrazovanje i učenje u ranom detinjstvuObrazovanje i učenje u ranom detinjstvu . . . . . . . . 139139 Razvoj u ranom detinjstvu Razvoj u ranom detinjstvu . . . . . . . . . . . . . . 151151 X. PISMENOST I OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . 154154 Pismenost mladihPismenost mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154154 Spremnost za školuSpremnost za školu . . . . . . . . . . . . . . . . . 157157 Pohađanje osnovne i srednje školePohađanje osnovne i srednje škole . . . . . . . . . . . 162162 XI. ZAŠTITA DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . 175175 Upis u matičnu knjigu rođenih Upis u matičnu knjigu rođenih . . . . . . . . . . . . 175175 Disciplinovanje deteta Disciplinovanje deteta . . . . . . . . . . . . . . . . 177177 Rano stupanje u brak Rano stupanje u brak . . . . . . . . . . . . . . . . 180180 Stavovi prema nasilju u porodiciStavovi prema nasilju u porodici . . . . . . . . . . . . 189189 XII. HIV/SIDA I SEKSUALNO PONAŠANJE . . . . . . . . 194194 Informisanost o načinu prenošenja HIV-aInformisanost o načinu prenošenja HIV-a i predrasude o HIV-u/sidii predrasude o HIV-u/sidi . . . . . . . . . . . . . . . 194194 Pozitivan stav prema ljudima koji žive sa HIV-om/sidomPozitivan stav prema ljudima koji žive sa HIV-om/sidom . . 207207 Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV; Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV; savetovanje i testiranje tokom prenatalne zaštitesavetovanje i testiranje tokom prenatalne zaštite . . . . . 212212 Seksualno ponašanje koje je povezanoSeksualno ponašanje koje je povezano sa prenošenjem HIV-asa prenošenjem HIV-a . . . . . . . . . . . . . . . . 222222 XIII. PRISTUP MASOVNIM MEDIJIMA I KORIŠĆENJE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA . . . 238238 Pristup masovnim medijimaPristup masovnim medijima . . . . . . . . . . . . . 238238 Korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija Korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija . . 243243 XIV. SUBJEKTIVNI OSEĆAJ BLAGOSTANJA . . . . . . . 247247 PRILOZIPRILOZI Prilog A. Plan uzorkaPrilog A. Plan uzorka Plan uzorka za Republiku SrbijuPlan uzorka za Republiku Srbiju . . . . . . . . . . . 261261 Plan uzorka — romska naseljaPlan uzorka — romska naselja . . . . . . . . . . . . 265265 Prilog B. Spisak lica angažovanihPrilog B. Spisak lica angažovanih na sprovođenju MICS-a na sprovođenju MICS-a . . . . . . . . . . . . . . . 268268 Prilog C. Ocene uzoračkih grešaka Prilog C. Ocene uzoračkih grešaka Ocene uzoračkih grešaka za Republiku SrbijuOcene uzoračkih grešaka za Republiku Srbiju . . . . . 270270 Ocene uzoračkih grešaka Ocene uzoračkih grešaka — romska naselja romska naselja . . . . . . . 279279 Prilog D. Tabele o kvalitetu podatakaPrilog D. Tabele o kvalitetu podataka Tabele o kvalitetu podataka — uzorakTabele o kvalitetu podataka — uzorak za Republiku Srbijuza Republiku Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . 284284 Tabele o kvalitetu podataka — uzorak za romska naseljaTabele o kvalitetu podataka — uzorak za romska naselja . 295295 Prilog E. Indikatori MICS4: brojioci i imeniociPrilog E. Indikatori MICS4: brojioci i imenioci . . . . . 304304 Prilog F. UpitniciPrilog F. Upitnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309309 30 Tabela HH.1 Rezultati anketiranja domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, Republika Srbija, 2010. 31 Tabela HH.2 Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, Republika Srbija, 2010. 32 Tabela HH.3 Sastav domaćinstva, Republika Srbija, 2010. 34 Tabela HH.4 Osnovne karakteristike žena, Republika Srbija, 2010. 35 Tabela HH.4M Osnovne karakteristike muškaraca, Republika Srbija, 2010. 36 Tabela HH.5 Osnovne karakteristike dece mlađe od pet godina, Republika Srbija, 2010. 37 Tabela HH.6 Podaci o tome sa kim deca žive i o deci bez roditelja, Republika Srbija, 2010. 39 Tabela HH.1R Rezultati anketiranja domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, romska naselja, 2010. 40 Tabela HH.2R Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, romska naselja, 2010. 41 Tabela HH.3R Sastav domaćinstva, romska naselja, 2010. 42 Tabela HH.4R Osnovne karakteristike žena, romska naselja, 2010. 43 Tabela HH.4R.M Osnovne karakteristike muškaraca, romska naselja, 2010. 44 Tabela HH.5R Osnovne karakteristike dece mlađe od pet godina, romska naselja, 2010. 45 Tabela HH.6R Podaci o tome sa kim deca žive i o deci bez roditelja, romska naselja, 2010. 47 Tabela CM.1R Živorođena deca, deca koja su u životu i procenat umrle dece, romska naselja, 2010. 48 Tabela CM.2R Smrtnost dece, romska naselja, 2010. 50 Tabela NU.1 Stanje uhranjenosti dece, Republika Srbija, 2010. 52 Tabela NU.1 (a) Stanje uhranjenosti dece (bazirano na NCHS/CDC/WHO međunarodnoj referentnoj populaciji), Republika Srbija, 2010. 53 Tabela NU.1R Stanje uhranjenosti dece, romska naselja, 2010. 55 Tabela NU.1R (a) Stanje uhranjenosti dece (bazirano na NCHS/CDC/WHO međunarodnoj referentnoj populaciji), romska naselja, 2010. 56 Tabela NU.2 Početak dojenja, Republika Srbija, 2010. 57 Tabela NU.3 Dojenje, Republika Srbija, 2010. 59 Tabela NU.4 Trajanje dojenja, Republika Srbija, 2010. 60 Tabela NU.5 Adekvatno dojenje za dati uzrast, Republika Srbija, 2010. 61 Tabela NU.6 Uvođenje u ishranu čvrste, polučvrste ili meke hrane, Republika Srbija, 2010. 62 Tabela NU.7 Minimalna učestalost obroka, Republika Srbija, 2010. 63 Tabela NU.8 Hranjenje na flašicu, Republika Srbija, 2010. 64 Tabela NU.2R Početak dojenja, romska naselja, 2010. 65 Tabela NU.3R Dojenje, romska naselja, 2010. 66 Tabela NU.4R Trajanje dojenja, romska naselja, 2010. 67 Tabela NU.5R Adekvatno dojenje za dati uzrast, romska naselja, 2010. 68 Tabela NU.6R Uvođenje u ishranu čvrste, polučvrste ili meke hrane, romska naselja, 2010. 68 Tabela NU.7R Minimalna učestalost obroka, romska naselja, 2010. 69 Tabela NU.8R Hranjenje na flašicu, romska naselja, 2010. 70 Tabela NU.9 Živorođena deca s malom telesnom težinom, Republika Srbija, 2010. Spisak tabelaSpisak tabela 71 Tabela NU.9R Živorođena deca s malom telesnom težinom, romska naselja, 2010. 73 Tabela CH.1 Rastvori za oralnu rehidraciju i preporučeni rastvori napravljeni kod kuće, Republika Srbija, 2010. 74-75 Tabela CH.2 Hranjenje tokom epizoda dijareje, Republika Srbija, 2010. 76-77 Tabela CH.3 Oralna rehidracija uz nastavak hranjenja i drugi vidovi lečenja, Republika Srbija, 2010. 78 Tabela CH.1R Rastvori za oralnu rehidraciju i preporučeni rastvori napravljeni kod kuće, romska naselja, 2010. 79 Tabela CH.2R Hranjenje tokom epizoda dijareje, romska naselja, 2010. 80-81 Tabela CH.3R Oralna rehidracija uz nastavak hranjenja i drugi vidovi lečenja, romska naselja, 2010. 82-83 Tabela CH.4 Traženje medicinske pomoći u slučaju da se sumnja na pneumoniju i korišćenje antibiotika tokom bolesti za koju se sumnja da je pneumonija, Republika Srbija, 2010. 84 Tabela CH.5 Poznavanje dva najvažnija znaka upozorenja koji ukazuju na pneumoniju, Republika Srbija, 2010. 85 Tabela CH.4R Traženje medicinske pomoći u slučaju da se sumnja na pneumoniju i korišćenje antibiotika tokom bolesti za koju se sumnja da je pneumonija, romska naselja, 2010. 86 Tabela CH.5R Poznavanje dva najvažnija znaka upozorenja koji ukazuju na pneumoniju, romska naselja, 2010. 87 Tabela CH.6 Korišćenje čvrstih goriva, Republika Srbija, 2010. 88 Tabela CH.7 Korišćenje čvrstog goriva, prema mestu kuvanja, Republika Srbija, 2010. 89 Tabela CH.6R Korišćenje čvrstih goriva, romska naselja, 2010. 90 Tabela CH.7R Korišćenje čvrstog goriva, prema mestu kuvanja, romska naselja, 2010. 92-93 Tabela WS.1 Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode, Republika Srbija, 2010. 92-93 Tabela WS.2 Tretiranje vode u domaćinstvu, Republika Srbija, 2010. 94 Tabela WS.3 Vreme potrebno da se dođe do izvora pijaće vode, Republika Srbija, 2010. 95 Tabela WS.4 Lica koja donose pijaću vodu, Republika Srbija, 2010. 96-97 Tabela WS.1R Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode, romska naselja, 2010. 97 Tabela WS.2R Tretiranje vode u domaćinstvu, romska naselja, 2010. 98 Tabela WS.3R Vreme potrebno da se dođe do izvora pijaće vode, romska naselja, 2010. 99 Tabela WS.4R Lica koja donose pijaću vodu, romska naselja, 2010. 100 Tabela WS.5 Vrste sanitarnih prostorija, Republika Srbija, 2010. 101 Tabela WS.6 Korišćenje i zajedničko korišćenje sanitarnih prostorija, Republika Srbija, 2010. 102 Tabela WS.7 Uklanjanje dečjih fekalija, Republika Srbija, 2010. 103 Tabela WS.8 Stepeni korišćenja pijaće vode i uklanjanja otpadnih materija, Republika Srbija, 2010. 104 Tabela WS.5R Vrste sanitarnih prostorija, romska naselja, 2010. 105 Tabela WS.6R Korišćenje i zajedničko korišćenje sanitarnih prostorija, romska naselja, 2010. 106 Tabela WS.7R Uklanjanje dečjih fekalija, romska naselja, 2010. 107 Tabela WS.8R Stepeni korišćenja pijaće vode i uklanjanja otpadnih materija, romska naselja, 2010. 108 Tabela WS.9 Voda i sapun na mestu gde se peru ruke, Republika Srbija, 2010. 109 Tabela WS.10 Raspoloživost sapuna, Republika Srbija, 2010. 110 Tabela WS.9R Voda i sapun na mestu gde se peru ruke, romska naselja, 2010. 111 Tabela WS.10R Raspoloživost sapuna, romska naselja, 2010. 112 Tabela RH.1 Stopa rađanja adolescentkinja i stopa ukupnog fertiliteta, Republika Srbija, 2010. 113 Tabela RH.2 Rano rađanje, Republika Srbija, 2010. 114 Tabela RH.3 Trendovi ranog rađanja, Republika Srbija, 2010. 115 Tabela RH.1R Stopa rađanja adolescentkinja i stopa ukupnog fertiliteta, romska naselja, 2010. 115 Tabela RH.2R Rano rađanje, romska naselja, 2010. 116 Tabela RH.3R Trendovi ranog rađanja, romska naselja, 2010. 118-119 Tabela RH.4 Primena kontraceptivnih metoda, Republika Srbija, 2010. 120-121 Tabela RH.4R Primena kontraceptivnih metoda, romska naselja, 2010. 123 Tabela RH.5 Nezadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima, Republika Srbija, 2010. 124 Tabela RH.5R Nezadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima, romska naselja, 2010. 126 Tabela RH.6 Obuhvat prenatalnom zaštitom, Republika Srbija, 2010. 127 Tabela RH.7 Učestalost prenatalne zaštite, Republika Srbija, 2010. 128 Tabela RH.8 Sadržaj prenatalne zaštite, Republika Srbija, 2010. 130 Tabela RH.8A Zdravlje trudnica i novorođenčadi, Republika Srbija, 2010. 131 Tabela RH.6R Obuhvat prenatalnom zaštitom, romska naselja, 2010. 132 Tabela RH.7R Učestalost prenatalne zaštite, romska naselja, 2010. 133 Tabela RH.8R Sadržaj prenatalne zaštite, romska naselja, 2010. 133 Tabela RH.8RA Zdravlje trudnica i novorođenčadi, romska naselja, 2010. 134 Tabela RH.9 Pomoć pri porođaju, Republika Srbija, 2010. 136 Tabela RH.9R Pomoć pri porođaju, romska naselja, 2010. 137 Tabela RH.10 Mesto porođaja, Republika Srbija, 2010. 138 Tabela RH.10R Mesto porođaja, romska naselja, 2010. 139 Tabela CD.1 Obrazovanje u ranom detinjstvu, Republika Srbija, 2010. 140-141 Tabela CD.1A Rani razvoj deteta, Republika Srbija, 2010. 142 Tabela CD.2 Podrška pri učenju, Republika Srbija, 2010. 143 Tabela CD.3 Materijali za učenje, Republika Srbija, 2010. 144 Tabela CD.4 Neadekvatni nadzor, Republika Srbija, 2010. 145 Tabela CD.1R Obrazovanje u ranom detinjstvu, romska naselja, 2010. 146-147 Tabela CD.1R.A Rani razvoj deteta, romska naselja, 2010. 148 Tabela CD.2R Podrška pri učenju, romska naselja, 2010. 149 Tabela CD.3R Materijali za učenje, romska naselja, 2010. 150 Tabela CD.4R Neadekvatni nadzor, romska naselja, 2010. 152 Tabela CD.5 Indeks ranog razvoja deteta, Republika Srbija, 2010. 153 Tabela CD.5R Indeks ranog razvoja deteta, romska naselja, 2010. 154 Tabela ED.1 Pismenost mladih žena, Republika Srbija, 2010. 155 Tabela ED.1M Pismenost mladih muškaraca, Republika Srbija, 2010. 156 Tabela ED.1R Pismenost mladih žena, romska naselja, 2010. 156 Tabela ED.1R.M Pismenost mladih muškaraca, romska naselja, 2010. 157 Tabela ED.2 Spremnost za školu, Republika Srbija, 2010. 158 Tabela ED.2A Pohađanje obaveznog pripremnog predškolskog programa (PPP), Republika Srbija, 2010. 159 Tabela ED.2B Deca koja žive na više od dva kilometra od ustanove za pripremni predškolski program (PPP), po načinu na koji idu u ustanovu za PPP, Republika Srbija, 2010. 160 Tabela ED.2R Spremnost za školu, romska naselja, 2010. 160-161 Tabela ED.2RC Razlozi nepohađanja obaveznog pripremnog predškolskog programa (PPP), romska naselja, 2010. 162 Tabela ED.3 Upis u osnovnu školu, Republika Srbija, 2010. 163 Tabela ED.4 Pohađanje osnovne škole, Republika Srbija, 2010. 164 Tabela ED.5 Pohađanje srednje škole, Republika Srbija, 2010. 165 Tabela ED.6 Deca koja stignu do poslednjeg razreda osnovne škole, Republika Srbija, 2010. 166 Tabela ED.7 Završavanje osnovne škole i prelazak u srednju školu, Republika Srbija, 2010. 167 Tabela ED.7A Neto stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu, Republika Srbija, 2010. 168 Tabela ED.8 Jednakost polova u obrazovanju, Republika Srbija, 2010. 169 Tabela ED.3R Upis u osnovnu školu, romska naselja, 2010. 170 Tabela ED.4R Pohađanje osnovne škole, romska naselja, 2010. 171 Tabela ED.5R Pohađanje srednje škole, romska naselja, 2010. 172 Tabela ED.6R Deca koja stignu do poslednjeg razreda osnovne škole, romska naselja, 2010. 173 Tabela ED.7R Završavanje osnovne škole i prelazak u srednju školu, romska naselja, 2010. 173 Tabela ED.7RA Neto stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu, romska naselja, 2010. 174 Tabela ED.8R Jednakost polova u obrazovanju, romska naselja, 2010. 175 Tabela CP.1 Upis u matičnu knjigu rođenih, Republika Srbija, 2010. 176 Tabela CP.1R Upis u matičnu knjigu rođenih, romska naselja, 2010. 177 Tabela CP.2 Disciplinovanje deteta, Republika Srbija, 2010. 179 Tabela CP.2R Disciplinovanje deteta, romska naselja, 2010. 181 Tabela CP.3 Rano stupanje u brak, Republika Srbija, 2010. 182 Tabela CP.3M Rano stupanje u brak, Republika Srbija, 2010. 183 Tabela CP.4 Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, Republika Srbija, 2010. 183 Tabela CP.4M Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, Republika Srbija, 2010. 184 Tabela CP.5 Razlika u godinama između supružnika, Republika Srbija, 2010. 185 Tabela CP.3R Rano stupanje u brak, romska naselja, 2010. 186 Tabela CP.3R.M Rano stupanje u brak, romska naselja, 2010. 187 Tabela CP.4R Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, romska naselja, 2010. 187 Tabela CP.4R.M Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, romska naselja, 2010. 188 Tabela CP.5R Razlika u godinama između supružnika, romska naselja, 2010. 190 Tabela CP.6 Stavovi prema nasilju u porodici, Republika Srbija, 2010. 191 Tabela CP.6M Stavovi prema nasilju u porodici, Republika Srbija, 2010. 192 Tabela CP.6R Stavovi prema nasilju u porodici, romska naselja, 2010. 193 Tabela CP.6R.M Stavovi prema nasilju u porodici, romska naselja, 2010. 194-195 Tabela HA.1 Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, Republika Srbija, 2010. 196 Tabela HA.1M Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, Republika Srbija, 2010. 197 Tabela HA.2 Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih žena, Republika Srbija, 2010. 198 Tabela HA.2M Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih muškaraca, Republika Srbija, 2010. 200 Tabela HA.3 Informisanost o mogućnosti prenošenja HIV-a s majke na dete, Republika Srbija, 2010. 201 Tabela HA.1R Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, romska naselja, 2010. 202-203 Tabela HA.1R.M Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, romska naselja, 2010. 202-203 Tabela HA.2R Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih žena, romska naselja, 2010. 204-205 Tabela HA.2R.M Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih muškaraca, romska naselja, 2010. 206 Tabela HA.3R Informisanost o mogućnosti prenošenja HIV-a s majke na dete, romska naselja, 2010. 207 Tabela HA.4 Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, Republika Srbija, 2010. 208 Tabela HA.4M Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, Republika Srbija, 2010. 210 Tabela HA.4R Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, romska naselja, 2010. 211 Tabela HA.4R.M Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, romska naselja, 2010. 212 Tabela HA.5 Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. 213 Tabela HA.5M Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. 214 Tabela HA.6 Informisanost seksualno aktivnih mladih žena o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. 215 Tabela HA.6M Informisanost seksualno aktivnih mladih muškaraca o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. 216 Tabela HA.7 Savetovanje u vezi sa HIV-om i testiranje na HIV u okviru prenatalne zaštite, Republika Srbija, 2010. 217 Tabela HA.5R Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. 218 Tabela HA.5R.M Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. 219 Tabela HA.6R Informisanost seksualno aktivnih mladih žena o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. 220 Tabela HA.6R.M Informisanost seksualno aktivnih mladih muškaraca o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. 221 Tabela HA.7R Savetovanje u vezi sa HIV-om i testiranje na HIV u okviru prenatalne zaštite, romska naselja, 2010. 222 Tabela HA.8 Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, Republika Srbija, 2010. 223 Tabela HA.8M Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, Republika Srbija, 2010. 224 Tabela HA.9 Seksualni odnosi sa više partnera, Republika Srbija, 2010. 225 Tabela HA.10 Seksualni odnosi sa više partnera kod mladih žena, Republika Srbija, 2010. 226 Tabela HA.9M Seksualni odnosi sa više partnerki, Republika Srbija, 2010. 227 Tabela HA.10M Seksualni odnosi sa više partnerki kod mladih muškaraca, Republika Srbija, 2010. 228 Tabela HA.11 Seksualni odnosi sa partnerima koji nisu redovni partneri, Republika Srbija, 2010. 229 Tabela HA.11M Seksualni odnosi sa partnerkama koje nisu redovne partnerke, Republika Srbija, 2010. 230 Tabela HA.8R Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, romska naselja, 2010. 231 Tabela HA.8R.M Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, romska naselja, 2010. 232 Tabela HA.9R Seksualni odnosi sa više partnera, romska naselja, 2010. 233 Tabela HA.10R Seksualni odnosi sa više partnera kod mladih žena, romska naselja, 2010. 234 Tabela HA.9R.M Seksualni odnosi sa više partnerki, romska naselja, 2010. 235 Tabela HA.10R.M Seksualni odnosi sa više partnerki kod mladih muškaraca, romska naselja, 2010. 236 Tabela HA.11R Seksualni odnosi sa partnerima koji nisu redovni partneri, romska naselja, 2010. 237 Tabela HA.11R.M Seksualni odnosi sa partnerkama koje nisu redovne partnerke, romska naselja, 2010. 239 Tabela MT.1 Pristup masovnim medijima, Republika Srbija, 2010. 240 Tabela MT.1M Pristup masovnim medijima, Republika Srbija, 2010. 241 Tabela MT.1R Pristup masovnim medijima, romska naselja, 2010. 242 Tabela MT.1R.M Pristup masovnim medijima, romska naselja, 2010. 243 Tabela MT.2 Korišćenje računara i interneta, Republika Srbija, 2010. 244 Tabela MT.2M Korišćenje računara i interneta, Republika Srbija, 2010. 245 Tabela MT.2R Korišćenje računara i interneta, romska naselja, 2010. 246 Tabela MT.2R.M Korišćenje računara i interneta, romska naselja, 2010. 248 Tabela SW.1 Zadovoljstvo sopstvenim životom, Republika Srbija, 2010. 249 Tabela SW.1M Zadovoljstvo sopstvenim životom, Republika Srbija, 2010. 250 Tabela SW.2 Zadovoljstvo životom i sreća, Republika Srbija, 2010. 251 Tabela SW.2M Zadovoljstvo životom i sreća, Republika Srbija, 2010. 252 Tabela SW.3 Percepcija boljeg života, Republika Srbija, 2010. 253 Tabela SW.3M Percepcija boljeg života, Republika Srbija, 2010. 254 Tabela SW.1R Zadovoljstvo sopstvenim životom, romska naselja, 2010. 255 Tabela SW.1R.M Zadovoljstvo sopstvenim životom, romska naselja, 2010. 256 Tabela SW.2R Zadovoljstvo životom i sreća, romska naselja, 2010. 257 Tabela SW.2R.M Zadovoljstvo životom i sreća, romska naselja, 2010. 258 Tabela SW.3R Percepcija boljeg života, romska naselja, 2010. 258 Tabela SW.3R.M Percepcija boljeg života, romska naselja, 2010. PRILOZI 262 Tabela SD.1 Alokacija popisnih krugova, po stratumima 266 Tabela SD.1R Alokacija popisnih krugova, po stratumima 271 Tabela SE.1 Izabrani indikatori za koje su izračunate uzoračke greške, Republika Srbija, 2010. 272 Tabela SE.2 Uzoračke greške: Ukupno, Republika Srbija, 2010. 273 Tabela SE.3 Uzoračke greške: Gradska naselja, Republika Srbija, 2010. 274 Tabela SE.4 Uzoračke greške: Ostala naselja, Republika Srbija, 2010. 275 Tabela SE.5 Uzoračke greške: Beogradski region, Republika Srbija, 2010. 276 Tabela SE.6 Uzoračke greške: Region Vojvodine, Republika Srbija, 2010. 277 Tabela SE.7 Uzoračke greške: Region Šumadije i Zapadne Srbije, Republika Srbija, 2010. 278 Tabela SE.8 Uzoračke greške: Region Južne i Istočne Srbije, Republika Srbija, 2010. 280 Tabela SE.1R Izabrani indikatori za koje su izračunate uzoračke greške, romska naselja, 2010. 281 Tabela SE.2R Uzoračke greške: Ukupno, romska naselja, 2010. 282 Tabela SE.3R Uzoračke greške: Gradska naselja, romska naselja, 2010. 283 Tabela SE.4R Uzoračke greške: Ostala naselja, romska naselja, 2010. 284 Tabela DQ.1 Starosna struktura stanovništva u domaćinstvima, Republika Srbija, 2010. 285 Tabela DQ.2 Starosna struktura žena koje ispunjavaju uslov i anketiranih žena, Republika Srbija, 2010. 285 Tabela DQ.3 Starosna struktura muškaraca koji ispunjavaju uslov i anketiranih muškaraca, Republika Srbija, 2010. 285 Tabela DQ.4 Starosna raspodela dece mlađe od pet godina u domaćinstvima i upitici za decu mlađu od pet godina, Republika Srbija, 2010. 286 Tabela DQ.5 Stopa kompletno popunjenih upitnika za žene, prema socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstva, Republika Srbija, 2010. 287 Tabela DQ.6 Stopa kompletno popunjenih upitnika za muškarce, prema socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstva, Republika Srbija, 2010. 288 Tabela DQ.7 Stopa kompletno popunjenih upitnika za decu mlađu od 5 godina, prema socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstva, Republika Srbija, 2010. 289 Tabela DQ.8 Potpunost izveštavanja, Republika Srbija, 2010. 290 Tabela DQ.9 Potpunost podataka koji se odnose na antropometrijske indikatore, Republika Srbija, 2010. 291 Tabela DQ.10 Grupisanje podataka o antropometrijskim merenjima, Republika Srbija, 2010. 291 Tabela DQ.11 Zapažanja u vezi sa mestom gde se peru ruke, Republika Srbija, 2010. 292 Tabela DQ.12 Zapažanja u vezi sa izvodima iz matične knjige rođenih dece mlađe od pet godina, Republika Srbija, 2010. 292 Tabela DQ.13 Prisustvo majke u domaćinstvu i osobe sa kojom je popunjavan upitnik za dete mlađe od pet godina, Republika Srbija, 2010. 293 Tabela DQ.14 Deca starosti od 2 do 14 godina odabrana za modul o disciplinovanju deteta, Republika Srbija, 2010. 293 Tabela DQ.15 Pohađanje obrazovne ustanove prema godinama starosti, Republika Srbija, 2010. 294 Tabela DQ.16 Odnos polova na rođenju kod dece koja su ikada rođena i žive dece, Republika Srbija, 2010. 295 Tabela DQ.1R Starosna struktura stanovništva u domaćinstvima, romska naselja, 2010. 296 Tabela DQ.2R Starosna struktura žena koje ispunjavaju uslov i anketiranih žena, romska naselja, 2010. 296 Tabela DQ.3R Starosna struktura muškaraca koji ispunjavaju uslov i anketiranih muškaraca, romska naselja, 2010. 296 Tabela DQ.4R Starosna raspodela dece mlađe od pet godina u domaćinstvima i upitici za decu mlađu od pet godina, romska naselja, 2010. 297 Tabela DQ.5R Stopa kompletno popunjenih upitnika za žene, prema socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstva, romska naselja, 2010. 297 Tabela DQ.6R Stopa kompletno popunjenih upitnika za muškarce, prema socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstva, romska naselja, 2010. 298 Tabela DQ.7R Stopa kompletno popunjenih upitnika za decu mlađu od pet godina, prema socio-ekonomskim karakteristikama domaćinstva, romska naselja, 2010. 299 Tabela DQ.8R Potpunost izveštavanja, romska naselja, 2010. 300 Tabela DQ.9R Potpunost podataka koji se odnose na antropometrijske indikatore, romska naselja, 2010. 301 Tabela DQ.10R Grupisanje podataka o antropometrijskim merenjima, romska naselja, 2010. 301 Tabela DQ.11R Zapažanja u vezi sa mestom gde se peru ruke, romska naselja, 2010. 301 Tabela DQ.12R Zapažanja u vezi sa izvodima iz matične knjige rođenih dece mlađe od pet godina, romska naselja, 2010. 302 Tabela DQ.13R Prisustvo majke u domaćinstvu i osobe sa kojom je popunjavan upitnik za dete mlađe od pet godina, romska naselja, 2010. 302 Tabela DQ.14R Deca starosti od 2 do 14 godina odabrana za modul o disciplinovanju deteta, romska naselja, 2010. 303 Tabela DQ.15R Pohađanje obrazovne ustanove prema godinama starosti, romska naselja, 2010. 303 Tabela DQ.16R Odnos polova na rođenju kod dece koja su ikada rođena i žive dece, romska naselja, 2010. 32 Grafikon HH.1 Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, Republika Srbija, 2010. 41 Grafikon HH.1R Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, romska naselja, 2010. 48 Grafikon CM.1R Stope smrtnosti dece mlađe od pet godina prema osnovnim karakteristikama, romska naselja, 2010. 51 Grafikon NU.1 Procenat dece mlađe od pet godina koja su pothranjena, zaostaju u rastu i u telesnoj težini u odnosu na visinu, Republika Srbija, 2010. 54 Grafikon NU.1R Procenat dece mlađe od pet godina koja su pothranjena, zaostaju u rastu i u telesnoj težini u odnosu na visinu, romska naselja, 2010. 57 Grafikon NU.2 Procenat majki koje su počele da doje u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju deteta, Republika Srbija, 2010. 58 Grafikon NU.3 Procenat dece mlađe od dve godine prema načinu ishrane i starosnim grupama, Republika Srbija, 2010. 65 Grafikon NU.2R Procenat majki koje su počele da doje u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju deteta, romska naselja, 2010. Spisak grafikonaSpisak grafikona 66 Grafikon NU.3R Procenat dece mlađe od dve godine prema načinu ishrane i starosnim grupama, romska naselja, 2010. 70 Grafikon NU.4 Procenat odojčadi sa telesnom masom manjom od 2500 grama pri rođenju, prema indeksu blagostanja, Republika Srbija, 2010. 71 Grafikon NU.4R Procenat odojčadi sa telesnom masom manjom od 2500 grama pri rođenju, prema indeksu blagostanja, romska naselja, 2010. 74 Grafikon CH.1 Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije, Republika Srbija, 2010. 77 Grafikon CH.2 Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije ili dobila više tečnosti uz nastavak hranjenja, Republika Srbija, 2010. 79 Grafikon CH.1R Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije, romska naselja, 2010. 81 Grafikon CH.2R Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije ili dobila više tečnosti uz nastavak hranjenja, romska naselja, 2010. 91 Grafikon WS.1 Procentualna raspodela članova domaćinstva prema glavnom izvoru pijaće vode, Republika Srbija, 2010. 96 Grafikon WS.1R Procentualna raspodela članova domaćinstva prema glavnom izvoru pijaće vode, romska naselja, 2010. 199 Grafikon HA.1 Procenat žena sa sveobuhvatnim znanjem o prenošenju HIV/AIDS, Republika Srbija, 2010. 204 Grafikon HA.1R Procenat žena sa sveobuhvatnim znanjem o prenošenju HIV/AIDS, romska naselja, 2010. 225 Grafikon HA.2 Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV infekcije, Republika Srbija, 2010. 231 Grafikon HA.2R Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV infekcije, romska naselja, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 11 Spisak skraćenicaSpisak skraćenica AIDS/SIDAAIDS/SIDA Acquired Immune Deficiency SyndromeAcquired Immune Deficiency Syndrome — Sindrom stečene insuficijencije — Sindrom stečene insuficijencije CSProCSPro Census and Survey Processing SystemCensus and Survey Processing System — Sistem za obradu podataka prikupljenih tokom popisa i istraživanja — Sistem za obradu podataka prikupljenih tokom popisa i istraživanja ECDIECDI Early Child Development IndexEarly Child Development Index — Indeks razvoja u ranom detinjstvu — Indeks razvoja u ranom detinjstvu EUEU European UnionEuropean Union — Evropska unija — Evropska unija GPIGPI Gender Parity IndexGender Parity Index — Indeks jednakosti polova — Indeks jednakosti polova HIVHIV Human Immunodeficiency VirusHuman Immunodeficiency Virus — Virus humane imunodeficijencije — Virus humane imunodeficijencije IKTIKT Informaciono-komunikacione tehnologije Informaciono-komunikacione tehnologije MCRMCR Milenijumski ciljevi razvoja Milenijumski ciljevi razvoja MICSMICS Multiple Indicator Cluster SurveyMultiple Indicator Cluster Survey — Istraživanje višestrukih pokazatelja — Istraživanje višestrukih pokazatelja NCHSNCHS National Center for Health StatisticsNational Center for Health Statistics — Nacionalni centar za zdravstvenu statisitiku — Nacionalni centar za zdravstvenu statisitiku ORSORS Oral Rehydration Salts Oral Rehydration Salts — Soli za oralnu rehidraciju — Soli za oralnu rehidraciju ORTORT Oral Rehydration TreatmentOral Rehydration Treatment — Oralna rehidracija — Oralna rehidracija PPPPPP Preparatory Preschool ProgrammePreparatory Preschool Programme — Pripremni predškolski program — Pripremni predškolski program RZSRZS Republički zavod za statistiku Republički zavod za statistiku SPSSSPSS Statistical Package for Social SciencesStatistical Package for Social Sciences — Statistički paket za društvene nauke — Statistički paket za društvene nauke UNDAFUNDAF United Nations Development Assistance FrameworkUnited Nations Development Assistance Framework — Okvir podrške Ujedinjenih nacija za razvoj — Okvir podrške Ujedinjenih nacija za razvoj UNICEFUNICEF United Nations Children’s FundUnited Nations Children’s Fund — Dečji fond Ujedinjenih nacija — Dečji fond Ujedinjenih nacija WHO/SZOWHO/SZO World Health OrganisationWorld Health Organisation — Svetska zdravstvena organizacija — Svetska zdravstvena organizacija PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 13 Tabela rezimiranih rezultataTabela rezimiranih rezultata Istraživanje višestrukih pokazatelja i Milenijumski ciljevi razvojaIstraživanje višestrukih pokazatelja i Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji, 2012.u Republici Srbiji, 2012. Tema Broj indikatora MICS4 Broj indikatora MCR Indikator Vrednost Republika Srbija romska naselja SMRTNOST DECE Smrtnost dece 1.1 4.1 Stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina 15,0 na hiljadu 1.2 4.2 Stopa smrtnosti odojčadi 14,0 na hiljadu ISHRANA Stanje uhranjenosti Prevalencija pothranjenosti 2.1a 1.8 Umerena i teška (–2 SD) 1,6 6,6 procenat 2.1b Teška (–3 SD) 0,5 1,4 procenat Prevalencija zaostajanja u rastu 2.2a Umerena i teška (–2 SD) 6,6 23,6 procenat 2.2b Teška (–3 SD) 3,2 9,7 procenat Prevalencija zaostajanja telesne težine u odnosu na visinu 2.3a Umerena i teška (–2 SD) 3,5 5,2 procenat 2.3b Teška (–3 SD) 0,8 2,4 procenat Dojenje i ishrana odojčeta 2.4 Deca koja su ikada dojena 90,1 93,2 procenat 2.5 Rani početak dojenja 7,6 10,0 procenat 2.6 Isključivo dojenje odojčadi mlađe od 6 meseci 13,7 9,1 procenat 2.7 Nastavljeno dojenje posle prve godine 18,4 54,0 procenat 2.8 Nastavljeno dojenje tokom druge godine 15,3 36,9 procenat 2.9 Pretežno dojena deca mlađa od 6 meseci 39,2 52,2 procenat 2.10 Trajanje dojenja 8,8 14,9 procenat 2.11 Hranjenje na flašicu 84,6 81,8 procenat 2.12 Uvođenje čvrste, polučvrste ili meke hrane 84,1 65,3 procenat 2.13 Dobijanje minimalnog broja obroka 84,3 71,9 procenat 2.14 Adekvatno dojenje za dati uzrast 19,3 33,5 procenat 2.15 Dobijanje najmanje dva mlečna obroka (deca koja se ne doje) 89,1 59,8 procenat Mala telesna težina 2.18 Živorođena deca s malom telesnom težinom 4,8 10,2 procenat 2.19 Odojčad čija je telesna težina izmerena po rođenju 99,6 96,2 procenat ZDRAVLJE DECE Lečenje bolesti 3.8 Primena oralne rehidracije uz nastavak hranjenja 59,7 59,8 procenat 3.9 Traženje medicinske pomoći zbog sumnje na pneumoniju 89,7 91,7 procenat 3.10 Lečenje antibioticima zbog sumnje na pneumoniju 81,6 90,6 procenat Korišćenje čvrstih goriva 3.11 Čvrsta goriva 31,6 75,5 procenat ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.14 Tema Broj indikatora MICS4 Broj indikatora MCR Indikator Vrednost Republika Srbija romska naselja VODA I SANITACIJE Voda i sanitacije 4.1 7.8 Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode 99,5 97,7 procenat 4.2 Tretiranje vode 1,3 0,0 procenat 4.3 7.9 Korišćenje poboljšanih sanitarnih prostorija 97,8 85,0 procenat 4.4 Higijensko uklanjanje dečjih fekalija 25,7 13,4 procenat 4.5 Mesto za pranje ruku 99,3 91,4 procenat 4.6 Raspoloživost sapuna 99,1 95,7 procenat REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE Kontracepcija i nezadovoljena potreba 5.1 5.4 Stopa rađanja adolescentkinja 23,9 158,5 na hiljadu 5.2 Rano rađanje 3,3 31,3 procenat 5.3 5.3 Primena kontraceptivnih metoda 60,8 63,5 procenat 5.4 5.6 Nezadovoljena potreba 6,6 10,2 procenat Zdravlje majke i novorođenog deteta Pružanje prenatalne zaštite 5.5a 5.5 Bar jednom od strane obučenog lica 99,0 94,5 procenat 5.5b Bar četiri puta od strane pružaoca prenatalne zaštite 94,2 71,9 procenat 5.6 Sadržaj prenatalne zaštite 97,8 88,5 procenat 5.7 5.2 Stručna pomoć pri porođaju 99,7 99,5 procenat 5.8 Porođaji obavljeni u zdravstvenoj ustanovi 99,8 99,3 procenat 5.9 Porođaji obavljeni carskim rezom 24,6 13,6 procenat RAZVOJ DETETA Razvoj deteta 6.1 Podrška odraslih pri učenju 95,2 67,2 procenat 6.2 Podrška očeva pri učenju 78,0 62,5 procenat 6.3 Materijali za učenje: dečje knjige 75,9 23,1 procenat 6.4 Materijali za učenje: igračke 62,8 54,4 procenat 6.5 Neadekvatni nadzor 1,0 4,7 procenat 6.6 Indeks ranog razvoja deteta 94,3 88,3 procenat 6.7 Pohađanje obrazovanja u ranom detinjstvu 43,8 8,2 procenat OBRAZOVANJE Pismenost i obrazovanje 7.1 2.3 Stopa pismenosti mladih žena starosti 15–24 godine 99,3 76,5 procenat muškaraca starosti 15–24 godine 99,5 77,8 procenat 7.2 Spremnost za školu 97,2 78,0 procenat 7.3 Neto stopa upisa u osnovnu školu 94,9 90,9 procenat 7.4 2.1 Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano) 98,7 88,5 procenat 7.5 Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovano) 89,3 19,3 procenat 7.6 2.2 Deca koja stignu do poslednjeg razreda osnovne škole 98,9 89,9 procenat 7.7 Stopa završavanja osnovne škole (bruto) 104,1 62,7 procenat Neto stopa završavanja osnovne škole 92,0 35,0 procenat 7.8 Stopa prelaska u srednju školu 98,1 68,1 procenat 7.9 3.1 Indeks jednakosti polova u osnovnom obrazovanju (korigovano) 1,01 0,96 stopa (odnos) 7.10 3.1 Indeks jednakosti polova u srednjem obrazovanju (korigovano) 1,02 0,72 stopa (odnos) PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 15 Tema Broj indikatora MICS4 Broj indikatora MCR Indikator Vrednost Republika Srbija romska naselja ZAŠTITA DETETA Upis u matičnu knjigu rođenih 8.1 Upis u matičnu knjigu rođenih 98,9 98,8 procenat Disciplinovanje deteta 8.5 Nasilni metodi disciplinovanja 67,1 86,1 procenat Rano stupanje u brak 8.6 Brak pre 15. godine Žene starosti 15–49 godina 0,8 16,2 procenat 8.7 Brak pre 18. godine Žene starosti 20–49 godina 7,7 53,7 procenat 8.8 Mladi starosti 15–19 godina koji su u braku ili u vanbračnoj zajednici Žene starosti 15–19 godina 5,2 44,3 procenat Muškarci starosti 15–19 godina 1,2 19,0 procenat Razlika u godinama između supružnika 8.10a Žene starosti 15–19 godina 7,8 2,5 procenat 8.10b Žene starosti 20–24 godina 8,9 5,0 procenat Nasilje u porodici 8.14 Stavovi prema nasilju u porodici Žene starosti 15–49 godina 2,9 20,1 procenat HIV/SIDA I SEKSUALNO PONAŠANJE Znanje i stavovi o HIV-u/sidi 9.1 Sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV virusa Žene starosti 15–49 godina 52,7 13,3 procenat 9.2 6.3 Sveobuhvatno znanje mladih o načinima prenošenja HIV virusa Žene starosti 15–24 godina 54,1 12,2 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 47,6 11,1 procenat 9.3 Znanje o načinima prenošenja HIV-a s majke na dete 65,1 47,2 procenat 9.4 Pozitivan stav prema ljudima koji žive sa HIV-om Žene starosti 15–49 godina 12,6 3,6 procenat 9.5 Žene i muškarci koji znaju gde mogu da se testiraju na HIV Žene starosti 15–49 godina 74,1 29,4 procenat 9.6 Žene i muškarci koji su se testirali na HIV i znaju rezultat testiranja Žene starosti 15–49 godina 1,4 0,3 procenat 9.7 Seksualno aktivne mlade žene i muškarci koji su se testirali na HIV i znaju rezultat testiranja Žene starosti 15–24 godina 2,5 0,7 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 3,3 4,1 procenat 9.8 Savetovanja u vezi sa prenošenjem HIV virusa tokom prenatalne zaštite 18,9 5,7 procenat 9.9 Testiranje na HIV tokom prenatalne zaštite 13,9 2,0 procenat ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.16 Tema Broj indikatora MICS4 Broj indikatora MCR Indikator Vrednost Republika Srbija romska naselja Seksualno ponašanje 9.10 Mlade žene i muškarci koji nisu nikada imali seksualne odnose Žene starosti 15–24 godina 47,5 83,0 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 32,4 54,7 procenat 9.11 Mlade žene i muškarci koji su imali seksualne odnose pre navršene 15. godine Žene starosti 15–24 godina 1,7 14,4 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 4,2 13,3 procenat 9.12 Seksualni partneri različite starosne dobi Žene starosti 15–24 godina 4,3 5,8 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 0,3 0,6 procenat 9.13 Seksualni odnosi sa više partnera Žene starosti 15–49 godina 1,7 2,1 procenat 9.14 Korišćenje kondoma prilikom seksualnih odnosa sa više partnera Žene starosti 15–49 godina 57,1 26,2 procenat 9.15 Seksualni odnosi sa partnerom koji nije stalan Žene starosti 15–24 godina 41,2 8,9 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 60,7 32,3 procenat 9.16 6.2 Korišćenje kondoma sa partnerom koji nije stalan Žene starosti 15–24 godina 77,1 37,0 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 80,0 51,2 procenat PRISTUP MASOVNIM MEDIJIMA I KORIŠĆENJE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA Masovni mediji, kompjuteri i internet MT.1 Pristup masovnim medijima Žene starosti 15–49 godina 57,6 19,0 procenat MT.2 Korišćenje računara među mladima Žene starosti 15–24 godina 91,4 39,1 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 92,6 63,1 procenat MT.3 Korišćenje interneta među mladima Žene starosti 15–24 godina 85,0 25,2 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 86,2 52,4 procenat ZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM Zadovoljstvo životom SW.1 Zadovoljstvo životom među mladima Žene starosti 15–24 godina 66,8 58,7 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 68,2 53,1 procenat SW.2 Sreća među mladima Žene starosti 15–24 godina 93,3 87,3 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 92,3 86,7 procenat SW.3 Percepcija boljeg života među mladima Žene starosti 15–24 godina 43,2 26,2 procenat Muškarci starosti 15–24 godina 36,2 25,5 procenat PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 17 Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji predstavlja istraživanje na nacionalno-reprezentativnom predstavlja istraživanje na nacionalno-reprezentativnom uzorku, a koje obuhvata domaćinstva, žene, mladiće i decu. uzorku, a koje obuhvata domaćinstva, žene, mladiće i decu. Pored toga što se MICS4 sprovodi na reprezentativnom Pored toga što se MICS4 sprovodi na reprezentativnom uzorku, sprovedeno je i istraživanje na posebnom uzroku uzorku, sprovedeno je i istraživanje na posebnom uzroku romskih naselja u Republici Srbiji. romskih naselja u Republici Srbiji. MICS4 je tokom 2010. godine sproveo Republički zavod MICS4 je tokom 2010. godine sproveo Republički zavod za statistiku, uz finansijsku i tehničku podršku Dečjeg za statistiku, uz finansijsku i tehničku podršku Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF). Rezultati se odnose fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF). Rezultati se odnose na period od novembra do decembra 2010. godine, kada na period od novembra do decembra 2010. godine, kada je sproveden rad na terenu. je sproveden rad na terenu. Rezultati istraživanja iz oba uzorka su prezentovani Rezultati istraživanja iz oba uzorka su prezentovani zajedno u ovom izveštaju. zajedno u ovom izveštaju. Smrtnost deceSmrtnost dece Procenjuje se da stopa smrtnosti odojčadi kod dece Procenjuje se da stopa smrtnosti odojčadi kod dece koja žive u romskim naseljima iznosi 14 na hiljadu koja žive u romskim naseljima iznosi 14 na hiljadu živorođene dece, dok je verovatnoća da dete umre pre živorođene dece, dok je verovatnoća da dete umre pre navršene pete godine oko 15 na hiljadu živorođene navršene pete godine oko 15 na hiljadu živorođene dece (što je skoro duplo više od nacionalnog proseka).dece (što je skoro duplo više od nacionalnog proseka). Stanje uhranjenostiStanje uhranjenosti  Procenat dece mlađe od pet godina koja imaju Procenat dece mlađe od pet godina koja imaju prekomernu težinu je 16. prekomernu težinu je 16.  Prevalencija pothranjenosti dece (umerena i teška) u Srbiji Prevalencija pothranjenosti dece (umerena i teška) u Srbiji relativno je mala: prevalencija pothranjenosti iznosi skoro relativno je mala: prevalencija pothranjenosti iznosi skoro dva procenta, blizu sedam procenata dece zaostaje u rastu, dva procenta, blizu sedam procenata dece zaostaje u rastu, a četiri procenta zaostaje u telesnoj težini u odnosu na visinu. a četiri procenta zaostaje u telesnoj težini u odnosu na visinu.  Suprotno stanje uhranjenosti utvrđeno je kod dece koja Suprotno stanje uhranjenosti utvrđeno je kod dece koja žive u romskim naseljima — prevalencija pothranjenosti žive u romskim naseljima — prevalencija pothranjenosti je nekoliko puta veća od nacionalnog proseka (oko sedam je nekoliko puta veća od nacionalnog proseka (oko sedam procenata dece je pothranjeno, a oko 24 procenta zaostaje procenata dece je pothranjeno, a oko 24 procenta zaostaje u rastu). Međutim, prevalencija gojaznosti je slična — 13 u rastu). Međutim, prevalencija gojaznosti je slična — 13 procenata. procenata. REZIMEREZIME DojenjeDojenje  Iako bi svu odojčad mlađu od šest meseci trebalo i Iako bi svu odojčad mlađu od šest meseci trebalo i dalje isključivo dojiti, samo oko 14 procenata je bilo dalje isključivo dojiti, samo oko 14 procenata je bilo isključivo isključivo dojeno u tom uzrastu.dojeno u tom uzrastu.  Tokom dve godine koje su prethodile Istraživanju, Tokom dve godine koje su prethodile Istraživanju, samo osam procenata najmlađe dece u porodici samo osam procenata najmlađe dece u porodici podojeno je po prvi put u roku od jednog sata po podojeno je po prvi put u roku od jednog sata po rođenju, a 39 procenata odojčadi uzrasta od 0 do pet rođenju, a 39 procenata odojčadi uzrasta od 0 do pet meseci uglavnom je dojeno. meseci uglavnom je dojeno.  Kod dece uzrasta od šest do 23 meseca 21 procenat dece Kod dece uzrasta od šest do 23 meseca 21 procenat dece dobija majčino mleko, kao i čvrstu ili polučvrstu hranu. dobija majčino mleko, kao i čvrstu ili polučvrstu hranu. Kod dece uzrasta od 0 do 23 meseca 19 procenata je Kod dece uzrasta od 0 do 23 meseca 19 procenata je dojeno na odgovarajući način. Kod dece koja žive u dojeno na odgovarajući način. Kod dece koja žive u romskim naseljima postoji veća verovatnoća da će i dalje romskim naseljima postoji veća verovatnoća da će i dalje biti dojena nego što je to slučaj u nacionalnom uzorku. biti dojena nego što je to slučaj u nacionalnom uzorku. Procenat romske dece uzrasta od šest do 23 meseca Procenat romske dece uzrasta od šest do 23 meseca koja dobijaju majčino mleko, kao i čvrstu ili polučvrstu koja dobijaju majčino mleko, kao i čvrstu ili polučvrstu hranu iznosi 41, a kod romske dece uzrasta od 0 do 23 hranu iznosi 41, a kod romske dece uzrasta od 0 do 23 meseca, 34 procenta dece se doji na odgovarajući način.meseca, 34 procenta dece se doji na odgovarajući način. Živorođena deca sa malom telesnom težinom Živorođena deca sa malom telesnom težinom  Od 99,6 procenata izmerene živorođene dece, Od 99,6 procenata izmerene živorođene dece, kod pet procenata dece telesna težina je bila ispod kod pet procenata dece telesna težina je bila ispod 2500 grama. U romskim naseljima je izmereno 96 2500 grama. U romskim naseljima je izmereno 96 procenata živorođene dece od kojih je 10 procenata procenata živorođene dece od kojih je 10 procenata bilo pothranjeno.bilo pothranjeno. Oralna rehidracija Oralna rehidracija  Sve u svemu, osam procenata dece mlađe od pet godina Sve u svemu, osam procenata dece mlađe od pet godina imalo je dijareju tokom dve nedelje koje su prethodile imalo je dijareju tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju. Veća prevalencija dijareje je primetna kod Istraživanju. Veća prevalencija dijareje je primetna kod dece koja žive u romskim naseljima — 14 procenata. dece koja žive u romskim naseljima — 14 procenata.  Oko 73 procenta dece koja su imala dijareju lečeno je Oko 73 procenta dece koja su imala dijareju lečeno je davanjem jednog ili više preparata koji se preporučuju davanjem jednog ili više preparata koji se preporučuju ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.18 za kućno lečenje (tj. lečena su rastvorom za oralnu za kućno lečenje (tj. lečena su rastvorom za oralnu rehidraciju ili preporučenom tečnošću koja se pravi kod rehidraciju ili preporučenom tečnošću koja se pravi kod kuće), dok 12 procenata dece nije dobilo nikakav preparat.kuće), dok 12 procenata dece nije dobilo nikakav preparat.  Manje od jedne trećine (32 procenta) dece mlađe od Manje od jedne trećine (32 procenta) dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju unosilo je više tečnosti pet godina koja su imala dijareju unosilo je više tečnosti nego obično, dok je 67 unosilo istu količinu tečnosti nego obično, dok je 67 unosilo istu količinu tečnosti ili manje. Tri četvrtine (76 procenata) dece dobijalo je ili manje. Tri četvrtine (76 procenata) dece dobijalo je nešto manje, isto ili više hrane, ali 24 procenta dece nešto manje, isto ili više hrane, ali 24 procenta dece jelo je mnogo manje ili nije jelo skoro ništa. Situacija je jelo je mnogo manje ili nije jelo skoro ništa. Situacija je veoma slična kod dece koja žive u romskim naseljima.veoma slična kod dece koja žive u romskim naseljima. Traženje medicinske pomoći i lečenje pneumonije Traženje medicinske pomoći i lečenje pneumonije antibioticima antibioticima  Prijavljeno je da je pet procenata dece uzrasta od 0 do 59 Prijavljeno je da je pet procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci imalo simptome pneumonije tokom dve nedelje meseci imalo simptome pneumonije tokom dve nedelje koje su prethodile ovom istraživanju. Procenat dece koja koje su prethodile ovom istraživanju. Procenat dece koja su odvedena u odgovarajuću ustanovu iznosio je 90. su odvedena u odgovarajuću ustanovu iznosio je 90. Deca za koju se sumnjalo da imaju pneumoniju najčešće Deca za koju se sumnjalo da imaju pneumoniju najčešće su odvođena u državne zdravstvene ustanove — 38 su odvođena u državne zdravstvene ustanove — 38 procenata u dom zdravlja, gde se pružaju primarne procenata u dom zdravlja, gde se pružaju primarne zdravstvene usluge, a 35 procenata u državnu bolnicu. zdravstvene usluge, a 35 procenata u državnu bolnicu. Takođe, 82 procenta dece mlađe od pet godina za koju Takođe, 82 procenta dece mlađe od pet godina za koju se sumnjalo da imaju pneumoniju uzimalo je antibiotike se sumnjalo da imaju pneumoniju uzimalo je antibiotike tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju.tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju.  Ukupno gledano, 26 procenata žena je znalo za dva Ukupno gledano, 26 procenata žena je znalo za dva najvažnija simptoma pneumonije — ubrzano i otežano najvažnija simptoma pneumonije — ubrzano i otežano disanje. Najčešće prepoznati simptom koji zahteva disanje. Najčešće prepoznati simptom koji zahteva odvođenje deteta u zdravstvenu ustanovu je rastuća odvođenje deteta u zdravstvenu ustanovu je rastuća temperatura (85 procenata). Takođe, 47 procenata majki temperatura (85 procenata). Takođe, 47 procenata majki je prepoznalo otežano disanje, a 32 procenta majki je prepoznalo otežano disanje, a 32 procenta majki prepoznalo je ubrzano disanje kao simptome zbog kojih prepoznalo je ubrzano disanje kao simptome zbog kojih decu odmah treba odvesti u zdravstvenu ustanovu. decu odmah treba odvesti u zdravstvenu ustanovu.  Kod dece koja žive u romskim naseljima, prijavljeno je Kod dece koja žive u romskim naseljima, prijavljeno je da je 18 procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci imalo da je 18 procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci imalo simptome pneumonije. Procenat dece koja su odvedena simptome pneumonije. Procenat dece koja su odvedena u odgovarajuću ustanovu iznosi 92, a 91 procenat je u odgovarajuću ustanovu iznosi 92, a 91 procenat je dobio antibiotik tokom dve nedelje koje su prethodile dobio antibiotik tokom dve nedelje koje su prethodile ovom istraživanju.ovom istraživanju.  Samo 16 procenata žena u romskim naseljima je znalo zaSamo 16 procenata žena u romskim naseljima je znalo za dva najvažnija simptoma pneumonije. Procenat majki koje dva najvažnija simptoma pneumonije. Procenat majki koje su prepoznale otežano disanje kao simptom koji zahteva su prepoznale otežano disanje kao simptom koji zahteva trenutno odvođenje deteta u zdravstvenu ustanovu iznosi trenutno odvođenje deteta u zdravstvenu ustanovu iznosi 28, a 20 procenata majki je prepoznalo ubrzano disanje kao 28, a 20 procenata majki je prepoznalo ubrzano disanje kao simptom, dok je rastuća temperatura najčešće prepoznati simptom, dok je rastuća temperatura najčešće prepoznati simptom koji zahteva odvođenje deteta u zdravstvenu simptom koji zahteva odvođenje deteta u zdravstvenu ustanovu (prepoznato od strane 82 procenta majki). Što ustanovu (prepoznato od strane 82 procenta majki). Što se tiče prepoznavanja simptoma pneumonije, postoje se tiče prepoznavanja simptoma pneumonije, postoje značajne razlike u zavisnosti od obrazovanja majke. Samo značajne razlike u zavisnosti od obrazovanja majke. Samo devet procenata majki bez ikakvog obrazovanja je znalo devet procenata majki bez ikakvog obrazovanja je znalo za pomenuta dva simptoma, u odnosu na 24 procenta za pomenuta dva simptoma, u odnosu na 24 procenta majki koje su završile srednju školu. majki koje su završile srednju školu. Korišćenje čvrstog goriva Korišćenje čvrstog goriva  Skoro jedna trećina (32 procenta) svih domaćinstava u Skoro jedna trećina (32 procenta) svih domaćinstava u Republici Srbiji koristi čvrsto gorivo za kuvanje. Mnogo Republici Srbiji koristi čvrsto gorivo za kuvanje. Mnogo veći procenat korišćenja čvrstog goriva zabeležen je među veći procenat korišćenja čvrstog goriva zabeležen je među članovima iz najsiromašnijeg kvintila (73 procenta), članovima iz najsiromašnijeg kvintila (73 procenta), kao i u romskim domaćinstvima (76 procenata).kao i u romskim domaćinstvima (76 procenata). Voda i uklanjanje otpadnih materija Voda i uklanjanje otpadnih materija  Sva anketirana populacija (100 procenata) ima pristup Sva anketirana populacija (100 procenata) ima pristup poboljšanom izvoru pijaće vode (ukoliko koristimo poboljšanom izvoru pijaće vode (ukoliko koristimo širu definiciju pristupa u okviru koje poboljšani izvori širu definiciju pristupa u okviru koje poboljšani izvori pijaće vode obuhvataju vodu iz vodovoda, javnu česmu, pijaće vode obuhvataju vodu iz vodovoda, javnu česmu, bunar s pumpom, pokriveni bunar ili uređeni izvor); bunar s pumpom, pokriveni bunar ili uređeni izvor); 79 procenata populacije koristi vodu koja se sprovodi 79 procenata populacije koristi vodu koja se sprovodi do njihovog stana/kuće iz javnog ili lokalnog vodovoda do njihovog stana/kuće iz javnog ili lokalnog vodovoda kao glavnog izvora pijaće vode. Takav pristup je više kao glavnog izvora pijaće vode. Takav pristup je više zastupljen u gradskim naseljima (84 procenta) nego u zastupljen u gradskim naseljima (84 procenta) nego u ostalim (73 procenta). ostalim (73 procenta).  Situacija je slična u romskim naseljima, gde 98 procenata Situacija je slična u romskim naseljima, gde 98 procenata populacije koristi poboljšani izvor pijaće vode — 99 populacije koristi poboljšani izvor pijaće vode — 99 procenata u gradskim i 96 procenata u ostalim naseljima.procenata u gradskim i 96 procenata u ostalim naseljima.  Praktično celokupna populacija primenjuje higijenske Praktično celokupna populacija primenjuje higijenske metode za uklanjanje otpadnih materija; 94 procenta metode za uklanjanje otpadnih materija; 94 procenta populacije ima nužnik na ispiranje vodom povezan na populacije ima nužnik na ispiranje vodom povezan na kanalizacioni sistem ili septičku jamu. Septičke jame se kanalizacioni sistem ili septičku jamu. Septičke jame se mnogo češće koriste u ostalim naseljima (71 procenat) mnogo češće koriste u ostalim naseljima (71 procenat) u odnosu na 13 procenata u gradskim. u odnosu na 13 procenata u gradskim.  S druge strane, samo 62 procenta domaćinstava u S druge strane, samo 62 procenta domaćinstava u romskim naseljima imaju nužnik na ispiranje vodom romskim naseljima imaju nužnik na ispiranje vodom povezan na kanalizacioni sistem ili septičku jamu. To je povezan na kanalizacioni sistem ili septičku jamu. To je mnogo ređe kod najsiromašnijeg kvintila (6 procenata) mnogo ređe kod najsiromašnijeg kvintila (6 procenata) nego kod najbogatijeg kvintila (96 procenata).nego kod najbogatijeg kvintila (96 procenata). KontracepcijaKontracepcija  Da trenutno koristi neki vid kontracepcije, prijavio je Da trenutno koristi neki vid kontracepcije, prijavio je 61 procenat žena starosti od 15 do 49 godina, a koje su 61 procenat žena starosti od 15 do 49 godina, a koje su trenutno udate ili su u stalnoj vezi. Kod žena u Republici trenutno udate ili su u stalnoj vezi. Kod žena u Republici Srbiji, tradicionalne metode su popularnije nego Srbiji, tradicionalne metode su popularnije nego PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 19 savremene — 39 procenata u odnosu na 22 procenta. savremene — 39 procenata u odnosu na 22 procenta. Najpopularniji metod je prekinuti odnos, koji primenjuje Najpopularniji metod je prekinuti odnos, koji primenjuje jedna od tri udate žene. Sledeći metod po popularnosti jedna od tri udate žene. Sledeći metod po popularnosti je muški kondom, čije je korišćenje prijavilo 14 procenata je muški kondom, čije je korišćenje prijavilo 14 procenata udatih žena. Osam procenata žena je prijavilo da udatih žena. Osam procenata žena je prijavilo da primenjuje periodičnu apstinenciju, dok je između tri i primenjuje periodičnu apstinenciju, dok je između tri i četiri procenta žena koristilo spiralu i pilulu.četiri procenta žena koristilo spiralu i pilulu.  Primena kontraceptivnih sredstava se ne razlikuje u Primena kontraceptivnih sredstava se ne razlikuje u velikoj meri među regionima i kreće se od 57 procenata velikoj meri među regionima i kreće se od 57 procenata u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije do 67 procenata u u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije do 67 procenata u Regionu Vojvodine. Primena kontraceptivnih sredstava Regionu Vojvodine. Primena kontraceptivnih sredstava u gradskim i ostalim naseljima takođe je skoro ista. u gradskim i ostalim naseljima takođe je skoro ista. Postoji manja verovatnoća da će adolescenti koristiti Postoji manja verovatnoća da će adolescenti koristiti kontracepciju nego starije žene. Nivo obrazovanja žene kontracepciju nego starije žene. Nivo obrazovanja žene je povezan sa prevalencijom primene kontraceptivnih je povezan sa prevalencijom primene kontraceptivnih sredstava. Procenat žena koje koriste bilo koji vid sredstava. Procenat žena koje koriste bilo koji vid kontracepcije raste sa 53 procenta kod onih koje imaju kontracepcije raste sa 53 procenta kod onih koje imaju samo osnovno obrazovanje na 65 procenata kod žena samo osnovno obrazovanje na 65 procenata kod žena koje imaju više obrazovanje.koje imaju više obrazovanje.  Kod žena koje žive u romskim naseljima, starosti od 15 Kod žena koje žive u romskim naseljima, starosti od 15 do do 49 godina, a koje su trenutno udate ili su u stalnoj vezi, 49 godina, a koje su trenutno udate ili su u stalnoj vezi, korišćenje kontraceptivnih sredstava je prijavilo 64 korišćenje kontraceptivnih sredstava je prijavilo 64 procenta (58 procenata koristi tradicionalne metode, procenta (58 procenata koristi tradicionalne metode, šest procenata savremene). Najpopularniji metod je šest procenata savremene). Najpopularniji metod je prekinuti odnos, koji koristi oko polovine žena. Kod prekinuti odnos, koji koristi oko polovine žena. Kod adolescenata opet postoji manja verovatnoća da će koristiti adolescenata opet postoji manja verovatnoća da će koristiti kontracepciju nego starije žene. Samo oko 41 procenat kontracepciju nego starije žene. Samo oko 41 procenat žena, udatih ili u stalnoj vezi, starosti od 15 do 19 godina, žena, udatih ili u stalnoj vezi, starosti od 15 do 19 godina, trenutno primenjuje neki vid kontracepcije u odnosu na 59 trenutno primenjuje neki vid kontracepcije u odnosu na 59 procenata žena starosti od 20 do 24 godine i 78 procenata procenata žena starosti od 20 do 24 godine i 78 procenata starijih žena (starosti od 35 do 39 godina). Procenat žena starijih žena (starosti od 35 do 39 godina). Procenat žena koje primenjuju bilo koji vid kontracepcije raste sa 53 koje primenjuju bilo koji vid kontracepcije raste sa 53 procenta kod žena bez obrazovanja na 70 procenata kod procenta kod žena bez obrazovanja na 70 procenata kod žena koje su završile srednju školu.žena koje su završile srednju školu. Nezadovoljena potrebaNezadovoljena potreba  U Republici Srbiji sedam procenata žena koje su udate U Republici Srbiji sedam procenata žena koje su udate ili su u stalnoj vezi imaju nezadovoljenu potrebu za ili su u stalnoj vezi imaju nezadovoljenu potrebu za kontraceptivnim sredstvima. Ta nezadovoljena potreba je kontraceptivnim sredstvima. Ta nezadovoljena potreba je veća kod žena starosti od 25 do 29 godina (13 procenata). veća kod žena starosti od 25 do 29 godina (13 procenata).  U romskim naseljima, 10 procenata žena koje su udate U romskim naseljima, 10 procenata žena koje su udate ili su u stalnoj vezi imaju nezadovoljenu potrebu za ili su u stalnoj vezi imaju nezadovoljenu potrebu za kontracepcijom. Taj procenat je veći kod žena starosti kontracepcijom. Taj procenat je veći kod žena starosti od 20 do 24 (15 procenata) i žena starosti od 25 do 29 od 20 do 24 (15 procenata) i žena starosti od 25 do 29 (18 procenata). Takođe postoji razlika između ostalih (18 procenata). Takođe postoji razlika između ostalih (četiri procenta) i gradskih (13 procenata) naselja.(četiri procenta) i gradskih (13 procenata) naselja. Prenatalna zaštita Prenatalna zaštita  Čak 99 procenata žena u Republici Srbiji dobija Čak 99 procenata žena u Republici Srbiji dobija usluge prenatalne zaštite bar jednom tokom usluge prenatalne zaštite bar jednom tokom trudnoće. Niža stopa obuhvata prenatalnom trudnoće. Niža stopa obuhvata prenatalnom zaštitom je primećena kod Romkinja iz zaštitom je primećena kod Romkinja iz najsiromašnijeg kvintila (95 procenata).najsiromašnijeg kvintila (95 procenata).  Veći procenat (97 procenata) majki dobija Veći procenat (97 procenata) majki dobija prenatalnuprenatalnu zaštitu više od jednog puta, a 94 zaštitu više od jednog puta, a 94 procenta dobilo je takve usluge najmanje četiri procenta dobilo je takve usluge najmanje četiri puta. Međutim, u romskim naseljima 85 procenata puta. Međutim, u romskim naseljima 85 procenata majki je dobilo usluge prenatalne zaštite više od majki je dobilo usluge prenatalne zaštite više od jednog puta, a 72 procenta najmanje četiri puta.jednog puta, a 72 procenta najmanje četiri puta. Pomoć pri porođaju Pomoć pri porođaju  U 99,7 procenata porođaja obučeno osoblje je U 99,7 procenata porođaja obučeno osoblje je prisustvovalo porođaju, a približno isti procenat prisustvovalo porođaju, a približno isti procenat žena se porodio u zdravstvenim ustanovama (99,8 žena se porodio u zdravstvenim ustanovama (99,8 procenata). Kada su u pitanju žene koje žive u procenata). Kada su u pitanju žene koje žive u romskim naseljima, 99,5 procenata njih se porodilo romskim naseljima, 99,5 procenata njih se porodilo uz podršku obučenog osoblja, a 99,3 procenta uz podršku obučenog osoblja, a 99,3 procenta porođaja je obavljeno u zdravstvenim ustanovama.porođaja je obavljeno u zdravstvenim ustanovama.  Lekari su prisustvovali porođaju u 93 procentaLekari su prisustvovali porođaju u 93 procenta slučajeva (88 procenata kada su u pitanju Romkinje), slučajeva (88 procenata kada su u pitanju Romkinje), dok su medicinske sestre prisustvovale porođaju u dok su medicinske sestre prisustvovale porođaju u sedam procenata slučajeva (12 procenata kada su u sedam procenata slučajeva (12 procenata kada su u pitanju Romkinje).pitanju Romkinje). Razvoj deteta Razvoj deteta  Kada je u pitanju oko 95 procenata dece mlađe od Kada je u pitanju oko 95 procenata dece mlađe od pet godina, odrasla osoba se angažovala u četiri ili pet godina, odrasla osoba se angažovala u četiri ili više aktivnosti koje stimulišu učenje i poboljšavaju više aktivnosti koje stimulišu učenje i poboljšavaju spremnost za školu tokom tri dana koja su prethodila spremnost za školu tokom tri dana koja su prethodila Istraživanju. Prosečni broj aktivnosti bio je šest. Istraživanju. Prosečni broj aktivnosti bio je šest. Angažovanje očeva u tim aktivnostima je bilo manje Angažovanje očeva u tim aktivnostima je bilo manje (78 procenata). (78 procenata).  Manji je procenat dece iz najsiromašnijeg kvintila i deca Manji je procenat dece iz najsiromašnijeg kvintila i deca iz romskih domaćinstava koja su uključena u aktivnostiiz romskih domaćinstava koja su uključena u aktivnosti koje stimulišu učenje (84 procenta, odnosno 67 koje stimulišu učenje (84 procenta, odnosno 67 procenata), što je slučaj i kod dece iz Regiona Vojvodine procenata), što je slučaj i kod dece iz Regiona Vojvodine (89 procenata). Takođe, veći procenat očeva je bio (89 procenata). Takođe, veći procenat očeva je bio uključen u aktivnosti sa dečacima (82 procenta) nego uključen u aktivnosti sa dečacima (82 procenta) nego sa devojčicama (74 procenta). Međutim, ova razlika sa devojčicama (74 procenta). Međutim, ova razlika nije utvrđena kod očeva iz romskih naselja, kod kojih nije utvrđena kod očeva iz romskih naselja, kod kojih je 64 procenta uključeno u aktivnosti sa dečacima, a 61 je 64 procenta uključeno u aktivnosti sa dečacima, a 61 procenat sa devojčicama. procenat sa devojčicama. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.20  Jedan procenat dece mlađe od pet godina je ostavljen Jedan procenat dece mlađe od pet godina je ostavljen bez adekvatnog nadzora tokom nedelje koja je bez adekvatnog nadzora tokom nedelje koja je prethodila ovom istraživanju. Situacija se razlikuje prethodila ovom istraživanju. Situacija se razlikuje u romskim naseljima, gde je pet procenata dece u romskim naseljima, gde je pet procenata dece ostavljeno samo ili pod nadzorom drugog deteta.ostavljeno samo ili pod nadzorom drugog deteta. Indeks razvoja u ranom detinjstvu (Early Childhood Indeks razvoja u ranom detinjstvu (Early Childhood Development Index — ECDI)Development Index — ECDI)  U Republici Srbiji 94 procenta dece uzrasta od 36 do U Republici Srbiji 94 procenta dece uzrasta od 36 do 59 meseci pravilno se razvija. Ne postoji značajna 59 meseci pravilno se razvija. Ne postoji značajna razlika između dečaka i devojčica. Ako se posmatra razlika između dečaka i devojčica. Ako se posmatra obrazovanje majke, ECDI iznosi 84 procenta kod dece obrazovanje majke, ECDI iznosi 84 procenta kod dece čija su majke završile osnovnu školu, a 96 procenata čija su majke završile osnovnu školu, a 96 procenata kod dece čije majke imaju viši nivo obrazovanja.kod dece čije majke imaju viši nivo obrazovanja.  U romskim naseljima 88 procenata dece uzrasta od 36 U romskim naseljima 88 procenata dece uzrasta od 36 do 59 meseci pravilno se razvija. Postoji izvesna razlika do 59 meseci pravilno se razvija. Postoji izvesna razlika između dečaka i devojčica. ECDI za mušku decu je 86, između dečaka i devojčica. ECDI za mušku decu je 86, a 91 za žensku decu. Taj indeks je veći kod dece koja a 91 za žensku decu. Taj indeks je veći kod dece koja pohađaju predškolski program (99 procenata). Ako se pohađaju predškolski program (99 procenata). Ako se posmatra obrazovanje majke, ECDI iznosi 88 procenata posmatra obrazovanje majke, ECDI iznosi 88 procenata kod dece čije su majke završile osnovnu školu, a 95 kod dece čije su majke završile osnovnu školu, a 95 procenata kod dece čije su majke završile srednju školu. procenata kod dece čije su majke završile srednju školu. Predškolsko obrazovanje i spremnost za školu Predškolsko obrazovanje i spremnost za školu  Procenat dece uzrasta od 36 do 59 meseci koja Procenat dece uzrasta od 36 do 59 meseci koja su pohađala neki oblik organizovanog programa su pohađala neki oblik organizovanog programa obrazovanja u ranom detinjstvu iznosi 44. Stopa obrazovanja u ranom detinjstvu iznosi 44. Stopa pohađanja je bila skoro duplo veća u gradskim (57 pohađanja je bila skoro duplo veća u gradskim (57 procenata) nego u ostalim naseljima (29 procenata). procenata) nego u ostalim naseljima (29 procenata). Bolji finansijski status takođe podrazumeva veći Bolji finansijski status takođe podrazumeva veći procenat dece koja pohađaju predškolsko obrazovanje procenat dece koja pohađaju predškolsko obrazovanje — 75 procenata iz najbogatijeg kvintila i 22 procenta — 75 procenata iz najbogatijeg kvintila i 22 procenta iz najsiromašnijeg kvintila.iz najsiromašnijeg kvintila.  Romska deca pohađaju predškolsko obrazovanje pet Romska deca pohađaju predškolsko obrazovanje pet puta manje od ostatka populacije (osam procenata).puta manje od ostatka populacije (osam procenata). Pohađanje osnovne i srednje škole Pohađanje osnovne i srednje škole  Trenutno pohađa 95 procenata dece osnovnoškolskog Trenutno pohađa 95 procenata dece osnovnoškolskog uzrasta prvi razred, dok 91 procenat romske dece uzrasta prvi razred, dok 91 procenat romske dece počinje da pohađa osnovnu školu na vreme.počinje da pohađa osnovnu školu na vreme.  Većina (99 procenata) dece osnovnoškolskog uzrasta Većina (99 procenata) dece osnovnoškolskog uzrasta pohađa osnovnu školu. U romskoj populaciji samo 89 pohađa osnovnu školu. U romskoj populaciji samo 89 procenata dece tog uzrasta pohađa osnovnu školu.procenata dece tog uzrasta pohađa osnovnu školu.  Skoro sva deca koja se upišu u prvi razred osnovne Skoro sva deca koja se upišu u prvi razred osnovne škole dođu do osmog razreda.škole dođu do osmog razreda.  Oko 89 procenata dece uzrasta od 15 do 18 godina Oko 89 procenata dece uzrasta od 15 do 18 godina pohađa srednju ili višu školu. Međutim, samo 19 pohađa srednju ili višu školu. Međutim, samo 19 procenata dece iz romskih naselja pohađa školu u tom procenata dece iz romskih naselja pohađa školu u tom uzrastu. U oba slučaja, deca iz bogatijih domaćinstava uzrastu. U oba slučaja, deca iz bogatijih domaćinstava češće pohađaju srednju ili višu školu.češće pohađaju srednju ili višu školu.  Indeks jednakosti polova (Gender Parity Index — GPI) Indeks jednakosti polova (Gender Parity Index — GPI) u Republici Srbiji iznosi 1,01 za osnovnu školu i 1,02 za u Republici Srbiji iznosi 1,01 za osnovnu školu i 1,02 za srednju školu. Kod dece koja žive u romskim naseljima, srednju školu. Kod dece koja žive u romskim naseljima, GPI za osnovnu školu iznosi 0,96. Kod dece čije su majke GPI za osnovnu školu iznosi 0,96. Kod dece čije su majke završile osnovnu školu, GPI iznosi 1,00, a u najbogatijem završile osnovnu školu, GPI iznosi 1,00, a u najbogatijem kvintilu taj indeks iznosi 1,01. GPI za srednju školu kvintilu taj indeks iznosi 1,01. GPI za srednju školu iznosi 0,72, što znači da su devojčice u lošijem položaju iznosi 0,72, što znači da su devojčice u lošijem položaju kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje.kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje. Pismenost odraslih (15–24 godine)Pismenost odraslih (15–24 godine)  Stopa pismenosti žena i muškaraca starosti od 15 do 24 Stopa pismenosti žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine, iznosi preko 99 procenata, a niža je kod lica koja godine, iznosi preko 99 procenata, a niža je kod lica koja su završila samo osnovnu školu (94 procenta). S druge su završila samo osnovnu školu (94 procenta). S druge strane, samo nešto preko tri četvrtine Roma su pismeni strane, samo nešto preko tri četvrtine Roma su pismeni (77 procenata žena i 78 procenata muškaraca). Najlošija (77 procenata žena i 78 procenata muškaraca). Najlošija situacija je kod žena i muškaraca iz najsiromašnijeg situacija je kod žena i muškaraca iz najsiromašnijeg kvintila u romskim naseljima, gde je manje od polovine kvintila u romskim naseljima, gde je manje od polovine stanovnika pismeno. stanovnika pismeno. Upis u matičnu knjigu rođenih Upis u matičnu knjigu rođenih  Procenat dece mlađe od pet godina u Republici Srbiji Procenat dece mlađe od pet godina u Republici Srbiji koja su upisana u matičnu knjigu rođenih iznosi 99. koja su upisana u matičnu knjigu rođenih iznosi 99. Nema značajnih varijacija u upisivanju u matičnu knjigu Nema značajnih varijacija u upisivanju u matičnu knjigu rođenih u pogledu pola i starosti deteta, ili obrazovanja rođenih u pogledu pola i starosti deteta, ili obrazovanja majke. Isto važi i za decu koja žive u romskim naseljima.majke. Isto važi i za decu koja žive u romskim naseljima. Disciplinovanje detetaDisciplinovanje deteta  U Republici Srbiji 67 procenata dece uzrasta od dve U Republici Srbiji 67 procenata dece uzrasta od dve do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku mentalnog ili fizičkog kažnjavanja od strane majke/mentalnog ili fizičkog kažnjavanja od strane majke/ staratelja ili drugih članova domaćinstva. Dva procenta staratelja ili drugih članova domaćinstva. Dva procenta dece je bilo izloženo teškom fizičkom kažnjavanju, dok dece je bilo izloženo teškom fizičkom kažnjavanju, dok je samo 28 procenata imalo iskustvo sa metodama je samo 28 procenata imalo iskustvo sa metodama nenasilnog disciplinovanja.nenasilnog disciplinovanja.  Muška deca su više bila izložena i manjim i ozbiljnijim Muška deca su više bila izložena i manjim i ozbiljnijim fizičkim disciplinskim merama (39 procenata i fizičkim disciplinskim merama (39 procenata i dva procenta) od ženske dece (36 procenata i jedan dva procenta) od ženske dece (36 procenata i jedan procenat). Razlike u pogledu mnogih osnovnih procenat). Razlike u pogledu mnogih osnovnih varijabli bile su relativno male, ali je primećeno varijabli bile su relativno male, ali je primećeno da je fizičko kažnjavanje skoro dvostruko češće da je fizičko kažnjavanje skoro dvostruko češće prisutno u domaćinstvima u kojima lice na koje se prisutno u domaćinstvima u kojima lice na koje se PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 21 vodi vodi domaćinstvo ima samo osnovno obrazovanje domaćinstvo ima samo osnovno obrazovanje (45 procenata) u poređenju sa licima na koja se vodi (45 procenata) u poređenju sa licima na koja se vodi domaćinstvo koja imaju više obrazovanjedomaćinstvo koja imaju više obrazovanje (26 procenata).(26 procenata).  U romskim naseljima 86 procenata dece uzrasta od U romskim naseljima 86 procenata dece uzrasta od dve do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom dve do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku mentalnog ili fizičkog kažnjavanja od strane obliku mentalnog ili fizičkog kažnjavanja od strane majke/staratelja ili drugih članova domaćinstva, a šest majke/staratelja ili drugih članova domaćinstva, a šest procenata dece je bilo izloženo ozbiljnom fizičkom procenata dece je bilo izloženo ozbiljnom fizičkom kažnjavanju. S druge strane, 23 procenta majki/staratelja kažnjavanju. S druge strane, 23 procenta majki/staratelja smatra da decu treba fizički kažnjavati.smatra da decu treba fizički kažnjavati. Rano stupanje u brak Rano stupanje u brak  Procenat žena starosti između 15 i 49 godina koje su Procenat žena starosti između 15 i 49 godina koje su se udale pre navršene petnaeste godine veoma je mali se udale pre navršene petnaeste godine veoma je mali (jedan procenat). Oko pet procenata žena starosti (jedan procenat). Oko pet procenata žena starosti od 15 do 19 godina udate su ili su u stalnoj vezi. Ova od 15 do 19 godina udate su ili su u stalnoj vezi. Ova praksa je prisutnija u ostalim naseljima, među manje praksa je prisutnija u ostalim naseljima, među manje obrazovanima i naročito među Romima (44 procenta). obrazovanima i naročito među Romima (44 procenta). Čini se da je rano stupanje u brak češće među ženama Čini se da je rano stupanje u brak češće među ženama nego među muškarcima starosti od 15 do 29 godina.nego među muškarcima starosti od 15 do 29 godina.  Osam procenata mladih žena starosti od 15 do 19 Osam procenata mladih žena starosti od 15 do 19 godina je udato za muškarca koji je 10 ili više godina godina je udato za muškarca koji je 10 ili više godina stariji. Taj procenat je sličan (9 procenata) kod udatih stariji. Taj procenat je sličan (9 procenata) kod udatih žena starosti od 20 do 24.žena starosti od 20 do 24. Nasilje u porodiciNasilje u porodici  Tri procenta žena u Republici Srbiji misle da muž/ Tri procenta žena u Republici Srbiji misle da muž/ partner ima pravo da udari ili tuče svoju ženu ili partner ima pravo da udari ili tuče svoju ženu ili partnerku iz najmanje jednog od više različitih razloga. partnerku iz najmanje jednog od više različitih razloga. Žene koje odobravaju nasilje koje vrši muž/partner Žene koje odobravaju nasilje koje vrši muž/partner u većini slučajeva opravdavaju i nasilje kada žena u većini slučajeva opravdavaju i nasilje kada žena zanemari decu (dva procenta) ili ukoliko žena pokaže zanemari decu (dva procenta) ili ukoliko žena pokaže da je nezavisna, npr. ako izađe negde i to ne kaže svom da je nezavisna, npr. ako izađe negde i to ne kaže svom mužu ili se svađa sa njim (po jedan procenat).mužu ili se svađa sa njim (po jedan procenat).  Nasilje u porodici je više prihvaćeno u romskim Nasilje u porodici je više prihvaćeno u romskim naseljima, gde 20 procenata žena smatra da ono može naseljima, gde 20 procenata žena smatra da ono može biti opravdano. Najčešći razlozi koji se daju su isti: biti opravdano. Najčešći razlozi koji se daju su isti: kada zanemare decu (18 procenata) ili pokažu da su kada zanemare decu (18 procenata) ili pokažu da su nezavisne, npr. svađaju se s muževima (12 procenata) ili nezavisne, npr. svađaju se s muževima (12 procenata) ili izađu negde i to ne kažu muževima (11 procenata).izađu negde i to ne kažu muževima (11 procenata). Informisanost o načinu prenošenja HIV virusaInformisanost o načinu prenošenja HIV virusa  U Republici Srbiji 53 procenta žena starosti između 15 U Republici Srbiji 53 procenta žena starosti između 15 i 49 godina imaju sveobuhvatno znanje o prenošenju i 49 godina imaju sveobuhvatno znanje o prenošenju HIV-a, dok je to bio slučaj kod 54 procenta devojaka HIV-a, dok je to bio slučaj kod 54 procenta devojaka i 48 procenata momaka (15–24). Taj procenat je bio i 48 procenata momaka (15–24). Taj procenat je bio manji kod populacije iz romskih naselja, gde je bilo manji kod populacije iz romskih naselja, gde je bilo samo 13 procenata žena starosti od 15 do 49 godina sa samo 13 procenata žena starosti od 15 do 49 godina sa sveobuhvatnim znanjem. U starosnoj grupi od 15 do 24 sveobuhvatnim znanjem. U starosnoj grupi od 15 do 24 godine taj procenat se spustio na 12 kod žena i 11 kod godine taj procenat se spustio na 12 kod žena i 11 kod muškaraca. muškaraca.  Procenat devojaka i momaka starosti od 15 do 24 Procenat devojaka i momaka starosti od 15 do 24 godine koji su čuli za sidu iznosi 99. Međutim, samo 72 godine koji su čuli za sidu iznosi 99. Međutim, samo 72 procenta devojaka i 86 procenata momaka iz romskih procenta devojaka i 86 procenata momaka iz romskih naselja je čulo za sidu. Žene i muškarci iz romskih naselja je čulo za sidu. Žene i muškarci iz romskih naselja koji žive u ostalim naseljima, bez obrazovanja i naselja koji žive u ostalim naseljima, bez obrazovanja i koji su iz najsiromašnijeg kvintila bili su mnogo manje koji su iz najsiromašnijeg kvintila bili su mnogo manje upoznati s postojanjem side.upoznati s postojanjem side.  Veliki procenat žena starosti između 15 i 49 godina Veliki procenat žena starosti između 15 i 49 godina je znao da se prenošenje HIV virusa može sprečiti je znao da se prenošenje HIV virusa može sprečiti ako osoba ima samo jednog, vernog, neinficiranog ako osoba ima samo jednog, vernog, neinficiranog seksualnog partnera (88 procenata) i korišćenjem seksualnog partnera (88 procenata) i korišćenjem kondoma pri svakom seksualnom odnosu (91 procenat). kondoma pri svakom seksualnom odnosu (91 procenat). Osamdeset procenata žena je znalo da osoba koja Osamdeset procenata žena je znalo da osoba koja izgleda zdravo može imati virus side, a 75 procenata izgleda zdravo može imati virus side, a 75 procenata da se HIV virus ne može preneti ujedom komarca ili da se HIV virus ne može preneti ujedom komarca ili deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu. deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu.  Polovina žena starosti između 15 i 49 godina iz romskih Polovina žena starosti između 15 i 49 godina iz romskih naselja znala je da se prenošenje virusa može sprečiti naselja znala je da se prenošenje virusa može sprečiti ako osoba ima samo jednog, vernog, neinficiranog ako osoba ima samo jednog, vernog, neinficiranog seksualnog partnera (53 procenta) i korišćenjem seksualnog partnera (53 procenta) i korišćenjem kondoma pri svakom seksualnom odnosu (52 procenta). kondoma pri svakom seksualnom odnosu (52 procenta). Međutim, samo 44 procenta tih žena je znalo da osoba Međutim, samo 44 procenta tih žena je znalo da osoba koja izgleda zdravo može imati HIV virus, dok je oko koja izgleda zdravo može imati HIV virus, dok je oko jedne trećine znalo da se virus ne može preneti ujedom jedne trećine znalo da se virus ne može preneti ujedom komarca ili deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu. komarca ili deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu.  Ukupno, 13 procenata žena starosti između 15 i 49 Ukupno, 13 procenata žena starosti između 15 i 49 godina izrazilo je nediskriminacijski stav u pogledu godina izrazilo je nediskriminacijski stav u pogledu sva četiri pokazatelja prema ljudima koji žive sa HIV sva četiri pokazatelja prema ljudima koji žive sa HIV virusom. Rezultati su slični kod mladih ljudi (15–24 virusom. Rezultati su slični kod mladih ljudi (15–24 godine) kod kojih je 12 procenata žena i devet procenata godine) kod kojih je 12 procenata žena i devet procenata muškaraca imalo nediskriminacijski stav. Procenat muškaraca imalo nediskriminacijski stav. Procenat prihvatanja ljudi koji žive sa HIVom/sidom bio je veći prihvatanja ljudi koji žive sa HIVom/sidom bio je veći u gradskim naseljima i povećavao se s povećanjem u gradskim naseljima i povećavao se s povećanjem nivoa obrazovanja i finansijskog statusa. Takav stav nivoa obrazovanja i finansijskog statusa. Takav stav prihvatanja imalo je samo četiri procenta žena starosti prihvatanja imalo je samo četiri procenta žena starosti od 15 do 49 godina koje žive u romskim naseljima. od 15 do 49 godina koje žive u romskim naseljima.  Tri od četiri žene (15–49 godina) znale su gde se mogu Tri od četiri žene (15–49 godina) znale su gde se mogu testirati na HIV, ali samo 10 procenata njih je bilo testirati na HIV, ali samo 10 procenata njih je bilo ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.22 testirano, a vrednosti su skoro iste za oba pokazatelja testirano, a vrednosti su skoro iste za oba pokazatelja kod momaka (15–29 godina). Samo četiri procenta žena kod momaka (15–29 godina). Samo četiri procenta žena iz romskih naselja je testirano na HIV, a 29 procenata je iz romskih naselja je testirano na HIV, a 29 procenata je znalo gde se testiranje može obaviti. Vrednosti su iste za znalo gde se testiranje može obaviti. Vrednosti su iste za mladiće (15–29 godina) kada je u pitanju testiranje, ali mladiće (15–29 godina) kada je u pitanju testiranje, ali su malo veće što se tiče poznavanja mesta testiranjasu malo veće što se tiče poznavanja mesta testiranja (36 procenata). (36 procenata).  Kod žena starosti od 15 do 49 godina koje su se Kod žena starosti od 15 do 49 godina koje su se porodile dve godine pre Istraživanja, 19 procenata porodile dve godine pre Istraživanja, 19 procenata je dobilo savete u vezi sa HIV virusom. Vrednosti je dobilo savete u vezi sa HIV virusom. Vrednosti su veće kod žena u Beogradskom regionu (33 su veće kod žena u Beogradskom regionu (33 procenta) i kod onih koje imaju najviše obrazovanje procenta) i kod onih koje imaju najviše obrazovanje (26 procenata). Samo šest procenata svih žena u (26 procenata). Samo šest procenata svih žena u romskim naseljima dobilo je savete u vezi sa HIV romskim naseljima dobilo je savete u vezi sa HIV virusom tokom prenatalne zaštite.virusom tokom prenatalne zaštite. Seksualno ponašanje Seksualno ponašanje  Šezdeset jedan procenat svih devojaka i 70 procenata Šezdeset jedan procenat svih devojaka i 70 procenata momaka starosti od 15 do 24 godine imalo je seksualne momaka starosti od 15 do 24 godine imalo je seksualne odnose. Četrdeset jedan procenat žena i 61 procenat odnose. Četrdeset jedan procenat žena i 61 procenat muškaraca imali su seksualne odnose sa partnerom koji muškaraca imali su seksualne odnose sa partnerom koji nije njihov redovni partner u periodu od 12 meseci pre nije njihov redovni partner u periodu od 12 meseci pre Istraživanja. Kondom je koristilo 77 procenata devojakaIstraživanja. Kondom je koristilo 77 procenata devojaka i 80 procenata momaka koji su imali seksualne odnose i 80 procenata momaka koji su imali seksualne odnose sa poslednjim partnerom koji nije njihov redovni sa poslednjim partnerom koji nije njihov redovni partner. partner.  Sedamdeset tri procenta devojaka i 71 procenat Sedamdeset tri procenta devojaka i 71 procenat momaka (15–24 godine) koji žive u romskim naseljima momaka (15–24 godine) koji žive u romskim naseljima imalo je seksualne odnose. Devet procenata devojaka imalo je seksualne odnose. Devet procenata devojaka i 32 procenta muškaraca iz romskih naselja imalo i 32 procenta muškaraca iz romskih naselja imalo je seksualne odnose sa partnerima koji nisu njihovi je seksualne odnose sa partnerima koji nisu njihovi redovni partneri. Stopa korišćenja kondoma tokom redovni partneri. Stopa korišćenja kondoma tokom takvog odnosa visokog rizika mala je kod devojaka (37 takvog odnosa visokog rizika mala je kod devojaka (37 procenata), a nešto je veća kod muškaraca (51 procenat).procenata), a nešto je veća kod muškaraca (51 procenat).  Broj žena koje su imale seksualne odnose pre svoje Broj žena koje su imale seksualne odnose pre svoje petnaeste godine veoma je mali (dva procenta devojaka petnaeste godine veoma je mali (dva procenta devojaka i četiri procenta momaka). S druge strane, 14 procenata i četiri procenta momaka). S druge strane, 14 procenata devojaka i 13 procenata momaka iz romskih naselja devojaka i 13 procenata momaka iz romskih naselja imalo je seksualne odnose pre svoje petnaeste godine.imalo je seksualne odnose pre svoje petnaeste godine.  Četiri procenta devojaka iz nacionalnog uzorka i šest Četiri procenta devojaka iz nacionalnog uzorka i šest procenata devojaka koje žive u romskim naseljima (više procenata devojaka koje žive u romskim naseljima (više u ostalim nego u gradskim naseljima) prijavilo je da je u ostalim nego u gradskim naseljima) prijavilo je da je imalo seksualne odnose sa partnerom koji je 10 ili više imalo seksualne odnose sa partnerom koji je 10 ili više godina stariji. Za muškarce, kod oba uzorka, ta vrednost godina stariji. Za muškarce, kod oba uzorka, ta vrednost je manja od jednog procenta.je manja od jednog procenta. Pristup masovnim medijima i korišćenjePristup masovnim medijima i korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija informaciono-komunikacionih tehnologija  Pedeset osam procenata svih žena starosti od 15 do 49 Pedeset osam procenata svih žena starosti od 15 do 49 godina koristilo je sva tri masovna medija (gledanje godina koristilo je sva tri masovna medija (gledanje televizije, slušanje radija i čitanje novina) najmanje televizije, slušanje radija i čitanje novina) najmanje jednom nedeljno, dok manje od jednog procenta žena jednom nedeljno, dok manje od jednog procenta žena nije koristilo nijednu vrstu medija. Samo 19 procenata nije koristilo nijednu vrstu medija. Samo 19 procenata žena u romskim naseljima koristilo je tri oblika žena u romskim naseljima koristilo je tri oblika masovnih medija najmanje jednom nedeljno. Šezdeset masovnih medija najmanje jednom nedeljno. Šezdeset procenata svih muškaraca starosti od 15 do 29 godina, procenata svih muškaraca starosti od 15 do 29 godina, ali samo jedna četvrtina momaka iz romskih naselja ali samo jedna četvrtina momaka iz romskih naselja je koristilo sva tri oblika masovnih medija najmanje je koristilo sva tri oblika masovnih medija najmanje jednom nedeljno.jednom nedeljno.  Većina devojaka starosti od 15 do 24 godine (91 procenat) Većina devojaka starosti od 15 do 24 godine (91 procenat) koristilo je računar, a 85 procenata je koristilo internet koristilo je računar, a 85 procenata je koristilo internet tokom proteklih 12 meseci. U romskim naseljima samo tokom proteklih 12 meseci. U romskim naseljima samo 39 procenata devojaka je koristilo računar, a 25 procenata 39 procenata devojaka je koristilo računar, a 25 procenata je koristilo internet tokom proteklih 12 meseci. Stopa je koristilo internet tokom proteklih 12 meseci. Stopa korišćenja računara i interneta od strane momaka je korišćenja računara i interneta od strane momaka je veća: 93 procenta je koristilo računar, a 86 procenata veća: 93 procenta je koristilo računar, a 86 procenata je koristilo internet u proteklih 12 meseci. U romskim je koristilo internet u proteklih 12 meseci. U romskim naseljima, 63 procenata momaka je koristilo računar, a 52 naseljima, 63 procenata momaka je koristilo računar, a 52 procenta je koristilo internet tokom proteklih 12 meseci.procenta je koristilo internet tokom proteklih 12 meseci. Subjektivni osećaj blagostanja Subjektivni osećaj blagostanja  Sve u svemu, 67 procenata žena i 68 procenata Sve u svemu, 67 procenata žena i 68 procenata muškaraca starosti od 15 do 24 godine bili su zadovoljni muškaraca starosti od 15 do 24 godine bili su zadovoljni svojim životom. Procenat žena koje su zadovoljne svojim životom. Procenat žena koje su zadovoljne životom je nešto veći u gradskim naseljima (70 životom je nešto veći u gradskim naseljima (70 procenata) nego u ostalim naseljima (61 procenat). Kod procenata) nego u ostalim naseljima (61 procenat). Kod mladića su razlike u pogledu osnovnih karakteristika mladića su razlike u pogledu osnovnih karakteristika uglavnom slične onima koje su uočene i kod devojaka. uglavnom slične onima koje su uočene i kod devojaka. Kod mladih starosti od 15 do 24 godine koji žive u Kod mladih starosti od 15 do 24 godine koji žive u romskim naseljima, samo 59 procenata žena i 53 romskim naseljima, samo 59 procenata žena i 53 procenta muškaraca bili su zadovoljni svojim životom.procenta muškaraca bili su zadovoljni svojim životom.  Kod iste starosne grupe, sličan procenat žena iKod iste starosne grupe, sličan procenat žena i muškaraca bili su veoma srećni ili donekle srećni (93, muškaraca bili su veoma srećni ili donekle srećni (93, odnosno 92 procenta). Procenat u romskim naseljima odnosno 92 procenta). Procenat u romskim naseljima iznosi 87 i za muškarce i za žene.iznosi 87 i za muškarce i za žene. Četrdeset tri procenta žena starosti između 15 i 24 godine Četrdeset tri procenta žena starosti između 15 i 24 godine smatra da im se život poboljšao tokom protekle godine i smatra da im se život poboljšao tokom protekle godine i misli da će biti još bolji nakon jedne godine. Odgovarajući misli da će biti još bolji nakon jedne godine. Odgovarajući pokazatelj za muškarce starosti od 15 do 24 godine manji je pokazatelj za muškarce starosti od 15 do 24 godine manji je od pokazatelja koji se odnosi na devojke (36 procenata). Taj od pokazatelja koji se odnosi na devojke (36 procenata). Taj procenat je čak i manji kod Roma i Romkinja i iznosi 26.procenat je čak i manji kod Roma i Romkinja i iznosi 26. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 23 IstorijatIstorijat Ovaj izveštaj se bazira na Istraživanju višestrukih Ovaj izveštaj se bazira na Istraživanju višestrukih pokazatelja (Multiple Indicator Cluster Survey — MICS) pokazatelja (Multiple Indicator Cluster Survey — MICS) u Republici Srbiji, koje su tokom 2010. godine sproveli u Republici Srbiji, koje su tokom 2010. godine sproveli UNICEF i Republički zavod za statistiku (RZS). Tokom UNICEF i Republički zavod za statistiku (RZS). Tokom istraživanja prikupljeni su dragoceni podaci o položaju istraživanja prikupljeni su dragoceni podaci o položaju dece, žena i muškaraca u Republici Srbiji. Istraživanje se u dece, žena i muškaraca u Republici Srbiji. Istraživanje se u velikoj meri baziralo na potrebi da se prati napredovanje velikoj meri baziralo na potrebi da se prati napredovanje ka ostvarivanju ciljeva koji proističu iz potpisanih ka ostvarivanju ciljeva koji proističu iz potpisanih I UVOD UVOD međunarodnih sporazuma: Milenijumske deklaracije, međunarodnih sporazuma: Milenijumske deklaracije, koja je usvojena od strane svih država članica Ujedinjenih koja je usvojena od strane svih država članica Ujedinjenih nacija (191 članica) u septembru 2000. godine, kao i Plana nacija (191 članica) u septembru 2000. godine, kao i Plana akcije „Svet po meri dece”, koji je usvojen od strane 189 akcije „Svet po meri dece”, koji je usvojen od strane 189 država članica na Specijalnom zasedanju Ujedinjenih nacija država članica na Specijalnom zasedanju Ujedinjenih nacija o deci održanom u maju 2002. godine. Preuzete obaveze o deci održanom u maju 2002. godine. Preuzete obaveze se nadograđuju na obećanja koja je dala međunarodna se nadograđuju na obećanja koja je dala međunarodna zajednica na Svetskom samitu za decu 1990. godine.zajednica na Svetskom samitu za decu 1990. godine. Obaveza preduzimanja akcija: nacionalne i međunarodne obaveze u pogledu izveštavanjaObaveza preduzimanja akcija: nacionalne i međunarodne obaveze u pogledu izveštavanja Vlade koje su potpisale Milenijumsku deklaraciju i Deklaraciju „Svet po meri dece”, kao i Plan akcije, takođe su se Vlade koje su potpisale Milenijumsku deklaraciju i Deklaraciju „Svet po meri dece”, kao i Plan akcije, takođe su se obavezale da prate napredovanje ka ostvarivanju ciljeva pomenutih u tim dokumentima:obavezale da prate napredovanje ka ostvarivanju ciljeva pomenutih u tim dokumentima: „Redovno ćemo pratiti na nacionalnom, a po potrebi, i na regionalnom nivou i procenjivati napredak prema ciljevima „Redovno ćemo pratiti na nacionalnom, a po potrebi, i na regionalnom nivou i procenjivati napredak prema ciljevima i zadacima u Planu akcije na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. U skladu s tim, jačaćemo naše nacionalne i zadacima u Planu akcije na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. U skladu s tim, jačaćemo naše nacionalne kapacitete za prikupljanje statističkih podataka, analize i razdvajanje podataka prema polu, uzrastu i drugim relevantnim kapacitete za prikupljanje statističkih podataka, analize i razdvajanje podataka prema polu, uzrastu i drugim relevantnim činiocima koji mogu dovesti do razlika i podržavati širok raspon istraživanja usmerenih na decu. Jačaćemo međunarodnu činiocima koji mogu dovesti do razlika i podržavati širok raspon istraživanja usmerenih na decu. Jačaćemo međunarodnu saradnju u cilju podrške naporima na izgradnji statističkih kapaciteta i izgrađivati kapacitete zajednice za praćenje, saradnju u cilju podrške naporima na izgradnji statističkih kapaciteta i izgrađivati kapacitete zajednice za praćenje, procenu i planiranje.” (procenu i planiranje.” (Svet po meri deceSvet po meri dece, paragraf 60), paragraf 60) „…Sprovešćemo periodična razmatranja napretka na nacionalnom podnacionalnom nivou kako bismo se efikasnije „…Sprovešćemo periodična razmatranja napretka na nacionalnom podnacionalnom nivou kako bismo se efikasnije suočavali s preprekama i ubrzali akcije…” (suočavali s preprekama i ubrzali akcije…” (Svet po meri deceSvet po meri dece, paragraf 61), paragraf 61) U Planu akcije (paragraf 61) takođe se zahteva konkretno angažovanje UNICEFa u pripremi periodičnih izveštaja U Planu akcije (paragraf 61) takođe se zahteva konkretno angažovanje UNICEFa u pripremi periodičnih izveštaja o napredovanju: „…od UNICEF-a, kao vodeće svetske agencije za decu, traži se da nastavi pripremu i predstavljanje o napredovanju: „…od UNICEF-a, kao vodeće svetske agencije za decu, traži se da nastavi pripremu i predstavljanje informacija o postignutom napretku na primeni ove deklaracije i Plana akcije u saradnji sa vladama, odgovarajućim informacija o postignutom napretku na primeni ove deklaracije i Plana akcije u saradnji sa vladama, odgovarajućim fondovima, programima i specijalizovanim agencijama sistema Ujedinjenih nacija i, po potrebi, svim drugim relevantnim fondovima, programima i specijalizovanim agencijama sistema Ujedinjenih nacija i, po potrebi, svim drugim relevantnim akterima…”akterima…” Isto tako, u Isto tako, u Milenijumskoj deklaracijiMilenijumskoj deklaraciji (paragraf 31) zahteva se periodično izveštavanje o napredovanju: (paragraf 31) zahteva se periodično izveštavanje o napredovanju: „…Zahtevamo od Generalne skupštine da razmotri, na redovnoj osnovi, postignuti napredak u sprovođenju odredaba „…Zahtevamo od Generalne skupštine da razmotri, na redovnoj osnovi, postignuti napredak u sprovođenju odredaba ove deklaracije, i tražimo od generalnog sekretara da podnosi periodične izveštaje na razmatranje Generalnoj skupštini, ove deklaracije, i tražimo od generalnog sekretara da podnosi periodične izveštaje na razmatranje Generalnoj skupštini, kao osnov za dalje aktivnosti…” kao osnov za dalje aktivnosti…” ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.24 Prilikom potpisivanja ovih međunarodnih sporazuma, Prilikom potpisivanja ovih međunarodnih sporazuma, vlade su preuzele obavezu da poboljšaju uslove u kojima vlade su preuzele obavezu da poboljšaju uslove u kojima žive deca u njihovim državama i da prate napredovanje žive deca u njihovim državama i da prate napredovanje ka ostvarivanju tog cilja. UNICEFu je dodeljena uloga ka ostvarivanju tog cilja. UNICEFu je dodeljena uloga da obezbeđuje podršku pri ostvarivanju ovog zadatka da obezbeđuje podršku pri ostvarivanju ovog zadatka (videti tekst na prethodnoj strani).(videti tekst na prethodnoj strani). U Republici Srbiji posvećenost ostvarivanju ovih U Republici Srbiji posvećenost ostvarivanju ovih međunarodnih prioriteta pokazana je kroz razvoj i međunarodnih prioriteta pokazana je kroz razvoj i sprovođenje nacionalnih strategija i planova, a to su, sprovođenje nacionalnih strategija i planova, a to su, konkretno, Strategija za smanjenje siromaštva (2003), konkretno, Strategija za smanjenje siromaštva (2003), Nacionalni plan akcije za decu (2004) i Nacionalni Nacionalni plan akcije za decu (2004) i Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja (2006). U planove za milenijumski ciljevi razvoja (2006). U planove za integraciju u Evropsku uniju uvršteno je i praćenje integraciju u Evropsku uniju uvršteno je i praćenje socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, kao socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, kao važne komponente strategije Republike Srbije za važne komponente strategije Republike Srbije za integraciju u EU.integraciju u EU. Svi pomenuti strateški okviri zahtevaju praćenje i Svi pomenuti strateški okviri zahtevaju praćenje i procenu napredovanja. Četvrto po redu Istraživanje procenu napredovanja. Četvrto po redu Istraživanje višestrukih pokazatelja predstavlja dragocen izvor višestrukih pokazatelja predstavlja dragocen izvor podataka za izveštavanje o napredovanju u ostvarivanju podataka za izveštavanje o napredovanju u ostvarivanju pomenutih ciljeva. Ovo istraživanje predstavlja temeljan pomenutih ciljeva. Ovo istraživanje predstavlja temeljan osnov koji sadrži komparativne podatke neophodne za osnov koji sadrži komparativne podatke neophodne za sveobuhvatno izveštavanje o napretku, i to naročito sveobuhvatno izveštavanje o napretku, i to naročito u vezi sa položajem najugroženije dece (dece iz u vezi sa položajem najugroženije dece (dece iz najsiromašnijih domaćinstava, romske dece ili dece najsiromašnijih domaćinstava, romske dece ili dece koja žive u ostalim naseljima). Tokom ovog istraživanja koja žive u ostalim naseljima). Tokom ovog istraživanja prikupljeni su i podaci neophodni za novi Program prikupljeni su i podaci neophodni za novi Program UNICEFa za Republiku Srbiju, za period 2011–2015. UNICEFa za Republiku Srbiju, za period 2011–2015. godine, kao i za UNDAF 2011–2015. godine.godine, kao i za UNDAF 2011–2015. godine. Ovaj finalni izveštaj predstavlja rezultate i teme koji Ovaj finalni izveštaj predstavlja rezultate i teme koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem.su obuhvaćeni ovim istraživanjem. Ciljevi istraživanjaCiljevi istraživanja MICS u Republici Srbiji u 2010. godini ima sledeće MICS u Republici Srbiji u 2010. godini ima sledeće primarne ciljeve:primarne ciljeve:  obezbeđivanje ažuriranih podataka o položaju dece, obezbeđivanje ažuriranih podataka o položaju dece, žena i muškaraca u Republici Srbiji;žena i muškaraca u Republici Srbiji;  obezbeđivanje podataka neophodnih za praćenje obezbeđivanje podataka neophodnih za praćenje napredovanja u ostvarivanju ciljeva definisanih u napredovanja u ostvarivanju ciljeva definisanih u Milenijumskoj deklaraciji i drugih ciljeva dogovorenih Milenijumskoj deklaraciji i drugih ciljeva dogovorenih na međunarodnom i nacionalnom nivou, kao i da na međunarodnom i nacionalnom nivou, kao i da bude osnova za buduće aktivnosti;bude osnova za buduće aktivnosti;  doprinos poboljšanju sistema podataka i njihovog doprinos poboljšanju sistema podataka i njihovog praćenja u Republici Srbiji i jačanje tehničke stručnosti praćenja u Republici Srbiji i jačanje tehničke stručnosti u kreiranju, primeni i analizi takvih sistema;u kreiranju, primeni i analizi takvih sistema;  g generisanje podataka o položaju dece, žena i enerisanje podataka o položaju dece, žena i muškaraca, uključujući definisanje ugroženih muškaraca, uključujući definisanje ugroženih grupa i medjusobnih razlika, koji će biti od koristi grupa i medjusobnih razlika, koji će biti od koristi za sprovođenje strategija i mera politike socijalnog za sprovođenje strategija i mera politike socijalnog uključivanja i smanjenje siromaštva.uključivanja i smanjenje siromaštva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 25 MICS4 u Republici Srbiji sproveden je na dva uzorka MICS4 u Republici Srbiji sproveden je na dva uzorka — na nacionalnom uzorku, koji je reprezentativan — na nacionalnom uzorku, koji je reprezentativan za celu populaciju Republike Srbije (u daljem tekstu: za celu populaciju Republike Srbije (u daljem tekstu: uzorak za Republiku Srbiju); i na uzorku romskih uzorak za Republiku Srbiju); i na uzorku romskih naselja, koji je reprezentativan za populaciju koja živi naselja, koji je reprezentativan za populaciju koja živi u romskim naseljima u Republici Srbiji. Pojedinačni u romskim naseljima u Republici Srbiji. Pojedinačni uzorci i njihove tehničke karakteristike opisani su u uzorci i njihove tehničke karakteristike opisani su u odgovarajućim poglavljima ovog izveštaja.odgovarajućim poglavljima ovog izveštaja. Elementi metodologije istraživanja koji su bili isti za Elementi metodologije istraživanja koji su bili isti za oba uzorka, kao i rezultati istraživanja, predstavljeni oba uzorka, kao i rezultati istraživanja, predstavljeni su zajedno kako bi se izbeglo ponavljanje. su zajedno kako bi se izbeglo ponavljanje. Plan uzorka za Republiku SrbijuPlan uzorka za Republiku Srbiju Nacionalni uzorak za Istraživanje višestrukih Nacionalni uzorak za Istraživanje višestrukih pokazatelja planiran je tako da obezbedi ocene pokazatelja planiran je tako da obezbedi ocene velikog broja pokazatelja položaja dece, žena i mladih velikog broja pokazatelja položaja dece, žena i mladih muškaraca na nacionalnom nivou, za gradska i muškaraca na nacionalnom nivou, za gradska i ostala naselja, i za četiri regiona: Beogradski region, ostala naselja, i za četiri regiona: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, kao i za Region Južne i Istočne Srbije. Gradska Srbije, kao i za Region Južne i Istočne Srbije. Gradska i ostala naselja u okviru 25 oblasti definisana su i ostala naselja u okviru 25 oblasti definisana su kao osnovni uzorački stratumi i uzorak je biran kao osnovni uzorački stratumi i uzorak je biran u dve etape. U okviru svakog stratuma, određen u dve etape. U okviru svakog stratuma, određen broj popisnih krugova je izabran sistematski sa broj popisnih krugova je izabran sistematski sa verovatnoćom proporcionalnom veličini. Nakon verovatnoćom proporcionalnom veličini. Nakon sprovedenog ažuriranja izabranih popisnih krugova, sprovedenog ažuriranja izabranih popisnih krugova, u okviru svakog popisnog kruga, domaćinstva sa u okviru svakog popisnog kruga, domaćinstva sa spiska podeljena su na domaćinstva koja imaju spiska podeljena su na domaćinstva koja imaju i domaćinstva koja nemaju decu mlađu od pet i domaćinstva koja nemaju decu mlađu od pet godina i u okviru svake grupe uzorak domaćinstva godina i u okviru svake grupe uzorak domaćinstva je izabran sistematski sa jednakim verovatnoćama. je izabran sistematski sa jednakim verovatnoćama. Na nacionalnom nivou, izabrano je ukupno 6.885 Na nacionalnom nivou, izabrano je ukupno 6.885 IIII UZORAK I METODOLOGIJA UZORAK I METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAISTRAŽIVANJA domaćinstava: 3.650 domaćinstava sa decom i domaćinstava: 3.650 domaćinstava sa decom i 3.235 domaćinstava bez dece. Uzorak za MICS 3.235 domaćinstava bez dece. Uzorak za MICS nije samoponderisan. Za prikazivanje rezultata na nije samoponderisan. Za prikazivanje rezultata na nacionalnom nivou korišćeni su ponderi. Detaljan nacionalnom nivou korišćeni su ponderi. Detaljan opis plana uzorka nalazi se u Prilogu A.opis plana uzorka nalazi se u Prilogu A. Plan uzorka za romska naseljaPlan uzorka za romska naselja Uzorak za romska naselja za MICS planiran je tako Uzorak za romska naselja za MICS planiran je tako da obezbedi ocene velikog broja pokazatelja položaja da obezbedi ocene velikog broja pokazatelja položaja dece, žena i mladih muškaraca u romskim naseljima dece, žena i mladih muškaraca u romskim naseljima na nivou Republike Srbije, kao i za gradska i ostala na nivou Republike Srbije, kao i za gradska i ostala naselja. Gradska i ostala naselja u okviru svake od tri naselja. Gradska i ostala naselja u okviru svake od tri teritorije (Beograd, centralna Srbija bez Beograda i teritorije (Beograd, centralna Srbija bez Beograda i Vojvodina) definisani su kao glavni uzorački stratumi i Vojvodina) definisani su kao glavni uzorački stratumi i uzorak je biran u dve etape. U okviru svakog stratuma, uzorak je biran u dve etape. U okviru svakog stratuma, određen broj popisnih krugova je izabran sistematski određen broj popisnih krugova je izabran sistematski sa verovatnoćom proporcionalnom veličini. Nakon sa verovatnoćom proporcionalnom veličini. Nakon sprovedenog ažuriranja izabranih popisnih krugova, u sprovedenog ažuriranja izabranih popisnih krugova, u okviru svakog popisnog kruga domaćinstva sa spiska okviru svakog popisnog kruga domaćinstva sa spiska podeljena su na domaćinstva koja imaju i domaćinstva podeljena su na domaćinstva koja imaju i domaćinstva koja nemaju decu mlađu od pet godina i u okviru svake koja nemaju decu mlađu od pet godina i u okviru svake grupe sistematski je izabran uzorak domaćinstva sa grupe sistematski je izabran uzorak domaćinstva sa jednakim verovatnoćama. Izabrano je ukupno 1.815 jednakim verovatnoćama. Izabrano je ukupno 1.815 romskih domaćinstava: 1.311 domaćinstava sa decom romskih domaćinstava: 1.311 domaćinstava sa decom i 504 domaćinstva bez dece. Uzorak za Istraživanje i 504 domaćinstva bez dece. Uzorak za Istraživanje višestrukih pokazatelja u romskim naseljima nije višestrukih pokazatelja u romskim naseljima nije samoponderisan. Za prikazivanje rezultata korišćeni samoponderisan. Za prikazivanje rezultata korišćeni su ponderi. Detaljniji opis plana uzorka nalazi se u su ponderi. Detaljniji opis plana uzorka nalazi se u Prilogu A.Prilogu A. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.26 UpitniciUpitnici Tokom ovog istraživanja korišćena su četiri upitnika Tokom ovog istraživanja korišćena su četiri upitnika za oba uzorka: 1) upitnik o domaćinstvu, koji je za oba uzorka: 1) upitnik o domaćinstvu, koji je korišćen za prikupljanje podataka o svim de jure korišćen za prikupljanje podataka o svim de jure članovima domaćinstva (stalni članovi domaćinstva), članovima domaćinstva (stalni članovi domaćinstva), o domaćinstvu i o stanu/kući; 2) upitnik za žene, o domaćinstvu i o stanu/kući; 2) upitnik za žene, koji je popunjavan u svakom domaćinstvu sa svim koji je popunjavan u svakom domaćinstvu sa svim ženama starosti od 15 do 49 godina; 3) upitnik za decu ženama starosti od 15 do 49 godina; 3) upitnik za decu mlađu od pet godina, koji je popunjavan sa majkama mlađu od pet godina, koji je popunjavan sa majkama ili primarnim starateljima za svu decu mlađu od ili primarnim starateljima za svu decu mlađu od pet godina koja žive u domaćinstvu; i 4) upitnik za pet godina koja žive u domaćinstvu; i 4) upitnik za muškarce, koji je popunjavan u svakom domaćinstvu muškarce, koji je popunjavan u svakom domaćinstvu sa svim muškarcima starosti od 15 do 29 godina.sa svim muškarcima starosti od 15 do 29 godina. Upitnik o domaćinstvu se sastojao od sledećih modula:Upitnik o domaćinstvu se sastojao od sledećih modula:  Spisak članova domaćinstva Spisak članova domaćinstva  Obrazovanje Obrazovanje  Voda i sanitacije Voda i sanitacije  Karakteristike domaćinstva Karakteristike domaćinstva  Disciplinovanje deteta Disciplinovanje deteta  Pranje ruku. Pranje ruku. Upitnik za svaku ženu pojedinačno je popunjavan sa Upitnik za svaku ženu pojedinačno je popunjavan sa svim ženama starosti od 15 do 49 godina koje žive u svim ženama starosti od 15 do 49 godina koje žive u domaćinstvu, a obuhvatao je sledeće module:domaćinstvu, a obuhvatao je sledeće module:  Podaci o ženi Podaci o ženi  Pristup masovnim medijima i korišćenje IKT Pristup masovnim medijima i korišćenje IKT  Smrtnost dece Smrtnost dece  Da li je poslednji porođaj bio željen Da li je poslednji porođaj bio željen  Zdravlje majke i novorođenčeta — samo određena Zdravlje majke i novorođenčeta — samo određena pitanjapitanja  Simptomi bolesti Simptomi bolesti  Kontracepcija Kontracepcija  Nezadovoljene potrebe Nezadovoljene potrebe  Stavovi prema nasilju u porodici Stavovi prema nasilju u porodici  Brak/zajednica Brak/zajednica  Seksualno ponašanje Seksualno ponašanje  HIV/SIDA HIV/SIDA  Zadovoljstvo sopstvenim životom. Zadovoljstvo sopstvenim životom. Upitnik za decu mlađu od pet godina je popunjavan sa Upitnik za decu mlađu od pet godina je popunjavan sa majkama ili starateljima dece mlađe od pet godinamajkama ili starateljima dece mlađe od pet godina1 koja koja žive u domaćinstvu. U redovnim okolnostima, upitnik žive u domaćinstvu. U redovnim okolnostima, upitnik je popunjavan sa majkama dece mlađe od pet godina; je popunjavan sa majkama dece mlađe od pet godina; u slučajevima kada majka nije bila navedena na spisku u slučajevima kada majka nije bila navedena na spisku imena članova domaćinstva, primarni staratelj deteta imena članova domaćinstva, primarni staratelj deteta je identifikovan i intervjuisan. Upitnik je obuhvatao je identifikovan i intervjuisan. Upitnik je obuhvatao sledeće module:sledeće module:  Starost deteta Starost deteta  Upis u matičnu knjigu rođenih Upis u matičnu knjigu rođenih  Razvoj u ranom detinjstvu Razvoj u ranom detinjstvu  Dojenje Dojenje  Nega bolesnog deteta Nega bolesnog deteta  Antropometrijski podaci. Antropometrijski podaci. Upitnik za svakog muškarca pojedinačno je popunjavan Upitnik za svakog muškarca pojedinačno je popunjavan sa svim muškarcima starosti od 15 do 29 godina koji žive sa svim muškarcima starosti od 15 do 29 godina koji žive u domaćinstvu, a obuhvatao je sledeće module:u domaćinstvu, a obuhvatao je sledeće module:  Podaci o muškarcu Podaci o muškarcu  Pristup masovnim medijima i korišćenje IKT Pristup masovnim medijima i korišćenje IKT  Brak/zajednica Brak/zajednica  Kontracepcija Kontracepcija  Stavovi prema nasilju u porodici Stavovi prema nasilju u porodici  Seksualno ponašanje Seksualno ponašanje  HIV/SIDA HIV/SIDA  Zadovoljstvo sopstvenim životom. Zadovoljstvo sopstvenim životom. Upitnici se baziraju na obrascu upitnika za MICS4Upitnici se baziraju na obrascu upitnika za MICS42. . Standardni upitnici za MICS4 prevedeni su sa engleskog Standardni upitnici za MICS4 prevedeni su sa engleskog na srpski jezik i preliminarno su testirani u Beogradu na srpski jezik i preliminarno su testirani u Beogradu u septembru 2010. godine. Na osnovu rezultata u septembru 2010. godine. Na osnovu rezultata 1 Termini „deca mlađa od pet godina”, „deca uzrasta od 0 do 4 godine” i „deca uzrasta od 0 do 59 meseci” koriste se naizmenično sa istim značenjem u ovom izveštaju. 2 Model upitnika korišćenih u MICS4 možete preuzeti na sajtu: www.childinfo.org PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 27 preliminarnog istraživanja, napravljene su neke izmene preliminarnog istraživanja, napravljene su neke izmene formulacije i prevoda upitnika. Primerci upitnika formulacije i prevoda upitnika. Primerci upitnika korišćenih tokom MICS4 u Republici Srbiji priloženi korišćenih tokom MICS4 u Republici Srbiji priloženi su u Prilogu F.su u Prilogu F. Pored popunjavanja upitnika, timovi su na terenu Pored popunjavanja upitnika, timovi su na terenu pregledali prostor u kojem se peru ruke i vršili merenje pregledali prostor u kojem se peru ruke i vršili merenje telesne težine i visine dece mlađe od pet godina. telesne težine i visine dece mlađe od pet godina. Pojedinosti i rezultati tih merenja navedeni su u Pojedinosti i rezultati tih merenja navedeni su u odgovarajućim odeljcima ovog izveštaja.odgovarajućim odeljcima ovog izveštaja. Obuka i rad na terenuObuka i rad na terenu Obuka terenskih kontrolora trajala je sedam dana u Obuka terenskih kontrolora trajala je sedam dana u septembru 2010. godine, a obuka svih terenskih izvršilaca septembru 2010. godine, a obuka svih terenskih izvršilaca trajala je 10 dana u oktobru 2010. godine. Obuka se trajala je 10 dana u oktobru 2010. godine. Obuka se sastojala od predavanja o tehnikama anketiranja i sadržaju sastojala od predavanja o tehnikama anketiranja i sadržaju upitnika, kao i od probnih anketa za polaznike obuke, upitnika, kao i od probnih anketa za polaznike obuke, u cilju sticanja prakse u postavljanju pitanja. Pred kraj u cilju sticanja prakse u postavljanju pitanja. Pred kraj obuke, tokom oktobra 2010. godine, polaznici su proveli obuke, tokom oktobra 2010. godine, polaznici su proveli dva dana vežbajući vođenje intervjua u gradskim i ostalim dva dana vežbajući vođenje intervjua u gradskim i ostalim naseljima u opštinama Valjevo, Osečina i Mionica.naseljima u opštinama Valjevo, Osečina i Mionica. Podatke iz uzorka koji se odnosi na celu Republiku Podatke iz uzorka koji se odnosi na celu Republiku Srbiju prikupilo je 15 timova; svaki tim sastojao se od Srbiju prikupilo je 15 timova; svaki tim sastojao se od dve anketarke, jedne žene koja je bila vođa tima, jednog dve anketarke, jedne žene koja je bila vođa tima, jednog anketara koji je vršio i antropometrijska merenja dece anketara koji je vršio i antropometrijska merenja dece i vozio automobilom članove tima na terenu i glavnog i vozio automobilom članove tima na terenu i glavnog kontrolora.kontrolora. Podatke iz domaćinstava iz romskih naselja Podatke iz domaćinstava iz romskih naselja prikupila su tri tima. Svaki tim se sastojao od dve prikupila su tri tima. Svaki tim se sastojao od dve anketarke (Romkinje), jedne žene koja je bila vođa anketarke (Romkinje), jedne žene koja je bila vođa tima, jednog anketara koji je vršio i antropometrijska tima, jednog anketara koji je vršio i antropometrijska merenja dece i vozio automobilom članove tima na merenja dece i vozio automobilom članove tima na terenu i glavnog kontrolora.terenu i glavnog kontrolora. Rad na terenu je počeo u novembru 2010. i završio se u decembru 2010. godine. Obrada podatakaObrada podataka Podaci su uneti pomoću softvera CSPro od strane 20 Podaci su uneti pomoću softvera CSPro od strane 20 operatora koji su unosili podatke na 10 računara. Četiri operatora koji su unosili podatke na 10 računara. Četiri supervizora koji su bili zaduženi za proveru unosa supervizora koji su bili zaduženi za proveru unosa podataka. Kako bi se obezbedila kontrola kvaliteta podataka. Kako bi se obezbedila kontrola kvaliteta podataka, svi upitnici su dva puta unošeni i urađene su podataka, svi upitnici su dva puta unošeni i urađene su provere interne doslednosti. Tokom celog ovog postupka provere interne doslednosti. Tokom celog ovog postupka primenjivane su procedure i standardni programi primenjivane su procedure i standardni programi razvijeni u okviru globalnog MICS4, a prilagođeni razvijeni u okviru globalnog MICS4, a prilagođeni upitniku za Republiku Srbiju. Obrada podataka je počela upitniku za Republiku Srbiju. Obrada podataka je počela u isto vreme kad i prikupljanje podataka, a završena je u isto vreme kad i prikupljanje podataka, a završena je u martu 2011. godine. Podaci su analizirani pomoću u martu 2011. godine. Podaci su analizirani pomoću softverskog programa pod nazivom Statistički paket za softverskog programa pod nazivom Statistički paket za društvene nauke (društvene nauke (Statistical Package for Social Sciences Statistical Package for Social Sciences — SPSS— SPSS), verzija 18, pri čemu su korišćeni modeli ), verzija 18, pri čemu su korišćeni modeli sintakse i planovi za tabelarno prikazivanje podataka sintakse i planovi za tabelarno prikazivanje podataka koje je razvio UNICEF.koje je razvio UNICEF. Struktura izveštaja Struktura izveštaja Kao što je već pomenuto, u ovom izveštaju su u Kao što je već pomenuto, u ovom izveštaju su u stvari prikazani rezultati MICS4, sprovedenog nastvari prikazani rezultati MICS4, sprovedenog na dva uzorka. Iako se mogu tumačiti kao dva nezavisna dva uzorka. Iako se mogu tumačiti kao dva nezavisna istraživanja, odlučeno je da se rezultati prikažu istraživanja, odlučeno je da se rezultati prikažu u zajedničkom izveštaju kako bi se podaci lakše u zajedničkom izveštaju kako bi se podaci lakše koristili i međusobno poredili.koristili i međusobno poredili. Svaki odeljak počinje zajedničkim uvodom. Nakon Svaki odeljak počinje zajedničkim uvodom. Nakon toga slede objašnjenja koja se odnose na rezultate toga slede objašnjenja koja se odnose na rezultate dobijene na osnovu uzorka za Republiku Srbiju i dobijene na osnovu uzorka za Republiku Srbiju i rezultati dobijeni na osnovu uzorka za romska naselja. rezultati dobijeni na osnovu uzorka za romska naselja. Kako bi se vizuelno razlikovali rezultati dobijeni za Kako bi se vizuelno razlikovali rezultati dobijeni za dva uzorka, delovi ovog izveštaja u kojima se navode dva uzorka, delovi ovog izveštaja u kojima se navode rezultati za romska naselja, obojeni su drugom bojom.rezultati za romska naselja, obojeni su drugom bojom. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.28 Kako čitati tabeleKako čitati tabele Pojedini podaci prikupljeni upitnicima nisu prikazani u Pojedini podaci prikupljeni upitnicima nisu prikazani u tabelama, niti u ostatku ovog izveštaja iz sledećih razloga:tabelama, niti u ostatku ovog izveštaja iz sledećih razloga:  mali broj slučajeva (manje od 25 neponderisanih mali broj slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva) po definisanoj kategoriji slučajeva) po definisanoj kategoriji  obrazovna kategorija „Bez obrazovanja” u uzorku obrazovna kategorija „Bez obrazovanja” u uzorku za Republiku Srbiju (osim u HH tabelama)za Republiku Srbiju (osim u HH tabelama) Napomene:  (M) — slovo M nakon šifre tabele/grafikona ukazuje na to da se odnosi samo na muškarce(M) — slovo M nakon šifre tabele/grafikona ukazuje na to da se odnosi samo na muškarce  (R) — slovo R nakon šifre tabele/grafikona ukazuje na to da se odnosi samo na uzorak za romska naselja (R) — slovo R nakon šifre tabele/grafikona ukazuje na to da se odnosi samo na uzorak za romska naselja  (*) — zvezdica/asterisk u tabelama ukazuje na to da broj nije prikazan zato što je baziran na manje od 25 (*) — zvezdica/asterisk u tabelama ukazuje na to da broj nije prikazan zato što je baziran na manje od 25 neponderisanih slučajeva neponderisanih slučajeva  (broj) (broj) — broj u zagradi ukazuje na to da su podaci bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva i da ga treba — broj u zagradi ukazuje na to da su podaci bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva i da ga treba uzeti sa rezervomuzeti sa rezervom  np np — nije primenljivo— nije primenljivo  obrazovna kategorija „Više/visoko” u uzorku za obrazovna kategorija „Više/visoko” u uzorku za romska naselja (osim u HH tabelama)romska naselja (osim u HH tabelama) • nacionalnost lica na koje se vodi domaćinstvo u oba • nacionalnost lica na koje se vodi domaćinstvo u oba uzorka (osim u HH tabelama).uzorka (osim u HH tabelama).  U ovom izveštaju se nalaze i specifični nacionalni U ovom izveštaju se nalaze i specifični nacionalni pokazatelji koji se ne nalaze u MICS4 na engleskom. pokazatelji koji se ne nalaze u MICS4 na engleskom. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 29 Obuhvat uzorkaObuhvat uzorka Od 6.885 domaćinstava izabranih u uzorak, 6.803 je Od 6.885 domaćinstava izabranih u uzorak, 6.803 je nađeno. Od tog broja, 6.392 uspešno je anketirano, nađeno. Od tog broja, 6.392 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 94 procenta. U anketiranim sa stopom odgovora od 94 procenta. U anketiranim domaćinstvima identifikovano je 5.797 žena domaćinstvima identifikovano je 5.797 žena (starosti od 15 do 49 godina). Od tog broja, 5.385 (starosti od 15 do 49 godina). Od tog broja, 5.385 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 93 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 93 procenta anketiranih domaćinstava. U upitnicima procenta anketiranih domaćinstava. U upitnicima za domaćinstva evidentirano je 3.398 dece mlađe za domaćinstva evidentirano je 3.398 dece mlađe od pet godina. Upitnici su popunjeni za 3.374 dece, od pet godina. Upitnici su popunjeni za 3.374 dece, sa stopom odgovora od 99 procenata anketiranih sa stopom odgovora od 99 procenata anketiranih domaćinstava. U anketiranim domaćinstvima domaćinstava. U anketiranim domaćinstvima identifikovano je 1.938 muškaraca (starosti od identifikovano je 1.938 muškaraca (starosti od 15 do 29 godina). Od tog broja, 1.583 uspešno je 15 do 29 godina). Od tog broja, 1.583 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 82 procenta anketirano, sa stopom odgovora od 82 procenta IIIAIIIA OBUHVAT UZORKA OBUHVAT UZORKA ZA REPUBLIKU SRBIJUZA REPUBLIKU SRBIJU I KARAKTERISTIKE I KARAKTERISTIKE DOMAĆINSTAVADOMAĆINSTAVA I ISPITANIKA I ISPITANIKA anketiranih domaćinstava. Ukupne stope odgovora anketiranih domaćinstava. Ukupne stope odgovora od 87, zatim 93, odnosno 77 procenata izračunate su od 87, zatim 93, odnosno 77 procenata izračunate su redom za žene, decu mlađu od pet godina i muškarce redom za žene, decu mlađu od pet godina i muškarce (tabela HH.1).(tabela HH.1). Stope odgovora po regionima i tipu naselja bile su Stope odgovora po regionima i tipu naselja bile su kao što se očekivalo — sa manjom stopom odgovora kao što se očekivalo — sa manjom stopom odgovora u gradskim naseljima (oko 92 procenta), i to naročito u gradskim naseljima (oko 92 procenta), i to naročito u Beogradskom regionu (oko 88 procenata). Manje u Beogradskom regionu (oko 88 procenata). Manje stope odgovora u gradskim naseljima kompenzovane stope odgovora u gradskim naseljima kompenzovane su planiranim većim brojem popisnih krugova su planiranim većim brojem popisnih krugova (domaćinstava). Stope odgovora za muškarce bile(domaćinstava). Stope odgovora za muškarce bile su mnogo manje u odnosu na stope odgovora zasu mnogo manje u odnosu na stope odgovora za žene i decu. žene i decu. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.30 Tabela HH.1: Rezultati anketiranja domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, Republika Srbija, 2010. Broj domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, prema rezultatima anketiranja domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, i stope odgovora domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina Tip naselja Region Ukupno gradska ostala Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Domaćinstva Izabrana u uzorak 4216 2669 1611 1918 1876 1480 6885 Nađena 4154 2649 1582 1903 1861 1457 6803 Anketirana 3836 2556 1399 1800 1788 1405 6392 Stopa odgovora za domaćinstva 92,3 96,5 88,4 94,6 96,1 96,4 94,0 Žene Koje ispunjavaju uslov 3397 2400 1179 1589 1719 1310 5797 Anketirane 3153 2232 1066 1503 1571 1245 5385 Stopa odgovora za žene 92,8 93,0 90,4 94,6 91,4 95,0 92,9 Ukupna stopa odgovora za žene 85,7 89,7 80,0 89,5 87,8 91,6 87,3 Muškarci Koji ispunjavaju uslov 1104 834 390 514 559 475 1938 Anketirani 909 674 336 406 448 393 1583 Stopa odgovora za muškarce 82,3 80,8 86,2 79,0 80,1 82,7 81,7 Ukupna stopa odgovora za muškarce 76,0 78,0 76,2 74,7 77,0 79,8 76,7 Deca mlađa od pet godina Koja ispunjavaju uslov 1928 1470 606 1062 1011 719 3398 Anketirane majke/staratelji 1916 1458 593 1057 1009 715 3374 Stopa odgovora za decu mlađu od pet godina 99,4 99,2 97,9 99,5 99,8 99,4 99,3 Ukupna stopa odgovora za decu mlađu od pet godina 91,8 95,7 86,5 94,1 95,9 95,9 93,3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 31 Karakteristike domaćinstavaKarakteristike domaćinstava Ponderisana raspodela anketirane populacije po Ponderisana raspodela anketirane populacije po starosti i polu prikazana je u tabeli HH.2. Raspodela starosti i polu prikazana je u tabeli HH.2. Raspodela je korišćena i za pravljenje starosno-polne piramide je korišćena i za pravljenje starosno-polne piramide prikazane u grafikonu HH.1. Za 6.392 domaćinstva prikazane u grafikonu HH.1. Za 6.392 domaćinstva koja su uspešno anketirana tokom istraživanja, koja su uspešno anketirana tokom istraživanja, evidentirano je 20.874 članova domaćinstava.evidentirano je 20.874 članova domaćinstava. Od tog broja, 10.134 čine muškarci, a 10.740 žene. Od tog broja, 10.134 čine muškarci, a 10.740 žene. Tabela HH.2: Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, Republika Srbija, 2010. Procenat i broj članova domaćinstava, po petogodištima, starosnim grupama, i deca starosti 0–17 godina i odrasli (18 i više godina), prema polu   Muškarci Žene Ukupno broj procenat broj procenat broj procenat Starost 0–4 god. 664 6,6 670 6,2 1335 6,4 5–9 510 5,0 549 5,1 1059 5,1 10–14 503 5,0 449 4,2 951 4,6 15–19 567 5,6 595 5,5 1162 5,6 20–24 700 6,9 700 6,5 1400 6,7 25–29 756 7,5 763 7,1 1518 7,3 30–34 734 7,2 681 6,3 1415 6,8 35–39 746 7,4 703 6,5 1449 6,9 40–44 573 5,7 610 5,7 1183 5,7 45–49 667 6,6 778 7,2 1445 6,9 50–54 766 7,6 729 6,8 1494 7,2 55–59 812 8,0 856 8,0 1668 8,0 60–64 701 6,9 698 6,5 1400 6,7 65–69 421 4,2 522 4,9 943 4,5 70–74 435 4,3 585 5,4 1020 4,9 75–79 307 3,0 466 4,3 773 3,7 80–84 190 1,9 255 2,4 445 2,1 85 i više god. 75 ,7 126 1,2 201 1,0 Nema podataka/ne zna 6 ,1 6 ,1 11 ,1 Starosne grupe 0–14 god. 1677 16,5 1668 15,5 3345 16,0 15–64 7023 69,3 7112 66,2 14136 67,7 65 i više god. 1428 14,1 1955 18,2 3382 16,2 Nema podataka/ne zna 6 ,1 6 ,1 11 ,1 Deca i odrasle osobe Deca starosti 0–17 god. 2006 19,8 2009 18,7 4015 19,2 Odrasli starosti 18 i više god. 8121 80,1 8726 81,2 16847 80,7 Nema podataka/ne zna 6 ,1 6 ,1 11 ,1 Ukupno 10134 100,0 10740 100,0 20874 100,0 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.32 Struktura ispitanika po petogodišnjim starosnim Struktura ispitanika po petogodišnjim starosnim grupama i polu u MICS4 u skladu je sa demografskim grupama i polu u MICS4 u skladu je sa demografskim procenama dobijenim na osnovu vitalnih statističkih procenama dobijenim na osnovu vitalnih statističkih podataka za 2010. godinu. Samo procenat dece mlađe podataka za 2010. godinu. Samo procenat dece mlađe od pet godina (6,4 procenta) premašuje nacionalne od pet godina (6,4 procenta) premašuje nacionalne procene za 1,6 procenata. Raspodela po starosti ukazuje procene za 1,6 procenata. Raspodela po starosti ukazuje na negativan priraštaj. Procenat dece uzrasta od 0 do 14 na negativan priraštaj. Procenat dece uzrasta od 0 do 14 godina u ukupnoj populaciji je isti kao i procenat osoba godina u ukupnoj populaciji je isti kao i procenat osoba koje imaju 65 i više godina (16 procenata). Za Republiku koje imaju 65 i više godina (16 procenata). Za Republiku Srbiju je karakterističan mali procenat dece mlađe od Srbiju je karakterističan mali procenat dece mlađe od pet godina i veliki procenat starijih osoba. Deca do 18 pet godina i veliki procenat starijih osoba. Deca do 18 godina čine 19 procenata populacije. Preovlađujuću godina čine 19 procenata populacije. Preovlađujuću grupu čine osobe starosti između 55 i 59 godina (osam grupu čine osobe starosti između 55 i 59 godina (osam procenata). Odnos između muškaraca i žena pokazuje procenata). Odnos između muškaraca i žena pokazuje male varijacije u prvih 60 godina života, nakon čega se taj male varijacije u prvih 60 godina života, nakon čega se taj odnos smanjuje i broj žena premašuje broj muškaraca.odnos smanjuje i broj žena premašuje broj muškaraca. U tabelama od HH.3 do HH.5 navode se osnovni podaci o U tabelama od HH.3 do HH.5 navode se osnovni podaci o domaćinstvima, ženama starosti od 15 do 49, muškarcima domaćinstvima, ženama starosti od 15 do 49, muškarcima starosti od 15 do 29 i deci mlađoj od pet godina, sa starosti od 15 do 29 i deci mlađoj od pet godina, sa ponderisanim i neponderisanim vrednostima. Informacije o ponderisanim i neponderisanim vrednostima. Informacije o osnovnim karakteristikama domaćinstava, žena, muškaraca osnovnim karakteristikama domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, anketiranih u Istraživanju, i dece mlađe od pet godina, anketiranih u Istraživanju, neophodni su za tumačenje rezultata prikazanih u daljem neophodni su za tumačenje rezultata prikazanih u daljem tekstu ovog izveštaja, a mogu i ukazati na reprezentativnost tekstu ovog izveštaja, a mogu i ukazati na reprezentativnost istraživanja. U ostalim tabelama u ovom izveštaju prikazane istraživanja. U ostalim tabelama u ovom izveštaju prikazane su samo ponderisane vrednosti. (Videti Prilog A, gde se su samo ponderisane vrednosti. (Videti Prilog A, gde se nalazi više detalja u vezi sa izračunavanjem pondera.)nalazi više detalja u vezi sa izračunavanjem pondera.) Tabela HH.3: Sastav domaćinstva, Republika Srbija, 2010. Procenat i broj domaćinstava, prema izabranim karakteristikama Ponderisano (%) Broj domaćinstava ponderisano neponderisano Pol lica na koji se vodi domaćinstvo Muški 71,7 4583 4859 Ženski 28,3 1809 1533 Region Beogradski region 21,5 1376 1399 Region Vojvodine 27,9 1784 1800 Region Šumadije i Zapad. Srbije 27,0 1727 1788 Region Južne i Istočne Srbije 23,6 1506 1405 Tip naselja Gradska 58,5 3741 3836 Ostala 41,5 2651 2556 Broj članova domaćinstva 1 član 17,0 1089 678 2 22,2 1422 955 3 18,4 1176 1174 4 20,3 1297 1449 5 10,3 658 925 6 7,7 490 729 7 2,6 169 278 8 ,8 53 113 9 ,3 17 43 10 i više članova ,3 21 48 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 2,8 180 130 Osnovno 31,8 2035 1807 Srednje 45,2 2888 3166 Više/visoko 20,1 1285 1286 Nacionalnost lica na koje se vodi domaćinstvo Srpska 87,3 5581 5601 Mađarska 4,7 298 254 Bošnjačka 1,6 105 117 Romska 1,5 95 102 Ostala 3,9 251 250 Ne želi da se izjasni 1,0 61 67 Ukupno 100,0 6392 6392 Domaćinstva sa najmanje Jednim detetom starosti 0–4 g. 16,7 6392 6392 Jednim detetom starosti 0–17 g. 37,4 6392 6392 Jednom ženom starosti 15–49 g. 56,6 6392 6392 Jednim muškarcem starosti 15–29 godina 26,2 6392 6392 Prosečna veličina domaćinstva 3,3 6392 6392 Grafikon HH.1: Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, Republika Srbija, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 33 U tabeli HH.3 nalaze se osnovni podaci o domaćinstvima. U tabeli HH.3 nalaze se osnovni podaci o domaćinstvima. U okviru domaćinstava, u tabeli su prikazani podaci U okviru domaćinstava, u tabeli su prikazani podaci o polu lica na koje se vodi domaćinstvo, regionu, tipu o polu lica na koje se vodi domaćinstvo, regionu, tipu naselja, broju članova domaćinstva, obrazovanju i naselja, broju članova domaćinstva, obrazovanju i nacionalnoj pripadnostinacionalnoj pripadnosti3 lica na koje se vodi domaćinstvo. lica na koje se vodi domaćinstvo. Navedene osnovne kategorije koriste se i u narednim Navedene osnovne kategorije koriste se i u narednim tabelama ovog izveštaja. Vrednosti navedene u tabeli tabelama ovog izveštaja. Vrednosti navedene u tabeli imaju za cilj da prikažu i broj opservacija po glavnim imaju za cilj da prikažu i broj opservacija po glavnim kategorijama analize u ovom izveštaju. kategorijama analize u ovom izveštaju. Ponderisan i neponderisan ukupan broj domaćinstava Ponderisan i neponderisan ukupan broj domaćinstava jednak je zato što su uzorački ponderi normalizovani jednak je zato što su uzorački ponderi normalizovani (videti Prilog A). U tabeli je prikazana i proporcija (videti Prilog A). U tabeli je prikazana i proporcija domaćinstava sa najmanje jednim detetom mlađim od domaćinstava sa najmanje jednim detetom mlađim od 18 godina, najmanje jednim detetom mlađim od pet 18 godina, najmanje jednim detetom mlađim od pet godina, najmanje jednom ženom starosti od 15 od 49 godina, najmanje jednom ženom starosti od 15 od 49 godina, kao i najmanje jednim muškarcem starosti od godina, kao i najmanje jednim muškarcem starosti od 15 do 29 godina. U tabeli je prikazana i ponderisana 15 do 29 godina. U tabeli je prikazana i ponderisana prosečna veličina domaćinstva koja je ocenjena na prosečna veličina domaćinstva koja je ocenjena na osnovu istraživanja.osnovu istraživanja. Polna struktura lica na koja se vode domaćinstva je skoro Polna struktura lica na koja se vode domaćinstva je skoro ista, ako se uporede podaci Popisa 2002. godine i MICS-a ista, ako se uporede podaci Popisa 2002. godine i MICS-a 2010. godine. Naime, 27 procenata lica na koja se vode 2010. godine. Naime, 27 procenata lica na koja se vode domaćinstva u 2002. godini bile su žene, a u 2010. bilo ih domaćinstva u 2002. godini bile su žene, a u 2010. bilo ih je 28 procenata. Oko 59 procenata domaćinstava nalazi je 28 procenata. Oko 59 procenata domaćinstava nalazi se u gradskim, a ostatak u ostalim naseljima. Regionalna se u gradskim, a ostatak u ostalim naseljima. Regionalna raspodela je slična podacima prikupljenim u Popisu 2002. raspodela je slična podacima prikupljenim u Popisu 2002. Region Vojvodine obuhvata najveći broj domaćinstava, sa Region Vojvodine obuhvata najveći broj domaćinstava, sa skoro jednom trećinom ukupnog broja, dok je najmanji skoro jednom trećinom ukupnog broja, dok je najmanji broj domaćinstava u Beogradu (oko 21 procenat). Većina broj domaćinstava u Beogradu (oko 21 procenat). Većina domaćinstava ima od dva do četiri člana (61 procenat). domaćinstava ima od dva do četiri člana (61 procenat). U 57 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje U 57 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje 3 To je utvrđeno tako što je ispitanicima postavljeno pitanje koje je nacionalnosti lice na koje se vodi domaćinstvo. 4 U celom izveštaju, osim ako nije navedeno drugačije, „obrazovanje” se odnosi na nivo obrazovanja ispitanika i koristi se kao jedna od osnovnih kategorija. 5 Analiza osnovnih komponenti izvršena je korišćenjem informacija o posedovanju potrošačke robe, karakteristikama stana/kuće, vodi i uklanjanju otpadnih materija, kao i o drugim karakteristikama koje se odnose na društveno-ekonomsko stanje domaćinstva u cilju dodele pondera (ocena faktora) svakoj od imovinskih stavki domaćinstva. Svakom domaćinstvu je zatim dodeljena ocena stanja na osnovu tih pondera i imovine koju poseduje to domaćinstvo. Populacija iz domaćinstava koja su anketirana u okviru istraživanja potom je rangirana prema oceni blagostanja domaćinstva u kojem živi i na kraju je podeljena na pet jednakih delova (kvintila), od najnižeg (najsiromašnijeg) do najvišeg (najbogatijeg). Stavke korišćene u tim proračunima su: izvor vode i način uklanjanja otpadnih materija, broj spavaćih soba po članu; glavni materijal od kojeg je napravljen pod stana/kuće, krov i spoljni zidovi; vrsta goriva koje se koristi za kuvanje; korišćenje u domaćinstvu električne energije, radija, televizije, fiksnog telefona, frižidera, električnog šporeta, kreveta, stola i stolica, usisivača, računara/laptopa, garderobnog ormana, veš-mašine, mašine za sušenje veša, klima uređaja, džakuzi kade i sistema za video-nadzor; posedovanje, od strane članova domaćinstva, ručnog časovnika, mobilnog telefona, bicikla, motora ili skutera, životinjske zaprege, automobila ili kamiona, motornog čamca, traktora; i posedovanje bankovnih računa od strane članova porodice. Pretpostavlja se da indeks blagostanja predstavlja osnov za dugoročno stanje dobijeno na osnovu informacija o imovini domaćinstva, i cilj mu je da se pomoću njega izvrši rangiranje domaćinstava prema društveno-ekonomskom stanju, od najsiromašnijeg do najbogatijeg. Indeks blagostanja ne obezbeđuje informacije o apsolutnom siromaštvu, trenutnom prihodu ili količini troškova. Dobijene ocene društveno-ekonomskog stanja odnose se samo na konkretan skup podataka na kojem se baziraju. Više informacija o kreiranju indeksa bogatstva možete naći u Filmer, D. and Pritchett, L., 2001. “Estimating wealth effects without expenditure data — or tears: An application to educational enrolments in states of India”. Demography 38(1): 115–132. Gwatkin, D. R., Rutstein, S., Johnson, K., Pande, R. and Wagstaff. A., 2000. Socio-Economic Differences in Health, Nutrition, and Population. HNP/Poverty Thematic Group, Washington, DC: World Bank. Rutstein, S. O. and Johnson, K., 2004. The DHS Wealth Index. DHS Comparative Reports No. 6. Calverton, Maryland: ORC Macro. jedna žena starosti od 15 do 49 godina, a u 26 procenata jedna žena starosti od 15 do 49 godina, a u 26 procenata najmanje jedan muškarac starosti od 15 do 29 godina. najmanje jedan muškarac starosti od 15 do 29 godina. U 17 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje U 17 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje jedno dete mlađe od pet godina, a u 37 procenata dete jedno dete mlađe od pet godina, a u 37 procenata dete mlađe od 18 godina. Prosečan broj članova domaćinstva mlađe od 18 godina. Prosečan broj članova domaćinstva je 3,3 člana.je 3,3 člana. Karakteristike žena starosti od 15 do 49 Karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece mlađe od pet godina godina i dece mlađe od pet godina U tablama HH.4, HH.4M i HH.5 navode se osnovne U tablama HH.4, HH.4M i HH.5 navode se osnovne karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece muškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece mlađe od pet godina. U svim tabelama, ukupan mlađe od pet godina. U svim tabelama, ukupan broj ponderisanih i neponderisanih opservacija je broj ponderisanih i neponderisanih opservacija je jednak, zato što su uzorački ponderi normalizovani jednak, zato što su uzorački ponderi normalizovani (standardizovani). U tabelama su prikazane korisne (standardizovani). U tabelama su prikazane korisne informacije o osnovnim karakteristikama žena, informacije o osnovnim karakteristikama žena, muškaraca i dece, kao i broj opservacija u svakoj od muškaraca i dece, kao i broj opservacija u svakoj od osnovnih kategorija. Navedene kategorije se koristeosnovnih kategorija. Navedene kategorije se koriste i u narednim tabelama ovog izveštaja.i u narednim tabelama ovog izveštaja. U tabeli HH.4 dat je pregled osnovnih karakteristika U tabeli HH.4 dat je pregled osnovnih karakteristika žena starosti od 15 do 49 godina. Tabela sadrži žena starosti od 15 do 49 godina. Tabela sadrži informacije o broju žena po regionu, tipu naselja, informacije o broju žena po regionu, tipu naselja, starosti, bračnom statusu, statusu materinstva, starosti, bračnom statusu, statusu materinstva, porođajima tokom dve godine koje su prethodile porođajima tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, obrazovanjuistraživanju, obrazovanju4, kvintilima blagostanja, kvintilima blagostanja5 i i nacionalnosti lica na koje se vodi domaćinstvo. nacionalnosti lica na koje se vodi domaćinstvo. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.34 Ponderisano (%) Broj žena ponderisano neponderisano Region Beogradski region 21,2 1142 1066 Region Vojvodine 25,5 1376 1503 Region Šumadije i Zapadne Srbije 28,2 1517 1571 Region Južne i Istočne Srbije 25,1 1351 1245 Tip naselja Gradska 58,6 3155 3153 Ostala 41,4 2230 2232 Starost 15–19 god. 12,2 659 427 20–24 13,1 705 679 25–29 15,7 846 1201 30–34 14,4 775 1144 35–39 14,7 791 841 40–44 13,1 703 497 45–49 god. 16,8 905 596 Bračni status U braku/vanbračnoj zajednici 63,2 3405 4055 Bila u braku/vanbračnoj zajednici 6,0 325 302 Nikada nije bila u braku/ vanbračnoj zajednici 30,7 1655 1028 Status materinstva Rađala 64,2 3459 4216 Nije rađala 35,8 1926 1169 Ponderisano (%) Broj žena ponderisano neponderisano Porodila se u prethodne dve godine Da 10,1 543 1187 Ne 89,9 4842 4198 Obrazovanje Bez obrazovanja ,5 27 25 Osnovno 13,1 704 727 Srednje 57,0 3067 3120 Više/visoko 29,5 1587 1513 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 13,9 750 783 Drugi 19,8 1066 1011 Srednji 20,0 1080 1052 Četvrti 22,6 1217 1193 Najbogatiji 23,6 1273 1346 Nacionalnost lica na koje se vodi domaćinstvo Srpska 88,0 4739 4696 Mađarska 3,9 208 200 Bošnjačka 2,2 119 119 Romska 2,5 132 135 Ostala 2,8 150 185 Ne želi da se izjasni ,7 38 50 Ukupno 100,0 5385 5385 Tabela HH.4: Osnovne karakteristike žena, Republika Srbija, 2010. Procenat i broj žena starosti 15–49 godina, prema osnovnim karakteristikama Približno 28 procenata anketiranih žena živi u Približno 28 procenata anketiranih žena živi u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a 21 procenat u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a 21 procenat u Beogradskom regionu. Raspodela između druga dva Beogradskom regionu. Raspodela između druga dva regiona je jednaka. Ova ocena je očekivana i u skladu regiona je jednaka. Ova ocena je očekivana i u skladu je sa demografskim procenama baziranim na vitalnoj je sa demografskim procenama baziranim na vitalnoj statistici za 2010. godinu. Proporcija mladih žena je statistici za 2010. godinu. Proporcija mladih žena je manja, i iznosi 12 procenata u starosnoj grupi od 15 manja, i iznosi 12 procenata u starosnoj grupi od 15 do 19 godina. Oko 63 procenta svih žena u uzorku do 19 godina. Oko 63 procenta svih žena u uzorku su trenutno udate, dok se 31 procenat njih nikada su trenutno udate, dok se 31 procenat njih nikada nije udavao. Prema statusu materinstva, 64 procenta nije udavao. Prema statusu materinstva, 64 procenta žena je rodilo dete, a 36 procenata se nikada nije žena je rodilo dete, a 36 procenata se nikada nije porodilo. Većina anketiranih žena imaju srednjoškolsko porodilo. Većina anketiranih žena imaju srednjoškolsko obrazovanje (57 procenata), dok procenat žena bez obrazovanje (57 procenata), dok procenat žena bez obrazovanja iznosi 0,5, a samo osnovnu školu je završilo obrazovanja iznosi 0,5, a samo osnovnu školu je završilo 13 procenata. Žene koje imaju više obrazovanje čine 13 procenata. Žene koje imaju više obrazovanje čine oko 30 procenata. Što se tiče kvintila blagostanja, oko 30 procenata. Što se tiče kvintila blagostanja, manje žena živi u domaćinstvima koja pripadaju manje žena živi u domaćinstvima koja pripadaju najsiromašnijem kvintilu — oko 14 procenata — dok najsiromašnijem kvintilu — oko 14 procenata — dok od 20 do 24 procenta žena živi u domaćinstvima koja od 20 do 24 procenta žena živi u domaćinstvima koja pripadaju preostalim kvintilima blagostanja.pripadaju preostalim kvintilima blagostanja. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 35 Ponderisano (%) Broj muškaraca ponderisano neponderisano Region Beogradski region 20,2 319 336 Region Vojvodine 25,8 408 406 Region Šumadije i Zapadne Srbije 28,3 448 448 Region Južne i Istočne Srbije 25,8 408 393 Tip naselja Gradska 57,4 908 909 Ostala 42,6 675 674 Starost 15–19 god. 29,4 465 346 20–24 32,3 512 444 25–29 god. 38,3 606 793 Bračni status U braku/vanbračnoj zajednici 18,3 290 572 Bio u braku/vanbračnoj zajednici 1,2 19 17 Nikada nije bio u braku/ vanbračnoj zajednici 80,5 1274 994 Obrazovanje Bez obrazovanja ,1 2 6 Osnovno 7,6 120 159 Srednje 65,2 1032 1063 Više/visoko 27,1 429 355     Ponderisano (%) Broj muškaraca ponderisano neponderisano Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 14,9 235 255 Drugi 20,6 326 317 Srednji 20,3 321 301 Četvrti 21,1 334 345 Najbogatiji 23,2 367 365 Nacionalnost lica na koje se vodi domaćinstvo Srpska 87,3 1381 1358 Mađarska 3,9 63 64 Bošnjačka 2,3 36 38 Romska 3,3 52 63 Ostala 2,4 38 48 Ne želi da se izjasni ,8 13 12 Ukupno 100,0 1583 1583 Tabela HH.4M: Osnovne karakteristike muškaraca, Republika Srbija, 2010. Procenat i broj muškaraca starosti 15–29 godina, prema osnovnim karakteristikama Podaci o broju muškaraca starosti od 15 do 29 godina Podaci o broju muškaraca starosti od 15 do 29 godina prikazani su u tabeli HH.4M po regionu, tipu naselja, prikazani su u tabeli HH.4M po regionu, tipu naselja, starosti, bračnom stanju, obrazovanju, kvintilima starosti, bračnom stanju, obrazovanju, kvintilima blagostanja, kao i nacionalnoj pripadnosti lica na koje blagostanja, kao i nacionalnoj pripadnosti lica na koje se vodi domaćinstvo.se vodi domaćinstvo. Oko 28 procenata anketiranih muškaraca živi u Oko 28 procenata anketiranih muškaraca živi u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a 20 procenata u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a 20 procenata u Beogradskom regionu. Raspodela između druga dva Beogradskom regionu. Raspodela između druga dva regiona je jednaka (oko 26 procenata). Preovlađujuću regiona je jednaka (oko 26 procenata). Preovlađujuću grupu u uzorku čine muškarci starosti od 25 do 29 grupu u uzorku čine muškarci starosti od 25 do 29 godina, kojih ima oko 38 procenata. Procenat mlađih godina, kojih ima oko 38 procenata. Procenat mlađih muškaraca je znatno manji — ima 29 procenata muškaraca je znatno manji — ima 29 procenata muškaraca u starosnoj grupi od 15 do 19 godina. Oko muškaraca u starosnoj grupi od 15 do 19 godina. Oko 18 procenata svih muškaraca u ovom uzorku jesu 18 procenata svih muškaraca u ovom uzorku jesu oženjeni, dok 80 procenata njih nikada nisu bili u braku. oženjeni, dok 80 procenata njih nikada nisu bili u braku. Većina anketiranih muškaraca ima srednjoškolsko Većina anketiranih muškaraca ima srednjoškolsko obrazovanje (65 procenata), dok procenat muškaraca obrazovanje (65 procenata), dok procenat muškaraca bez ikakvog obrazovanja iznosi 0,1. Osnovnu školu bez ikakvog obrazovanja iznosi 0,1. Osnovnu školu završilo je osam procenata, a više obrazovanje ima završilo je osam procenata, a više obrazovanje ima oko 27 procenata. Što se tiče nacionalne pripadnosti, oko 27 procenata. Što se tiče nacionalne pripadnosti, većina muškaraca živi u domaćinstvima u kojima je većina muškaraca živi u domaćinstvima u kojima je nacionalna pripadnost lica na koje se vodi domaćinstvo nacionalna pripadnost lica na koje se vodi domaćinstvo srpska. Odgovarajući procenat drugih nacionalnih srpska. Odgovarajući procenat drugih nacionalnih grupa je manji od četiri procenta. Ako se posmatraju grupa je manji od četiri procenta. Ako se posmatraju kvintili blagostanja, manje muškaraca starosti od 15 kvintili blagostanja, manje muškaraca starosti od 15 do 29 godina živi u domaćinstvima koja pripadaju do 29 godina živi u domaćinstvima koja pripadaju najsiromašnijem kvintilu (oko 15 procenata), dok najsiromašnijem kvintilu (oko 15 procenata), dok približno isti broj muškaraca pripada svakoj od približno isti broj muškaraca pripada svakoj od preostalih grupa (od 20 do 23 procenta).preostalih grupa (od 20 do 23 procenta). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.36 Ponderisano (%) Broj dece mlađe od pet godina ponderisano neponderisano Pol Muški 49,5 1670 1710 Ženski 50,5 1704 1664 Region Beogradski region 18,9 639 593 Region Vojvodine 29,5 994 1057 Region Šumadije i Zapadne Srbije 26,8 905 1009 Region Južne i Istočne Srbije 24,8 836 715 Tip naselja Gradska 53,6 1810 1916 Ostala 46,4 1564 1458 Starost 0–5 meseci 8,0 271 246 6–11 8,5 287 313 12–23 19,6 661 698 24–35 22,2 748 710 36–47 19,7 663 672 48–59 meseci 22,0 743 735 Obrazovanje majke* Bez obrazovanja 1,0 33 21 Osnovno 14,2 480 442 Srednje 58,7 1982 1991 Više/visoko 26,0 878 920 Ponderisano (%) Broj dece mlađe od pet godina ponderisano neponderisano Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 18,8 634 580 Drugi 19,5 658 603 Srednji 17,8 599 637 Četvrti 19,7 665 698 Najbogatiji 24,3 818 856 Nacionalnost lica na koje se vodi domaćinstvo Srpska 83,8 2829 2879 Mađarska 3,4 115 126 Bošnjačka 3,7 125 90 Romska 3,5 117 96 Ostala 4,5 153 147 Ne želi da se izjasni 1,0 33 36 Ukupno 100,0 3374 3374 * Obrazovanje majke se odnosi na najviše dostignuto obrazovanje majki/staratelja dece mlađe od pet godina. Tabela HH.5: Osnovne karakteristike dece mlađe od pet godina, Republika Srbija, 2010. Procenat i broj dece mlađe od pet godina, prema osnovnim karakteristikama Podaci o broju dece mlađe od pet godina prikazani su Podaci o broju dece mlađe od pet godina prikazani su u tabeli HH.5 i to prema polu, regionu, tipu naselja, u tabeli HH.5 i to prema polu, regionu, tipu naselja, starosti u mesecima, obrazovanju majke ili staratelja, starosti u mesecima, obrazovanju majke ili staratelja, kao i indeksu blagostanja.kao i indeksu blagostanja. Procenat muške i ženske dece mlađe od pet godina u Procenat muške i ženske dece mlađe od pet godina u uzorku je isti — 50 procenata. Većina dece mlađe od uzorku je isti — 50 procenata. Većina dece mlađe od pet godina u Republici Srbiji živi u gradskim naseljima pet godina u Republici Srbiji živi u gradskim naseljima (oko 54 procenata). Broj dece u Beogradskom regionu (oko 54 procenata). Broj dece u Beogradskom regionu je manji od očekivanog (oko 19 procenata). Broj dece je manji od očekivanog (oko 19 procenata). Broj dece uzrasta od 0 do 59 meseci je uravnotežen. Većina dece uzrasta od 0 do 59 meseci je uravnotežen. Većina dece mlađe od pet godina (59 procenata) ima majku koja je mlađe od pet godina (59 procenata) ima majku koja je završila srednju školu. Više dece mlađe od pet godina završila srednju školu. Više dece mlađe od pet godina živi u domaćinstvima koja pripadaju najbogatijem živi u domaćinstvima koja pripadaju najbogatijem kvintilu blagostanja (oko 24 procenta), dok približno kvintilu blagostanja (oko 24 procenta), dok približno isti broj dece pripada svakoj od preostalih grupa (od isti broj dece pripada svakoj od preostalih grupa (od 18 do 20 procenata).18 do 20 procenata). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 37 Podaci o tome sa kim deca živePodaci o tome sa kim deca žive Tabela HH.6 prikazuje podatke o tome sa kim deca Tabela HH.6 prikazuje podatke o tome sa kim deca mlađa od 18 godina žive i da li su ostala bez jednog mlađa od 18 godina žive i da li su ostala bez jednog ili oba biološka roditelja.ili oba biološka roditelja. Tabela HH.6: Podaci o tome sa kim deca žive i o deci bez roditelja, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela dece starosti 0–17 godina prema tome sa kim žive, procenat dece starosti 0–17 godina u domaćinstvima koja ne žive sa biološkim roditeljem i procenat dece koja su ostala bez jednog ili oba roditelja Živi sa oba roditelja Ne živi sa roditeljima Živi samo sa majkom Živi samo sa ocem Nemoguće je odrediti Ukupno Ne živi sa biološkim roditeljem1 Jedan ili oba roditelja su umrli2 Broj dece starosti 0–17 godina samo je otac živ samo je majka živa oboje su živi oboje su umrli otac je živ otac je umro majka je živa majka je umrla Pol Muški 89,1 ,0 ,1 ,5 ,1 6,0 ,7 2,2 ,4 ,8 100,0 ,7 1,3 2006 Ženski 88,0 ,0 ,0 1,6 ,1 5,2 1,5 1,8 ,2 1,6 100,0 1,7 1,8 2009 Region Beogradski region 89,7 ,0 ,2 ,3 ,0 6,8 ,7 ,9 ,7 ,6 100,0 ,6 1,6 730 Region Vojvodine 86,3 ,0 ,0 1,3 ,2 7,7 1,7 2,2 ,0 ,6 100,0 1,5 1,9 1077 Region Šumadije i Zapadne Srbije 90,4 ,0 ,0 ,8 ,2 5,1 1,0 1,3 ,2 1,0 100,0 1,0 1,4 1125 Region Južne i Istočne Srbije 88,2 ,0 ,0 1,5 ,0 3,2 ,9 3,2 ,5 2,5 100,0 1,5 1,5 1083 Tip naselja Gradska 87,6 ,0 ,1 1,0 ,1 7,3 1,0 1,6 ,5 ,9 100,0 1,1 1,7 2158 Ostala 89,7 ,0 ,0 1,2 ,1 3,7 1,2 2,4 ,2 1,6 100,0 1,3 1,5 1857 Starost 0–4 god. 93,8 ,0 ,0 ,5 ,0 4,9 ,3 ,4 ,0 ,1 100,0 ,5 ,3 1335 5–9 89,3 ,0 ,0 ,5 ,0 5,6 ,9 1,9 ,5 1,3 100,0 ,5 1,4 1059 10–14 85,6 ,0 ,0 ,9 ,2 7,0 2,2 2,5 ,3 1,2 100,0 1,1 2,7 951 15–17 god. 81,2 ,0 ,2 3,2 ,4 4,9 1,5 4,4 ,8 3,3 100,0 3,8 2,9 670 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 83,8 ,0 ,0 2,3 ,3 6,5 2,5 3,2 ,0 1,4 100,0 2,6 2,8 747 Drugi 88,3 ,0 ,0 ,5 ,0 4,6 1,2 2,4 ,4 2,6 100,0 ,5 1,5 779 Srednji 90,2 ,0 ,2 1,0 ,2 4,3 1,0 2,2 ,4 ,6 100,0 1,4 1,8 805 Četvrti 88,4 ,0 ,0 ,5 ,0 7,1 ,6 1,4 ,5 1,4 100,0 ,5 1,1 826 Najbogatiji 91,5 ,0 ,0 1,1 ,0 5,6 ,5 ,9 ,3 ,1 100,0 1,1 ,8 859 Ukupno 88,6 ,0 ,0 1,0 ,1 5,6 1,1 2,0 ,3 1,2 100,0 1,2 1,6 4015 1 MICS indikator 9.17 2 MICS indikator 9.18 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.38 Od 4.015 dece uzrasta od 0 do 17 godina koja su anketirana Od 4.015 dece uzrasta od 0 do 17 godina koja su anketirana tokom istraživanja, 89 procenata živi sa oba roditelja, tokom istraživanja, 89 procenata živi sa oba roditelja, sedam procenata živi samo s majkama, a dva procenta živi sedam procenata živi samo s majkama, a dva procenta živi samo s očevima. Oko jedan procenat ne živi ni sa jednim samo s očevima. Oko jedan procenat ne živi ni sa jednim biološkim roditeljem, iako su oboje živi. Oko šest procenata biološkim roditeljem, iako su oboje živi. Oko šest procenata živi samo s majkama iako im je biološki otac živ.živi samo s majkama iako im je biološki otac živ. Veoma malo dece je ostalo bez jednog ili oba roditelja — Veoma malo dece je ostalo bez jednog ili oba roditelja — jedan procenat dece je izgubilo samo oca, a 0,3 procenta jedan procenat dece je izgubilo samo oca, a 0,3 procenta dece je izgubilo samo majku.dece je izgubilo samo majku. Starija deca ređe žive s oba roditelja nego mlađa deca. Starija deca ređe žive s oba roditelja nego mlađa deca. S druge strane, starija deca su češće od mlađe dece ostala S druge strane, starija deca su češće od mlađe dece ostala bez jednog ili oba roditelja. Tabela HH.6 takođe pokazuje bez jednog ili oba roditelja. Tabela HH.6 takođe pokazuje da je procenat dece koja žive sa oba roditelja najveći u da je procenat dece koja žive sa oba roditelja najveći u najbogatijem kvintilu blagostanja (92 procenta), a najmanji najbogatijem kvintilu blagostanja (92 procenta), a najmanji u najsiromašnijem kvintilu (84 procenta). u najsiromašnijem kvintilu (84 procenta). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 39 Obuhvat uzorkaObuhvat uzorka Od 1.815 domaćinstava izabranih u uzorak, 1.782 Od 1.815 domaćinstava izabranih u uzorak, 1.782 domaćinstva je nađeno. Od tog broja, 1.711 uspešno domaćinstva je nađeno. Od tog broja, 1.711 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 96 procenata. je anketirano, sa stopom odgovora od 96 procenata. U anketiranim domaćinstvima, identifikovano U anketiranim domaćinstvima, identifikovano je 2.234 žena (starosti od 15 do 49 godina). Od je 2.234 žena (starosti od 15 do 49 godina). Od tog broja, 2.118 uspešno je anketirano, sa stopom tog broja, 2.118 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 95 procenata anketiranih domaćinstava. odgovora od 95 procenata anketiranih domaćinstava. U upitnicima za domaćinstva identifikovano U upitnicima za domaćinstva identifikovano je 1.618 dece mlađe od pet godina. Upitnici su je 1.618 dece mlađe od pet godina. Upitnici su popunjeni za 1.604 dece, sa stopom odgovora od 99 popunjeni za 1.604 dece, sa stopom odgovora od 99 procenata anketiranih domaćinstava. U anketiranim procenata anketiranih domaćinstava. U anketiranim domaćinstvima identifikovano je 1.121 muškaraca domaćinstvima identifikovano je 1.121 muškaraca (starosti od 15 do 29 godina). Od tog broja, 877 (starosti od 15 do 29 godina). Od tog broja, 877 uspešno je anketirano, sa stopom odgovora uspešno je anketirano, sa stopom odgovora od 78 procenata za muškarce u anketiranim od 78 procenata za muškarce u anketiranim domaćinstvima. Ukupne stope odgovora od 91, 95 domaćinstvima. Ukupne stope odgovora od 91, 95 i 75 procenata izračunate su redom za žene, decu i 75 procenata izračunate su redom za žene, decu mlađu od pet godina i muškarce (tabela HH.1R).mlađu od pet godina i muškarce (tabela HH.1R). IIIBIIIB OBUHVAT UZORKA OBUHVAT UZORKA ZA ROMSKA NASELJA ZA ROMSKA NASELJA I KARAKTERISTIKE I KARAKTERISTIKE DOMAĆINSTAVADOMAĆINSTAVA I ISPITANIKA I ISPITANIKA Tabela HH.1R: Rezultati anketiranja domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, romska naselja, 2010. Broj domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, prema rezultatima anketiranja domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina, i stope odgovora domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina Tip naselja Ukupno gradska ostala Domaćinstva Izabrana u uzorak 1142 673 1815 Nađena 1125 657 1782 Anketirana 1069 642 1711 Stopa odgovora za domaćinstva 95,0 97,7 96,0 Žene Koje ispunjavaju uslov 1428 806 2234 Anketirane 1369 749 2118 Stopa odgovora za žene 95,9 92,9 94,8 Ukupna stopa odgovora za žene 91,1 90,8 91,0 Muškarci Koji ispunjavaju uslov 694 427 1121 Anketirani 540 337 877 Stopa odgovora za muškarce 77,8 78,9 78,2 Ukupna stopa odgovora za muškarce 73,9 77,1 75,1 Deca mlađa od pet godina Koja ispunjavaju uslov 1032 586 1618 Anketirane majke/staratelji 1024 580 1604 Stopa odgovora za decu mlađu od pet godina 99,2 99,0 99,1 Ukupna stopa odgovora za decu mlađu od pet godina 94,3 96,7 95,2 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 39 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.40 Stope odgovora za domaćinstva u zavisnosti od tipa Stope odgovora za domaćinstva u zavisnosti od tipa naselja bile su kao što se očekivalo, odnosno bila je naselja bile su kao što se očekivalo, odnosno bila je manja stopa odgovora (95 procenata) za domaćinstva manja stopa odgovora (95 procenata) za domaćinstva iz gradskih naselja. Stopa odgovora za muškarce od 78 iz gradskih naselja. Stopa odgovora za muškarce od 78 procenata bila je mnogo manja od stope odgovora za procenata bila je mnogo manja od stope odgovora za žene i decu. žene i decu. Karakteristike domaćinstavaKarakteristike domaćinstava Ponderisana raspodela anketirane populacije po starosti Ponderisana raspodela anketirane populacije po starosti i polu data je u tabeli HH.2R. Ova raspodela je korišćena i polu data je u tabeli HH.2R. Ova raspodela je korišćena i za pravljenje populacione piramide za grafikon HH.1R. i za pravljenje populacione piramide za grafikon HH.1R. Za 1.711 domaćinstava koja su uspešno anketirana tokom Za 1.711 domaćinstava koja su uspešno anketirana tokom istraživanja evidentirano je 8.288 članova domaćinstava. istraživanja evidentirano je 8.288 članova domaćinstava. Od tog broja, 4.165 članova čine muškarci, a 4.123 žene. Od tog broja, 4.165 članova čine muškarci, a 4.123 žene. Tabela HH.2R: Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, romska naselja, 2010. Procenat i broj članova domaćinstava, po petogodištima, starosnim grupama, i deca starosti 0–17 godina i odrasli (18 i više godina), prema polu Muškarci Žene Ukupno broj procenat broj procenat broj procenat Starost 0–4 611 14,7 583 14,1 1193 14,4 5–9 448 10,8 469 11,4 917 11,1 10–14 391 9,4 363 8,8 754 9,1 15–19 350 8,4 421 10,2 771 9,3 20–24 357 8,6 344 8,3 701 8,5 25–29 342 8,2 348 8,4 690 8,3 30–34 302 7,3 318 7,7 620 7,5 35–39 235 5,6 253 6,1 488 5,9 40–44 233 5,6 200 4,8 432 5,2 45–49 246 5,9 216 5,2 462 5,6 50–54 241 5,8 190 4,6 431 5,2 55–59 175 4,2 170 4,1 345 4,2 60–64 122 2,9 103 2,5 225 2,7 65–69 50 1,2 65 1,6 115 1,4 70–74 33 ,8 45 1,1 78 ,9 75–79 22 ,5 15 ,4 37 ,4 80–84 6 ,1 14 ,3 20 ,2 85 i više god. 2 ,0 6 ,2 8 ,1 Nema podataka/ne zna 1 ,0 0 ,0 1 ,0 Starosne grupe 0–14 god. 1450 34,8 1415 34,3 2864 34,6 15–64 2602 62,5 2562 62,2 5164 62,3 65 i više god. 112 2,7 146 3,5 258 3,1 Nema podataka/ne zna 1 ,0 0 ,0 1 ,0 Deca i odrasle osobe Deca starosti 0–17 god. 1636 39,3 1672 40,6 3309 39,9 Odrasli starosti 18 i više god. 2527 60,7 2450 59,4 4977 60,1 Nema podataka/ne zna 1 ,0 0 ,0 1 ,0 Ukupno 4165 100,0 4123 100,0 8288 100,0 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.40 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 41 Starosna raspodela u romskim naseljima ukazuje na to Starosna raspodela u romskim naseljima ukazuje na to da je proporcija dece mlađe od pet godine najveća (oko da je proporcija dece mlađe od pet godine najveća (oko 14 procenata), i da se u svakoj narednoj starosnoj grupi 14 procenata), i da se u svakoj narednoj starosnoj grupi smanjuje. Deca do 17 godina čine oko 40 procenata smanjuje. Deca do 17 godina čine oko 40 procenata populacije, dok samo tri procenta pripada grupi starijih od populacije, dok samo tri procenta pripada grupi starijih od 65 godina. Nije bilo značajne razlike između zastupljenosti 65 godina. Nije bilo značajne razlike između zastupljenosti muškaraca i žena u većim starosnim grupama.muškaraca i žena u većim starosnim grupama. U tabelama od HH.3R do HH.5R prikazane su osnovne U tabelama od HH.3R do HH.5R prikazane su osnovne informacije o domaćinstvima, ženama starosti od 15 do informacije o domaćinstvima, ženama starosti od 15 do 49 godina, muškarcima starosti od 15 do 29 godina i deci 49 godina, muškarcima starosti od 15 do 29 godina i deci mlađoj od pet godina, sa neponderisanim i ponderisanim mlađoj od pet godina, sa neponderisanim i ponderisanim vrednostima. Informacije o osnovnim kategorijama vrednostima. Informacije o osnovnim kategorijama domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina domaćinstava, žena, muškaraca i dece mlađe od pet godina anketiranih tokom istraživanja neophodne su za tumačenje anketiranih tokom istraživanja neophodne su za tumačenje rezultata prikazanih u daljem tekstu ovog izveštaja, a rezultata prikazanih u daljem tekstu ovog izveštaja, a mogu i ukazati na reprezentativnost MICS4. U ostalim mogu i ukazati na reprezentativnost MICS4. U ostalim tabelama u ovom izveštaju prikazane su samo ponderisane tabelama u ovom izveštaju prikazane su samo ponderisane vrednosti. (Videti Prilog A, gde se nalazi više detalja u vezi vrednosti. (Videti Prilog A, gde se nalazi više detalja u vezi sa izračunavanjem pondera.) sa izračunavanjem pondera.) Ponderisano (%) Broj domaćinstava ponderisano neponderisano Pol lica na koji se vodi domaćinstvo Muški 86,4 1479 1476 Ženski 13,6 232 235 Tip naselja Gradska 70,1 1199 1069 Ostala 29,9 512 642 Broj članova domaćinstva 1 član 4,6 79 54 2 9,7 165 100 3 14,3 245 195 4 17,9 306 290 5 17,0 290 318 6 16,0 273 332 7 11,6 198 212 8 4,1 69 92 9 2,1 35 52 10 i više članova 3,0 51 66 Ponderisano (%) Broj domaćinstava ponderisano neponderisano Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 12,3 210 237 Osnovno 70,4 1204 1217 Srednje 16,4 280 240 Više/visoko 1,0 17 17 Ukupno 100,0 1711 1711 Domaćinstva sa najmanje Jednim detetom starosti 0–4 godine 47,5 1711 1711 Jednim detetom starosti 0–17 godina 78,2 1711 1711 Jednom ženom starosti 15–49 godina 81,7 1711 1711 Jednim muškarcem starosti 15–29 godina 50,0 1711 1711 Prosečna veličina domaćinstva 4,8 1711 1711 Tabela HH.3R: Sastav domaćinstva, romska naselja, 2010. Procenat i broj domaćinstava, prema izabranim karakteristikama PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 41 Grafikon HH.1R: Članovi domaćinstava, prema starosti i polu, romska naselja, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.42 U tabeli HH.3R nalaze se osnovni podaci o domaćinstvima. U tabeli HH.3R nalaze se osnovni podaci o domaćinstvima. U okviru domaćinstava, u tabeli su prikazani podaci o U okviru domaćinstava, u tabeli su prikazani podaci o polu lica na koje se vodi domaćinstvo, tipu naselja, broju polu lica na koje se vodi domaćinstvo, tipu naselja, broju članova domaćinstva i nivou obrazovanja lica na koje se članova domaćinstva i nivou obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo. Ti osnovni podaci se koriste u narednim vodi domaćinstvo. Ti osnovni podaci se koriste u narednim tabelama u ovom izveštaju; svrha vrednosti navedenih tabelama u ovom izveštaju; svrha vrednosti navedenih u tabeli je i da se prikaže broj opservacija po glavnim u tabeli je i da se prikaže broj opservacija po glavnim kategorijama analize u Izveštaju.kategorijama analize u Izveštaju. Ponderisan i neponderisan ukupan broj domaćinstava Ponderisan i neponderisan ukupan broj domaćinstava jednak je zato što su uzorački ponderi normalizovani (videti jednak je zato što su uzorački ponderi normalizovani (videti Prilog A). U tabeli se navodi i procenat domaćinstava sa Prilog A). U tabeli se navodi i procenat domaćinstava sa najmanje jednim detetom mlađim od 18 godina, najmanje najmanje jednim detetom mlađim od 18 godina, najmanje jednim detetom mlađim od pet godina, najmanje jednom jednim detetom mlađim od pet godina, najmanje jednom ženom koja ispunjava starosni uslov od 15 do 49 godina i ženom koja ispunjava starosni uslov od 15 do 49 godina i najmanje jednim muškarcem starosti od 15 do 29 godina. najmanje jednim muškarcem starosti od 15 do 29 godina. U tabeli je prikazana i ponderisana prosečna veličina U tabeli je prikazana i ponderisana prosečna veličina domaćinstva ocenjena na osnovu istraživanja.domaćinstva ocenjena na osnovu istraživanja. Rodna struktura lica na koja se vode domaćinstva pokazuje Rodna struktura lica na koja se vode domaćinstva pokazuje da su to u 86 procenata slučajeva muškarci. Oko 70 da su to u 86 procenata slučajeva muškarci. Oko 70 procenata domaćinstava nalazi se u gradskim, a ostatak u procenata domaćinstava nalazi se u gradskim, a ostatak u ostalim naseljima. Većina domaćinstava (oko 77 procenata) ostalim naseljima. Većina domaćinstava (oko 77 procenata) ima od tri do sedam članova. U 82 procenta anketiranih ima od tri do sedam članova. U 82 procenta anketiranih domaćinstava živi najmanje jedna žena starosti od 15 do 49, domaćinstava živi najmanje jedna žena starosti od 15 do 49, a u 50 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje a u 50 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje jedan muškarac starosti od 15 do 29 godina. U 48 procenata jedan muškarac starosti od 15 do 29 godina. U 48 procenata anketiranih domaćinstava živi najmanje jedno dete mlađe anketiranih domaćinstava živi najmanje jedno dete mlađe od pet godina, a u 78 procenata živi dete mlađe od 18 godina. od pet godina, a u 78 procenata živi dete mlađe od 18 godina. Prosečan broj članova domaćinstva je 4,8 članova.Prosečan broj članova domaćinstva je 4,8 članova. Karakteristike žena starosti od 15Karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, muškaraca starostido 49 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece mlađeod 15 do 29 godina i dece mlađe od pet godinaod pet godina U tabelama HH.4R, HH.4R.M i HH.5R navode se U tabelama HH.4R, HH.4R.M i HH.5R navode se osnovne karakteristike žena starosti od 15 do 49 osnovne karakteristike žena starosti od 15 do 49 godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece godina, muškaraca starosti od 15 do 29 godina i dece mlađe od pet godina. U svim tabelama, ukupan broj mlađe od pet godina. U svim tabelama, ukupan broj ponderisanih i neponderisanih opservacija je jednak, ponderisanih i neponderisanih opservacija je jednak, zato što su ponderi normalizovani (standardizovani). zato što su ponderi normalizovani (standardizovani). Pored toga što se u tabelama navode korisne Pored toga što se u tabelama navode korisne informacije o osnovnim karakteristikama žena, informacije o osnovnim karakteristikama žena, muškarca i dece, svrha tabela je i da se prikaže broj muškarca i dece, svrha tabela je i da se prikaže broj opservacija za svaku osnovnu kategoriju. Te kategorije opservacija za svaku osnovnu kategoriju. Te kategorije se koriste i u narednim tabelama ovog izveštaja.se koriste i u narednim tabelama ovog izveštaja. Tabela HH.4R: Osnovne karakteristike žena, romska naselja, 2010. Procenat i broj žena starosti 15–49 godina, prema osnovnim karakteristikama Ponderisano (%) Broj žena ponderisano neponderisano Tip naselja Gradska 69,0 1461 1369 Ostala 31,0 657 749 Starost 15–19 god. 20,2 429 373 20–24 16,7 354 439 25–29 17,1 363 407 30–34 15,1 320 294 35–39 11,8 251 234 40–44 9,1 193 193 45–49 god. 9,8 208 178 Bračni status U braku/vanbračnoj zajednici 76,6 1622 1690 Bila u braku/vanbračnoj zajednici 9,7 205 205 Nikada nije bila u braku/ vanbračnoj zajednici 13,7 291 223 Status materinstva Rađala 80,8 1711 1798 Nije rađala 19,2 407 320 Porodila se u prethodne dve godine Da 20,8 440 550 Ne 79,2 1678 1568 Obrazovanje Bez obrazovanja 17,1 363 398 Osnovno 67,8 1437 1454 Srednje 13,9 295 251 Više/visoko 1,1 24 15 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 18,7 396 487 Drugi 19,1 404 429 Srednji 19,1 404 396 Četvrti 22,1 468 418 Najbogatiji 21,1 447 388 Ukupno 100,0 2118 2118 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.42 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 43 U tabeli HH.4R dat je pregled osnovnih karakteristika U tabeli HH.4R dat je pregled osnovnih karakteristika žena starosti od 15 do 49 godina. Tabela sadrži informacije žena starosti od 15 do 49 godina. Tabela sadrži informacije o broju žena po regionu, tipu naselja, starosti, bračnom o broju žena po regionu, tipu naselja, starosti, bračnom stanju, statusu materinstva, porođajima tokom dve godine stanju, statusu materinstva, porođajima tokom dve godine koje su prethodile ovom istraživanju, obrazovanjukoje su prethodile ovom istraživanju, obrazovanju6 i i kvintilima blagostanja. kvintilima blagostanja. Oko 69 procenata anketiranih žena živi u gradovima. Oko 69 procenata anketiranih žena živi u gradovima. Starosna raspodela žena starosti od 25 do 49 godina je Starosna raspodela žena starosti od 25 do 49 godina je slična raspodeli sveukupne populacije. Skoro 77 procenata slična raspodeli sveukupne populacije. Skoro 77 procenata svih žena u ovom uzroku su udate, dok 14 procenata svih žena u ovom uzroku su udate, dok 14 procenata 6 Ukoliko nije navedeno drugačije, u celom izveštaju „obrazovanje” odnosi se na nivo obrazovanja ispitanika, kada se koristi kao osnovna varijabla (ili kategorija). 7 Analiza osnovnih komponenti izvršena je korišćenjem informacija o posedovanju potrošačke robe, karakteristikama stana/kuće, izvoru vode i uklanjanju otpadnih materija, kao i o drugim karakteristikama koje se odnose na društveno-ekonomsko stanje domaćinstva u cilju dodele pondera (ocena faktora) svakoj od imovinskih stavki domaćinstva. Svakom domaćinstvu je zatim dodeljena ocena stanja na osnovu tih pondera i imovine koju poseduje to domaćinstvo. Populacija iz domaćinstava koja su anketirana u okviru istraživanja zatim je rangirana prema oceni blagostanja domaćinstva u kojem živi i na kraju je podeljena na pet jednakih delova (kvintila), od najnižeg (najsiromašnijeg) do najvišeg (najbogatijeg). Stavke korišćene u tim proračunima su: izvor vode i način uklanjanje otpadnih materija, broj spavaćih soba po članu; glavni materijal od kojeg je napravljen pod stana/kuće, krov i spoljni zidovi; vrsta goriva koje se koristi za kuvanje; korišćenje u domaćinstvu električne energije, radija, televizije, fiksnog telefona, frižidera, električnog šporeta, kreveta, stola i stolica, usisivača, računara/laptopa, garderobnog ormana, veš-mašine, mašine za sušenje veša, klima uređaja, džakuzi kade i sistema za video-nadzor; posedovanje, od strane članova domaćinstva, ručnog časovnika, mobilnog telefona, bicikla, motora ili skutera, životinjske zaprege, automobila ili kamiona, motornog čamca, traktora; i posedovanje bankovnih računa od strane članova porodice. Pretpostavlja se da indeks blagostanja predstavlja osnov za dugoročno stanje dobijeno na osnovu informacija o imovini domaćinstva, i cilj mu je da se pomoću njega izvrši rangiranje domaćinstava prema društveno-ekonomskom stanju, od najsiromašnijeg do najbogatijeg. Indeks blagostanja ne obezbeđuje informacije o apsolutnom siromaštvu, trenutnom prihodu ili količini troškova. Dobijene ocene društveno-ekonomskog stanja odnose se samo na konkretan skup podataka na kojem se baziraju. Više informacija o kreiranju indeksa bogatstva možete naći u Filmer, D. and Pritchett, L., 2001. “Estimating wealth effects without expenditure data — or tears: An application to educational enrolments in states of India”. Demography 38(1): 115–132. Gwatkin, D. R., Rutstein, S., Johnson, K., Pande, R. and Wagstaff. A., 2000. Socio-Economic Differences in Health, Nutrition, and Population. HNP/Poverty Thematic Group, Washington, DC: World Bank. Rutstein, S. O. and Johnson, K., 2004. The DHS Wealth Index. DHS Comparative Reports No. 6. Calverton, Maryland: ORC Macro. nikada nije bilo udato. Raspodela po statusu materinstva nikada nije bilo udato. Raspodela po statusu materinstva je slična bračnom stanju: 81 procenat žena je rodilo dete. je slična bračnom stanju: 81 procenat žena je rodilo dete. Većina anketiranih žena ima osnovno obrazovanje (68 Većina anketiranih žena ima osnovno obrazovanje (68 procenata), dok procenat žena bez obrazovanja iznosi 17. procenata), dok procenat žena bez obrazovanja iznosi 17. Završenu srednju školu ima 14 procenata žena starosti Završenu srednju školu ima 14 procenata žena starosti od 15 do 49 godina, a samo jedan procenat ima više od 15 do 49 godina, a samo jedan procenat ima više obrazovanje. Ako se posmatraju kvintili blagostanja, obrazovanje. Ako se posmatraju kvintili blagostanja, manje žena živi u domaćinstvima u najsiromašnijem (19 manje žena živi u domaćinstvima u najsiromašnijem (19 procenata) i drugom kvintilu (19 procenata), dok više procenata) i drugom kvintilu (19 procenata), dok više žena živi u domaćinstvima koja pripadaju najbogatijem žena živi u domaćinstvima koja pripadaju najbogatijem kvintilu kvintilu (oko 21 procenat žena). (oko 21 procenat žena). Ponderisano (%) Broj muškaraca ponderisano neponderisano Tip naselja Gradska 68,2 598 540 Ostala 31,8 279 337 Starost 15–19 god. 33,7 295 247 20–24 33,4 293 302 25–29 god. 32,9 289 328 Bračni status U braku/vanbračnoj zajednici 54,6 478 572 Bio u braku/vanbračnoj zajednici 6,5 57 41 Nikada nije bio u braku/ vanbračnoj zajednici 39,0 342 264 Ponderisano (%) Broj muškaraca ponderisano neponderisano Obrazovanje Bez obrazovanja 7,6 66 83 Osnovno 68,3 599 631 Srednje 23,1 202 153 Više/visoko 1,0 9 10 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 21,8 191 218 Drugi 18,9 166 180 Srednji 19,6 172 164 Četvrti 21,1 185 179 Najbogatiji 18,6 163 136 Ukupno 100,0 877 877 Osnovni podaci o muškarcima starosti od 15 do 29 Osnovni podaci o muškarcima starosti od 15 do 29 godina prikazani su u tabeli HH.4R.M prema tipu godina prikazani su u tabeli HH.4R.M prema tipu Tabela HH.4R.M: Osnovne karakteristike muškaraca, romska naselja, 2010. Procenat i broj muškaraca starosti 15–29 godina, prema osnovnim karakteristikama naselja, starosti, bračnom stanju, obrazovanju i naselja, starosti, bračnom stanju, obrazovanju i kvintilima blagostanjakvintilima blagostanja7. . PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 43 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.44 Oko 68 procenata anketiranih muškaraca živi u Oko 68 procenata anketiranih muškaraca živi u gradskim naseljima, sa skoro jednakom raspodelom u gradskim naseljima, sa skoro jednakom raspodelom u tri starosne grupe (oko 33 procenta). Skoro 55 procenata tri starosne grupe (oko 33 procenta). Skoro 55 procenata svih muškaraca u ovom uzorku trenutno su oženjeni, svih muškaraca u ovom uzorku trenutno su oženjeni, dok 39 procenata njih nikada nije bilo oženjeno. Većina dok 39 procenata njih nikada nije bilo oženjeno. Većina anketiranih muškaraca imaju osnovno obrazovanje anketiranih muškaraca imaju osnovno obrazovanje (68 procenata), osam procenata muškaraca je bez (68 procenata), osam procenata muškaraca je bez obrazovanja, 23 procenta ima završenu srednju školu, a obrazovanja, 23 procenta ima završenu srednju školu, a samo jedan procenat ima više obrazovanje. Raspodela samo jedan procenat ima više obrazovanje. Raspodela muškaraca starosti od 15 do 29 godina po kvintilima muškaraca starosti od 15 do 29 godina po kvintilima blagostanja prilično je ujednačena (od 19 do 22 blagostanja prilično je ujednačena (od 19 do 22 procenta).procenta). Osnovni podaci o broju dece mlađe od pet godina Osnovni podaci o broju dece mlađe od pet godina prikazani su u tabeli HH.5R prema polu, tipu naselja, prikazani su u tabeli HH.5R prema polu, tipu naselja, uzrastu, obrazovanju majke ili staratelja, kao i indeksu uzrastu, obrazovanju majke ili staratelja, kao i indeksu blagostanja.blagostanja. Proporcija muške dece u uzorku dece mlađe od pet Proporcija muške dece u uzorku dece mlađe od pet godina za romska naselja iznosi oko 51 procenat. Broj godina za romska naselja iznosi oko 51 procenat. Broj dece mlađe od jedne godine iznosi oko 16 procenata, dece mlađe od jedne godine iznosi oko 16 procenata, dok se preostale kategorije (po godištima) kreću između dok se preostale kategorije (po godištima) kreću između 19 i 23 procenta. Većina dece mlađe od pet godina (69 19 i 23 procenta. Većina dece mlađe od pet godina (69 procenata) ima majku koja je završila osnovnu školu. procenata) ima majku koja je završila osnovnu školu. Što se tiče kvintila blagostanja, više romske dece mlađe Što se tiče kvintila blagostanja, više romske dece mlađe od pet godina žive u domaćinstvima koja pripadaju od pet godina žive u domaćinstvima koja pripadaju najsiromašnijem kvintilu (25 procenata) nego u onim najsiromašnijem kvintilu (25 procenata) nego u onim koja pripadaju najbogatijem kvintilu (17 procenata).koja pripadaju najbogatijem kvintilu (17 procenata). Tabela HH.5R: Osnovne karakteristike dece mlađe od pet godina, romska naselja, 2010. Procenat i broj dece mlađe od pet godina, prema osnovnim karakteristikama Ponderisano Broj dece mlađe od pet godina ponderisano neponderisano Pol Muški 51,3 823 839 Ženski 48,7 781 765 Tip naselja Gradska 67,6 1084 1024 Ostala 32,4 520 580 Starost 0–5 meseci 8,4 134 123 6–11 7,5 121 125 12–23 21,0 337 335 24–35 22,5 360 336 36–47 19,0 305 288 48–59 meseci 21,6 347 397 Obrazovanje majke* Bez obrazovanja 19,9 319 358 Osnovno 69,2 1111 1090 Srednje 10,4 166 151 Više/visoko ,5 8 5 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 24,7 396 489 Drugi 23,7 380 356 Srednji 17,9 288 262 Četvrti 17,2 276 267 Najbogatiji 16,5 264 230 Ukupno 100,0 1604 1604 * Obrazovanje majke se odnosi na najviše dostignuto obrazovanje majki/staratelja dece mlađe od pet godina. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.44 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 45 Podaci o tome sa kim žive decaPodaci o tome sa kim žive deca u romskim naseljimau romskim naseljima U tabeli HH.6R navode se podaci o tome sa kim deca žive U tabeli HH.6R navode se podaci o tome sa kim deca žive i da li dete živi bez roditelja; podaci se odnose na decu i da li dete živi bez roditelja; podaci se odnose na decu mlađu od 18 godina koja žive u romskim naseljima.mlađu od 18 godina koja žive u romskim naseljima. Tabela HH.6R: Podaci o tome sa kim deca žive i o deci bez roditelja, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela dece starosti 0–17 godina prema tome sa kim žive, procenat dece starosti 0–17 godina u domaćinstvima koja ne žive sa biološkim roditeljem i procenat dece koja su ostala bez jednog ili oba roditelja Živi sa oba roditelja Ne živi sa roditeljima Živi samo sa majkom Živi samo sa ocem Nemoguće je odrediti Ukupno Ne živi sa biološkim roditeljem1 Jedan ili oba roditelja su umrli2 Broj dece starosti 0–17 godina samo je otac živ samo je majka živa oboje su živi oboje su umrli otac je živ otac je umro majka je živa majka je umrla Pol Muški 83,4 ,3 ,2 1,3 ,2 7,9 1,1 3,2 ,6 1,7 100,0 2,0 2,7 1636 Ženski 80,2 ,1 ,3 6,2 ,0 6,2 1,2 3,1 ,3 2,4 100,0 6,6 2,0 1672 Tip naselja Gradska 82,7 ,0 ,4 3,3 ,1 6,9 ,9 2,7 ,5 2,5 100,0 3,8 2,3 2238 Ostala 79,8 ,6 ,0 4,9 ,1 7,4 1,6 4,1 ,4 1,2 100,0 5,5 2,6 1071 Starost 0–4 god. 87,3 ,0 ,0 ,4 ,0 8,8 ,8 2,5 ,1 ,1 100,0 ,4 ,9 1193 5–9 81,9 ,2 ,1 2,1 ,0 7,1 1,7 3,9 ,5 2,6 100,0 2,4 2,4 917 10–14 82,9 ,6 ,1 3,6 ,1 6,2 ,8 2,3 ,9 2,6 100,0 4,4 3,5 754 15–17 god. 65,0 ,1 1,7 16,7 ,5 3,6 1,5 5,1 ,5 5,4 100,0 19,0 4,3 444 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 78,8 ,0 ,0 3,0 ,0 9,9 1,9 4,3 ,2 1,9 100,0 3,0 2,1 798 Drugi 83,4 ,7 1,0 2,4 ,0 6,4 1,9 2,5 1,1 ,7 100,0 4,1 4,8 725 Srednji 81,3 ,1 ,0 4,0 ,5 6,0 ,1 3,3 ,2 4,4 100,0 4,7 1,0 622 Četvrti 80,9 ,0 ,2 5,2 ,0 8,2 ,0 3,5 ,2 1,9 100,0 5,4 1,8 590 Najbogatiji 85,4 ,0 ,0 5,0 ,0 3,9 1,3 2,1 ,6 1,7 100,0 5,0 1,9 575 Ukupno 81,8 ,2 ,3 3,8 ,1 7,0 1,1 3,2 ,4 2,1 100,0 4,3 2,4 3309 1 MICS indikator 9.17 2 MICS indikator 9.18 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 45 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.46 Od 3.309 dece uzrasta od 0 do 17 godina Od 3.309 dece uzrasta od 0 do 17 godina evidentiranih u MICS-u 82 procenta žive sa oba evidentiranih u MICS-u 82 procenta žive sa oba roditelja, osam procenata živi smo sa majkom, a roditelja, osam procenata živi smo sa majkom, a četiri samo sa ocem. Oko četiri procenta ne živi ni četiri samo sa ocem. Oko četiri procenta ne živi ni sa jednim biološkim roditeljem, iako su oboje živi. sa jednim biološkim roditeljem, iako su oboje živi. Ukupno, sedam procenata dece živi samo s majkom Ukupno, sedam procenata dece živi samo s majkom iako je biološki otac živ. Veoma mali broj dece je iako je biološki otac živ. Veoma mali broj dece je ostao bez jednog ili oba roditelja, jedan procenat ostao bez jednog ili oba roditelja, jedan procenat dece ostao је samo bez oca, a 0,4 procenta dece je dece ostao је samo bez oca, a 0,4 procenta dece je ostalo samo bez majke.ostalo samo bez majke. Starija deca ređe žive s oba roditelja nego mlađa deca. Starija deca ređe žive s oba roditelja nego mlađa deca. S druge strane, starija deca su češće od mlađe dece S druge strane, starija deca su češće od mlađe dece žive bez jednog ili oba roditelja. U tabeli HH.6R vidi žive bez jednog ili oba roditelja. U tabeli HH.6R vidi se i to da je procenat dece koja žive s oba roditelja se i to da je procenat dece koja žive s oba roditelja najveći u najbogatijem kvintilu blagostanja (85 najveći u najbogatijem kvintilu blagostanja (85 procenata), a najmanji u najsiromašnijem kvintilu (77 procenata), a najmanji u najsiromašnijem kvintilu (77 procenata). Oko 11 procenata dece u najsiromašnijim procenata). Oko 11 procenata dece u najsiromašnijim domaćinstvima žive samo s majkom iako im je otac domaćinstvima žive samo s majkom iako im je otac još živ. Odgovarajući procenat te dece u najbogatijem još živ. Odgovarajući procenat te dece u najbogatijem kvintilu iznosi četiri procenta.kvintilu iznosi četiri procenta. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.46 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 47 Jedan od globalnih Milenijumskih ciljeva razvoja je smanjenje Jedan od globalnih Milenijumskih ciljeva razvoja je smanjenje smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina. Konkretnije, u smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina. Konkretnije, u Milenijumskim ciljevima razvoja jedan od ciljeva je smanjenje Milenijumskim ciljevima razvoja jedan od ciljeva je smanjenje smrtnosti dece mlađe od pet godina za dve trećine u periodu smrtnosti dece mlađe od pet godina za dve trećine u periodu između 1990. i 2015. godine. Praćenje napredovanja u između 1990. i 2015. godine. Praćenje napredovanja u ostvarivanju tog cilja je važan, ali i teško ostvariv cilj. Merenje ostvarivanju tog cilja je važan, ali i teško ostvariv cilj. Merenje smrtnosti dece možda izgleda jednostavno, ali pokušaji koji smrtnosti dece možda izgleda jednostavno, ali pokušaji koji podrazumevaju postavljanje direktnih pitanja, kao npr. „Da podrazumevaju postavljanje direktnih pitanja, kao npr. „Da li je neko u ovom domaćinstvu umro tokom prošle godine?”, li je neko u ovom domaćinstvu umro tokom prošle godine?”, obično daju netačne rezultate. Direktno merenje smrtnosti dece obično daju netačne rezultate. Direktno merenje smrtnosti dece na osnovu istorije porođaja (na osnovu istorije porođaja (birth historybirth history) oduzima mnogo ) oduzima mnogo vremena, skupo je i iziskuje posvećivanje veće pažnje obuci i vremena, skupo je i iziskuje posvećivanje veće pažnje obuci i nadzoru. S druge strane, indirektne metode koje su razvijene nadzoru. S druge strane, indirektne metode koje su razvijene radi merenja smrtnosti dece mogu rezultirati solidnim radi merenja smrtnosti dece mogu rezultirati solidnim procenama koje se mogu porediti sa onima koje se dobijaju iz procenama koje se mogu porediti sa onima koje se dobijaju iz drugih izvora. Indirektne metode takođe svode na najmanju drugih izvora. Indirektne metode takođe svode na najmanju meru greške čiji su uzroci pogrešno sećanje, netačne ili meru greške čiji su uzroci pogrešno sećanje, netačne ili pogrešno protumačene definicije, kao i loša tehnika anketiranja.pogrešno protumačene definicije, kao i loša tehnika anketiranja. IVIV SMRTNOST DECE SMRTNOST DECE 8 United Nations. 1983. Manual X: Indirect Techniques for Demographic Estimation (United Nations publication, Sales No. E.83.XIII.2); United Nations. 1990a. QFIVE — United Nations Program for Child Mortality Estimation; United Nations. 1990b. Step-by-step Guide to the Estimation of Child Mortality. Stopa smrtnosti odojčadi predstavlja verovatnoću da odojče Stopa smrtnosti odojčadi predstavlja verovatnoću da odojče umre pre svog prvog rođendana. Stopa smrtnosti dece mlađe umre pre svog prvog rođendana. Stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina predstavlja verovatnoću da će dete umreti od pet godina predstavlja verovatnoću da će dete umreti pre svog petog rođendana. U okviru ovog istraživanja, stope pre svog petog rođendana. U okviru ovog istraživanja, stope smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina obično se smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina obično se izračunavaju primenom tehnike indirektne procene, koja je izračunavaju primenom tehnike indirektne procene, koja je poznata pod nazivom Brasov metodpoznata pod nazivom Brasov metod8. Podaci koji se koriste . Podaci koji se koriste tokom te procene su: prosečan broj rođene dece žena starosti tokom te procene su: prosečan broj rođene dece žena starosti od 15 do 49 godina, po petogodištima, kao i procenat dece od 15 do 49 godina, po petogodištima, kao i procenat dece koja su umrla, takođe prema petogodištima (tabela CM.1R). koja su umrla, takođe prema petogodištima (tabela CM.1R). Ovom tehnikom se pretvara procenat umrle dece čije majke Ovom tehnikom se pretvara procenat umrle dece čije majke pripadaju svakoj od starosnih grupa u verovatnoću umiranja pripadaju svakoj od starosnih grupa u verovatnoću umiranja tako što se uzme u obzir približno trajanje izloženosti dece tako što se uzme u obzir približno trajanje izloženosti dece riziku od umiranja, a imajući u vidu konkretnu starosno-riziku od umiranja, a imajući u vidu konkretnu starosno- specifičnu smrtnost. Na osnovu prethodnih podataka o specifičnu smrtnost. Na osnovu prethodnih podataka o smrtnosti u romskim naseljima u Republici Srbiji, kao smrtnosti u romskim naseljima u Republici Srbiji, kao najprikladnija je izabrana standardna tabela životnog veka najprikladnija je izabrana standardna tabela životnog veka — model za Istok.— model za Istok. Tabela CM.1R: Živorođena deca, deca koja su u životu i procenat umrle dece, romska naselja, 2010. Prosečan i ukupan broj živorođene dece, dece koja su u životu i procenat umrle dece, prema starosti žene Živorođena deca Broj žive dece Procenat umrle dece Broj žena prosečan broj ukupno prosečan broj ukupno Starost 15–19 god. ,432 185 ,426 183 ,012 429 20–24 1,587 561 1,575 557 ,008 354 25–29 2,378 863 2,349 853 ,012 363 30–34 2,766 886 2,716 870 ,018 320 35–39 3,036 761 2,969 744 ,022 251 40–44 3,104 600 2,986 577 ,038 193 45–49 god. 2,774 578 2,583 538 ,069 208 Ukupno 2,094 4434 2,040 4322 ,025 2118 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 47 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.48 Modul o smrtnosti dece korišćen је samo za romska Modul o smrtnosti dece korišćen је samo za romska naselja zato što nema podataka o tome u okviru redovnih naselja zato što nema podataka o tome u okviru redovnih statističkih podatka, i procenjuje se da su te vrednosti statističkih podatka, i procenjuje se da su te vrednosti više od nacionalnog proseka. Kao drugo, procenjeno je više od nacionalnog proseka. Kao drugo, procenjeno je da su redovni statistički podaci tačni za opštu populaciju da su redovni statistički podaci tačni za opštu populaciju i da je smrtnost dece iz opšte populacije mala, tako da i da je smrtnost dece iz opšte populacije mala, tako da nema potrebe za primenom ove tehnike.nema potrebe za primenom ove tehnike. U tabeli CM.2R navode se procene smrtnosti dece. U tabeli CM.2R navode se procene smrtnosti dece. Procenjuje se da je stopa smrtnosti odojčadi 14 na hiljadu Procenjuje se da je stopa smrtnosti odojčadi 14 na hiljadu živorođene dece, dok je verovatnoća da dete umre pre živorođene dece, dok je verovatnoća da dete umre pre navršene pete godine oko 15 na hiljadu živorođene dece. navršene pete godine oko 15 na hiljadu živorođene dece. Te procene su dobijene uzimajući prosek procenjenih Te procene su dobijene uzimajući prosek procenjenih vrednosti smrtnosti, na osnovu podataka dobijenih od vrednosti smrtnosti, na osnovu podataka dobijenih od žena starosti od 25 do 29 godina i od 30 do 34 godine, žena starosti od 25 do 29 godina i od 30 do 34 godine, koji se odnose na sredinu 2007. godine. Postoji razlika koji se odnose na sredinu 2007. godine. Postoji razlika između verovatnoće umiranja između muške i ženske između verovatnoće umiranja između muške i ženske dece. Stopa smrtnosti odojčadi kod dečaka je 18, a kod dece. Stopa smrtnosti odojčadi kod dečaka je 18, a kod devojčica je devet, dok je stopa smrtnosti dece mlađe od devojčica je devet, dok je stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina kod dečaka 19, u poređenju sa 10 na hiljadu pet godina kod dečaka 19, u poređenju sa 10 na hiljadu živorođenih kod devojčica. Najviše stope smrtnosti živorođenih kod devojčica. Najviše stope smrtnosti odojčadi (26 na hiljadu živorođenih) i stope smrtnosti odojčadi (26 na hiljadu živorođenih) i stope smrtnosti dece mlađe od pet godina (29 na hiljadu živorođenih) dece mlađe od pet godina (29 na hiljadu živorođenih) jesu kod romske dece čije majke su bez obrazovanjajesu kod romske dece čije majke su bez obrazovanja. . Važno je napomenuti da je skoro 20 procenata majki Važno je napomenuti da je skoro 20 procenata majki romske dece bez obrazovanja (tabela HH.5R). Razlike romske dece bez obrazovanja (tabela HH.5R). Razlike u stopama smrtnosti dece mlađe od pet godina po u stopama smrtnosti dece mlađe od pet godina po izabranim osnovnim karakteristikama navedene suizabranim osnovnim karakteristikama navedene su u grafikonu CM.1R.u grafikonu CM.1R. Tabela CM.2R: Smrtnost dece, romska naselja, 2010. Stopa smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina, model za Istok Stopa smrtnosti odojčadi1 Stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina2 Pol Muški 18 19 Ženski 9 10 Tip naselja Gradska 14 15 Ostala 12 13 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 26 29 Pohađala školu 11 12 Ukupno 14 15 1 MICS indikator 1.2; MCR indikator 4.2 2 MICS indikator 1.1; MCR indikator 4.1 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.48 Grafikon CM.1R: Stope smrtnosti dece mlađe od pet godina prema osnovnim karakteristikama, romska naselja, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 49 Stanje uhranjenostiStanje uhranjenosti Stanje uhranjenosti dece je odraz njihovog opšteg Stanje uhranjenosti dece je odraz njihovog opšteg zdravstvenog stanja. Kada je deci obezbeđena adekvatna zdravstvenog stanja. Kada je deci obezbeđena adekvatna ishrana, kada nisu stalno izložena bolesti i kada imaju ishrana, kada nisu stalno izložena bolesti i kada imaju dobru negu, ona mogu da dostignu svoj razvojni dobru negu, ona mogu da dostignu svoj razvojni potencijal i smatraju se dobro uhranjenom.potencijal i smatraju se dobro uhranjenom. Stanje pothranjenosti povezuje se sa više od polovine Stanje pothranjenosti povezuje se sa više od polovine svih smrtnih slučajeva kod dece u celom svetu. svih smrtnih slučajeva kod dece u celom svetu. Pothranjena deca češće umiru od običnih dečjih Pothranjena deca češće umiru od običnih dečjih bolesti, a ona koja prežive često obolevaju i imaju bolesti, a ona koja prežive često obolevaju i imaju teškoće u razvoju. Tri četvrtine dece koja umru zbog teškoće u razvoju. Tri četvrtine dece koja umru zbog pothranjenosti pre toga budu samo blago ili umereno pothranjenosti pre toga budu samo blago ili umereno pothranjena i ne mogu se uočiti nikakvi spoljni pothranjena i ne mogu se uočiti nikakvi spoljni znaci njihove osetljivosti. Jedan od Milenijumskih znaci njihove osetljivosti. Jedan od Milenijumskih ciljeva razvoja je da se upola smanji procenat ljudi ciljeva razvoja je da se upola smanji procenat ljudi koji gladuju u periodu između 1990. i 2015. godine. koji gladuju u periodu između 1990. i 2015. godine. Smanjenje prevalencije pothranjenosti će doprineti i Smanjenje prevalencije pothranjenosti će doprineti i napretku u ostvarivanju smanjenja smrtnosti dece.napretku u ostvarivanju smanjenja smrtnosti dece. Kod dobro uhranjene populacije postoji standardna Kod dobro uhranjene populacije postoji standardna distribucija visine i težine za decu mlađu od pet godina. distribucija visine i težine za decu mlađu od pet godina. Neuhranjenost populacije se može proceniti poređenjem Neuhranjenost populacije se može proceniti poređenjem dece sa referentnom populacijom. Referentna populacija dece sa referentnom populacijom. Referentna populacija koja se koristi u ovom izveštaju bazira se na novimkoja se koristi u ovom izveštaju bazira se na novim9 standardima rastastandardima rasta1010 SZO. Svaki od tri pokazatelja SZO. Svaki od tri pokazatelja uhranjenosti može se izraziti u jedinicama standardne uhranjenosti može se izraziti u jedinicama standardne devijacije (z-vrednosti) od medijane ove referentne devijacije (z-vrednosti) od medijane ove referentne populacije.populacije. Telesna težina za dati uzrast je mera kako akutne, tako i Telesna težina za dati uzrast je mera kako akutne, tako i hronične pothranjenosti. Deca čija je težina u odnosu na hronične pothranjenosti. Deca čija je težina u odnosu na uzrast više od dve standardne devijacije ispod medijane uzrast više od dve standardne devijacije ispod medijane referentne populacije smatraju se referentne populacije smatraju se umerenoumereno ili veoma ili veoma pothranjenapothranjena, dok se deca čija je težina u odnosu na , dok se deca čija je težina u odnosu na V ISHRANA ISHRANA 9 Referentna populacija koja je korišćena u okviru MICS3 jeste referenca SZO/CDC/NCHS koju su preporučili UNICEF i SZO u vreme kada je sprovođen MICS3. 10 http://www.who.int/childgrowth/standards/second_set/technical_report_2.pdf uzrast više od tri standardne devijacije ispod medijane uzrast više od tri standardne devijacije ispod medijane klasifikuju kao klasifikuju kao veoma pothranjenaveoma pothranjena. Telesna visina za dati uzrast je mera linearnog rasta. Telesna visina za dati uzrast je mera linearnog rasta. Deca čija je visina u odnosu na uzrast ispod medijane Deca čija je visina u odnosu na uzrast ispod medijane referentne populacije za više od dve standardne devijacije referentne populacije za više od dve standardne devijacije — smatraju se niskim za svoj uzrast i klasifikuju se kao — smatraju se niskim za svoj uzrast i klasifikuju se kao deca koja deca koja umereno ili veoma zaostaju u rastuumereno ili veoma zaostaju u rastu. Deca čija . Deca čija je visina u odnosu na uzrast ispod medijane za više od tri je visina u odnosu na uzrast ispod medijane za više od tri standardne devijacije — klasifikuju se kao deca koja standardne devijacije — klasifikuju se kao deca koja veoma veoma zaostaju u rastuzaostaju u rastu. Zaostajanje u rastu je posledica hronične . Zaostajanje u rastu je posledica hronične pothranjenosti usled neadekvatne ishrane tokom dužeg pothranjenosti usled neadekvatne ishrane tokom dužeg perioda i usled dugotrajne ili hronične bolesti.perioda i usled dugotrajne ili hronične bolesti. I na kraju, deca čija je telesna težina za datu visinu ispod I na kraju, deca čija je telesna težina za datu visinu ispod medijane referentne populacije za više od dve standardne medijane referentne populacije za više od dve standardne devijacije — klasifikuju se kao deca koja devijacije — klasifikuju se kao deca koja umereno ili veoma umereno ili veoma zaostaju u razvojuzaostaju u razvoju, a za decu čija je težina za datu visinu , a za decu čija je težina za datu visinu ispod medijane za više od tri standardne devijacije — smatra ispod medijane za više od tri standardne devijacije — smatra se da se da veoma zaostaju u razvojuveoma zaostaju u razvoju. Zaostajanje u razvoju je . Zaostajanje u razvoju je obično posledica nedovoljne ishrane u skorije vreme.obično posledica nedovoljne ishrane u skorije vreme. U okviru MICS-a telesna težina i visina sve dece mlađe od pet U okviru MICS-a telesna težina i visina sve dece mlađe od pet godina izmerene su korišćenjem antropometrijske opreme godina izmerene su korišćenjem antropometrijske opreme koju preporučuje UNICEF (www.childinfo.org). Rezultati koju preporučuje UNICEF (www.childinfo.org). Rezultati iz ovog odeljka baziraju se na rezultatima tih merenja.iz ovog odeljka baziraju se na rezultatima tih merenja. U tabeli NU.1 navode se procenti dece klasifikovane u svaku U tabeli NU.1 navode se procenti dece klasifikovane u svaku od pomenutih kategorija, a na osnovu antropometrijskih od pomenutih kategorija, a na osnovu antropometrijskih merenja izvršenih tokom rada na terenu. Pored toga, u merenja izvršenih tokom rada na terenu. Pored toga, u tabeli se navodi i procenat dece koja su gojazna, tj. dece tabeli se navodi i procenat dece koja su gojazna, tj. dece čija je težina za datu visinu dve standardne devijacije iznad čija je težina za datu visinu dve standardne devijacije iznad medijane referentne populacije, kao i srednje z-vrednosti medijane referentne populacije, kao i srednje z-vrednosti za sva tri antropometrijska indikatora.za sva tri antropometrijska indikatora. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.50 Tabela NU.1: Stanje uhranjenosti dece, Republika Srbija, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina, prema stanju uhranjenosti, na osnovu tri antropometrijska pokazatelja: telesna težina za dati uzrast, telesna visina za dati uzrast i telesna težina za datu visinu Telesna težina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna visina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna težina za datu visinu Broj dece mlađe od pet godina pothranjeno srednja Z-vrednost (SD) zaostajanje u rastu srednja Z-vrednost (SD) gubitak u težini gojazno srednja Z-vrednost (SD)procenat ispod procenat ispod procenat ispod procenat iznad –2 SD1 –3 SD2 –2 SD3 –3 SD4 –2 SD5 –3 SD6 +2 SD Pol Muški 1,5 ,5 ,7 1472 5,9 2,7 ,4 1337 2,7 ,7 16,6 ,7 1308 Ženski 1,7 ,5 ,6 1532 7,2 3,7 ,2 1408 4,2 ,8 14,7 ,6 1391 Region Beogradski region 4,8 2,2 ,6 583 8,3 4,3 ,4 565 4,9 1,1 12,4 ,5 547 Region Vojvodine ,6 ,1 ,6 933 5,1 1,9 ,3 879 3,7 ,5 12,5 ,6 864 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1,0 ,1 ,8 694 5,6 3,0 ,4 639 1,5 ,5 19,9 ,8 632 Region Južne i Istočne Srbije ,9 ,1 ,7 794 8,1 4,2 ,2 661 4,1 1,1 18,3 ,8 656 Tip naselja Gradska 1,8 ,4 ,7 1657 5,5 1,8 ,4 1531 3,8 ,9 13,5 ,6 1501 Ostala 1,3 ,7 ,6 1348 7,9 5,0 ,2 1214 3,1 ,6 18,2 ,7 1198 Starost 0–5 meseci 7,7 2,9 –,3 239 8,0 6,5 ,1 226 13,0 3,3 7,6 –,3 219 6–11 1,4 ,7 ,6 270 10,4 6,3 ,2 237 2,7 1,7 18,4 ,8 237 12–23 ,8 ,3 1,0 575 9,5 4,9 ,3 504 3,6 ,2 24,1 1,1 502 24–35 2,6 ,7 ,7 674 6,5 2,5 ,3 606 2,9 ,5 15,0 ,7 597 36–47 ,2 ,0 ,8 574 5,3 2,0 ,5 534 2,8 ,5 15,8 ,8 528 48–59 meseci ,3 ,1 ,6 672 3,5 1,2 ,4 638 1,6 ,5 10,9 ,5 616 Obrazovanje majke Osnovno 1,7 ,5 ,4 423 7,6 4,0 –,1 386 2,8 1,5 16,3 ,6 381 Srednje 2,1 ,8 ,7 1754 7,6 3,9 ,3 1600 3,8 ,4 17,7 ,7 1565 Više/visoko ,4 ,0 ,8 796 3,5 ,9 ,5 729 3,4 1,2 10,8 ,5 723 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 3,0 1,8 ,4 530 9,3 6,1 –,1 488 5,2 1,3 15,5 ,6 486 Drugi 2,1 ,9 ,5 566 9,1 4,5 ,1 528 1,2 ,3 16,8 ,7 516 Srednji ,6 ,2 ,7 552 6,3 3,3 ,4 496 2,9 ,4 16,8 ,7 485 Četvrti ,1 ,0 ,8 603 6,0 2,0 ,5 544 3,2 ,5 17,9 ,7 527 Najbogatiji 2,1 ,0 ,8 753 3,4 ,9 ,5 690 4,7 1,2 12,1 ,6 684 Ukupno 1,6 ,5 ,7 3004 6,6 3,2 ,3 2745 3,5 ,8 15,6 ,7 2699 1 MICS indikator 2.1a i MCR indikator 1.8 2 MICS indikator 2.1b 3 MICS indikator 2.2a, 4 MICS indikator 2.2b 5 MICS indikator 2.3a, 6 MICS indikator 2.3b PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 51 Deca čiji su rezultati merenja van prihvatljivog opsega Deca čiji su rezultati merenja van prihvatljivog opsega nisu uzeta u obzir prilikom sačinjavanja tabele nisu uzeta u obzir prilikom sačinjavanja tabele NU.1. Za pojedinu decu ne postoje antropometrijski NU.1. Za pojedinu decu ne postoje antropometrijski pokazatelji jer im nije izmerena težina ili visina (u pokazatelji jer im nije izmerena težina ili visina (u zavisnosti od slučaja). Na primer, ukoliko je izmerena zavisnosti od slučaja). Na primer, ukoliko je izmerena detetova težina, ali mu nije izmerena visina, dete je detetova težina, ali mu nije izmerena visina, dete je uzeto u obzir prilikom izračunavanja pothranjenosti, uzeto u obzir prilikom izračunavanja pothranjenosti, ali ne i prilikom izračunavanja zaostajanja u rastu ali ne i prilikom izračunavanja zaostajanja u rastu ili u razvoju za dati uzrast. Procenti dece po uzrastu ili u razvoju za dati uzrast. Procenti dece po uzrastu i razlozi za isključivanje navedeni su u tabelama o i razlozi za isključivanje navedeni su u tabelama o kvalitetu podataka DQ.8 i DQ.9. Sve u svemu, kod 79 kvalitetu podataka DQ.8 i DQ.9. Sve u svemu, kod 79 procenata dece izmerena je i težina i visina (tabela procenata dece izmerena je i težina i visina (tabela DQ.9). U tabeli DQ.9 vidi se da je, usled nepopunjenog DQ.9). U tabeli DQ.9 vidi se da je, usled nepopunjenog datuma rođenja, malo verovatnih izmerenih vrednosti datuma rođenja, malo verovatnih izmerenih vrednosti i nedostajućih podataka o težini i/ili visini za 11 i nedostajućih podataka o težini i/ili visini za 11 procenata dece isključeno prilikom izračunavanja procenata dece isključeno prilikom izračunavanja pokazatelja koji se odnosi na telesnu težinu za dati pokazatelja koji se odnosi na telesnu težinu za dati uzrast, dok ta cifra iznosi 19 procenata za pokazatelj uzrast, dok ta cifra iznosi 19 procenata za pokazatelj koji se odnosi na visinu za dati uzrast i 21 procenat za koji se odnosi na visinu za dati uzrast i 21 procenat za pokazatelj koji se odnosi na težinu za datu visinu.pokazatelj koji se odnosi na težinu za datu visinu. Skoro dva procenta dece mlađe od pet godina u Skoro dva procenta dece mlađe od pet godina u Republici Srbiji umereno su pothranjena, dok se jedan Republici Srbiji umereno su pothranjena, dok se jedan procenat klasifikuje kao veoma pothranjen (tabela procenat klasifikuje kao veoma pothranjen (tabela NU.1). Oko sedam procenata dece umereno zaostaje u NU.1). Oko sedam procenata dece umereno zaostaje u rastu za dati uzrast, tj. preniska su za svoj uzrast,rastu za dati uzrast, tj. preniska su za svoj uzrast, a četiri procenta dece umereno zaostaju u razvoju, tj. a četiri procenta dece umereno zaostaju u razvoju, tj. premršava su za svoju visinu.premršava su za svoju visinu. Prevalencija pothranjene dece je veća u gradskim Prevalencija pothranjene dece je veća u gradskim nego u ostalim naseljima. Šema regionalne raspodele nego u ostalim naseljima. Šema regionalne raspodele ukazuje na to da najveći procenat pothranjene dece ukazuje na to da najveći procenat pothranjene dece živi u Beogradu (pet procenata). Procenat pothranjene živi u Beogradu (pet procenata). Procenat pothranjene dece u okviru najmlađe grupe (od 0 do 5 meseci) dece u okviru najmlađe grupe (od 0 do 5 meseci) premašuje prosek (osam procenata umereno i tri premašuje prosek (osam procenata umereno i tri procenta veoma pothranjena). Nizak nivo blagostanja procenta veoma pothranjena). Nizak nivo blagostanja je takođe jedna od osnovnih karakteristika koja je takođe jedna od osnovnih karakteristika koja doprinosi prevalenciji pothranjene dece (tri procenta doprinosi prevalenciji pothranjene dece (tri procenta kod najsiromašnijeg kvintila). Kod dece čije majke kod najsiromašnijeg kvintila). Kod dece čije majke imaju više/visoko obrazovanje postoji najmanja imaju više/visoko obrazovanje postoji najmanja verovatnoća da budu pothranjena (0,4 procenta).verovatnoća da budu pothranjena (0,4 procenta). U tabeli NU.1 vidi se da deca iz Beogradskog regiona U tabeli NU.1 vidi se da deca iz Beogradskog regiona i deca iz Regiona Južne i Istočne Srbije češće zaostaju i deca iz Regiona Južne i Istočne Srbije češće zaostaju u rastu i razvoju nego deca iz drugih regiona. Štaviše, u rastu i razvoju nego deca iz drugih regiona. Štaviše, čini se da devojčice češće zaostaju u rastu i razvoju čini se da devojčice češće zaostaju u rastu i razvoju nego dečaci. Prevalencija umerenog zaostajanja u rastu nego dečaci. Prevalencija umerenog zaostajanja u rastu je veća kod dece iz najsiromašnijeg kvintila (devet je veća kod dece iz najsiromašnijeg kvintila (devet procenata). Najugroženija grupa u smislu umerenog procenata). Najugroženija grupa u smislu umerenog zaostajanja u rastu su deca uzrasta od 6 do 11 meseci zaostajanja u rastu su deca uzrasta od 6 do 11 meseci (10 procenata).(10 procenata). Ne postoji velika razlika u stopama zaostajanja u razvoju Ne postoji velika razlika u stopama zaostajanja u razvoju između dece iz gradskih i dece iz ostalih naselja, ali između dece iz gradskih i dece iz ostalih naselja, ali ima značajnih razlika između regiona. Prevalencija ima značajnih razlika između regiona. Prevalencija zaostajanjazaostajanja telesne težine u odnosu na visinu kreće se telesne težine u odnosu na visinu kreće se od dva procenta u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji do pet od dva procenta u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji do pet procenata u Beogradu.procenata u Beogradu. Zaostajanje u razvoju dece je najuočljivije kod dece Zaostajanje u razvoju dece je najuočljivije kod dece uzrasta od 0 do 5 meseci (13 procenata), kao i kod dece uzrasta od 0 do 5 meseci (13 procenata), kao i kod dece iz najsiromašnijeg i najbogatijeg kvintila (pet procenata).iz najsiromašnijeg i najbogatijeg kvintila (pet procenata). Skoro jedno od šestoro dece mlađe od pet godina u Skoro jedno od šestoro dece mlađe od pet godina u Republici Srbiji ima prekomernu težinu (16 procenata). Republici Srbiji ima prekomernu težinu (16 procenata). Gojaznost je prisutna u svim starosnim grupama i više Gojaznost je prisutna u svim starosnim grupama i više je zastupljena u ostalim nego u gradskim naseljima. je zastupljena u ostalim nego u gradskim naseljima. Povećava se od šestog meseca života, a vrhunac dostiže Povećava se od šestog meseca života, a vrhunac dostiže u 23. mesecu života, kada je prisutna kod svakog u 23. mesecu života, kada je prisutna kod svakog četvrtog deteta (24 procenta).četvrtog deteta (24 procenta). Radi poređenja sa MICS3, kao i za potrebe globalnog Radi poređenja sa MICS3, kao i za potrebe globalnog izveštavanja, napravljena je tabela NU.1 (a) na osnovu izveštavanja, napravljena je tabela NU.1 (a) na osnovu starih NCHS standarda (videti tabelu u daljem tekstu).starih NCHS standarda (videti tabelu u daljem tekstu). Grafikon NU.1: Procenat dece mlađe od pet godina koja su pothranjena, zaostaju u rastu i u telesnoj težini u odnosu na visinu, Republika Srbija, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.52 Tabela NU.1 (a): Stanje uhranjenosti dece (bazirano na NCHS/CDC/WHO međunarodnoj referentnoj populaciji), Republika Srbija, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina, prema stanju uhranjenosti, na osnovu tri antropometrijska pokazatelja: telesna težina za dati uzrast, telesna visina za dati uzrast i telesna težina za datu visinu   Telesna težina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna visina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna težina za datu visinu Broj dece mlađe od pet godina pothranjeno srednja Z-vrednost (SD) zaostajanje u rastu srednja Z-vrednost (SD) gubitak u težini gojazno srednja Z-vrednost (SD)procenat ispod procenat ispod procenat ispod procenat iznad –2 SD1 –3 SD2 –2 SD3 –3 SD4 –2 SD5 –3 SD6 +2 SD Pol Muški 1,4 ,9 ,6 1472 4,9 2,1 ,5 1337 2,4 ,6 12,0 ,5 1308 Ženski 2,0 ,1 ,6 1532 6,5 3,1 ,4 1408 2,2 ,6 13,4 ,6 1391 Region Beogradski region 3,7 2,1 ,5 583 7,4 4,1 ,6 565 3,7 ,7 11,0 ,5 547 Region Vojvodine 1,1 ,1 ,5 933 4,2 1,7 ,4 879 2,0 ,9 8,9 ,4 864 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1,2 ,1 ,8 694 4,6 2,7 ,6 639 1,3 ,0 15,2 ,7 632 Region Južne i Istočne Srbije 1,4 ,1 ,6 794 7,5 2,5 ,4 661 2,5 ,6 16,8 ,7 656 Tip naselja Gradska 2,0 ,8 ,6 1657 4,5 1,3 ,6 1531 2,7 ,7 10,7 ,5 1501 Ostala 1,3 ,2 ,6 1348 7,3 4,3 ,4 1214 1,8 ,5 15,3 ,6 1198 Starost 0–5 meseci 3,1 ,0 ,2 239 6,8 4,1 ,1 226 2,8 1,9 10,4 ,4 219 6–11 1,3 ,4 ,5 270 9,2 5,4 ,0 237 3,2 1,2 16,3 ,6 237 12–23 1,3 ,3 ,7 575 9,2 4,3 ,2 504 3,5 1,0 21,0 ,8 502 24–35 3,5 1,7 ,5 674 4,3 1,6 ,7 606 2,9 ,3 9,1 ,4 597 36–47 1,3 ,0 ,7 574 5,2 2,0 ,7 534 1,6 ,1 12,2 ,6 528 48–59 meseci ,3 ,1 ,7 672 3,2 1,2 ,6 638 ,9 ,2 9,4 ,5 616 Obrazovanje majke Osnovno 1,3 ,3 ,4 423 6,4 4,0 ,1 386 2,6 1,0 11,4 ,5 381 Srednje 2,5 ,8 ,6 1754 6,9 3,0 ,5 1600 2,3 ,5 15,1 ,6 1565 Više/visoko ,2 ,0 ,7 796 2,5 ,6 ,7 729 2,2 ,7 8,3 ,4 723 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 2,7 ,4 ,3 530 8,7 5,7 ,1 488 3,6 ,9 12,5 ,6 486 Drugi 3,6 ,9 ,5 566 7,9 4,0 ,3 528 ,7 ,3 13,1 ,6 516 Srednji ,5 ,1 ,7 552 5,2 2,4 ,6 496 1,7 1,1 13,9 ,5 485 Četvrti ,8 ,0 ,8 603 5,6 1,1 ,7 544 2,1 ,1 14,6 ,6 527 Najbogatiji 1,2 ,9 ,7 753 2,5 ,7 ,6 690 3,3 ,6 10,3 ,5 684 Ukupno 1,7 ,5 ,6 3004 5,7 2,6 ,5 2745 2,3 ,6 12,7 ,6 2699 1 MICS indikator 2.1a and MCR indikator 1.8 2 MICS indikator 2.1b 3 MICS indikator 2.2a, 4 MICS indikator 2.2b 5 MICS indikator 2.3a, 6 MICS indikator 2.3b PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 53 Tabela NU.1R: Stanje uhranjenosti dece, romska naselja, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina, prema stanju uhranjenosti, na osnovu tri antropometrijska pokazatelja: telesna težina za dati uzrast, telesna visina za dati uzrast i telesna težina za datu visinu   Telesna težina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna visina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna težina za datu visinu Broj dece mlađe od pet godina pothranjeno srednja Z-vrednost (SD) zaostajanje u rastu srednja Z-vrednost (SD) gubitak u težini gojazno srednja Z-vrednost (SD)procenat ispod procenat ispod procenat ispod procenat iznad –2 SD1 –3 SD2 –2 SD3 –3 SD4 –2 SD5 –3 SD6 +2 SD Pol Muški 6,6 1,3 –,1 718 24,6 11,2 –,8 656 4,5 2,5 12,8 ,4 634 Ženski 6,5 1,6 –,1 694 22,5 8,2 –,7 616 6,0 2,4 12,7 ,4 602 Tip naselja Gradska 5,2 ,9 ,0 940 19,3 8,0 –,5 848 4,9 2,3 13,9 ,5 811 Ostala 9,3 2,5 –,4 472 32,1 13,2 –1,3 424 5,9 2,7 10,5 ,4 425 Starost 0–5 meseci 8,1 6,2 –,6 120 35,5 14,4 –1,1 95 8,1 3,1 18,2 ,4 84 6–11 1,9 ,0 ,2 102 20,1 13,8 –,8 91 2,2 ,4 17,8 ,7 88 12–23 8,7 1,8 –,1 304 36,9 19,2 –1,4 261 7,1 1,3 20,2 ,7 270 24–35 7,3 ,8 –,1 315 18,6 6,3 –,6 285 5,8 3,1 10,3 ,4 288 36–47 3,8 1,2 –,2 267 17,9 6,3 –,6 250 6,0 5,0 10,0 ,3 246 48–59 meseci 7,1 ,6 –,1 303 18,6 4,6 –,4 290 2,0 ,9 6,9 ,3 260 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 8,5 2,3 –,3 277 32,8 12,2 –1,2 250 3,8 ,6 10,8 ,6 243 Osnovno 6,7 1,2 –,1 989 22,7 9,9 –,7 892 5,4 2,6 13,1 ,4 871 Srednje 2,4 1,3 ,1 139 11,7 3,6 ,0 122 7,3 5,1 13,5 ,4 115 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 11,4 3,2 –,4 352 39,3 14,9 –1,4 315 3,2 ,6 11,7 ,7 307 Drugi 5,4 1,5 –,2 335 23,7 11,0 –1,1 307 1,9 ,9 12,3 ,5 301 Srednji 2,2 ,7 ,1 253 16,6 7,5 –,2 224 11,9 6,6 13,5 ,2 213 Četvrti 7,3 ,2 ,0 245 17,7 7,4 –,7 226 3,6 1,3 15,5 ,4 224 Najbogatiji 5,0 ,8 ,1 227 13,1 4,6 ,0 199 8,1 4,4 11,0 ,3 191 Ukupno 6,6 1,4 –,1 1412 23,6 9,7 –,8 1272 5,2 2,4 12,8 ,4 1236 1 MICS indikator 2.1a i MCR indikator 1.8 2 MICS indikator 2.1b 3 MICS indikator 2.2a, 4 MICS indikator 2.2b 5 MICS indikator 2.3a, 6 MICS indikator 2.3b Stanje uhranjenosti deceStanje uhranjenosti dece iz romskih naseljaiz romskih naselja U tabeli NU.1R navode se procenti romske dece U tabeli NU.1R navode se procenti romske dece klasifikovane u svaku od pomenutih kategorija, na klasifikovane u svaku od pomenutih kategorija, na osnovu antropometrijskih merenja koja su izvršena osnovu antropometrijskih merenja koja su izvršena tokom rada na terenu. Pored toga, u tabeli su navedeni i tokom rada na terenu. Pored toga, u tabeli su navedeni i procenti dece koja su gojazna, što znači da je njihova procenti dece koja su gojazna, što znači da je njihova težina za datu visinu za dve standardne devijacije višatežina za datu visinu za dve standardne devijacije viša od medijane referentne populacije, kao i srednje od medijane referentne populacije, kao i srednje z-vrednosti za sva tri antropometrijska pokazatelja.z-vrednosti za sva tri antropometrijska pokazatelja. Deca čije su mere van prihvatljivog opsega nisu uzeta Deca čije su mere van prihvatljivog opsega nisu uzeta u obzir prilikom sačinjavanja tabele NU.1R. Deca nisu u obzir prilikom sačinjavanja tabele NU.1R. Deca nisu obuhvaćena jednim antropometrijskim pokazateljem obuhvaćena jednim antropometrijskim pokazateljem PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 53 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.54 ili sa više njih ako im nije izmerena težina ili visina (u ili sa više njih ako im nije izmerena težina ili visina (u zavisnosti od slučaja). Na primer, ukoliko je izmerena zavisnosti od slučaja). Na primer, ukoliko je izmerena detetova težina, ali mu nije izmerena visina, dete je detetova težina, ali mu nije izmerena visina, dete je uzeto u obzir prilikom izračunavanja pothranjenosti, uzeto u obzir prilikom izračunavanja pothranjenosti, ali ne i prilikom izračunavanja zaostajanja u rastu ili u ali ne i prilikom izračunavanja zaostajanja u rastu ili u razvoju za dati uzrast. Procenti dece po uzrastu i razlozi razvoju za dati uzrast. Procenti dece po uzrastu i razlozi za isključivanje navedeni su u tabelama o kvalitetu za isključivanje navedeni su u tabelama o kvalitetu podataka DQ.8R i DQ.9R. Sve u svemu, kod 79 procenata podataka DQ.8R i DQ.9R. Sve u svemu, kod 79 procenata dece izmerena je i težina i visina (tabela DQ.9R). U tabeli dece izmerena je i težina i visina (tabela DQ.9R). U tabeli DQ.9R vidi se da je, usled nepopunjenog datuma rođenja, DQ.9R vidi se da je, usled nepopunjenog datuma rođenja, malo verovatnih izmerenih vrednosti i nedostajućih malo verovatnih izmerenih vrednosti i nedostajućih podataka o težini i/ili visini za 11 procenata dece podataka o težini i/ili visini za 11 procenata dece isključeno prilikom izračunavanja pokazatelja koji se isključeno prilikom izračunavanja pokazatelja koji se odnosi na telesnu težinu za dati uzrast, dok ta cifra iznosi odnosi na telesnu težinu za dati uzrast, dok ta cifra iznosi 19 procenata za pokazatelj koji se odnosi na visinu za dati 19 procenata za pokazatelj koji se odnosi na visinu za dati uzrast i 21 procenat za pokazatelj koji se odnosi na težinu uzrast i 21 procenat za pokazatelj koji se odnosi na težinu za datu visinu.za datu visinu. Skoro sedam procenata dece mlađe od pet godina u Skoro sedam procenata dece mlađe od pet godina u romskim naseljima umereno su pothranjena, dok se romskim naseljima umereno su pothranjena, dok se jedan procenat klasifikuje kao veoma pothranjen (tabela jedan procenat klasifikuje kao veoma pothranjen (tabela NU.1R). Svako četvrto dete umereno zaostaje u rastu, tj. NU.1R). Svako četvrto dete umereno zaostaje u rastu, tj. prenisko je za svoj uzrast, dok 10 procenata dece veoma prenisko je za svoj uzrast, dok 10 procenata dece veoma zaostaju u rastu. Pet procenata dece umereno zaostaju u zaostaju u rastu. Pet procenata dece umereno zaostaju u razvoju ili su premršava za svoju visinu (grafikon NU.1R).razvoju ili su premršava za svoju visinu (grafikon NU.1R). Prevalencija pothranjene dece kod stanovnika romskih Prevalencija pothranjene dece kod stanovnika romskih naselja iz najsiromašnijeg kvintila iznosi dva procenata naselja iz najsiromašnijeg kvintila iznosi dva procenata i veća je u ostalim (devet procenata) nego u gradskim i veća je u ostalim (devet procenata) nego u gradskim naseljima (pet procenata). Razlike u prevalenciji naseljima (pet procenata). Razlike u prevalenciji zaostajanja u rastu između naselja (32 procenta u ostalim zaostajanja u rastu između naselja (32 procenta u ostalim naspram 19 procenata u gradskim naseljima), kvintila naspram 19 procenata u gradskim naseljima), kvintila blagostanja i obrazovanja majke takođe su velike. Veoma blagostanja i obrazovanja majke takođe su velike. Veoma uznemiravajući rezultat je to što jedno od petoro dece iz uznemiravajući rezultat je to što jedno od petoro dece iz romskih naselja uzrasta od 1 do 2 godine veoma zaostaju romskih naselja uzrasta od 1 do 2 godine veoma zaostaju u rastu.u rastu. Oko 13 procenata dečaka i devojčica iz romskih naselja Oko 13 procenata dečaka i devojčica iz romskih naselja imaju prekomernu težinu. Visoka stopa gojaznosti je imaju prekomernu težinu. Visoka stopa gojaznosti je prisutna kod dece iz romskih naselja starosne grupe od prisutna kod dece iz romskih naselja starosne grupe od 0 do 5 meseci (18 procenata) i dostiže svoj maksimum do 0 do 5 meseci (18 procenata) i dostiže svoj maksimum do druge godine života (20 procenata).druge godine života (20 procenata). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.54 Grafikon NU.1R: Procenat dece mlađe od pet godina koja su pothranjena, zaostaju u rastu i u telesnoj težini u odnosu na visinu, romska naselja, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 55 Radi poređenja sa MICS3, kao i za potrebe globalnog Radi poređenja sa MICS3, kao i za potrebe globalnog izveštavanja, napravljena je tabela NU.1R (a) na osnovu izveštavanja, napravljena je tabela NU.1R (a) na osnovu starih NCHS standarda (videti tabelu u daljem tekstu).starih NCHS standarda (videti tabelu u daljem tekstu). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 55 Tabela NU.1R (a): Stanje uhranjenosti dece (bazirano na NCHS/CDC/WHO međunarodnoj referentnoj populaciji), romska naselja, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina, prema stanju uhranjenosti, na osnovu tri antropometrijska pokazatelja: telesna težina za dati uzrast, telesna visina za dati uzrast i telesna težina za datu visinu   Telesna težina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna visina za dati uzrast Broj dece mlađe od pet godina Telesna težina za datu visinu Broj dece mlađe od pet godina pothranjeno srednja Z-vrednost (SD) zaostajanje u rastu srednja Z-vrednost (SD) gubitak u težini gojazno srednja Z-vrednost (SD)procenat ispod procenat ispod procenat ispod procenat iznad –2 SD1 –3 SD2 –2 SD3 –3 SD4 –2 SD5 –3 SD6 +2 SD Pol Muški 8,2 1,0 –,2 718 21,5 9,0 –,7 656 3,8 1,9 8,9 ,2 634 Ženski 8,5 1,1 –,2 694 18,4 7,5 –,5 616 6,0 2,3 11,2 ,3 602 Tip naselja Gradska 6,6 ,9 –,1 940 16,3 6,6 –,3 848 4,5 2,1 11,3 ,3 811 Ostala 11,8 1,3 –,5 472 27,2 11,6 –1,0 424 5,5 2,2 7,4 ,2 425 Starost 0–5 meseci 5,1 ,0 –,1 120 22,4 7,7 –,8 95 3,1 1,3 22,3 1,2 84 6–11 2,6 ,0 ,0 102 17,5 12,2 –,8 91 ,7 ,0 15,7 ,6 88 12–23 15,0 2,1 –,4 304 36,1 16,7 –1,3 261 7,7 1,3 18,5 ,4 270 24–35 8,2 1,0 –,3 315 13,3 5,1 –,2 285 5,7 2,9 3,9 ,0 288 36–47 5,5 1,2 –,3 267 13,8 6,0 –,4 250 5,9 4,5 6,4 ,0 246 48–59 meseci 7,6 ,6 –,1 303 17,3 4,6 –,2 290 2,0 ,8 5,3 ,2 260 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 11,4 1,1 –,4 277 26,2 9,8 –1,0 250 2,3 ,5 8,4 ,4 243 Osnovno 8,3 1,1 –,2 989 19,5 8,5 –,5 892 5,3 2,2 10,0 ,2 871 Srednje 3,2 ,4 ,1 139 10,5 3,6 ,1 122 7,0 5,1 11,9 ,3 115 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 16,0 2,1 –,5 352 32,7 12,5 –1,2 315 2,2 ,5 8,6 ,4 307 Drugi 6,0 1,0 –,4 335 20,3 8,9 –,9 307 2,4 ,3 8,9 ,4 301 Srednji 5,1 ,7 ,0 253 15,0 6,6 ,0 224 11,5 6,5 9,1 ,0 213 Četvrti 7,0 ,0 –,2 245 13,4 7,3 –,5 226 2,7 ,8 15,7 ,3 224 Najbogatiji 5,0 ,8 ,0 227 12,3 3,3 ,2 199 8,1 4,1 8,3 ,2 191 Ukupno 8,3 1,0 –,2 1412 20,0 8,2 –,6 1272 4,9 2,1 10,0 ,3 1236 1 MICS indikator 2.1a i MCR indikator 1.8 2 MICS indikator 2.1b 3 MICS indikator 2.2a, 4 MICS indikator 2.2b 5 MICS indikator 2.3a, 6 MICS indikator 2.3b ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.56 Dojenje i ishrana odojčadiDojenje i ishrana odojčadi i male decei male dece Dojenje štiti decu od infekcija u prvih nekoliko godina života, Dojenje štiti decu od infekcija u prvih nekoliko godina života, obezbeđuje idealan izvor hranljivih materija, ekonomično obezbeđuje idealan izvor hranljivih materija, ekonomično je i bezbedno. Međutim, mnoge majke prestaju da doje je i bezbedno. Međutim, mnoge majke prestaju da doje svoju decu prerano i često postoji pritisak da se pređe na svoju decu prerano i često postoji pritisak da se pređe na mleko u prahu, što može da dovede do zaostajanja u rastu i mleko u prahu, što može da dovede do zaostajanja u rastu i nedostatka nekih mikronutrijenata, a ovaj način ishrane je nedostatka nekih mikronutrijenata, a ovaj način ishrane je nebezbedan ako nije na raspolaganju izvor čiste vode.nebezbedan ako nije na raspolaganju izvor čiste vode. SZO/UNICEF daju sledeće preporuke u pogledu ishrane:SZO/UNICEF daju sledeće preporuke u pogledu ishrane:  isključivo dojenje tokom prvih šest meseci, isključivo dojenje tokom prvih šest meseci,  nastavak dojenja tokom dve godine ili duže, nastavak dojenja tokom dve godine ili duže,  bezbedna, odgovarajuća i adekvatna dodatna ishrana, bezbedna, odgovarajuća i adekvatna dodatna ishrana, počevši od šestog meseca,počevši od šestog meseca,  učestalost dodatnog hranjenja: dva puta dnevno za učestalost dodatnog hranjenja: dva puta dnevno za bebe uzrasta od 6 do 8 meseci; tri puta dnevno za bebe bebe uzrasta od 6 do 8 meseci; tri puta dnevno za bebe uzrasta od 9 do 11 meseci.uzrasta od 9 do 11 meseci. Takođe se preporučuje da se sa dojenjem započne u roku Takođe se preporučuje da se sa dojenjem započne u roku od jednog sata po rođenju.od jednog sata po rođenju. Indikatori preporučene prakse hranjenja deteta su:Indikatori preporučene prakse hranjenja deteta su:  rani početak dojenja (u roku od jednog sata po rođenju) rani početak dojenja (u roku od jednog sata po rođenju)  stopa isključivo dojene dece (mlađe od šest meseci) stopa isključivo dojene dece (mlađe od šest meseci)  ishrana uglavnom majčinim mlekom (mlađe od šest ishrana uglavnom majčinim mlekom (mlađe od šest meseci)meseci)  stopa dece čije majke i dalje doje (kada imaju jednu stopa dece čije majke i dalje doje (kada imaju jednu ili dve godine)ili dve godine)  trajanje dojenja trajanje dojenja  adekvatno dojenje za dati uzrast (od 0 do 23 meseca) adekvatno dojenje za dati uzrast (od 0 do 23 meseca)  uvođenje čvrste, polučvrste ili meke hrane (od 6 do 8 uvođenje čvrste, polučvrste ili meke hrane (od 6 do 8 meseci)meseci)  dobijanje minimalnog broja obroka (od 6 do 23 meseca) dobijanje minimalnog broja obroka (od 6 do 23 meseca)  dobijanje najmanje dva mlečna obroka za decu koja se dobijanje najmanje dva mlečna obroka za decu koja se ne doje (od 6 do 23 meseca)ne doje (od 6 do 23 meseca)  hranjenje na flašicu (od 0 do 23 meseca). hranjenje na flašicu (od 0 do 23 meseca). Tabela NU.2: Početak dojenja, Republika Srbija, 2010. Procenat najmlađe dece rođene tokom dve godine koje su prethodile istraživanju a koja su ikada dojena, procenat dece koja su podojena u roku od jednog sata po rođenju i u roku od jednog dana po rođenju, kao i procenat dece čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko Procenat dece koja su ikada dojena1 Procenat dece koja su prvi put podojena Procenat dece čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko Broj najmlađe dece koja su rođena tokom dve godine koje su prethodile istraživanju u roku od jednog sata po rođenju2 u roku od jednog dana po rođenju Region Beogradski region 93,1 8,8 64,0 51,4 91 Region Vojvodine 91,9 7,6 65,8 47,2 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 88,0 9,3 62,7 41,8 144 Region Južne i Istočne Srbije 88,3 5,1 55,3 43,0 146 Tip naselja Gradska 91,8 8,2 60,1 49,7 281 Ostala 88,4 6,9 63,7 40,6 262 Meseci nakon rođenja 0–5 meseci 88,4 7,8 58,0 53,4 115 6–11 87,7 4,8 60,0 39,1 131 12–23 meseca 91,9 8,7 64,1 44,9 298 Pomoć pri porođaju Obučeni zdravstveni radnik 90,1 7,5 61,9 45,4 542 Neko drugo lice (*) (*) (*) (*) 1 Mesto porođaja Zdravstvena ustanova u državnom sektoru 90,0 7,0 61,3 46,0 534 Zdravstvena ustanova u privatnom sektoru (*) (*) (*) (*) 8 Stan/kuća (*) (*) (*) (*) 1 Obrazovanje majke Osnovno 91,9 7,2 65,9 41,0 79 Srednje 89,1 8,3 64,1 40,6 307 Više/visoko 90,7 5,9 54,2 58,6 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 88,6 12,1 69,1 34,3 112 Drugi 86,5 6,0 60,4 42,5 97 Srednji 91,1 7,2 56,2 42,1 87 Četvrti 90,5 4,4 64,0 46,5 106 Najbogatiji 92,9 7,8 59,0 57,1 141 Ukupno 90,1 7,6 61,9 45,3 543 1 MICS indikator 2.4 2 MICS indikator 2.5 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 57 U tabeli NU.2 prikazan je procenat dece koja su rođena U tabeli NU.2 prikazan je procenat dece koja su rođena tokom dve godine koje su prethodile ovom istraživanju, a tokom dve godine koje su prethodile ovom istraživanju, a koja su ikada dojena, koja su prvi put podojena u roku od koja su ikada dojena, koja su prvi put podojena u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju, kao i ona čiji jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju, kao i ona čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko. Iako je dojenje veoma prvi obrok nije bilo majčino mleko. Iako je dojenje veoma važan korak u regulisanju laktacije i uspostavljanju fizičkog važan korak u regulisanju laktacije i uspostavljanju fizičkog i emocionalnog odnosa između bebe i majke, samo osam i emocionalnog odnosa između bebe i majke, samo osam procenata beba je po prvi put podojeno u roku od jednog sata procenata beba je po prvi put podojeno u roku od jednog sata po rođenju, dok je 62 procenta novorođenčadi u Republici po rođenju, dok je 62 procenta novorođenčadi u Republici Srbiji počelo da sisa u roku od jednog dana po rođenju. Veći Srbiji počelo da sisa u roku od jednog dana po rođenju. Veći procenat (12 procenata) beba koje su podojene u roku od procenat (12 procenata) beba koje su podojene u roku od prvog sata po rođenju bile su bebe koje su rodile majke iz prvog sata po rođenju bile su bebe koje su rodile majke iz najsiromašnijeg kvintila. Nije bilo razlika između regiona ili najsiromašnijeg kvintila. Nije bilo razlika između regiona ili između gradskih i ostalih naselja. Deca iz najsiromašnijeg između gradskih i ostalih naselja. Deca iz najsiromašnijeg kvintila dobijala su prvi obrok koji nije bio majčino mleko kvintila dobijala su prvi obrok koji nije bio majčino mleko duplo ređe (34 procenta) nego deca iz najbogatijeg kvintila duplo ređe (34 procenta) nego deca iz najbogatijeg kvintila (57 procenata).(57 procenata). Tabela NU.3: Dojenje, Republika Srbija, 2010. Procenat dece, prema statusu dojenja, za izabrane starosne grupe Deca starosti 0–5 meseci Deca starosti 12–15 meseci Deca starosti 20–23 meseca procenat isključivo dojene dece1 procenat pretežno dojene dece2 broj dece procenat dojene dece (nastavljeno dojenje posle prve godine)3 broj dece procenat dojene dece (nastavljeno dojenje tokom druge godine)4 broj dece Pol Muški 14,0 43,9 121 23,6 115 21,4 109 Ženski 13,4 35,5 150 13,8 131 8,5 99 Region Beogradski region (15,8) (19,4) 56 (13,6) 41 (13,8) 30 Region Vojvodine 13,3 53,2 78 25,2 81 9,6 64 Region Šumadije i Zapadne Srbije 12,4 35,9 67 11,7 67 17,8 50 Region Južne i Istočne Srbije 13,5 42,9 69 (20,0) 58 19,6 65 Tip naselja Gradska 16,1 40,8 138 21,8 141 19,1 104 Ostala 11,1 37,6 133 13,7 105 11,5 105 Obrazovanje majke Osnovno (4,9) (48,0) 45 (17,8) 39 (13,0) 37 Srednje 15,2 32,6 128 16,5 145 13,4 102 Više/visoko 15,0 44,9 91 25,5 56 19,6 68 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 10,9 38,7 67 (20,6) 51 (18,5) 49 Drugi (11,9) (26,3) 57 (10,3) 39 (4,0) 26 Srednji (26,2) (65,0) 28 (19,7) 50 (10,8) 34 Četvrti (2,8) (36,7) 45 18,2 41 (20,5) 36 Najbogatiji 19,5 41,7 74 20,4 66 16,9 63 Ukupno 13,7 39,2 271 18,4 246 15,3 209 1 MICS indikator 2.6 2 MICS indikator 2.9 3 MICS indikator 2.7 4 MICS indikator 2.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Grafikon NU.2: Procenat majki koje su počele da doje u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju deteta, Republika Srbija, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.58 U tabeli NU.3 stanje dojenja je procenjeno na osnovu U tabeli NU.3 stanje dojenja je procenjeno na osnovu izjava majki/staratelja o tome šta su deca jela i pila 24 izjava majki/staratelja o tome šta su deca jela i pila 24 sata pre anketiranja. Izraz isključivo dojena odnosi se na sata pre anketiranja. Izraz isključivo dojena odnosi se na odojčad koja su dobijala samo majčino mleko (i vitamine, odojčad koja su dobijala samo majčino mleko (i vitamine, dodatne minerale ili lekove). Izraz dodatne minerale ili lekove). Izraz pretežno dojenapretežno dojena odnosi odnosi se na odojčad koja su dobijala majčino mleko i određene se na odojčad koja su dobijala majčino mleko i određene tečnosti (vodu i pića koja se prave s vodom, voćni sok, tečnosti (vodu i pića koja se prave s vodom, voćni sok, narodne napitke, rastvor za oralnu rehidraciju, kapi, narodne napitke, rastvor za oralnu rehidraciju, kapi, vitamine, minerale i lekove), ali nisu dobijala ništa drugo vitamine, minerale i lekove), ali nisu dobijala ništa drugo (što se naročito odnosi na neko drugo mleko, a ne majčino, (što se naročito odnosi na neko drugo mleko, a ne majčino, i tečnu hranu). U tabeli se navode podaci o isključivom i tečnu hranu). U tabeli se navode podaci o isključivom dojenju odojčadi tokom prvih šest meseci života, kao i o dojenju odojčadi tokom prvih šest meseci života, kao i o nastavku dojenja dece uzrasta od 12 do 15 meseci i od 20 nastavku dojenja dece uzrasta od 12 do 15 meseci i od 20 do 23 meseca.do 23 meseca. Oko 14 procenata dece mlađe od šest meseci isključivo Oko 14 procenata dece mlađe od šest meseci isključivo je dojeno. To je mali procenat isključivo dojene dece u je dojeno. To je mali procenat isključivo dojene dece u poređenju sa preporukama SZO-a i UNICEF-a. Do uzrasta poređenju sa preporukama SZO-a i UNICEF-a. Do uzrasta od 12 do 15 meseci, 18 procenata beba se i dalje doji; a do od 12 do 15 meseci, 18 procenata beba se i dalje doji; a do uzrasta od 20 do 23 meseca, 15 procenata beba se i dalje uzrasta od 20 do 23 meseca, 15 procenata beba se i dalje doji. Dečaci se doje duže nego devojčice; stopa isključivog doji. Dečaci se doje duže nego devojčice; stopa isključivog dojenja dečaka i devojčica uzrasta od 0 do 5 meseci je dojenja dečaka i devojčica uzrasta od 0 do 5 meseci je skoro ista, ali u drugoj godini života, 21 procenat dečaka skoro ista, ali u drugoj godini života, 21 procenat dečaka i devet procenata devojčica je i dalje dojeno. Četvoro i devet procenata devojčica je i dalje dojeno. Četvoro od desetoro dece u Republici Srbiji je uglavnom dojeno od desetoro dece u Republici Srbiji je uglavnom dojeno (39 procenata) u roku od prvih pet meseci, uz velike (39 procenata) u roku od prvih pet meseci, uz velike regionalne razlike.regionalne razlike. Na grafikonu NU.3 detaljno je prikazano dojenje po uzrastuNa grafikonu NU.3 detaljno je prikazano dojenje po uzrastu deteta u mesecima. Čak i u najranijem uzrastu, većina deteta u mesecima. Čak i u najranijem uzrastu, većina dece dobija tečnost ili hranu uz majčino mleko. Do kraja dece dobija tečnost ili hranu uz majčino mleko. Do kraja petog meseca, procenat dece koja su isključivo dojena petog meseca, procenat dece koja su isključivo dojena manji je od četiri procenta. Samo oko šest procenata dece manji je od četiri procenta. Samo oko šest procenata dece dobija majčino mleko na kraju druge godine života.dobija majčino mleko na kraju druge godine života. U tabeli NU.4 prikazana je medijana trajanja dojenja po U tabeli NU.4 prikazana je medijana trajanja dojenja po izabranim osnovnim kategorijama. Kod dece mlađe od izabranim osnovnim kategorijama. Kod dece mlađe od tri godine, medijana trajanja je devet meseci kada je u tri godine, medijana trajanja je devet meseci kada je u pitanju dojenje uopšte, jedan mesec za isključivo dojenje, pitanju dojenje uopšte, jedan mesec za isključivo dojenje, a dva meseca za ishranu uglavnom majčinim mlekom. a dva meseca za ishranu uglavnom majčinim mlekom. Najviša vrednost medijane trajanja dojenja je u Beogradu Najviša vrednost medijane trajanja dojenja je u Beogradu (10 meseci), dok Vojvodina ima najvišu vrednost medijane (10 meseci), dok Vojvodina ima najvišu vrednost medijane trajanja kada je u pitanju ishrana uglavnom majčinim trajanja kada je u pitanju ishrana uglavnom majčinim mlekom (tri meseca).mlekom (tri meseca). Grafikon NU.3: Procenat dece mlađe od dve godine prema načinu ishrane i starosnim grupama, Republika Srbija, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 59 Tabela NU.4: Trajanje dojenja, Republika Srbija, 2010. Medijana trajanja dojenja, isključivog dojenja i pretežnog dojenja za decu starosti 0–35 meseci   Medijana trajanja (u mesecima) za Broj dece starosti 0–35 mesecidojenje1 isključivo dojenje pretežno dojenje Pol Muški 7,9 ,4 1,1 1015 Ženski 6,9 ,5 ,7 953 Region Beogradski region 10,3 ,5 ,5 359 Region Vojvodine 5,8 ,4 2,8 574 Region Šumadije i Zapadne Srbije 5,6 ,5 1,5 525 Region Južne i Istočne Srbije 6,9 ,5 1,3 510 Tip naselja Gradska 7,5 ,5 ,7 1047 Ostala 7,5 ,5 ,7 921 Obrazovanje majke Osnovno 8,3 ,4 2,3 296 Srednje 7,1 ,5 ,6 1116 Više/visoko 7,6 ,5 1,5 533 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 7,8 ,4 ,7 394 Drugi 4,8 ,7 1,3 344 Srednji 9,0 ,4 3,9 334 Četvrti 6,2 ,4 ,6 388 Najbogatiji 8,9 ,5 ,7 507 Medijana 7,5 ,5 ,7 1968 Srednja vrednost za svu decu (0–35 meseci) 8,8 ,7 2,4 1968 1 MICS indikator 2.10 Adekvatnost ishrane odojčadi kod dece mlađe od 24 Adekvatnost ishrane odojčadi kod dece mlađe od 24 meseca prikazana je u tabeli NU.5. Primenjuju se različiti meseca prikazana je u tabeli NU.5. Primenjuju se različiti kriterijumi za adekvatnu ishranu u zavisnosti od uzrasta kriterijumi za adekvatnu ishranu u zavisnosti od uzrasta deteta. Za odojčad uzrasta od 0 do 5 meseci isključivo deteta. Za odojčad uzrasta od 0 do 5 meseci isključivo dojenje se smatra adekvatnom ishranom. Odojčad dojenje se smatra adekvatnom ishranom. Odojčad uzrasta od 6 do 23 meseca smatraju se adekvatno uzrasta od 6 do 23 meseca smatraju se adekvatno hranjenim ukoliko dobijaju majčino mleko i čvrstu, hranjenim ukoliko dobijaju majčino mleko i čvrstu, polučvrstu ili meku hranu. Ako se njihov način ishrane polučvrstu ili meku hranu. Ako se njihov način ishrane uporedi sa gorepomenutim, samo 19 procenata dece u uporedi sa gorepomenutim, samo 19 procenata dece u Republici Srbiji uzrasta od 0 do 23 meseca adekvatno Republici Srbiji uzrasta od 0 do 23 meseca adekvatno se hrane. Prevalencija adekvatne ishrane je veća kod se hrane. Prevalencija adekvatne ishrane je veća kod dečaka (22 procenta) nego kod devojčica (16 procenata). dečaka (22 procenta) nego kod devojčica (16 procenata). Adekvatno hranjenje svih odojčadi uzrasta od 0 do 5 Adekvatno hranjenje svih odojčadi uzrasta od 0 do 5 meseci pada na 14 procenata.meseci pada na 14 procenata. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.60 Tabela NU.5: Adekvatno dojenje za dati uzrast, Republika Srbija, 2010. Procenat dece uzrasta 0–23 meseca koja su adekvatno dojena tokom dana koji je prethodio anketi Deca uzrasta 0–5 meseci Deca uzrasta 6–23 meseca Deca uzrasta 0–23 meseca procenat isključivo dojene dece1 broj dece procenat trenutno dojene dece koja dobijaju i čvrstu, polučvrstu ili meku hranu broj dece procenat adekvatno dojene dece2 broj dece Pol Muški 14,0 121 24,3 487 22,3 608 Ženski 13,4 150 17,3 461 16,4 611 Region Beogradski region (15,8) 56 20,7 144 19,3 200 Region Vojvodine 13,3 78 22,6 287 20,6 365 Region Šumadije i Zapadne Srbije 12,4 67 20,4 259 18,8 326 Region Južne i Istočne Srbije 13,5 69 19,8 258 18,4 328 Tip naselja Gradska 16,1 138 22,7 479 21,3 618 Ostala 11,1 133 19,1 469 17,3 602 Obrazovanje majke Osnovno (4,9) 45 21,0 140 17,1 185 Srednje 15,2 128 19,3 557 18,5 685 Više/visoko 15,0 91 24,0 240 21,6 331 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 10,9 67 22,5 194 19,5 261 Drugi (11,9) 57 14,5 158 13,8 215 Srednji (26,2) 28 20,9 171 21,6 199 Četvrti (2,8) 45 25,5 191 21,1 237 Najbogatiji 19,5 74 20,2 234 20,1 308 Ukupno 13,7 271 20,9 948 19,3 1220 1 MICS indikator 2.6 2 MICS indikator 2.14 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 61 Adekvatna dopunska ishrana dece uzrasta od šest Adekvatna dopunska ishrana dece uzrasta od šest meseci do dve godine je od posebne važnosti za rast i meseci do dve godine je od posebne važnosti za rast i razvoj i prevenciju pothranjenosti. Nastavak dojenja razvoj i prevenciju pothranjenosti. Nastavak dojenja nakon što beba navrši šest meseci treba da prati i nakon što beba navrši šest meseci treba da prati i unos nutritivno adekvatne, bezbedne i odgovarajuće unos nutritivno adekvatne, bezbedne i odgovarajuće dopunske hrane koja doprinosi da se ispune nutritivni dopunske hrane koja doprinosi da se ispune nutritivni zahtevi kada samo majčino mleko više nije dovoljno.zahtevi kada samo majčino mleko više nije dovoljno. Tabela NU.6: Uvođenje u ishranu čvrste, polučvrste ili meke hrane, Republika Srbija, 2010. Procenat odojčadi starosti 6–8 meseci koja su dobila čvrstu, polučvrstu ili meku hranu tokom dana koji je prethodio anketi   Trenutno dojena odojčad Odojčad koja nisu trenutno dojena Sva odojčad procenat koji dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu broj dece starosti 6–8 meseci procenat koji dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu broj dece starosti 6–8 meseci procenat koji dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu1 broj dece starosti 6–8 meseci Pol Muški (91,4) 42 (92,9) 31 92,1 73 Ženski (65,4) 34 (85,2) 49 77,1 82 Tip naselja Gradska (89,1) 37 (86,4) 41 87,7 78 Ostala (71,2) 39 (90,1) 39 80,6 78 Ukupno 79,8 76 88,2 80 84,1 156 1 MICS indikator 2.12 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Kada su u pitanju dojene bebe, neophodno je da imaju Kada su u pitanju dojene bebe, neophodno je da imaju i dva ili više obroka u vidu čvrste, polučvrste ili meke i dva ili više obroka u vidu čvrste, polučvrste ili meke hrane ako su stare od šest do osam meseci, tj. tri ili hrane ako su stare od šest do osam meseci, tj. tri ili više obroka ako imaju od 9 do 23 meseca. Za decu više obroka ako imaju od 9 do 23 meseca. Za decu uzrasta od 6 do 23 meseca i stariju decu koja se ne uzrasta od 6 do 23 meseca i stariju decu koja se ne doje potrebna su četiri ili više obroka u vidu čvrste, doje potrebna su četiri ili više obroka u vidu čvrste, polučvrste ili meke hrane ili mlečnog obroka.polučvrste ili meke hrane ili mlečnog obroka. Sveukupno gledano, 84 procenta odojčadi uzrasta Sveukupno gledano, 84 procenta odojčadi uzrasta od 6 do 8 meseci dobija čvrstu, polučvrstu ili meku od 6 do 8 meseci dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu (tabela NU.6). Kod dojene odojčadi, taj hranu (tabela NU.6). Kod dojene odojčadi, taj procenat iznosi 80, dok je to slučaj kod 94 procenta procenat iznosi 80, dok je to slučaj kod 94 procenta odojčadi koja nisu dojena.odojčadi koja nisu dojena. U tabeli NU.7 prikazan je procenat dece uzrasta od U tabeli NU.7 prikazan je procenat dece uzrasta od 6 do 23 meseca koja su dobila polučvrstu ili meku 6 do 23 meseca koja su dobila polučvrstu ili meku hranu minimalni broj puta ili češće tokom dana koji hranu minimalni broj puta ili češće tokom dana koji je prethodio anketi, a prema stanju dojenja (videti je prethodio anketi, a prema stanju dojenja (videti napomenu u tabeli NU.7 koja sadrži definiciju napomenu u tabeli NU.7 koja sadrži definiciju minimalnog broja puta za različite starosne grupe). minimalnog broja puta za različite starosne grupe). Sve u svemu, većina dece uzrasta od 6 do 23 meseca Sve u svemu, većina dece uzrasta od 6 do 23 meseca (84 procenta) dobila su čvrstu, polučvrstu i meku (84 procenta) dobila su čvrstu, polučvrstu i meku hranu minimalan broj puta. Oko 88 procenata dece hranu minimalan broj puta. Oko 88 procenata dece u Regionu Južne i Istočne Srbije dobijaju obroke u Regionu Južne i Istočne Srbije dobijaju obroke minimalnom učestalošću u poređenju sa 78 procenata minimalnom učestalošću u poređenju sa 78 procenata dece iz Beograda.dece iz Beograda. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.62 Tabela NU.7: Minimalna učestalost obroka, Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 6–23 meseca koja su dobila čvrstu, polučvrstu ili meku hranu (i mlečne obroke za decu koja se ne doje) minimalni broj puta, ili češće, tokom dana koji je prethodio anketi, prema statusu dojenja     Trenutno se doje Trenutno se ne doje Sva deca procenat dobijanja čvrste, polučvrste i meke hrane minimalni broj puta broj dece starosti 6–23 meseca procenat dece koja dobijaju najmanje 2 mlečna obroka1 procenat dece koja dobijaju čvrstu, polučvrstu i meku hranu ili mlečne obroke 4 puta ili češće broj dece starosti 6–23 meseca procenat dece koja dobijaju minimalni broj obroka2 broj dece starosti 6–23 meseca Pol Muški 65,4 137 89,6 91,8 351 84,4 487 Ženski 55,6 103 88,6 92,5 358 84,3 461 Starost 6–8 meseci 66,9 76 96,2 92,2 80 79,9 156 9–11 41,9 57 94,3 93,2 74 70,8 132 12–17 68,4 63 89,4 92,1 303 88,0 366 18–23 meseca (66,5) 43 85,0 91,8 252 88,2 295 Region Beogradski region (46,2) 41 85,4 90,5 103 77,9 144 Region Vojvodine 68,6 70 87,3 94,1 217 87,9 287 Region Šumadije i Zapadne Srbije 52,6 65 90,1 90,0 194 80,6 259 Region Južne i Istočne Srbije (71,8) 63 92,1 92,9 196 87,8 258 Tip naselja Gradska 59,9 132 90,6 93,1 348 84,0 479 Ostala 62,9 108 87,8 91,2 361 84,7 469 Obrazovanje majke Osnovno (67,2) 35 91,3 90,6 105 84,8 140 Srednje 60,6 129 87,7 92,5 428 85,1 557 Više/visoko 62,7 71 91,3 92,2 169 83,5 240 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 58,1 57 90,3 89,1 137 80,0 194 Drugi (76,4) 29 85,5 95,0 129 91,5 158 Srednji (47,7) 43 90,0 88,8 128 78,6 171 Četvrti (63,7) 52 89,7 92,8 140 85,0 191 Najbogatiji 64,4 59 89,8 94,3 175 86,8 234 Ukupno 61,2 239 89,1 92,1 709 84,3 948 1 MICS indikator 2.15 2 MICS indikator 2.13 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Kod dece starosti 6–8 meseci koja se trenutno doje minimalna učestalost obroka je kada deca uzimaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu dva puta ili češće. Kod dece starosti 9–23 meseca koja se trenutno doje minimalna učestalost obroka je kada deca uzimaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu najmanje tri puta. Za decu starosti 6–23 meseca koja se ne doje minimalna učestalost obroka je kada deca uzimaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu i mlečne obroke najmanje četiri puta tokom dana koji je prethodio anketi. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 63 Kod dece koja se doje uzrasta od 6 do 23 meseca više Kod dece koja se doje uzrasta od 6 do 23 meseca više od polovine njih (61 procenat) uzimalo je čvrstu, od polovine njih (61 procenat) uzimalo je čvrstu, polučvrstu ili meku hranu minimalni broj puta, i taj polučvrstu ili meku hranu minimalni broj puta, i taj procenat je bio veći kod muške dece (65 procenata) procenat je bio veći kod muške dece (65 procenata) nego kod ženske dece (56 procenata). Kod dece koja nego kod ženske dece (56 procenata). Kod dece koja se ne doje, 92 procenta je uzimalo čvrstu, polučvrstu i se ne doje, 92 procenta je uzimalo čvrstu, polučvrstu i meku hranu ili mlečne obroke četiri puta ili češće.meku hranu ili mlečne obroke četiri puta ili češće. Iz tabele NU.8 vidi se da je hranjenje na flašicu u velikoj Iz tabele NU.8 vidi se da je hranjenje na flašicu u velikoj meri zastupljeno u Republici Srbiji pošto je 85 procenata meri zastupljeno u Republici Srbiji pošto je 85 procenata dece uzrasta od 0 do 23 meseca hranjeno pomoću flašice dece uzrasta od 0 do 23 meseca hranjeno pomoću flašice sa cuclom.sa cuclom. Tabela NU.8: Hranjenje na flašicu, Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 0–23 meseca koja su hranjena na flašicu sa cuclom tokom dana koji je prethodio anketi Procenat dece starosti 0–23 meseca koja su hranjena na flašicu sa cuclom1 Broj dece starosti 0–23 meseca Pol Muški 84,7 608 Ženski 84,5 611 Starost 0–5 meseci 75,7 271 6–11 92,0 287 12–23 meseca 85,1 661 Region Beogradski region 80,4 200 Region Vojvodine 84,0 365 Region Šumadije i Zapadne Srbije 81,1 326 Region Južne i Istočne Srbije 91,4 328 Tip naselja Gradska 84,0 618 Ostala 85,3 602 Obrazovanje majke Osnovno 80,1 185 Srednje 88,1 685 Više/visoko 82,5 331 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 79,5 261 Drugi 88,2 215 Srednji 86,2 199 Četvrti 88,5 237 Najbogatiji 82,4 308 Ukupno 84,6 1220 1 MICS indikator 2.11 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.64 Dojenje i ishrana odojčadi i male deceDojenje i ishrana odojčadi i male dece u romskim naseljima u romskim naseljima Tabela NU.2R: Početak dojenja, romska naselja, 2010. Procenat najmlađe dece rođene tokom dve godine koje su prethodile istraživanju a koja su ikada dojena, procenat dece koja su podojena u roku od jednog sata po rođenju i u roku od jednog dana po rođenju, kao i procenat dece čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko Procenat dece koja su ikada dojena1 Procenat dece koja su prvi put podojena Procenat dece čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko Broj najmlađe dece koja su rođena tokom dve godine koje su prethodile istraživanju u roku od jednog sata po rođenju2 u roku od jednog dana po rođenju Tip naselja Gradska 93,9 9,8 65,5 30,7 294 Ostala 91,7 10,2 80,0 24,9 146 Meseci nakon rođenja 0–5 meseci 92,0 6,6 73,0 29,4 93 6–11 97,0 11,5 69,0 34,6 93 12–23 meseca 92,2 10,6 69,7 26,4 253 Pomoć pri porođaju Obučeni zdravstveni radnik 93,3 9,9 70,4 28,9 438 Neko drugo lice (*) (*) (*) (*) 1 Mesto porođaja Zdravstvena ustanova u državnom sektoru 93,3 9,8 70,4 29,0 437 Stan/kuća (*) (*) (*) (*) 2 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 93,8 12,5 59,7 20,6 89 Osnovno 94,9 9,8 75,6 30,1 291 Srednje 83,8 7,2 59,6 35,2 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 90,9 6,7 67,3 20,2 106 Drugi 94,9 9,1 73,9 24,6 99 Srednji 95,6 20,9 76,8 37,9 80 Četvrti 92,5 5,2 68,6 25,4 81 Najbogatiji 92,3 9,1 64,6 40,3 75 Ukupno 93,2 10,0 70,3 28,8 440 1 MICS indikator 2.4 2 MICS indikator 2.5 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. U tabeli NU.2R navodi se procenat dece iz romskih naselja U tabeli NU.2R navodi se procenat dece iz romskih naselja koja su rođena tokom dve godine koje su prethodile koja su rođena tokom dve godine koje su prethodile MICS-u, a koja su ikada dojena, koja su prvi put podojena MICS-u, a koja su ikada dojena, koja su prvi put podojena u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju, u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju, kao i dece čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko. Iako kao i dece čiji prvi obrok nije bilo majčino mleko. Iako je dojenje veoma važan korak u regulisanju laktacije i je dojenje veoma važan korak u regulisanju laktacije i uspostavljanju fizičkog i emocionalnog odnosa izmeđuuspostavljanju fizičkog i emocionalnog odnosa između bebe i majke, samo 10 procenata beba je prvi put podojeno bebe i majke, samo 10 procenata beba je prvi put podojeno u roku od jednog sata po rođenju, dok je 70 procenata dece u roku od jednog sata po rođenju, dok je 70 procenata dece majki iz romskih naselja počelo da sisa u roku od jednog majki iz romskih naselja počelo da sisa u roku od jednog dana po rođenju. Manje od trećine (29 procenata) dece dana po rođenju. Manje od trećine (29 procenata) dece dobilo je prvi obrok koji nije majčino mleko u roku od tri dobilo je prvi obrok koji nije majčino mleko u roku od tri dana po rođenju. Deca iz najsiromašnijeg kvintila i deca čije dana po rođenju. Deca iz najsiromašnijeg kvintila i deca čije majke su bez obrazovanja uglavnom dobijaju prvi obrok majke su bez obrazovanja uglavnom dobijaju prvi obrok ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.64 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 65 Tabela NU.3R: Dojenje, romska naselja, 2010. Procenat dece, prema statusu dojenja, za izabrane starosne grupe Deca starosti 0–5 meseci Deca starosti 12–15 meseci Deca starosti 20–23 meseca procenat isključivo dojene dece1 procenat pretežno dojene dece2 broj dece procenat dojene dece (nastavljeno dojenje posle prve godine)3 broj dece procenat dojene dece (nastavljeno dojenje tokom druge godine)4 broj dece Pol Muški 13,5 52,0 74 47,7 46 40,6 64 Ženski (3,7) (52,5) 60 57,4 85 (30,7) 39 Tip naselja Gradska 10,9 64,2 73 55,2 80 38,7 82 Ostala 7,0 37,8 61 (52,1) 50 (29,5) 21 Obrazovanje majke Bez obrazovanja (6,5) (51,6) 28 (48,1) 32 (50,4) 26 Osnovno 12,7 53,0 83 55,5 85 37,3 66 Srednje (*) (*) 24 (*) 14 (*) 12 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (8,4) (48,5) 31 (59,4) 35 (43,9) 26 Drugi (11,3) (52,8) 23 (59,8) 34 (*) 12 Srednji (*) (*) 34 (*) 21 (*) 15 Četvrti (*) (*) 15 (35,9) 25 (*) 35 Najbogatiji (*) (*) 31 (*) 17 (*) 16 Ukupno 9,1 52,2 134 54,0 131 36,9 104 1 MICS indikator 2.6 2 MICS indikator 2.9 3 MICS indikator 2.7 4 MICS indikator 2.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. koji nije majčino mleko duplo ređe od dece iz najbogatijeg koji nije majčino mleko duplo ređe od dece iz najbogatijeg kvintila ili iz domaćinstava u kojima žive majke koje su kvintila ili iz domaćinstava u kojima žive majke koje su završile srednju školu.završile srednju školu. U tabeli NU.3R stanje dojenja je procenjeno na osnovu U tabeli NU.3R stanje dojenja je procenjeno na osnovu izjava majki/staratelja o tome šta su deca jela i pila 24 izjava majki/staratelja o tome šta su deca jela i pila 24 sata pre anketiranja. Izraz sata pre anketiranja. Izraz isključivo dojenaisključivo dojena odnosi se na odnosi se na odojčad koja su dobijala samo majčino mleko (i vitamine, odojčad koja su dobijala samo majčino mleko (i vitamine, dodatne minerale ili lekove). Izraz dodatne minerale ili lekove). Izraz pretežno dojenapretežno dojena odnosi se na odojčad koja su dobijala majčino mleko i odnosi se na odojčad koja su dobijala majčino mleko i određene tečnosti (vodu i pića koja se prave s vodom, određene tečnosti (vodu i pića koja se prave s vodom, voćni sok, narodne napitke, rastvor za oralnu rehidraciju, voćni sok, narodne napitke, rastvor za oralnu rehidraciju, kapi, vitamine, minerale i lekove), ali nisu dobijala ništa kapi, vitamine, minerale i lekove), ali nisu dobijala ništa drugo (što se naročito odnosi na neko drugo mleko, a ne drugo (što se naročito odnosi na neko drugo mleko, a ne majčino, i tečnu hranu). U tabeli NU.3R navode se podaci majčino, i tečnu hranu). U tabeli NU.3R navode se podaci o stopama isključivog dojenja odojčadi tokom prvih šest o stopama isključivog dojenja odojčadi tokom prvih šest meseci života, kao i o nastavku dojenja dece uzrasta od 12 meseci života, kao i o nastavku dojenja dece uzrasta od 12 do 15 meseci i od 20 do 23 meseca.do 15 meseci i od 20 do 23 meseca. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 65 Grafikon NU.2R: Procenat majki koje su počele da doje u roku od jednog sata i u roku od jednog dana po rođenju deteta, romska naselja, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.66 Oko devet procenata dece iz romskih naselja mlađe od šest Oko devet procenata dece iz romskih naselja mlađe od šest meseci isključivo je dojeno. To je mali procenat isključivo meseci isključivo je dojeno. To je mali procenat isključivo dojene dece u poređenju sa preporukama SZO-a/UNICEF-a. dojene dece u poređenju sa preporukama SZO-a/UNICEF-a. Do uzrasta od 12 do 15 meseci, 54 procenta beba je i dalje Do uzrasta od 12 do 15 meseci, 54 procenta beba je i dalje dojeno; a do uzrasta od 20 do 23 meseca — 37 procenata. dojeno; a do uzrasta od 20 do 23 meseca — 37 procenata. Polovina dece uzrasta od 0 do 5 meseci uglavnom su dojena Polovina dece uzrasta od 0 do 5 meseci uglavnom su dojena (52 procenta).(52 procenta). Na grafikonu NU.3R detaljno je prikazano stanje dojenja Na grafikonu NU.3R detaljno je prikazano stanje dojenja po uzrastu deteta u mesecima. Čak i u najranijem uzrastu, po uzrastu deteta u mesecima. Čak i u najranijem uzrastu, većina dece dobija tečnost ili hranu uz majčino mleko. Do većina dece dobija tečnost ili hranu uz majčino mleko. Do kraja petog meseca, procenat dece koja se isključivo doje je kraja petog meseca, procenat dece koja se isključivo doje je oko tri procenta. Međutim, jedna trećina dece iz romskih oko tri procenta. Međutim, jedna trećina dece iz romskih naselja i dalje dobija majčino mleko na kraju druge godine naselja i dalje dobija majčino mleko na kraju druge godine života.života. U tabeli NU.4R prikazana je medijana trajanja dojenja po U tabeli NU.4R prikazana je medijana trajanja dojenja po izabranim osnovnim kategorijama. Kod dece mlađe od tri izabranim osnovnim kategorijama. Kod dece mlađe od tri godine, najviša vrednost medijane trajanja je 15 meseci kada godine, najviša vrednost medijane trajanja je 15 meseci kada je u pitanju dojenje uopšte, pola meseca za isključivo dojenje, je u pitanju dojenje uopšte, pola meseca za isključivo dojenje, a četiri meseca za ishranu uglavnom majčinim mlekom. a četiri meseca za ishranu uglavnom majčinim mlekom. Najviša vrednost medijane trajanja dojenja je kod populacije Najviša vrednost medijane trajanja dojenja je kod populacije iz drugog kvintila blagostanja (19 meseci), kao i kod majki iz drugog kvintila blagostanja (19 meseci), kao i kod majki bez obrazovanja (26 meseci).bez obrazovanja (26 meseci). Tabela NU.4R: Trajanje dojenja, romska naselja, 2010. Medijana trajanja dojenja, isključivog dojenja i pretežnog dojenja za decu starosti 0–35 meseci   Medijana trajanja (u mesecima) za Broj dece starosti 0–35 mesecidojenje 1 isključivo dojenje pretežno dojenje Pol Muški 13,1 ,5 2,8 476 Ženski 14,9 ,4 2,7 476 Tip naselja Gradska 14,3 ,5 3,6 637 Ostala 14,3 ,4 1,6 315 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 25,7 ,5 2,7 188 Osnovno 14,1 ,5 2,8 648 Srednje 12,1 , 2,6 111 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 15,7 ,5 2,4 228 Drugi 19,4 ,4 2,7 219 Srednji 15,3 ,4 2,2 180 Četvrti 7,9 ,6 2,9 163 Najbogatiji 9,2 ,5 5,2 162 Medijana 14,3 ,4 2,7 952 Srednja vrednost za svu decu (0–35 meseci) 14,9 ,6 3,8 952 1 MICS indikator 2.10 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.66 Grafikon NU.3R: Procenat dece mlađe od dve godine prema načinu ishrane i starosnim grupama, romska naselja, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 67 Tabela NU.5R: Adekvatno dojenje za dati uzrast, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 0–23 meseca koja su adekvatno dojena tokom dana koji je prethodio anketi Deca starosti 0–5 meseci Deca starosti 6–23 meseca Deca starosti 0–23 meseca procenat isključivo dojene dece1 broj dece procenat trenutno dojene dece koja dobijaju i čvrstu, polučvrstu ili meku hranu broj dece procenat adekvatno dojene dece2 broj dece Pol Muški 13,5 74 39,4 232 33,2 307 Ženski 3,7 60 42,0 225 34,0 285 Tip naselja Gradska 10,9 73 40,5 317 34,9 391 Ostala 7,0 61 41,2 140 30,9 201 Obrazovanje majke Bez obrazovanja (6,5) 28 47,5 96 38,3 123 Osnovno 12,7 83 40,8 307 34,8 390 Srednje (*) 24 (26,7) 53 18,4 77 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (8,4) 31 47,3 116 39,0 147 Drugi (11,3) 23 55,0 107 47,3 130 Srednji (*) 34 37,7 72 26,7 106 Četvrti (*) 15 33,7 93 30,8 108 Najbogatiji (*) 31 20,0 69 17,9 100 Ukupno 9,1 134 40,7 457 33,5 592 1 MICS indikator 2.6 2 MICS indikator 2.14 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Adekvatnost ishrane odojčadi kod dece mlađe od 24 Adekvatnost ishrane odojčadi kod dece mlađe od 24 meseca prikazana je u tabeli NU.5R. Primenjuju se meseca prikazana je u tabeli NU.5R. Primenjuju se različiti kriterijumi za adekvatnu ishranu u zavisnosti različiti kriterijumi za adekvatnu ishranu u zavisnosti od uzrasta deteta. Za odojčad uzrasta od 0 do 5 meseci od uzrasta deteta. Za odojčad uzrasta od 0 do 5 meseci isključivo dojenje smatra se adekvatnom ishranom. isključivo dojenje smatra se adekvatnom ishranom. Odojčad uzrasta od 6 do 23 meseca smatraju se Odojčad uzrasta od 6 do 23 meseca smatraju se adekvatno hranjenim ukoliko dobijaju majčino mleko adekvatno hranjenim ukoliko dobijaju majčino mleko i čvrstu, polučvrstu ili meku hranu. Na osnovu tih i čvrstu, polučvrstu ili meku hranu. Na osnovu tih kriterijuma, 41 procenat dece uzrasta od 6 do 23 meseca kriterijuma, 41 procenat dece uzrasta od 6 do 23 meseca ima adekvatnu ishranu.ima adekvatnu ishranu. Adekvatna dopunska ishrana dece uzrasta od šest meseci Adekvatna dopunska ishrana dece uzrasta od šest meseci do dve godine je od posebne važnosti za rast i razvoj i do dve godine je od posebne važnosti za rast i razvoj i prevenciju pothranjenosti. Nastavak dojenja nakon što prevenciju pothranjenosti. Nastavak dojenja nakon što beba navrši šest meseci treba da prati i unos nutritivno beba navrši šest meseci treba da prati i unos nutritivno adekvatne, bezbedne i odgovarajuće dopunske hrane, adekvatne, bezbedne i odgovarajuće dopunske hrane, koja doprinosi da se ispune nutritivni zahtevi kada samo koja doprinosi da se ispune nutritivni zahtevi kada samo majčino mleko više nije dovoljno. Kada su u pitanju majčino mleko više nije dovoljno. Kada su u pitanju dojene bebe, neophodno je da imaju dva ili više obroka u dojene bebe, neophodno je da imaju dva ili više obroka u vidu čvrste, polučvrste ili meke hrane ako su stare od šest vidu čvrste, polučvrste ili meke hrane ako su stare od šest do osam meseci, tj. tri ili više obroka ako imaju od 9 do do osam meseci, tj. tri ili više obroka ako imaju od 9 do 23 meseca. Za decu uzrasta od 6 do 23 meseca i stariju 23 meseca. Za decu uzrasta od 6 do 23 meseca i stariju decu koja se ne doje potrebna su četiri ili više obroka u decu koja se ne doje potrebna su četiri ili više obroka u vidu čvrste, polučvrste ili meke hrane ili mlečnog obroka.vidu čvrste, polučvrste ili meke hrane ili mlečnog obroka. Sveukupno gledano, 65 procenata odojčadi uzrasta od Sveukupno gledano, 65 procenata odojčadi uzrasta od 6 do 8 meseci dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu 6 do 8 meseci dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu (tabela NU.6R).(tabela NU.6R). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 67 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.68 Tabela NU.6R: Uvođenje u ishranu čvrste, polučvrste ili meke hrane, romska naselja, 2010. Procenat odojčadi starosti 6–8 meseci koja su dobila čvrstu, polučvrstu ili meku hranu tokom dana koji je prethodio anketi Trenutno dojena odojčad Odojčad koja nisu trenutno dojena Sva odojčad procenat koji dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu broj dece starosti 6–8 meseci procenat koji dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu broj dece starosti 6–8 meseci procenat koji dobija čvrstu, polučvrstu ili meku hranu1 broj dece starosti 6–8 meseci Pol Muški (*) 25 (*) 6 (48,4) 30 Ženski (*) 17 (*) 11 (84,1) 27 Tip naselja Gradska (50,3) 29 (*) 11 (63,5) 40 Ostala (*) 12 (*) 5 (*) 17 Ukupno (53,4) 41 (*) 17 65,3 58 1 MICS indikator 2.12 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Tabela NU.7R: Minimalna učestalost obroka, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 6–23 meseca koja su dobila čvrstu, polučvrstu ili meku hranu (i mlečne obroke za decu koja se ne doje) minimalni broj puta, ili češće, tokom dana koji je prethodio anketi, prema statusu dojenja Trenutno se doje Trenutno se ne doje Sva deca procenat dece koja dobijaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu minimalni broj puta broj dece starosti 6–23 meseca procenat dece koja dobijaju najmanje dva mlečna obroka1 procenat dece koja dobijaju čvrstu, polučvrstu i meku hranu ili mlečne obroke četiri puta ili češće broj dece starosti 6–23 meseca procenat dece koja dobijaju minimalni broj obroka2 broj dece starosti 6–23 meseca Pol Muški 48,1 117 58,8 85,8 116 66,9 232 Ženski 69,6 109 60,8 83,9 116 77,0 225 Starost 6–8 meseci (44,3) 41 (*) (*) 17 57,3 58 9–11 (37,2) 39 (*) (*) 24 60,8 63 12–17 66,5 86 64,3 87,8 88 77,2 174 18–23 meseca 71,0 60 46,8 78,2 103 75,6 163 Tip naselja Gradska 57,8 156 61,2 84,1 161 71,2 317 Ostala 60,2 70 56,4 86,7 70 73,4 140 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 58,5 56 (60,7) (82,4) 39 68,4 96 Osnovno 58,0 149 60,1 83,2 158 71,0 307 Srednje (*) 20 (57,3) (95,5) 34 (82,3) 53 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 56,9 62 51,3 76,8 54 66,2 116 Drugi 58,7 69 (59,9) (84,2) 39 67,9 107 Srednji (66,5) 37 (60,0) (82,3) 36 74,3 72 Četvrti (65,8) 37 56,8 85,7 56 77,7 93 Najbogatiji (*) 22 (72,6) (95,6) 47 77,1 69 Ukupno 58,5 226 59,8 84,9 231 71,9 457 1 MICS indikator 2.15 2 MICS indikator 2.13 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Kod dece starosti 6–8 meseci koja se trenutno doje minimalna učestalost obroka je kada deca uzimaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu dva puta ili češće. Kod dece starosti 9–23 meseca koja se trenutno doje minimalna učestalost obroka je kada deca uzimaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu najmanje tri puta. Za decu starosti 6–23 meseca koja se ne doje minimalna učestalost obroka je kada deca uzimaju čvrstu, polučvrstu ili meku hranu i mlečne obroke najmanje četiri puta tokom dana koji je prethodio anketi. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.68 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 69 U tabeli NU.7R prikazan je procenat dece uzrasta od U tabeli NU.7R prikazan je procenat dece uzrasta od 6 do 23 meseca koja su dobila polučvrstu ili meku 6 do 23 meseca koja su dobila polučvrstu ili meku hranu minimalni broj puta ili češće tokom dana koji hranu minimalni broj puta ili češće tokom dana koji je prethodio anketi, a prema stanju dojenja (videti je prethodio anketi, a prema stanju dojenja (videti napomenu u tabeli NU.7R koja sadrži definiciju napomenu u tabeli NU.7R koja sadrži definiciju minimalnog broja puta za različite starosne grupe). minimalnog broja puta za različite starosne grupe). Sve u svemu, oko dve trećine dece uzrasta od 6 do 23 Sve u svemu, oko dve trećine dece uzrasta od 6 do 23 meseca (72 procenta) dobila su čvrstu, polučvrstu i meseca (72 procenta) dobila su čvrstu, polučvrstu i meku hranu minimalan broj puta.meku hranu minimalan broj puta. Kod dece koja su dojena uzrasta od 6 do 23 meseca Kod dece koja su dojena uzrasta od 6 do 23 meseca više od polovine njih (59 procenata) uzimalo je više od polovine njih (59 procenata) uzimalo je čvrstu, polučvrstu ili meku hranu minimalni broj čvrstu, polučvrstu ili meku hranu minimalni broj puta. Postoji velika razlika između muške i ženske puta. Postoji velika razlika između muške i ženske dece pošto ima 48 procenata dečaka koji su dojeni dece pošto ima 48 procenata dečaka koji su dojeni i dobijaju obroke minimalni broj puta u poređenju i dobijaju obroke minimalni broj puta u poređenju sa 70 procenata devojčica. Od ukupnog broja dece sa 70 procenata devojčica. Od ukupnog broja dece uzrasta od 6 do 23 meseca, 85 procenata čine deca uzrasta od 6 do 23 meseca, 85 procenata čine deca koja nisu dojena, već dobijaju čvrstu, polučvrstu i koja nisu dojena, već dobijaju čvrstu, polučvrstu i meku hranu ili mlečne obroke četiri puta ili češće. meku hranu ili mlečne obroke četiri puta ili češće. Oko 60 procenata dece koja se ne doje uzima Oko 60 procenata dece koja se ne doje uzima najmanje dva mlečna obroka dnevno.najmanje dva mlečna obroka dnevno. Iz tabele NU.8R vidi se da je hranjenje na flašicu Iz tabele NU.8R vidi se da je hranjenje na flašicu u velikoj meri zastupljeno u romskim naseljima u velikoj meri zastupljeno u romskim naseljima pošto je 82 procenta dece uzrasta od 0 do 23 meseca pošto je 82 procenta dece uzrasta od 0 do 23 meseca hranjeno pomoću flašice sa cuclom.hranjeno pomoću flašice sa cuclom. Tabela NU.8R: Hranjenje na flašicu, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 0–23 meseca koja su hranjena na flašicu sa cuclom tokom dana koji je prethodio anketi Procenat dece starosti 0–23 meseca koja su hranjena na flašicu sa cuclom1 Broj dece starosti 0–23 meseca Pol Muški 81,8 307 Ženski 81,8 285 Starost 0–5 meseci 83,2 134 6–11 89,9 121 12–23 meseca 78,3 337 Tip naselja Gradska 79,8 391 Ostala 85,6 201 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 86,4 123 Osnovno 81,2 390 Srednje 76,9 77 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 79,6 147 Drugi 78,5 130 Srednji 89,0 106 Četvrti 82,1 108 Najbogatiji 81,2 100 Ukupno 81,8 592 1 MICS indikator 2.11 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 69 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.70 Deca s malom telesnom težinomDeca s malom telesnom težinom Telesna težina pri rođenju je dobar pokazatelj ne samo Telesna težina pri rođenju je dobar pokazatelj ne samo majčinog zdravlja i stanja uhranjenosti već i pokazatelj majčinog zdravlja i stanja uhranjenosti već i pokazatelj šansi novorođenčeta da preživi, njegovog rasta, dugoročnog šansi novorođenčeta da preživi, njegovog rasta, dugoročnog zdravlja i psihosocijalnog razvoja. Živorođena deca s malom zdravlja i psihosocijalnog razvoja. Živorođena deca s malom telesnom težinom (ispod 2500 grama) izložena su nizu telesnom težinom (ispod 2500 grama) izložena su nizu ozbiljnih zdravstvenih rizika. Bebe koje su bile pothranjene ozbiljnih zdravstvenih rizika. Bebe koje su bile pothranjene u materici suočavaju se sa veoma uvećanim rizikom od u materici suočavaju se sa veoma uvećanim rizikom od umiranja tokom prvih meseci i godina života. Oni koji umiranja tokom prvih meseci i godina života. Oni koji prežive imaju oštećenu funkciju imuniteta i povećani rizik prežive imaju oštećenu funkciju imuniteta i povećani rizik od obolevanja; postoji verovatnoća da će ta deca ostati od obolevanja; postoji verovatnoća da će ta deca ostati pothranjena i da će im biti umanjena snaga mišića tokom pothranjena i da će im biti umanjena snaga mišića tokom čitavog života, a pate i od veće incidencije dijabetesa i bolesti čitavog života, a pate i od veće incidencije dijabetesa i bolesti srca kasnije u životu. Deca koja su rođena pothranjena srca kasnije u životu. Deca koja su rođena pothranjena takođe često imaju niži koeficijent inteligencije i oslabljene takođe često imaju niži koeficijent inteligencije i oslabljene kognitivne funkcije, što utiče na njihov uspeh u školi i kognitivne funkcije, što utiče na njihov uspeh u školi i mogućnost pronalaženja posla kada odrastu.mogućnost pronalaženja posla kada odrastu. Najveći uzrok male telesne težine po rođenju je loše zdravlje Najveći uzrok male telesne težine po rođenju je loše zdravlje i ishrana majke. U isto vreme, u industrijalizovanom svetu, i ishrana majke. U isto vreme, u industrijalizovanom svetu, pušenje cigareta tokom trudnoće je najvažniji razlog što se pušenje cigareta tokom trudnoće je najvažniji razlog što se deca rađaju s malom telesnom težinom. I u razvijenim i u deca rađaju s malom telesnom težinom. I u razvijenim i u zemljama u razvoju, tinejdžerka koja rodi dete kada njeno zemljama u razvoju, tinejdžerka koja rodi dete kada njeno sopstveno telo još nije do kraja formirano suočava se s sopstveno telo još nije do kraja formirano suočava se s rizikom da će roditi bebu koja će imati malu telesnu težinu.rizikom da će roditi bebu koja će imati malu telesnu težinu. Procenat živorođene dece čija je telesna težina ispod 2500 Procenat živorođene dece čija je telesna težina ispod 2500 grama se procenjuje na osnovu dva pitanja iz upitnika: grama se procenjuje na osnovu dva pitanja iz upitnika: majčina procena veličine deteta po rođenju (tj. veoma majčina procena veličine deteta po rođenju (tj. veoma malo dete, manje od prosečne dece, prosečno dete, veće malo dete, manje od prosečne dece, prosečno dete, veće od prosečne dece, veoma veliko dete) i sećanja majke od prosečne dece, veoma veliko dete) i sećanja majke kolika je bila težina deteta ili težina koja je zabeležena kolika je bila težina deteta ili težina koja je zabeležena na zdravstvenom kartonu, ukoliko je dete izmereno po na zdravstvenom kartonu, ukoliko je dete izmereno po rođenjurođenju1111. Sveukupno gledano, skoro sva deca (99,6 procenata Sveukupno gledano, skoro sva deca (99,6 procenata živorođene dece) u Republici Srbiji izmerena su po rođenju živorođene dece) u Republici Srbiji izmerena su po rođenju i procenjeno je da oko pet procenata odojčadi imaju manju i procenjeno je da oko pet procenata odojčadi imaju manju telesnu težinu od 2500 grama po rođenju (tabela NU.9). telesnu težinu od 2500 grama po rođenju (tabela NU.9). Nema varijacija po regionu (grafikon NU.4). Procenat Nema varijacija po regionu (grafikon NU.4). Procenat živorođene dece s malom telesnom težinom varira u živorođene dece s malom telesnom težinom varira u zavisnosti od kvintila blagostanja. Ima osam procenata zavisnosti od kvintila blagostanja. Ima osam procenata odojčadi s malom telesnom težinom po rođenju kod dece odojčadi s malom telesnom težinom po rođenju kod dece iz najsiromašnijeg kvintila u poređenju sa četiri procenta iz najsiromašnijeg kvintila u poređenju sa četiri procenta u najbogatijem kvintilu.u najbogatijem kvintilu. Tabela NU.9: Živorođena deca s malom telesnom težinom, Republika Srbija, 2010. Procenat dece rođene tokom dve godine koje su prethodile istraživanju za koju je procenjeno da su imala manje od 2500 grama na rođenju i procenat živorođene dece izmerene po rođenju   Procenat živorođene dece Broj živorođene dece tokom dve godine koje su prethodile istraživanju ispod 2500 grama1 izmerene po rođenju2 Region Beogradski region 5,7 99,6 91 Region Vojvodine 4,2 100,0 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 5,0 99,3 144 Region Južne i Istočne Srbije 4,9 99,5 146 Tip naselja Gradska 4,5 99,8 281 Ostala 5,2 99,4 262 Obrazovanje majke Osnovno 5,7 99,5 79 Srednje 5,1 99,8 307 Više/visoko 3,9 99,7 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 8,3 98,6 112 Drugi 4,0 100,0 97 Srednji 3,6 100,0 87 Četvrti 4,7 100,0 106 Najbogatiji 3,5 99,5 141 Ukupno 4,8 99,6 543 1 MICS indikator 2.18 2 MICS indikator 2.19 11 Detaljan opis metodologije se nalazi u Boerma, J. T., Weinstein, K. I., Rutstein, S. O., and Sommerfelt, A. E., 1996. Data on Birth Weight in Developing Countries: Can Surveys Help? Bulletin of the World Health Organization, 74(2), 209–16. Grafikon NU.4: Procenat odojčadi sa telesnom masom manjom od 2500 grama pri rođenju, prema indeksu blagostanja, Republika Srbija, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 71 Deca s malom telesnom težinomDeca s malom telesnom težinom u romskim naseljima u romskim naseljima Tabela NU.9R: Živorođena deca s malom telesnom težinom, romska naselja, 2010. Procenat dece rođene tokom dve godine koje su prethodile istraživanju za koju je procenjeno da su imala manje od 2500 grama na rođenju i procenat živorođene dece izmerene po rođenju Procenat živorođene dece Broj živorođene dece tokom dve godine koje su prethodile istraživanjuispod 2500 grama1 izmerene po rođenju2 Tip naselja Gradska 10,4 95,5 294 Ostala 9,8 97,5 146 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 11,3 91,3 89 Osnovno 10,2 96,9 291 Srednje 8,2 100,0 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 11,8 91,5 106 Drugi 11,0 99,6 99 Srednji 10,7 92,6 80 Četvrti 7,5 99,6 81 Najbogatiji 9,0 98,3 75 Ukupno 10,2 96,2 440 1 MICS indikator 2.18 2 MICS indikator 2.19 Sveukupno gledano, veliki procenat dece (96 Sveukupno gledano, veliki procenat dece (96 procenata živorođene dece) u romskim naseljima procenata živorođene dece) u romskim naseljima u Republici Srbiji izmereno je po rođenju i u Republici Srbiji izmereno je po rođenju i procenjeno je da oko 10 procenata odojčadi imaju procenjeno je da oko 10 procenata odojčadi imaju manju telesnu težinu od 2500 grama po rođenju manju telesnu težinu od 2500 grama po rođenju (tabela NU.9R). Procenat živorođene dece s malom (tabela NU.9R). Procenat živorođene dece s malom telesnom težinom tek neznatno varira u zavisnosti telesnom težinom tek neznatno varira u zavisnosti od kvintila blagostanja. Ima 12 procenata odojčadi od kvintila blagostanja. Ima 12 procenata odojčadi s malom telesnom težinom po rođenju kod dece s malom telesnom težinom po rođenju kod dece iz najsiromašnijeg kvintila u poređenju sa devet iz najsiromašnijeg kvintila u poređenju sa devet procenata u najbogatijem kvintilu. Niži nivo procenata u najbogatijem kvintilu. Niži nivo obrazovanja majke korelira sa malom telesnom obrazovanja majke korelira sa malom telesnom težinom živorođene dece po rođenju.težinom živorođene dece po rođenju. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 71 Grafikon NU.4R: Procenat odojčadi sa telesnom masom manjom od 2500 grama pri rođenju, prema indeksu blagostanja, romska naselja, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.72 VIVI ZDRAVLJE DECE ZDRAVLJE DECE Oralna rehidracijaOralna rehidracija Dijareja je drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od Dijareja je drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina širom sveta. Do većine smrtnih slučajeva dece pet godina širom sveta. Do većine smrtnih slučajeva dece čiji je uzrok dijareja dođe usled dehidracije, odnosno čiji je uzrok dijareja dođe usled dehidracije, odnosno gubitka velikih količina vode i elektrolita iz organizma gubitka velikih količina vode i elektrolita iz organizma preko tečne stolice. Lečenje dijareje — bilo solima za preko tečne stolice. Lečenje dijareje — bilo solima za oralnu rehidraciju ili preporučenim rastvorom koji se oralnu rehidraciju ili preporučenim rastvorom koji se pravi kod kuće — može sprečiti mnogo takvih smrtnih pravi kod kuće — može sprečiti mnogo takvih smrtnih slučajeva. Sprečavanje dehidracije i pothranjenosti slučajeva. Sprečavanje dehidracije i pothranjenosti povećanjem unosa tečnosti, kao i nastavljanjem sa povećanjem unosa tečnosti, kao i nastavljanjem sa hranjenjem deteta, takođe predstavljaju važne strategije hranjenjem deteta, takođe predstavljaju važne strategije za lečenje dijareje.za lečenje dijareje. Milenijumski ciljevi razvoja su sledeći: 1) da se u Milenijumski ciljevi razvoja su sledeći: 1) da se u odnosu na 2000. godinu upola smanji broj smrtnih odnosu na 2000. godinu upola smanji broj smrtnih slučajeva usled dijareje kod dece mlađe od pet godina slučajeva usled dijareje kod dece mlađe od pet godina do 2010. godine („Svet po meri dece”); i 2) da se za do 2010. godine („Svet po meri dece”); i 2) da se za dve trećine umanji stopa smrtnosti dece mlađe od pet dve trećine umanji stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina do 2015. godine u poređenju sa 1990. godinom godina do 2015. godine u poređenju sa 1990. godinom („Milenijumski ciljevi razvoja”). Pored toga, u dokumentu („Milenijumski ciljevi razvoja”). Pored toga, u dokumentu „Svet po meri dece” zahteva se smanjenje slučajeva „Svet po meri dece” zahteva se smanjenje slučajeva dijareje za 25 procenata.dijareje za 25 procenata. Indikatori:Indikatori:  Prevalencija dijareje Prevalencija dijareje  Oralna rehidracija (ORT) Oralna rehidracija (ORT)  Kućno lečenje dijareje Kućno lečenje dijareje  ORT i nastavak hranjenja ORT i nastavak hranjenja U MICS upitniku majke/staratelji trebalo je da U MICS upitniku majke/staratelji trebalo je da odgovore da li je njihovo dete imalo dijareju odgovore da li je njihovo dete imalo dijareju dve nedelje pre Istraživanja. Ako jesu, majka je dve nedelje pre Istraživanja. Ako jesu, majka je odgovarala na niz pitanja o tome šta je dete jelo odgovarala na niz pitanja o tome šta je dete jelo i pilo tokom te epizode i da li je to bilo više ili i pilo tokom te epizode i da li je to bilo više ili manje nego što dete obično jede i pije.manje nego što dete obično jede i pije. U celini, oko osam procenata dece mlađe od U celini, oko osam procenata dece mlađe od pet godina imalo je dijareju dve nedelje pre pet godina imalo je dijareju dve nedelje pre Istraživanja (tabela CH.1). Prevalencija dijareje Istraživanja (tabela CH.1). Prevalencija dijareje je slična u svim regionima. Prevalencija dijareje je slična u svim regionima. Prevalencija dijareje dostiže maksimalnu vrednost kod dece uzrastadostiže maksimalnu vrednost kod dece uzrasta od 24 do 47 meseci.od 24 do 47 meseci. U tabeli CH.1 prikazan je i procenat dece koja primaju U tabeli CH.1 prikazan je i procenat dece koja primaju različite vrste preporučenih tečnosti tokom epizode različite vrste preporučenih tečnosti tokom epizode dijareje. Pošto su majke nabrajale više od jedne vrste dijareje. Pošto su majke nabrajale više od jedne vrste tečnosti, zbir procenata ne mora nužno da bude 100. tečnosti, zbir procenata ne mora nužno da bude 100. Oko 36 procenata dece dobilo je rastvore napravljene Oko 36 procenata dece dobilo je rastvore napravljene iz ORS kesica ili fabrički napravljene ORS rastvore, iz ORS kesica ili fabrički napravljene ORS rastvore, a 68 procenata je dobilo preporučene rastvore koji se a 68 procenata je dobilo preporučene rastvore koji se pripremaju kod kuće. Približno 73 procenta dece koja pripremaju kod kuće. Približno 73 procenta dece koja su imala dijareju popilo je jedan preporučeni preparat su imala dijareju popilo je jedan preporučeni preparat ili više njih za kućno lečenje (tj. lečena su solima za ili više njih za kućno lečenje (tj. lečena su solima za oralnu rehidraciju ili nekim preporučenim rastvorom oralnu rehidraciju ili nekim preporučenim rastvorom napravljenim kod kuće). Postoji razlika u davanju napravljenim kod kuće). Postoji razlika u davanju soli za oralnu rehidraciju ili kod preporučenog soli za oralnu rehidraciju ili kod preporučenog rastvora napravljenog kod kuće između gradskihrastvora napravljenog kod kuće između gradskih (86 procenata) i ostalih naselja (61 procenat).(86 procenata) i ostalih naselja (61 procenat). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 73 Tabela CH.1: Rastvori za oralnu rehidraciju i preporučeni rastvori napravljeni kod kuće, Republika Srbija, 2010. Procenat dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje i lečenje rastvorima za oralnu rehidraciju i preporučenim rastvorima koji se prave kod kuće Deca koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje Broj dece uzrasta 0–59 meseci Deca koja su imala dijareju dobila su Broj dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje ORS (rastvor koji se pravi iz ORS kesice ili fabrički pripremljen ORS rastvor) preporučeni rastvor koji se pravi kod kuće ORS ili neki preporučeni rastvor koji se pravi kod kuće voda u kojoj je prokuvan pirinač supa iz kesice ili supa napravljena od kocke za supu neki preporučeni rastvor koji se pravi kod kuće Pol Muški 8,0 1670 45,5 24,2 67,9 73,6 78,4 134 Ženski 6,9 1704 25,1 22,6 60,6 62,0 67,8 118 Region Beogradski region 8,7 639 (37,7) (39,3) (79,4) (80,0) (82,8) 56 Region Vojvodine 9,6 994 25,4 22,9 48,9 54,1 59,9 96 Region Šumadije i Zapadne Srbije 6,4 905 39,6 14,5 62,5 65,8 71,0 58 Region Južne i Istočne Srbije 5,2 836 (52,3) (16,4) (82,7) (87,5) (94,7) 43 Tip naselja Gradska 6,9 1810 50,3 25,2 76,6 82,0 86,1 124 Ostala 8,2 1564 22,1 21,8 52,8 54,8 61,1 128 Starost 0–11 meseci 7,9 559 (15,2) (12,7) (29,4) (31,4) (40,6) 44 12–23 7,5 661 30,4 23,9 60,0 63,4 70,5 49 24–35 9,0 748 51,5 35,5 82,2 92,1 93,9 67 36–47 8,7 663 (45,2) (16,1) (60,3) (60,3) (66,8) 58 48–59 meseci 4,5 743 (24,5) (25,4) (88,9) (88,9) (91,0) 34 Obrazovanje majke Osnovno 8,5 480 (34,0) (36,8) (60,8) (63,8) (75,9) 41 Srednje 7,3 1982 30,1 18,8 59,7 62,1 65,1 145 Više/visoko 6,3 878 42,8 29,4 73,8 82,2 88,4 55 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 10,5 634 (23,8) (26,7) (57,1) (59,9) (65,4) 66 Drugi 6,1 658 (58,9) (11,4) (63,7) (69,0) (76,5) 40 Srednji 7,9 599 (26,3) (21,0) (54,2) (56,5) (63,5) 47 Četvrti 5,2 665 (42,9) (14,6) (74,8) (74,8) (76,0) 34 Najbogatiji 7,8 818 37,7 34,2 74,8 81,4 85,8 64 Ukupno 7,5 3374 36,0 23,5 64,5 68,2 73,4 252 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.74 Manje od jedne trećine (32 procenta) dece mlađe od pet Manje od jedne trećine (32 procenta) dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju pilo je tečnosti više nego godina koja su imala dijareju pilo je tečnosti više nego obično, dok je 67 procenata pilo istu količinu ili manje obično, dok je 67 procenata pilo istu količinu ili manje tečnosti (tabela CH.2). Dve trećine (76 procenata) jelo tečnosti (tabela CH.2). Dve trećine (76 procenata) jelo je nešto manje, isto ili više (nastavak hranjenja), ali 24 je nešto manje, isto ili više (nastavak hranjenja), ali 24 procenta je jelo mnogo manje ili nije jelo skoro ništa. Sve procenta je jelo mnogo manje ili nije jelo skoro ništa. Sve u svemu, 38 procenata dece u ostalim naseljima dobilo u svemu, 38 procenata dece u ostalim naseljima dobilo je više tečnosti od dece iz gradskih naselja koja su imala je više tečnosti od dece iz gradskih naselja koja su imala dijareju (26%).dijareju (26%). U tabeli CH.3 naveden je procenat dece uzrasta od U tabeli CH.3 naveden je procenat dece uzrasta od 0 do 59 meseci koja su imala dijareju dve nedelje pre 0 do 59 meseci koja su imala dijareju dve nedelje pre Istraživanja, a koja su lečena solima za oralnu rehidraciju Istraživanja, a koja su lečena solima za oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja, kao i procenat dece koja su imala uz nastavak hranjenja, kao i procenat dece koja su imala dijareju, a koja su lečena na drugi način. Sveukupno, 57 dijareju, a koja su lečena na drugi način. Sveukupno, 57 procenata dece koja su imala dijareju lečeno je solima procenata dece koja su imala dijareju lečeno je solima za oralnu rehidraciju ili uvećanom količinom tečnosti, za oralnu rehidraciju ili uvećanom količinom tečnosti, 83 procenta dobilo je rastvor za oralnu rehidraciju (soli 83 procenta dobilo je rastvor za oralnu rehidraciju (soli za oralnu rehidraciju ili preporučeni rastvor napravljen za oralnu rehidraciju ili preporučeni rastvor napravljen kod kuće ili uvećana količina tečnosti), dok 12 procenata kod kuće ili uvećana količina tečnosti), dok 12 procenata uopšte nije lečeno (tabela CH.3). Kombinovanjem uopšte nije lečeno (tabela CH.3). Kombinovanjem podataka iz tabele CH.2 sa podacima iz tabele CH.1 podataka iz tabele CH.2 sa podacima iz tabele CH.1 u vezi sa oralnom rehidracijom, uočava se da je 60 u vezi sa oralnom rehidracijom, uočava se da je 60 procenata dece dobilo rastvor za oralnu rehidraciju i procenata dece dobilo rastvor za oralnu rehidraciju i da je, u isto vreme, nastavljeno s hranjenjem, kao što je da je, u isto vreme, nastavljeno s hranjenjem, kao što je preporučeno. Postoje razlike u kućnom lečenju dijareje. preporučeno. Postoje razlike u kućnom lečenju dijareje. Devojčice češće dobijaju rastvor za oralnu rehidraciju Devojčice češće dobijaju rastvor za oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja nego dečaci, 68 procenata u uz nastavak hranjenja nego dečaci, 68 procenata u poređenju sa 53 procenta.poređenju sa 53 procenta. Tabela CH.2: Hranjenje tokom epizoda dijareje, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje, prema količini tečnosti i hrane koja im je davana tokom epizode dijareje   Deca koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje Broj dece uzrasta 0–59 meseci Tečnost koja je detetu davano mnogo manje tečnosti davano nešto manje tečnosti davana skoro ista količina tečnosti Pol Muški 8,0 1670 10,7 24,8 31,0 Ženski 6,9 1704 1,9 10,2 55,7 Region Beogradski region 8,7 639 (1,5) (24,6) (61,4) Region Vojvodine 9,6 994 2,3 14,8 37,8 Region Šumadije i Zapadne Srbije 6,4 905 2,4 19,2 36,2 Region Južne i Istočne Srbije 5,2 836 (28,4) (14,8) (37,4) Tip naselja Gradska 6,9 1810 8,6 22,4 42,6 Ostala 8,2 1564 4,7 13,6 42,5 Starost 0–11 meseci 7,9 559 (1,1) (9,6) (69,5) 12–23 7,5 661 4,5 16,2 43,4 24–35 9,0 748 9,9 33,7 26,2 36–47 8,7 663 (10,8) (13,6) (33,7) 48–59 meseci 4,5 743 (3,1) (7,3) (53,8) Obrazovanje majke Osnovno 8,5 480 (3,7) (17,6) (58,0) Srednje 7,3 1982 3,4 19,5 39,4 Više/visoko 6,3 878 2,2 16,1 46,1 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 10,5 634 (3,0) (15,8) (56,2) Drugi 6,1 658 (25,4) (7,8) (36,6) Srednji 7,9 599 (,0) (18,3) (23,9) Četvrti 5,2 665 (11,0) (12,9) (39,7) Najbogatiji 7,8 818 1,1 29,0 47,4 Ukupno 7,5 3374 6,6 17,9 42,6 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Grafikon CH.1: Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije, Republika Srbija, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 75 davana tokom dijareje Ukupno Hrana koja je detetu davana tokom dijareje Ukupno Broj dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje davana veća količina tečnosti nije davana nikava tečnost nema podata- ka/ne zna davano mnogo manje hrane davano nešto manje hrane davana skoro ista količina hrane davana veća količina hrane dete nije uzimalo nikakvu hranu detetu nije davana nikakva hrana 33,1 ,4 ,0 100,0 33,0 37,7 27,0 ,5 1,4 ,3 100,0 134 30,7 ,0 1,5 100,0 12,1 48,1 39,8 ,0 ,0 ,0 100,0 118 (12,5) (,0) (,0) 100,0 (23,9) (19,2) (56,1) (,0) (,0) (,8) 100,0 56 42,7 ,6 1,9 100,0 23,4 49,8 26,2 ,0 ,6 ,0 100,0 96 42,2 ,0 ,0 100,0 13,0 52,8 33,2 ,0 1,0 ,0 100,0 58 (19,5) (,0) (,0) 100,0 (35,8) (43,0) (17,7) (1,7) (1,8) (,0) 100,0 43 26,0 ,4 ,0 100,0 30,3 38,6 29,7 ,0 1,1 ,4 100,0 124 37,8 ,0 1,4 100,0 16,4 46,4 36,1 ,6 ,5 ,0 100,0 128 (19,8) (,0) (,0) 100,0 (9,1) (22,2) (68,7) (,0) (,0) (,0) 100,0 44 35,9 ,0 ,0 100,0 28,6 42,8 27,7 ,0 ,0 ,9 100,0 49 30,2 ,0 ,0 100,0 39,3 33,2 24,4 1,1 2,0 ,0 100,0 67 (38,7) (,0) (3,2) 100,0 (18,2) (67,9) (13,8) (,0) (,0) (,0) 100,0 58 (34,2) (1,6) (,0) 100,0 (10,4) (44,3) (43,6) (,0) (1,6) (,0) 100,0 34 (16,2) (,0) (4,5) 100,0 (19,9) (46,9) (33,2) (,0) (,0) (,0) 100,0 41 37,7 ,0 ,0 100,0 20,5 44,3 33,7 ,5 ,9 ,0 100,0 145 34,7 1,0 ,0 100,0 21,1 41,6 36,3 ,0 1,0 ,0 100,0 55 (22,3) (,0) (2,8) 100,0 (18,3) (37,7) (41,3) (,0) (2,1) (,7) 100,0 66 (30,1) (,0) (,0) 100,0 (28,7) (49,9) (19,6) (1,8) (,0) (,0) 100,0 40 (57,8) (,0) (,0) 100,0 (19,0) (52,3) (28,7) (,0) (,0) (,0) 100,0 47 (36,4) (,0) (,0) 100,0 (26,4) (45,8) (27,8) (,0) (,0) (,0) 100,0 34 21,7 ,8 ,0 100,0 26,5 34,1 38,6 ,0 ,8 ,0 100,0 64 32,0 ,2 ,7 100,0 23,2 42,6 33,0 ,3 ,8 ,2 100,0 252 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.76 Tabela CH.3: Oralna rehidracija uz nastavak hranjenja i drugi vidovi lečenja, Republika Srbija, 2010. Procenat dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje, a koja su dobila oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja, kao i procenat dece koja su imala dijareju ali su lečena na neki drugi način Deca koja su imala dijareju, a koja su dobila: Drugi oblici lečenja: soli za oralnu rehidraciju ili više tečnosti oralnu rehidraciju (soli za oralnu rehidraciju ili preporučeni rastvor napravljen kod kuće ili više tečnosti) oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja1 pilula ili sirup injekcija anti- biotik lek protiv dijareje cink drugo ne zna anti- biotik nije antibiotik ne zna Pol Muški 63,9 87,1 52,9 5,1 27,5 ,0 1,0 5,3 1,0 ,0 ,5 Ženski 48,2 78,8 67,5 4,5 19,4 ,0 1,0 ,5 ,0 ,0 ,0 Region Beogradski region (41,8) (82,8) (58,0) (5,0) (12,3) (0,0) (0,6) (4,5) (0,7) (0,0) (0,0) Region Vojvodine 60,9 82,6 60,5 4,2 20,7 ,0 ,0 2,5 ,0 ,0 ,7 Region Šumadije i Zapadne Srbije 58,6 75,3 61,4 4,5 17,0 ,0 1,9 3,6 ,0 ,0 ,0 Region Južne i Istočne Srbije (63,4) (95,5) (57,9) (6,4) (54,3) (0,0) (2,4) (1,8) (2,3) (0,0) (0,0) Tip naselja Gradska 62,4 87,8 56,9 6,0 28,2 ,0 1,1 2,7 ,6 ,0 ,0 Ostala 51,0 78,7 62,4 3,7 19,4 ,0 ,9 3,5 ,5 ,0 ,5 Starost 0–11 meseci (33,2) (41,6) (32,5) (5,3) (7,1) (0,0) (4,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) 12–23 53,9 86,8 58,9 8,9 22,8 ,0 ,0 6,6 ,7 ,0 ,0 24–35 67,6 97,2 55,9 2,9 37,9 ,0 ,6 4,9 1,0 ,0 ,0 36–47 (72,3) (90,9) (73,2) (4,3) (19,8) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (1,2) 48–59 meseci (42,3) (91,0) (81,1) (2,9) (25,2) (0,0) (1,0) (3,5) (1,1) (0,0) (0,0) Obrazovanje majke Osnovno (37,4) (77,8) (57,9) (2,8) (18,5) (,0) (2,8) (9,8) (,0) (,0) (,0) Srednje 57,0 80,7 60,5 5,7 18,6 ,0 ,9 2,6 1,0 ,0 ,5 Više/visoko 63,7 90,4 68,3 4,9 27,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (34,2) (66,6) (45,5) (1,5) (23,4) (,0) (2,6) (11,6) (,0) (,0) (,0) Drugi (82,2) (95,5) (66,8) (4,9) (29,2) (,0) (,0) (,0) (1,7) (,0) (,0) Srednji (67,8) (93,3) (74,3) (3,5) (19,5) (,0) (,7) (,0) (,0) (,0) (1,4) Četvrti (61,6) (80,8) (58,8) (8,1) (26,9) (,0) (,0) (,0) (1,0) (,0) (,0) Najbogatiji 52,9 86,6 59,7 7,5 22,1 ,0 ,6 ,0 ,6 ,0 ,0 Ukupno 56,6 83,2 59,7 4,8 23,7 ,0 1,0 3,1 ,5 ,0 ,3 1 MICS indikator 3.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 77 Nije data nikakva terapija niti lek Broj dece starosti 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje infuzija lek pripremljen kod kuće/ lekovito bilje drugo ,0 1,1 15,7 8,5 134 ,0 ,0 27,3 16,2 118 (0,0) (2,7) (14,3) (17,2) 56 ,0 ,0 36,5 9,6 96 ,0 ,0 6,1 20,4 58 (0,0) (0,0) (16,1) (0,0) 43 ,0 1,2 12,2 7,2 124 ,0 ,0 29,7 16,9 128 (0,0) (0,0) (1,1) (53,0) 44 ,0 2,2 32,1 6,4 49 ,0 ,0 23,1 1,0 67 (0,0) (0,7) (26,9) (4,9) 58 (0,0) (0,0) (17,7) (1,5) 34 (,0) (,0) (39,1) (17,7) 41 ,0 ,0 22,8 13,3 145 ,0 1,2 7,6 7,3 55 (,0) (1,2) (23,2) (28,2) 66 (,0) (,0) (15,9) (4,5) 40 (,0) (,0) (33,6) (5,5) 47 (,0) (,0) (19,4) (6,6) 34 ,0 1,1 14,0 8,0 64 ,0 ,6 21,1 12,1 252 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Grafikon CH.2: Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije ili dobila više tečnosti uz nastavak hranjenja, Republika Srbija, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.78 Oralna rehidracijaOralna rehidracija u romskim naseljimau romskim naseljima U celini gledano, 14 procenata dece mlađe od pet godina U celini gledano, 14 procenata dece mlađe od pet godina iz romskih naselja imalo je dijareju dve nedelje pre iz romskih naselja imalo je dijareju dve nedelje pre Istraživanja (tabela CH.1R). Prevalencija dijareje je bila Istraživanja (tabela CH.1R). Prevalencija dijareje je bila najveća kod dece uzrasta od 0 do 11 meseci (17 procenata).najveća kod dece uzrasta od 0 do 11 meseci (17 procenata). U tabeli CH.1R navodi se i procenat dece koja su dobila U tabeli CH.1R navodi se i procenat dece koja su dobila razne vrste preporučenih tečnosti tokom epizode dijareje. razne vrste preporučenih tečnosti tokom epizode dijareje. Pošto su majke nabrojale više od jedne vrste tečnosti, zbirPošto su majke nabrojale više od jedne vrste tečnosti, zbir procenata ne mora nužno da bude 100. Oko 32 procenta procenata ne mora nužno da bude 100. Oko 32 procenta dece je dobilo rastvore napravljene iz ORS kesice ili dece je dobilo rastvore napravljene iz ORS kesice ili fabrički pripremljene ORS rastvore, a 63 procenta dece je fabrički pripremljene ORS rastvore, a 63 procenta dece je dobilo preporučeni rastvor napravljen kod kuće. Približno dobilo preporučeni rastvor napravljen kod kuće. Približno 71 procenat dece koja su imala dijareju dobilo je jedan 71 procenat dece koja su imala dijareju dobilo je jedan preporučen preparat za kućno lečenje ili više njih (tj. lečeni preporučen preparat za kućno lečenje ili više njih (tj. lečeni su ORS rastvorom ili nekim preporučenim rastvorom su ORS rastvorom ili nekim preporučenim rastvorom napravljenim kod kuće).napravljenim kod kuće). Tabela CH.1R: Rastvori za oralnu rehidraciju i preporučeni rastvori napravljeni kod kuće, romska naselja, 2010. Procenat dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje i lečenje rastvorima za oralnu rehidraciju i preporučenim rastvorima koji se prave kod kuće Deca koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje Broj dece uzrasta 0–59 meseci Deca koja su imala dijareju dobila su Broj dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje ORS (rastvor koji se pravi iz ORS kesice ili fabrički pripremljen ORS rastvor) preporučeni rastvor koji se pravi kod kuće ORS ili neki preporučeni rastvor koji se pravi kod kuće voda u kojoj je prokuvan pirinač supa iz kesice ili supa napravljena od kocke za supu neki preporučeni rastvor koji se pravi kod kuće Pol Muški 13,4 823 37,6 28,3 60,8 62,8 71,8 111 Ženski 15,3 781 26,7 31,8 61,5 63,3 70,5 119 Tip naselja Gradska 13,5 1084 31,4 28,6 65,4 67,3 71,9 146 Ostala 16,0 520 32,8 32,8 53,7 55,7 69,7 83 Starost 0–11 meseci 17,1 255 (31,3) (27,2) (41,1) (41,1) (58,3) 44 12–23 16,5 337 38,6 19,9 70,1 72,9 78,4 55 24–35 16,4 360 20,4 39,0 64,7 65,9 73,1 59 36–47 13,2 305 (49,2) (44,0) (74,1) (75,0) (79,0) 40 48–59 meseci 9,0 347 (20,2) (17,4) (50,1) (55,5) (62,1) 31 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 10,9 319 (38,4) (28,4) (57,6) (60,8) (66,9) 35 Osnovno 15,9 1111 31,4 32,6 64,0 65,9 74,8 176 Srednje 10,7 166 (*) (*) (*) (*) (*) 18 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 14,8 396 32,1 30,4 50,1 52,5 67,0 59 Drugi 14,8 380 34,5 34,9 63,5 64,5 74,3 56 Srednji 12,8 288 (21,8) (29,8) (67,2) (69,8) (73,6) 37 Četvrti 10,6 276 (23,7) (17,9) (62,5) (67,5) (72,0) 29 Najbogatiji 18,5 264 (41,2) (31,7) (66,4) (66,4) (70,0) 49 Ukupno 14,3 1604 31,9 30,1 61,2 63,1 71,1 230 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.78 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 79 Oko jedne trećine (31 procenat) dece mlađe od pet Oko jedne trećine (31 procenat) dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju pilo je tečnosti više godina koja su imala dijareju pilo je tečnosti više nego obično, dok je 65 procenata pilo istu ili manju nego obično, dok je 65 procenata pilo istu ili manju količinu tečnosti (tabela CH.2R). Tri četvrtine (76 količinu tečnosti (tabela CH.2R). Tri četvrtine (76 procenata) jelo je malo manje, skoro istu ili veću procenata) jelo je malo manje, skoro istu ili veću količinu (nastavak hranjenja); ali 21 procenat dece količinu (nastavak hranjenja); ali 21 procenat dece jelo je mnogo manje. jelo je mnogo manje. Tabela CH.2R: Hranjenje tokom epizoda dijareje, romska naselja, 2010. Distribucija dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje, prema količini tečnosti i hrane koja im je davana tokom epizode dijareje Deca koja su imala dijareju u pret- hodne dve nedelje Broj dece uzrasta 0–59 meseci Tečnost koja je detetu davana tokom dijareje Ukupno Hrana koja je detetu davana tokom dijareje Ukupno Broj dece uzrasta 0–59 me- seci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje davano mnogo manje tečnosti davano nešto manje tečnosti davana skoro ista količina tečnosti davana veća količina tečnosti nema po- data- ka/ne zna davano mnogo manje hrane davano nešto manje hrane davana skoro ista količina hrane davana veća količina hrane dete nije uzimalo nikakvu hranu detetu nije davana nikakva hrana nema po- data- ka/ne zna Pol Muški 13,4 823 12,3 27,4 22,9 33,1 4,4 100,0 21,4 52,7 20,0 2,4 ,4 ,0 3,1 100,0 111 Ženski 15,3 781 16,0 23,0 28,5 29,1 3,3 100,0 20,7 45,8 23,5 7,0 ,0 ,4 2,5 100,0 119 Tip naselja Gradska 13,5 1084 14,2 21,2 30,4 28,6 5,6 100,0 17,6 48,8 23,0 6,5 ,0 ,1 4,0 100,0 146 Ostala 16,0 520 14,2 31,9 17,8 35,2 ,7 100,0 27,1 49,6 19,8 1,8 ,6 ,3 ,7 100,0 83 Starost 0–11 meseci 17,1 255 (16,2) (25,6) (28,5) (24,6) (5,1) 100,0 (11,9) (56,6) (21,4) (5,0) (0,0) (0,0) (5,1) 100,0 44 12–23 16,5 337 25,0 33,3 16,6 22,6 2,5 100,0 28,9 58,2 7,9 ,8 ,9 ,8 2,5 100,0 55 24–35 16,4 360 9,0 16,2 21,3 50,9 2,6 100,0 18,7 35,7 30,4 14,1 ,0 ,0 1,1 100,0 59 36–47 13,2 305 (7,2) (28,2) (33,9) (28,7) (2,0) 100,0 (24,8) (51,2) (22,1) (0,0) (0,0) (0,0) (2,0) 100,0 40 48–59 meseci 9,0 347 (11,2) (22,9) (36,8) (20,2) (8,9) 100,0 (19,5) (45,5) (30,4) (0,0) (0,0) (0,0) (4,5) 100,0 31 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 10,9 319 (26,2) (36,9) (21,3) (11,8) (3,7) 100,0 (33,1) (39,5) (23,7) (0,0) (0,0) (0,0) (3,7) 100,0 35 Osnovno 15,9 1111 11,9 22,9 27,3 33,6 4,2 100,0 18,8 49,2 22,3 6,2 ,3 ,3 2,9 100,0 176 Srednje 10,7 166 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 18 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 14,8 396 14,9 27,5 24,8 24,2 8,6 100,0 29,7 38,0 20,7 2,5 ,0 ,4 8,6 100,0 59 Drugi 14,8 380 23,2 27,2 16,4 29,0 4,2 100,0 19,6 57,0 17,8 2,2 ,9 ,0 2,5 100,0 56 Srednji 12,8 288 (3,3) (48,0) (17,2) (29,4) (2,2) 100,0 (9,6) (62,2) (28,3) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 37 Četvrti 10,6 276 (27,9) (11,2) (40,9) (20,0) (0,0) 100,0 (30,3) (43,4) (25,6) (0,0) (0,0) (0,7) (0,0) 100,0 29 Najbogatiji 18,5 264 (3,0) (10,9) (35,5) (49,4) (1,2) 100,0 (15,4) (47,0) (20,7) (16,9) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 49 Ukupno 14,3 1604 14,2 25,1 25,8 31,0 3,8 100,0 21,0 49,1 21,8 4,8 ,2 ,2 2,8 100,0 230 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 79 Grafikon CH.1R: Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije, romska naselja, 2010. ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.80 U tabeli CH.3R naveden je procenat dece uzrasta od 0 do 59 U tabeli CH.3R naveden je procenat dece uzrasta od 0 do 59 meseci koja su imala dijareju u periodu od dve nedelje pre meseci koja su imala dijareju u periodu od dve nedelje pre Istraživanja, a koja su lečena solima za oralnu rehidraciju Istraživanja, a koja su lečena solima za oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja, kao i procenat dece koja su imala uz nastavak hranjenja, kao i procenat dece koja su imala dijareju, a koja su lečena na drugi način. Sveukupno, 56 dijareju, a koja su lečena na drugi način. Sveukupno, 56 procenata dece koja su imala dijareju lečeno je solima za procenata dece koja su imala dijareju lečeno je solima za oralnu rehidraciju ili uvećanom količinom tečnosti, 79 oralnu rehidraciju ili uvećanom količinom tečnosti, 79 procenata je dobilo rastvor za oralnu rehidraciju (soli za procenata je dobilo rastvor za oralnu rehidraciju (soli za oralnu rehidraciju ili preporučeni rastvor napravljen kod oralnu rehidraciju ili preporučeni rastvor napravljen kod kuće ili povećana količina tečnosti), dok devet procenata kuće ili povećana količina tečnosti), dok devet procenata uopšte nije lečeno (tabela CH.3R). Kombinovanjem podataka uopšte nije lečeno (tabela CH.3R). Kombinovanjem podataka iz tabele CH.2R sa podacima iz tabele CH.1R u vezi sa iz tabele CH.2R sa podacima iz tabele CH.1R u vezi sa oralnom rehidracijom, uočava se da je 60 procenata dece oralnom rehidracijom, uočava se da je 60 procenata dece dobilo rastvor za oralnu rehidraciju i da je, u isto vreme,dobilo rastvor za oralnu rehidraciju i da je, u isto vreme, Tabela CH.3R: Oralna rehidracija uz nastavak hranjenja i drugi vidovi lečenja, romska naselja, 2010. Procenat dece uzrasta 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje, a koja su dobila oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja, kao i procenat dece koja su imala dijareju ali su lečena na neki drugi način Deca koja su imala dijareju, a koja su dobila Drugi oblici lečenja soli za oralnu rehidraciju ili više tečnosti oralnu rehidraciju (soli za oralnu rehidraciju ili preporučeni rastvor napravljen kod kuće ili više tečnosti) oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja1 pilula ili sirup injekcija antibiotik lek protiv dijareje cink drugo ne zna antibiotik nije antibiotik ne zna Pol Muški 58,0 74,6 56,1 5,2 45,1 ,0 4,7 6,4 ,7 ,0 ,5 Ženski 53,5 83,0 63,2 11,1 42,2 ,0 1,8 8,8 ,8 ,0 2,3 Tip naselja Gradska 54,0 83,1 64,4 11,7 43,9 ,0 3,5 10,9 ,6 ,0 ,0 Ostala 58,6 71,6 51,7 2,2 43,1 ,0 2,8 2,0 ,9 ,0 4,0 Starost 0–11 meseci (52,7) (72,3) (57,9) (0,0) (23,6) (0,0) (1,0) (6,2) (0,8) (0,0) (0,0) 12–23 54,1 78,4 54,4 6,6 42,7 ,0 10,3 3,3 2,4 ,0 5,0 24–35 64,0 88,5 73,1 18,5 54,0 ,0 1,0 12,2 ,0 ,0 1,0 36–47 (66,8) (83,9) (58,2) (3,4) (53,1) (0,0) (1,7) (10,4) (0,0) (0,0) (0,0) 48–59 meseci (32,0) (64,6) (48,6) (9,5) (41,2) (0,0) (0,0) (5,3) (0,0) (0,0) (0,0) Obrazovanje majke Bez obrazovanja (48,9) (70,4) (48,9) (1,6) (37,1) (0,0) (12,2) (4,5) (0,0) (0,0) (8,0) Osnovno 55,7 81,2 61,7 9,6 48,0 ,0 1,8 9,1 ,9 ,0 ,3 Srednje (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 50,2 73,0 47,2 2,4 28,6 ,0 ,7 12,6 ,0 ,0 4,7 Drugi 61,2 75,3 56,5 1,5 45,1 ,0 10,8 4,1 1,3 ,0 1,1 Srednji (49,9) (76,3) (66,7) (9,5) (50,1) (0,0) (1,0) (20,0) (0,0) (0,0) (0,0) Četvrti (30,9) (72,0) (46,0) (3,1) (51,3) (0,0) (1,6) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) Najbogatiji (74,8) (96,5) (81,6) (25,2) (50,4) (0,0) (0,0) (1,2) (1,9) (0,0) (0,0) Ukupno 55,6 79,0 59,8 8,3 43,6 ,0 3,2 7,7 ,7 ,0 1,5 1 MICS indikator 3.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.80 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 81 Nije data nikakva terapija niti lek Broj dece starosti 0–59 meseci koja su imala dijareju u prethodne dve nedelje infuzija lek pripremljen kod kuće/ lekovito bilje drugo 1,3 9,2 7,4 8,9 111 2,3 18,6 8,1 8,4 119 1,0 20,7 7,9 6,2 146 3,3 2,5 7,5 12,9 83 (1,3) (13,7) (4,4) (12,4) 44 5,0 9,5 4,6 7,4 55 ,0 21,5 18,6 4,9 59 (0,0) (8,2) (5,9) (3,2) 40 (2,7) (16,2) (0,0) (19,6) 31 (10,4) (15,3) (0,0) (10,2) 35 ,3 14,6 9,9 6,4 176 (*) (*) (*) (*) 18 4,7 18,9 11,9 13,6 59 1,5 8,3 2,3 8,3 56 (1,5) (23,6) (13,9) (5,8) 37 (0,0) (7,0) (5,1) (12,1) 29 (0,0) (12,0) (6,3) (3,0) 49 1,8 14,1 7,8 8,6 230 nastavljeno s hranjenjem, kao što je preporučeno. nastavljeno s hranjenjem, kao što je preporučeno. Postoje razlike u kućnom lečenju dijareje. Deca iz Postoje razlike u kućnom lečenju dijareje. Deca iz gradskih naselja češće dobijaju rastvor za oralnu gradskih naselja češće dobijaju rastvor za oralnu rehidraciju uz nastavak hranjenja (64 procenta)rehidraciju uz nastavak hranjenja (64 procenta) nego deca iz ostalih naselja (52 procenta). Razlike su nego deca iz ostalih naselja (52 procenta). Razlike su uočljive i ako se uzmu u obzir obrazovanje majke i uočljive i ako se uzmu u obzir obrazovanje majke i kvintili blagostanja.kvintili blagostanja. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 81 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Grafikon CH.2R: Procenat dece mlađe od pet godina koja su imala dijareju, a koja su lečena primenom oralne rehidracije ili dobila više tečnosti uz nastavak hranjenja, romska naselja, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.82 Traženje medicinske pomoćiTraženje medicinske pomoći i lečenje pneumonije antibioticimai lečenje pneumonije antibioticima Pneumonija je vodeći uzrok smrti kod dece, a korišćenje Pneumonija je vodeći uzrok smrti kod dece, a korišćenje antibiotika kod dece mlađe od pet godina za koju se antibiotika kod dece mlađe od pet godina za koju se sumnja da su obolela od pneumonije najvažniji je sumnja da su obolela od pneumonije najvažniji je postupak u lečenju. Cilj dokumenta „Svet po meri dece” postupak u lečenju. Cilj dokumenta „Svet po meri dece” jeste smanjenje broja smrtnih slučajeva zbog akutnih jeste smanjenje broja smrtnih slučajeva zbog akutnih respiratornih infekcija za jednu trećinu.respiratornih infekcija za jednu trećinu. Deca za koju se sumnja da su obolela od pneumonije su deca Deca za koju se sumnja da su obolela od pneumonije su deca koja su imala neku bolest tokom koje su kašljala; taj kašalj je koja su imala neku bolest tokom koje su kašljala; taj kašalj je pratilo ubrzano i otežano disanje, a simptomi nisu nastali pratilo ubrzano i otežano disanje, a simptomi nisu nastali usled nekog problema u grudima i zapušenog nosa.usled nekog problema u grudima i zapušenog nosa. IndikatoriIndikatori:  Prevalencija sumnje na pneumoniju Prevalencija sumnje na pneumoniju  Traženje medicinske pomoći zbog sumnje na pneumonijuTraženje medicinske pomoći zbog sumnje na pneumoniju  Lečenje antibioticima zbog sumnje na pneumoniju Lečenje antibioticima zbog sumnje na pneumoniju  Poznavanje znakova upozorenja kada je u pitanju Poznavanje znakova upozorenja kada je u pitanju pneumonijapneumonija U tabeli CH.4 prikazan je procenat dece za koju se sumnja U tabeli CH.4 prikazan je procenat dece za koju se sumnja da boluju od pneumonije i, ukoliko je zatražena medicinska da boluju od pneumonije i, ukoliko je zatražena medicinska pomoć van kuće, podaci za tip medicinske ustanove. pomoć van kuće, podaci za tip medicinske ustanove. Ukupno je prijavljeno pet procenata dece uzrasta od 0 Ukupno je prijavljeno pet procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci koja su imala simptome pneumonije tokom do 59 meseci koja su imala simptome pneumonije tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju. Od te dece, dve nedelje koje su prethodile Istraživanju. Od te dece, 90 procenata je odvedeno u odgovarajuću zdravstvenu 90 procenata je odvedeno u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Deca kod koje se sumnjalo na pneumoniju ustanovu. Deca kod koje se sumnjalo na pneumoniju najčešće su odvođena u državnu zdravstvenu ustanovu — najčešće su odvođena u državnu zdravstvenu ustanovu — u dom zdravlja, gde se pruža primarna zdravstvena zaštita u dom zdravlja, gde se pruža primarna zdravstvena zaštita (38 procenata), ili u državnu bolnicu (35 procenata).(38 procenata), ili u državnu bolnicu (35 procenata). U tabeli CH.4 prikazano je i korišćenje antibiotika za U tabeli CH.4 prikazano je i korišćenje antibiotika za lečenje bolesti za koju se sumnja da je pneumonija kod dece lečenje bolesti za koju se sumnja da je pneumonija kod dece mlađe od pet godina prema polu, uzrastu, regionu, tipu mlađe od pet godina prema polu, uzrastu, regionu, tipu naselja i društveno-ekonomskim obeležjima. U Republici naselja i društveno-ekonomskim obeležjima. U Republici Srbiji, 82 procenta dece mlađe od pet godina za koju se Srbiji, 82 procenta dece mlađe od pet godina za koju se sumnja da boluju od pneumonije dobilo je antibiotik tokom sumnja da boluju od pneumonije dobilo je antibiotik tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju.dve nedelje koje su prethodile Istraživanju. U tabeli CH.5 prikazani su podaci o tome koliko majke U tabeli CH.5 prikazani su podaci o tome koliko majke umeju da prepoznaju znake upozorenja koji ukazuju na umeju da prepoznaju znake upozorenja koji ukazuju na pneumoniju. Očigledno je da je sposobnost majkepneumoniju. Očigledno je da je sposobnost majke Tabela CH.4: Traženje medicinske pomoći u slučaju da se sumnja na pneumoniju i korišćenje antibiotika tokom bolesti za koju se sumnja da je pneumonija, Republika Srbija, 2010. Procenat dece uzrasta 0–59 meseci za koju se sumnja da su obolela od pneumonije u prethodne dve nedelje koja su odvedena u zdravstvenu ustanovu, kao i procenat dece kojoj su dati antibiotici   U prethodne dve nedelje dete je bolovalo od bolesti za koju se sumnjalo da je pneumonija Broj dece uzrasta 0–59 meseci Deca za koju se sumnja da su državnu ustanovu državna bolnica državni dom zdravlja državna ambulanta Pol Muški 6,8 1670 33,0 44,4 14,3 Ženski 4,0 1704 37,5 26,7 15,9 Region Beogradski region 4,9 639 (*) (*) (*) Region Vojvodine 8,1 994 21,1 27,1 30,8 Region Šumadije i Zapadne Srbije 5,7 905 58,8 30,2 2,9 Region Južne i Istočne Srbije 2,2 836 (*) (*) (*) Tip naselja Gradska 6,3 1810 38,7 37,1 12,6 Ostala 4,3 1564 27,7 38,9 18,9 Starost 0–11 meseci 2,4 559 (*) (*) (*) 12–23 7,6 661 49,2 31,5 7,8 24–35 7,0 748 (23,1) (56,8) (18,7) 36–47 6,3 663 (29,5) (26,6) (17,5) 48–59 meseci 3,3 743 (37,6) (34,9) (11,3) Obrazovanje majke Osnovno 6,4 480 (37,2) (29,2) (20,8) Srednje 5,6 1982 29,6 37,1 15,3 Više/visoko 4,6 878 46,7 46,2 9,2 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 6,7 634 (39,1) (25,8) (18,3) Drugi 4,7 658 (26,4) (29,5) (17,4) Srednji 4,3 599 (37,6) (25,0) (30,7) Četvrti 4,1 665 (35,4) (56,7) (8,0) Najbogatiji 6,8 818 34,2 48,1 7,0 Ukupno 5,4 3374 34,7 37,8 14,9 1 MICS indikator 3.9 2 MICS indikator 3.10 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 83 obolela od pneumonije, a koja su odvedena u Drugo Traženje medicinske pomoći u bilo kojoj odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi1 Procenat dece za koju se sumnjalo da su obolela od pneumonije, a koja su dobila antibiotike u prethodne dve nedelje2 Broj dece uzrasta 0–59 meseci za koju se sumnjalo da su obolela od pneumonije u prethodne dve nedelje privatnu ustanovu drugu ustanovu druga državna ustanova privatna bolnica/ klinika privatni lekar privatna apoteka drugi zdravstveni radnik u privatnom sektoru rođak ili prijatelj iscelitelj romski zdrav- stveni medijator ,0 ,6 2,6 1,4 ,0 2,8 ,0 ,0 ,0 88,7 84,5 114 1,3 3,5 9,5 2,5 ,0 1,9 ,0 ,0 1,3 91,4 76,8 68 (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 31 1,1 1,4 9,7 2,5 ,0 3,4 ,0 ,0 1,1 88,9 75,1 81 ,0 2,6 ,9 ,0 ,0 ,9 ,0 ,0 ,0 95,4 84,4 51 (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 19 ,8 2,7 6,5 1,5 ,0 1,0 ,0 ,0 ,8 90,4 82,6 115 ,0 ,0 3,0 2,3 ,0 5,1 ,0 ,0 ,0 88,5 79,9 67 (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 13 ,0 1,4 5,0 1,3 ,0 5,0 ,0 ,0 ,0 93,6 89,3 50 (0,0) (2,5) (6,1) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (97,1) (81,9) 52 (0,0) (0,0) (2,2) (4,7) (0,0) (3,7) (0,0) (0,0) (0,0) (75,2) (84,9) 42 (3,8) (0,0) (8,9) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (3,6) (86,6) (63,8) 24 (3,0) (0,0) (3,0) (0,0) (0,0) (1,5) (0,0) (0,0) (2,9) (90,2) (68,6) 31 ,0 ,6 4,9 2,4 ,0 3,0 ,0 ,0 ,0 87,0 85,0 111 ,0 6,0 7,6 1,6 ,0 1,7 ,0 ,0 ,0 96,6 82,2 40 (,0) (,0) (,0) (3,7) (,0) (7,6) (,0) (,0) (2,1) (83,2) (80,3) 42 (,0) (,0) (1,4) (1,4) (,0) (,0) (,0) (,0) (,0) (74,7) (87,5) 31 (,0) (2,7) (6,0) (,0) (,0) (,0) (,0) (,0) (,0) (98,4) (63,1) 26 (,0) (4,9) (13,2) (2,3) (,0) (4,8) (,0) (,0) (,0) (95,6) (91,2) 27 1,6 2,0 6,9 1,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 95,9 83,3 56 ,5 1,7 5,2 1,8 ,0 2,5 ,0 ,0 ,5 89,7 81,6 182 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.84 da prepozna prve znake upozorenja važan faktor kada je da prepozna prve znake upozorenja važan faktor kada je u pitanju traženje medicinske pomoći. Ukupno gledano, u pitanju traženje medicinske pomoći. Ukupno gledano, 26 procenata žena umelo je da prepozna dva najvažnija 26 procenata žena umelo je da prepozna dva najvažnija znaka upozorenja koja ukazuju na pneumoniju — znaka upozorenja koja ukazuju na pneumoniju — ubrzano i otežano disanje. Najčešće identifikovani ubrzano i otežano disanje. Najčešće identifikovani simptom zbog kojeg se dete vodi u zdravstvenu ustanovu simptom zbog kojeg se dete vodi u zdravstvenu ustanovu je visoka temperatura (85 procenata). Pored toga, 47 je visoka temperatura (85 procenata). Pored toga, 47 procenata majki je identifikovalo otežano disanje, a procenata majki je identifikovalo otežano disanje, a 32 procenta majki je identifikovalo ubrzano disanje 32 procenta majki je identifikovalo ubrzano disanje kao simptome zbog kojih dete treba odmah odvesti kao simptome zbog kojih dete treba odmah odvesti u zdravstvenu ustanovu. Postoje regionalne razlike u u zdravstvenu ustanovu. Postoje regionalne razlike u prepoznavanju dva najvažnija znaka bolesti kada je u prepoznavanju dva najvažnija znaka bolesti kada je u pitanju pneumonija, tj. u Regionu Šumadije i Zapadne pitanju pneumonija, tj. u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije samo 10 procenata majki/staratelja prepoznaju ta Srbije samo 10 procenata majki/staratelja prepoznaju ta dva znaka u poređenju sa Beogradom, gde je to slučaj kod dva znaka u poređenju sa Beogradom, gde je to slučaj kod 61 procenta majki/staratelja.61 procenta majki/staratelja. Tabela CH.5: Poznavanje dva najvažnija znaka upozorenja koji ukazuju na pneumoniju, Republika Srbija, 2010. Procenat majki i staratelja dece uzrasta 0–59 meseci, prema simptomima koji bi ih naveli da dete odmah odvedu u zdravstvenu ustanovu, kao i procenat majki koje prepoznaju ubrzano i otežano disanje kao znake za traženje hitne medicinske pomoći Procenat majki/staratelja dece uzrasta 0–59 meseci koje misle da dete treba odmah odvesti u zdravstvenu ustanovu ukoliko Majke/ staratelji koji prepoznaju dva najvažnija znaka upozorenja koji ukazuju na pneumoniju Broj majki/ staratelja dece uzrasta 0–59 meseci dete ne može da pije ili da sisa se dete još više razboli dete dobije temperaturu dete ima ubrzano disanje dete ima otežano disanje dete ima krv u stolici dete slabo pije dete ima druge simptome Region Beogradski region 48,5 72,9 86,8 62,6 83,5 73,5 42,6 23,5 60,7 231 Region Vojvodine 19,7 34,0 78,0 26,0 48,5 28,0 10,8 55,0 20,4 359 Region Šumadije i Zapadne Srbije 7,5 12,9 92,2 20,5 35,8 4,4 4,0 40,6 10,3 333 Region Južne i Istočne Srbije 26,2 34,9 84,6 30,0 31,6 17,7 13,2 50,5 21,9 320 Tip naselja Gradska 25,1 41,6 84,0 34,1 50,1 32,4 17,1 43,5 27,5 667 Ostala 21,5 29,1 86,4 30,4 43,9 21,8 13,7 44,9 23,3 576 Obrazovanje majke Osnovno 16,8 29,5 84,5 25,0 39,4 15,9 8,9 43,4 17,0 160 Srednje 22,9 35,5 85,1 30,9 48,1 27,6 15,3 42,0 24,5 742 Više/visoko 27,3 40,0 85,3 38,2 49,5 33,1 19,5 49,5 32,2 329 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 20,3 29,0 82,1 26,6 41,7 20,6 12,3 47,5 19,8 215 Drugi 20,6 31,3 85,3 31,3 45,9 21,1 14,3 38,0 24,4 242 Srednji 21,5 33,4 85,9 26,1 46,2 26,6 14,0 44,5 20,6 234 Četvrti 21,0 36,8 85,3 34,7 44,5 26,6 14,0 47,7 24,6 249 Najbogatiji 31,4 45,3 86,6 40,3 55,3 38,9 21,2 43,6 35,3 302 Ukupno 23,5 35,8 85,2 32,4 47,2 27,5 15,5 44,2 25,6 1243 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 85 Traženje medicinske pomoći i lečenje pneumonijeTraženje medicinske pomoći i lečenje pneumonije antibioticima u romskim naseljimaantibioticima u romskim naseljima Tabela CH.4R: Traženje medicinske pomoći u slučaju da se sumnja na pneumoniju i korišćenje antibiotika tokom bolesti za koju se sumnja da je pneumonija, romska naselja, 2010. Procenat dece uzrasta 0–59 meseci za koju se sumnja da su obolela od pneumonije u prethodne dve nedelje, a koja su odvedena u zdravstvenu ustanovu, kao i procenat dece kojima su dati antibiotici U pret- hodne dve nedelje dete je bolovalo od bolesti za koju se sumnjalo da je pneu- monija Broj dece uzrasta 0–59 meseci Deca za koju se sumnja da su obolela od pneumonije, a koja su odvedena u Bilo koja odgova- rajuća zdrav- stvena ustanova1 Procenat dece za koju se sum- njalo da su obolela od pneumoni- je, a koja su dobila an- tibiotike u prethodne dve nedelje2 Broj dece uzrasta 0–59 mes- eci za koju se sumn- jalo da su obolela od pneu- monije u prethodne dve nedelje državnu ustanovu privatnu ustanovu drugu ustanovu državna bolnica državni dom zdravlja državna ambu- lanta druga državna usta- nova privatna bolnica/ klinika privatni lekar privatna apoteka drugi zdrav- stveni radnik u privat- nom sektoru rođak ili prijatelj iscelitelj Pol Muški 19,3 823 28,4 41,9 23,6 ,5 ,0 1,7 ,0 ,0 2,6 ,0 93,3 89,8 159 Ženski 16,4 781 13,7 55,5 23,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,7 ,0 89,7 91,6 128 Tip naselja Gradska 16,0 1084 18,7 48,9 24,1 ,5 ,0 1,4 ,0 ,0 2,5 ,0 90,4 91,2 173 Ostala 21,8 520 26,6 46,5 22,4 ,0 ,0 ,4 ,0 ,0 ,7 ,0 93,7 89,7 113 Starost 0–11 meseci 23,3 255 33,7 36,1 27,8 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 96,6 89,0 59 12–23 22,7 337 23,0 39,2 26,6 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 86,9 89,0 77 24–35 19,5 360 22,0 52,9 21,2 1,2 ,0 3,3 ,0 ,0 6,1 ,0 98,4 97,3 70 36–47 11,1 305 (22,3) (69,0) (10,4) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (2,2) (0,0) (90,9) (93,1) 34 48–59 meseci 13,5 347 4,3 54,9 25,6 ,0 ,0 ,9 ,0 ,0 ,0 ,0 83,8 83,2 47 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 11,7 319 22,6 38,7 27,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 88,3 83,3 37 Osnovno 19,9 1111 20,1 50,2 23,8 ,4 ,0 ,2 ,0 ,0 1,0 ,0 92,1 91,5 221 Srednje 14,3 166 (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 24 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 18,0 396 31,1 36,4 14,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 1,7 ,0 78,3 81,5 71 Drugi 15,6 380 24,9 43,9 26,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 94,0 96,4 59 Srednji 19,2 288 15,3 47,1 39,1 ,0 ,0 ,7 ,0 ,0 ,0 ,0 96,7 91,4 55 Četvrti 19,6 276 9,6 65,6 18,6 1,5 ,0 4,3 ,0 ,0 1,7 ,0 99,6 94,8 54 Najbogatiji 17,7 264 (25,7) (51,5) (21,6) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (6,3) (0,0) (94,2) (91,4) 47 Ukupno 17,9 1604 21,8 48,0 23,4 ,3 ,0 1,0 ,0 ,0 1,8 ,0 91,7 90,6 287 1 MICS indikator 3.9 2 MICS indikator 3.10 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 85 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.86 U tabeli CH.4R prikazan je procenat dece za koju se sumnja U tabeli CH.4R prikazan je procenat dece za koju se sumnja da boluju od pneumonije i, ukoliko je zatražena medicinska da boluju od pneumonije i, ukoliko je zatražena medicinska pomoć van kuće, podaci za tip medicinske ustanove. pomoć van kuće, podaci za tip medicinske ustanove. Prijavljeno je 18 procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci Prijavljeno je 18 procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci koja su imala simptome pneumonije tokom dve nedelje koja su imala simptome pneumonije tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju. Od te dece, 92 procenta koje su prethodile Istraživanju. Od te dece, 92 procenta je odvedeno u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. je odvedeno u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Deca kod koje se sumnjalo na pneumoniju najčešće su Deca kod koje se sumnjalo na pneumoniju najčešće su odvođena u državnu zdravstvenu ustanovu (94 procenta) odvođena u državnu zdravstvenu ustanovu (94 procenta) — 48 procenata u dom zdravlja, gde se pruža primarna — 48 procenata u dom zdravlja, gde se pruža primarna zdravstvena zaštita, i 22 procenta u državnu bolnicu.zdravstvena zaštita, i 22 procenta u državnu bolnicu. U tabeli CH.4R prikazano je i korišćenje antibiotika U tabeli CH.4R prikazano je i korišćenje antibiotika za lečenje bolesti za koju se sumnja da je pneumonija za lečenje bolesti za koju se sumnja da je pneumonija kod dece mlađe od pet godina prema polu, tipu naselja, kod dece mlađe od pet godina prema polu, tipu naselja, uzrastu i društveno-ekonomskim obeležjima. U romskim uzrastu i društveno-ekonomskim obeležjima. U romskim naseljima, 91 procenat dece mlađe od pet godina za koju naseljima, 91 procenat dece mlađe od pet godina za koju se sumnja da boluju od pneumonije dobilo je antibiotik se sumnja da boluju od pneumonije dobilo je antibiotik tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju.tokom dve nedelje koje su prethodile Istraživanju. Tabela CH.5R: Poznavanje dva najvažnija znaka upozorenja koji ukazuju na pneumoniju, romska naselja, 2010. Procenat majki i staratelja dece uzrasta 0–59 meseci, prema simptomima koji bi ih naveli da dete odmah odvedu u zdravstvenu ustanovu, kao i procenat majki koje prepoznaju ubrzano i otežano disanje kao znake za traženje hitne medicinske pomoći Procenat majki/staratelja dece uzrasta 0–59 meseci koje misle da dete treba odmah odvesti u zdravstvenu ustanovu ukoliko Majke/ staratelji koji prepoznaju dva najvažnija znaka upozorenja koji ukazuju na pneumoniju Broj majki/ staratelja dece uzrasta 0–59 meseci dete ne može da pije ili da sisa se dete još više razboli dete dobije temperaturu dete ima ubrzano disanje dete ima otežano disanje dete ima krv u stolici dete slabo pije dete ima druge simptome Tip naselja Gradska 14,4 30,7 81,6 23,9 32,1 23,4 12,7 45,6 18,2 607 Ostala 13,9 16,3 83,2 11,1 18,3 11,0 10,9 61,1 10,1 272 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 10,0 19,8 78,4 13,0 24,3 12,7 5,1 49,1 9,2 159 Osnovno 13,5 27,0 81,9 19,1 28,0 20,8 12,3 50,5 15,6 611 Srednje 23,5 30,4 88,6 32,2 31,6 21,2 20,1 49,6 24,3 103 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 9,1 25,4 70,1 11,3 23,1 12,8 7,0 52,9 8,8 198 Drugi 7,4 18,4 80,7 12,1 20,1 9,2 5,3 50,9 7,5 198 Srednji 18,9 29,8 90,3 22,9 33,2 27,2 14,1 41,6 21,1 165 Četvrti 11,1 20,9 86,6 16,7 19,5 13,3 7,0 61,3 8,6 161 Najbogatiji 27,8 38,9 85,7 40,9 46,6 39,5 30,4 44,6 36,2 158 Ukupno 14,3 26,3 82,1 19,9 27,9 19,6 12,1 50,4 15,7 879 U tabeli CH.5R prikazani su podaci o tome koliko U tabeli CH.5R prikazani su podaci o tome koliko majke umeju da prepoznaju prve znake upozorenja koji majke umeju da prepoznaju prve znake upozorenja koji ukazuju na pneumoniju. Očigledno je da je sposobnost ukazuju na pneumoniju. Očigledno je da je sposobnost majke da prepozna prve znake upozorenja važan majke da prepozna prve znake upozorenja važan faktor kada je u pitanju traženje medicinske pomoći. faktor kada je u pitanju traženje medicinske pomoći. Ukupno gledano, samo 16 procenata Romkinja umelo Ukupno gledano, samo 16 procenata Romkinja umelo je da prepozna dva najvažnija znaka upozorenja koja je da prepozna dva najvažnija znaka upozorenja koja ukazuju na pneumoniju — ubrzano i otežano disanje. ukazuju na pneumoniju — ubrzano i otežano disanje. Najčešće identifikovani simptom zbog kojeg se dete Najčešće identifikovani simptom zbog kojeg se dete vodi u zdravstvenu ustanovu je visoka temperatura (82 vodi u zdravstvenu ustanovu je visoka temperatura (82 procenta). Otežano disanje, kao simptom zbog kojeg procenta). Otežano disanje, kao simptom zbog kojeg dete treba odmah odvesti u bolnicu, identifikovalo dete treba odmah odvesti u bolnicu, identifikovalo je 28 procenata majki, dok je 20 procenata majki je 28 procenata majki, dok je 20 procenata majki identifikovalo ubrzano disanje. Postoje velike razlike identifikovalo ubrzano disanje. Postoje velike razlike u prepoznavanju pomenuta dva znaka upozorenja na u prepoznavanju pomenuta dva znaka upozorenja na pneumoniju u zavisnosti od obrazovanja majke, pošto pneumoniju u zavisnosti od obrazovanja majke, pošto je samo devet procenata majki bez ikakvog obrazovanja je samo devet procenata majki bez ikakvog obrazovanja znalo za ta dva najvažnija znaka u poređenju sa 24 znalo za ta dva najvažnija znaka u poređenju sa 24 procenta majki koje su završile srednju školu.procenta majki koje su završile srednju školu. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.86 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 87 Korišćenje čvrstih gorivaKorišćenje čvrstih goriva Više od tri milijarde ljudi širom sveta koristi čvrsta Više od tri milijarde ljudi širom sveta koristi čvrsta goriva (biomasa i ugalj) kada su u pitanju njihove osnovne goriva (biomasa i ugalj) kada su u pitanju njihove osnovne energetske potrebe, uključujući kuvanje i grejanje. energetske potrebe, uključujući kuvanje i grejanje. Kuvanje i grejanje uz korišćenje čvrstih goriva dovodi Kuvanje i grejanje uz korišćenje čvrstih goriva dovodi do pojave velikog dima u prostorijama i kompleksne do pojave velikog dima u prostorijama i kompleksne mešavine jedinjenja koja su štetna po zdravlje. Glavni mešavine jedinjenja koja su štetna po zdravlje. Glavni problem koji se javlja pri korišćenju čvrstih goriva jesu problem koji se javlja pri korišćenju čvrstih goriva jesu proizvodi nepotpunog sagorevanja, uključujući ugljen-proizvodi nepotpunog sagorevanja, uključujući ugljen- monoksid, poliaromatični ugljovodonik, sumpor-dioksid monoksid, poliaromatični ugljovodonik, sumpor-dioksid i druge toksične elemente. Korišćenje čvrstih goriva i druge toksične elemente. Korišćenje čvrstih goriva povećava rizik od dobijanja akutnih respiratornih bolesti: povećava rizik od dobijanja akutnih respiratornih bolesti: pneumonije, hronične opstruktivne bolesti pluća, kancera pneumonije, hronične opstruktivne bolesti pluća, kancera i tuberkuloze, male telesne težine po rođenju, katarakte i tuberkuloze, male telesne težine po rođenju, katarakte i astme. Primarni indikator MICS-a jeste procenat i astme. Primarni indikator MICS-a jeste procenat populacije koja koristi čvrsta goriva kao osnovni izvor populacije koja koristi čvrsta goriva kao osnovni izvor energije u domaćinstvu za kuvanje.energije u domaćinstvu za kuvanje. Tabela CH.6: Korišćenje čvrstih goriva, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema vrsti goriva koja se u domaćinstvu koriste za kuvanje, kao i procenat članova domaćinstava koji žive u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva za kuvanje Procenat članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste Broj članova doma- ćinstava električnu energiju tečni propan-gas (LPG) prirodni gas čvrsta goriva u doma- ćinstvu se ne kuva hrana nema podataka ukupno čvrsta goriva za kuvanje1 ugalj, lignit drveni ugalj drvo slamu, šiblje, travu ostatke od poljo- privred- nih kultura Region Beogradski region 81,9 10,0 1,2 ,1 ,5 6,2 ,0 ,0 ,0 ,1 100,0 6,7 4193 Region Vojvodine 43,7 25,6 17,8 ,4 ,3 11,5 ,0 ,4 ,3 ,0 100,0 12,6 5407 Region Šumadije i Zapadne Srbije 36,4 7,0 ,4 ,1 ,4 55,4 ,2 ,0 ,0 ,0 100,0 56,2 5969 Region Južne i Istočne Srbije 49,7 7,4 ,0 ,1 ,3 42,4 ,0 ,0 ,0 ,1 100,0 42,8 5305 Tip naselja Gradska 67,2 12,9 5,5 ,2 ,2 14,0 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 14,3 11501 Ostala 30,7 12,1 4,4 ,2 ,7 51,5 ,1 ,2 ,1 ,0 100,0 52,7 9373 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 27,1 4,8 3,3 ,7 ,0 63,1 ,0 ,0 1,0 ,0 100,0 63,8 408 Osnovno 30,6 11,0 3,9 ,3 ,6 53,1 ,2 ,1 ,2 ,1 100,0 54,2 6669 Srednje 54,8 13,8 6,1 ,1 ,4 24,6 ,0 ,1 ,0 ,0 100,0 25,3 9870 Više/visoko 77,8 12,4 4,3 ,1 ,0 5,4 ,0 ,0 ,0 ,1 100,0 5,5 3913 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 14,7 9,3 2,2 ,7 1,3 70,7 ,3 ,4 ,4 ,0 100,0 73,3 4175 Drugi 24,9 14,3 4,2 ,1 ,4 55,8 ,0 ,1 ,0 ,1 100,0 56,5 4178 Srednji 50,3 16,2 8,3 ,0 ,0 25,2 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 25,2 4173 Četvrti 74,2 15,0 8,2 ,1 ,2 2,4 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 2,6 4173 Najbogatiji 89,9 7,8 2,0 ,0 ,0 ,2 ,0 ,0 ,0 ,1 100,0 ,2 4175 Ukupno 50,8 12,5 5,0 ,2 ,4 30,9 ,1 ,1 ,1 ,0 100,0 31,6 20874 1 MICS indikator 3.11 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.88 Sve u svemu, skoro jedna trećina (32 procenta) svih Sve u svemu, skoro jedna trećina (32 procenta) svih domaćinstava u Republici Srbiji koristi čvrsta goriva domaćinstava u Republici Srbiji koristi čvrsta goriva za kuvanje. Korišćenje čvrstih goriva je veoma malo za kuvanje. Korišćenje čvrstih goriva je veoma malo zastupljeno u gradskim naseljima (14 procenata), ali je zastupljeno u gradskim naseljima (14 procenata), ali je veoma često u ostalim naseljima, gde više od polovine veoma često u ostalim naseljima, gde više od polovine domaćinstava (53 procenta) koristi čvrsta goriva (tabela domaćinstava (53 procenta) koristi čvrsta goriva (tabela CH.6). Razlike u pogledu blagostanja i nivoa obrazovanja CH.6). Razlike u pogledu blagostanja i nivoa obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo takođe su značajne. lica na koje se vodi domaćinstvo takođe su značajne. Podaci pokazuju da je korišćenje čvrstih goriva najmanje Podaci pokazuju da je korišćenje čvrstih goriva najmanje zastupljeno u domaćinstvima u Beogradu, kao i u zastupljeno u domaćinstvima u Beogradu, kao i u domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila. U tabeli se takođe domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila. U tabeli se takođe jasno vidi da je drvo najdominantnija vrsta čvrstog goriva jasno vidi da je drvo najdominantnija vrsta čvrstog goriva koje se koristi za kuvanje.koje se koristi za kuvanje. Tabela CH.7: Korišćenje čvrstog goriva, prema mestu kuvanja, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva, prema mestu kuvanja Mesto kuvanja Broj članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva u posebnoj prostoriji koja se koristi kao kuhinja negde drugde u kući u zasebnoj zgradi napolju na nekom drugom mestu nema podataka ukupno Region Beogradski region 84,6 11,7 ,4 ,3 3,0 ,0 100,0 282 Region Vojvodine 81,0 8,5 6,2 ,6 3,8 ,0 100,0 683 Region Šumadije i Zapadne Srbije 86,5 5,2 7,7 ,2 ,1 ,4 100,0 3353 Region Južne i Istočne Srbije 92,2 3,0 4,6 ,0 ,0 ,2 100,0 2269 Tip naselja Gradska 91,9 4,8 2,1 ,1 ,5 ,6 100,0 1649 Ostala 86,4 5,1 7,5 ,2 ,6 ,1 100,0 4939 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 90,4 6,6 ,7 2,2 ,0 ,0 100,0 260 Osnovno 83,2 7,2 8,5 ,1 ,7 ,3 100,0 3618 Srednje 93,5 2,2 3,5 ,0 ,6 ,2 100,0 2496 Više/visoko 95,9 ,0 4,1 ,0 ,0 ,0 100,0 213 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 83,5 7,8 6,7 ,3 1,3 ,4 100,0 3063 Drugi 90,8 2,5 6,6 ,0 ,0 ,1 100,0 2359 Srednji 92,3 3,5 4,0 ,0 ,0 ,1 100,0 1051 Četvrti 100,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 109 Najbogatiji (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 7 Ukupno 87,8 5,0 6,1 ,2 ,6 ,2 100,0 6588 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Samo korišćenje čvrstih goriva slab je pokazatelj zagađenja Samo korišćenje čvrstih goriva slab je pokazatelj zagađenja vazduha u prostorijama pošto je koncentracija jedinjenja vazduha u prostorijama pošto je koncentracija jedinjenja različita kada se isto gorivo sagoreva u različitim različita kada se isto gorivo sagoreva u različitim šporetima ili pećima. Korišćenje zatvorenih šporeta sa šporetima ili pećima. Korišćenje zatvorenih šporeta sa dimnjacima svodi na minimum zagađenje u prostorijama, dimnjacima svodi na minimum zagađenje u prostorijama, dok otvoreni šporet ili peć bez dimnjaka ili poklopca znači dok otvoreni šporet ili peć bez dimnjaka ili poklopca znači da nema zaštite od štetnog uticaja čvrstih goriva. Podaci da nema zaštite od štetnog uticaja čvrstih goriva. Podaci o korišćenju čvrstih goriva po mestu kuvanja navedeni o korišćenju čvrstih goriva po mestu kuvanja navedeni su u tabeli CH.7. Većina domaćinstava (88 procenata) su u tabeli CH.7. Većina domaćinstava (88 procenata) koja koriste čvrsta goriva za kuvanje za to ima posebnu koja koriste čvrsta goriva za kuvanje za to ima posebnu prostoriju, tj. kuhinju, dok samo šest procenata kuva u prostoriju, tj. kuhinju, dok samo šest procenata kuva u zasebnoj zgradi.zasebnoj zgradi. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 89 Korišćenje čvrstih gorivaKorišćenje čvrstih goriva u romskim naseljimau romskim naseljima Tabela CH.6R: Korišćenje čvrstih goriva, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstva prema vrsti goriva koja se u domaćinstvu koriste za kuvanje, kao i procenat članova domaćinstva koji žive u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva za kuvanje Procenat članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste Broj članova domaćinstava električnu energiju tečni propan- gas (LPG) prirodni gas čvrsta goriva u doma- ćinstvu se ne kuva hrana ukupno čvrsta goriva za kuvanje1 ugalj, lignit drveni ugalj drvo slamu, šiblje, travu ostatke od poljoprivred- nih kultura Tip naselja Gradska 27,5 1,8 ,2 ,1 ,0 69,7 ,5 ,0 ,2 100,0 70,4 5772 Ostala 9,7 2,4 ,3 ,0 ,1 85,5 ,4 1,2 ,1 100,0 87,2 2515 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 13,3 ,3 ,1 ,4 ,0 84,9 ,4 ,7 ,0 100,0 86,3 998 Osnovno 19,7 1,3 ,1 ,0 ,0 77,6 ,6 ,4 ,2 100,0 78,7 5915 Srednje 39,0 5,2 ,6 ,0 ,3 54,7 ,0 ,0 ,2 100,0 55,0 1308 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 3,6 ,1 ,0 ,2 ,1 94,2 ,5 ,6 ,6 100,0 95,7 1657 Drugi 7,1 ,6 ,0 ,1 ,2 90,9 ,2 ,7 ,1 100,0 92,2 1657 Srednji 12,9 ,5 ,0 ,0 ,0 84,5 1,6 ,5 ,0 100,0 86,6 1658 Četvrti 17,1 2,3 ,1 ,1 ,0 80,2 ,0 ,0 ,0 100,0 80,3 1659 Najbogatiji 70,1 6,3 1,1 ,0 ,0 22,6 ,0 ,0 ,0 100,0 22,6 1656 Ukupno 22,1 2,0 ,2 ,1 ,1 74,5 ,5 ,4 ,1 100,0 75,5 8288 1 MICS indikator 3.11 Sve u svemu, tri četvrtine (76 procenata) svih Sve u svemu, tri četvrtine (76 procenata) svih domaćinstava u romskim naseljima u Republici Srbiji domaćinstava u romskim naseljima u Republici Srbiji koristi čvrsta goriva za kuvanje. Korišćenje čvrstih goriva koristi čvrsta goriva za kuvanje. Korišćenje čvrstih goriva je manje zastupljeno u gradskim naseljima (70 procenata) je manje zastupljeno u gradskim naseljima (70 procenata) nego u ostalim, gde 87 procenata koristi čvrsta goriva nego u ostalim, gde 87 procenata koristi čvrsta goriva (tabela CH.6R). Razlike u pogledu kvintila blagostanja (tabela CH.6R). Razlike u pogledu kvintila blagostanja i nivoa obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo i nivoa obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo takođe su značajne. Čvrsta goriva se koriste za kuvanje takođe su značajne. Čvrsta goriva se koriste za kuvanje kod 23 procenta domaćinstava u najbogatijem kvintilu u kod 23 procenta domaćinstava u najbogatijem kvintilu u poređenju sa 96 procenata u najsiromašnijem kvintilu.poređenju sa 96 procenata u najsiromašnijem kvintilu. Samo korišćenje čvrstih goriva slab je pokazatelj zagađenja Samo korišćenje čvrstih goriva slab je pokazatelj zagađenja vazduha u prostorijama, pošto je koncentracija jedinjenja vazduha u prostorijama, pošto je koncentracija jedinjenja različita kada se isto gorivo sagoreva u različitim šporetima različita kada se isto gorivo sagoreva u različitim šporetima ili pećima. Korišćenje zatvorenih šporeta sa dimnjacima ili pećima. Korišćenje zatvorenih šporeta sa dimnjacima svodi na minimum zagađenje u prostorijama, dok otvoreni svodi na minimum zagađenje u prostorijama, dok otvoreni šporet ili peć bez dimnjaka ili poklopca znači da nema šporet ili peć bez dimnjaka ili poklopca znači da nema zaštite od štetnog uticaja čvrstih goriva. Podaci o korišćenju zaštite od štetnog uticaja čvrstih goriva. Podaci o korišćenju čvrstih goriva po mestu kuvanja navedeni su u tabeli čvrstih goriva po mestu kuvanja navedeni su u tabeli CH.7R. U romskim naseljima skoro polovina populacije CH.7R. U romskim naseljima skoro polovina populacije (52 procenta) iz domaćinstava koja koriste čvrsta goriva (52 procenta) iz domaćinstava koja koriste čvrsta goriva za kuvanje za to ima posebnu prostoriju, tj. kuhinju, dok za kuvanje za to ima posebnu prostoriju, tj. kuhinju, dok 45 procenata kuva u prostoriji koja se koristi za još neku 45 procenata kuva u prostoriji koja se koristi za još neku namenu. Oko 64 procenta Roma iz najsiromašnijeg kvintila namenu. Oko 64 procenta Roma iz najsiromašnijeg kvintila koji koriste čvrsta goriva za kuvanje žive u kućama u kojima koji koriste čvrsta goriva za kuvanje žive u kućama u kojima ne postoji zasebna kuhinja.ne postoji zasebna kuhinja. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 89 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.90 Tabela CH.7R: Korišćenje čvrstog goriva, prema mestu kuvanja, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva, prema mestu kuvanja Mesto kuvanja Broj članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva u posebnoj prostoriji koja se koristi kao kuhinja negde drugde u kući u zasebnoj zgradi napolju na nekom drugom mestu nema podataka ukupno Tip naselja Gradska 57,6 40,4 ,2 1,1 ,3 ,4 100,0 4062 Ostala 40,6 52,9 1,9 1,6 2,8 ,1 100,0 2194 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 43,1 51,2 2,0 2,0 1,7 ,0 100,0 861 Osnovno 51,7 44,8 ,6 1,3 1,3 ,3 100,0 4653 Srednje 60,1 38,6 ,6 ,0 ,2 ,5 100,0 720 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 29,1 63,7 1,4 4,0 1,8 ,0 100,0 1586 Drugi 52,6 44,1 ,3 1,0 1,9 ,0 100,0 1527 Srednji 57,5 41,2 ,1 ,0 ,8 ,3 100,0 1436 Četvrti 65,5 32,7 1,3 ,0 ,4 ,1 100,0 1333 Najbogatiji 71,1 24,1 1,4 ,0 ,0 3,4 100,0 374 Ukupno 51,6 44,8 ,8 1,3 1,2 ,3 100,0 6256 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.90 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 91 Voda koja je bezbedna za piće predstavlja osnovni Voda koja je bezbedna za piće predstavlja osnovni preduslov dobrog zdravlja. Zagađena pijaća voda može preduslov dobrog zdravlja. Zagađena pijaća voda može biti značajan uzrok bolesti kao što su trahom, kolera, tifus biti značajan uzrok bolesti kao što su trahom, kolera, tifus i shistosomijaza. Pijaća voda se, takođe, može zagaditi i shistosomijaza. Pijaća voda se, takođe, može zagaditi hemijskim, fizičkim i radiološkim sastojcima, koji imaju hemijskim, fizičkim i radiološkim sastojcima, koji imaju štetno dejstvo na zdravlje ljudi. Pored njene povezanosti štetno dejstvo na zdravlje ljudi. Pored njene povezanosti sa bolešću, pristup pijaćoj vodi može biti od važnosti sa bolešću, pristup pijaćoj vodi može biti od važnosti za žene i decu (i to posebno u ostalim naseljima) koji su za žene i decu (i to posebno u ostalim naseljima) koji su zaduženi za nošenje vode, i to često na veliku daljinu.zaduženi za nošenje vode, i to često na veliku daljinu. Jedan od Milenijumskih ciljeva razvoja je da se u periodu Jedan od Milenijumskih ciljeva razvoja je da se u periodu od 1990. do 2015. upola smanji procenat ljudi bez održivog od 1990. do 2015. upola smanji procenat ljudi bez održivog pristupa vodi bezbednoj za piće i osnovnim sanitarnim pristupa vodi bezbednoj za piće i osnovnim sanitarnim prostorijama. Jedan od ciljeva dokumenta „Svet po meri prostorijama. Jedan od ciljeva dokumenta „Svet po meri dece” jeste smanjenje, za najmanje jednu trećinu, procenta dece” jeste smanjenje, za najmanje jednu trećinu, procenta domaćinstava koja nemaju pristup higijenskim sanitarnim domaćinstava koja nemaju pristup higijenskim sanitarnim prostorijama i vodi bezbednoj za piće. prostorijama i vodi bezbednoj za piće. Spisak indikatora MICS-a:Spisak indikatora MICS-a: VodaVoda  Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode  Primena adekvatnih metoda tretiranja vode Primena adekvatnih metoda tretiranja vode  Koliko vremena je potrebno da se dođe do izvora Koliko vremena je potrebno da se dođe do izvora pijaće vode pijaće vode  Osoba koja donosi pijaću vodu Osoba koja donosi pijaću vodu Uklanjanje otpadnih materija Uklanjanje otpadnih materija  Korišćenje poboljšanih sanitarnih prostorija Korišćenje poboljšanih sanitarnih prostorija  Higijensko uklanjanje dečjih fekalija Higijensko uklanjanje dečjih fekalija Ukoliko vam je potrebno više informacija i podataka o vodi Ukoliko vam je potrebno više informacija i podataka o vodi i uklanjanju otpadnih materija, možete posetiti veb-sajt i uklanjanju otpadnih materija, možete posetiti veb-sajt UNICEF-a: http://www.childinfo.org/wes.html.UNICEF-a: http://www.childinfo.org/wes.html. VIIVII VODA VODA I SANITACIJEI SANITACIJE Korišćenje poboljšanih izvora vode Korišćenje poboljšanih izvora vode Procentualna raspodela populacije prema izvoru pijaće vode Procentualna raspodela populacije prema izvoru pijaće vode prikazana je u tabeli WS.1 i grafikonu WS.1. Populacija prikazana je u tabeli WS.1 i grafikonu WS.1. Populacija koja koristi poboljšane izvore pijaće vode je populacija koja koristi poboljšane izvore pijaće vode je populacija koja koristi jednu od sledećih vrsta snabdevanja: vodu iz koja koristi jednu od sledećih vrsta snabdevanja: vodu iz vodovoda (tekuću vodu u svom stanu/kući, dvorištu/na vodovoda (tekuću vodu u svom stanu/kući, dvorištu/na placu, javne česme), bušeni bunar, pokriveni bunar, uređeni placu, javne česme), bušeni bunar, pokriveni bunar, uređeni izvor ili kišnicu. Flaširana voda se smatra poboljšanim izvor ili kišnicu. Flaširana voda se smatra poboljšanim izvorom vode samo ako domaćinstvo koristi poboljšani izvorom vode samo ako domaćinstvo koristi poboljšani izvor vode i u druge svrhe, kao što je pranje ruku i kuvanje.izvor vode i u druge svrhe, kao što je pranje ruku i kuvanje. Sve u svemu, 100 procenata populacije koristi poboljšane Sve u svemu, 100 procenata populacije koristi poboljšane izvore pijaće vode — 100 procenata u gradskim i 99 izvore pijaće vode — 100 procenata u gradskim i 99 procenata u ostalim naseljima. Nema velike razlike procenata u ostalim naseljima. Nema velike razlike između regiona, kvintila blagostanja ili nivoa obrazovanja između regiona, kvintila blagostanja ili nivoa obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo.lica na koje se vodi domaćinstvo. Grafikon WS.1: Procentualna raspodela članova domaćinstva prema glavnom izvoru pijaće vode, Republika Srbija, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.92 poboljšani tekuća voda u stanu/ kući u dvorištu/ na placu kod komšije javna česma Region Beogradski region 81,4 ,2 ,0 ,6 Region Vojvodine 74,6 1,2 ,3 ,9 Region Šumadije i Zapadne Srbije 77,5 ,9 ,2 ,0 Region Južne i Istočne Srbije 83,1 ,6 ,0 ,8 Tip naselja Gradska 84,0 ,1 ,1 ,7 Ostala 72,7 1,6 ,2 ,4 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 75,5 1,4 ,1 1,0 Srednje 81,6 ,5 ,1 ,2 Više/visoko 78,1 ,0 ,2 ,8 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 67,8 3,6 ,7 1,7 Drugi 78,6 ,3 ,0 ,3 Srednji 83,6 ,0 ,0 ,5 Četvrti 86,9 ,0 ,0 ,4 Najbogatiji 77,9 ,0 ,0 ,0 Ukupno 79,0 ,8 ,1 ,6   Metod tretiranja vode ne koristi se nijedan metod prokuva- vanje dodavanje hlora proceđivanje kroz krpu Region Beogradski region 92,4 ,5 1,0 ,0 Region Vojvodine 91,5 ,5 ,0 ,0 Region Šumadije i Zapadne Srbije 96,4 ,2 2,1 ,0 Region Južne i Istočne Srbije 93,0 ,5 3,8 ,0 Tip naselja Gradska 94,9 ,4 ,0 ,0 Ostala 91,7 ,5 3,9 ,0 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 92,9 ,3 3,2 ,0 Srednje 94,5 ,6 1,3 ,0 Više/visoko 92,1 ,2 ,1 ,0 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 93,2 ,8 3,9 ,0 Drugi 92,8 ,4 3,1 ,0 Srednji 94,7 ,6 1,0 ,0 Četvrti 93,6 ,2 ,7 ,0 Najbogatiji 92,9 ,3 ,2 ,0 Ukupno 93,5 ,4 1,8 ,0 Tabela WS.1: Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema glavnom izvoru pijaće vode i procenat članova koji koriste poboljšanje izvore pijaće vode Tabela WS.2: Tretiranje vode u domaćinstvu, Republika Srbija, 2010. Procenat članova domaćinstva prema metodu tretiranja vode u domaćinstvu, a za članove domaćinstva koji koriste nepoboljšane izvore pijaće vode, procenat članova koji koriste odgovarajući metod tretiranja vode 1 MICS indikator 4.1; MCR indikator 7.8 Domaćinstva koja koriste flaširanu vodu kao glavni izvor pijaće vode su klasifikovana u korisnike poboljšanih ili nepoboljšanih izvora pijaće vode prema izvoru vode za druge potrebe kao što su kuvanje ili pranje ruku. 1 MICS indikator 4.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Izvor pijaće vode za populaciju varira prema regionu Izvor pijaće vode za populaciju varira prema regionu (tabela WS.1). U Regionu Vojvodine 75 procenata (tabela WS.1). U Regionu Vojvodine 75 procenata populacije koristi pijaću vodu iz vodovoda koja se populacije koristi pijaću vodu iz vodovoda koja se sprovodi do stana, a jedan procenat koristi vodu iz sprovodi do stana, a jedan procenat koristi vodu iz vodovoda koja se sprovodi do dvorišta/placa. Drugi vodovoda koja se sprovodi do dvorišta/placa. Drugi najvažniji izvor pijaće vode u Regionu Vojvodine je najvažniji izvor pijaće vode u Regionu Vojvodine je flaširana voda — 20 procenata. U Regionu Šumadije flaširana voda — 20 procenata. U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 11 procenata populacije koristi i Zapadne Srbije, 11 procenata populacije koristi pokrivene bunare.pokrivene bunare. Tretiranje vode u kući je prikazano u tabeli WS.2. Tretiranje vode u kući je prikazano u tabeli WS.2. Članovima domaćinstva je postavljeno pitanje na Članovima domaćinstva je postavljeno pitanje na koji način tretiraju vodu kod kuće da bi je učinili koji način tretiraju vodu kod kuće da bi je učinili bezbednijom za piće. I prokuvavanje, i dodavanje bezbednijom za piće. I prokuvavanje, i dodavanje hlora, i proceđivanje kroz krpu, i korišćenje filtera za hlora, i proceđivanje kroz krpu, i korišćenje filtera za vodu i zagrevanje na suncu smatrani su odgovarajućim vodu i zagrevanje na suncu smatrani su odgovarajućim tretiranjem pijaće vode. U tabeli se navode podaci tretiranjem pijaće vode. U tabeli se navode podaci o tretiranju vode u svim domaćinstvima i procenat o tretiranju vode u svim domaćinstvima i procenat članova domaćinstva koji žive u domaćinstvima članova domaćinstva koji žive u domaćinstvima koja koriste nepoboljšane izvore vode, ali primenjuju koja koriste nepoboljšane izvore vode, ali primenjuju odgovarajuće metode tretiranja vode. Procenat članova odgovarajuće metode tretiranja vode. Procenat članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste nepoboljšane domaćinstva u domaćinstvima koja koriste nepoboljšane izvore pijaće vode i primenjuju odgovarajuće metode izvore pijaće vode i primenjuju odgovarajuće metode tretiranja vode iznosi jedan procenat.tretiranja vode iznosi jedan procenat. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 93 Glavni izvori pijaće vode Ukupno Procenat članova koji koriste poboljšane izvore pijaće vode1 Broj članova doma- ćinstava izvori nepoboljšani izvori bušeni bunar pokriveni bunar zaštičen / uređen izvor flaširana voda nepokriveni bunar nezaštićeni/ neuređeni izvor kamion/ cisterna flaširana voda drugo ,6 3,2 1,0 12,4 ,0 ,1 ,0 ,2 ,2 100,0 99,4 4193 ,9 ,3 ,9 20,4 ,0 ,0 ,1 ,0 ,3 100,0 99,5 5407 ,6 10,8 1,8 7,6 ,2 ,1 ,0 ,3 ,0 100,0 99,5 5969 4,0 7,0 1,4 2,7 ,2 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 99,7 5305 ,3 ,2 ,8 13,4 ,0 ,0 ,0 ,1 ,1 100,0 99,8 11501 3,0 12,2 1,9 7,2 ,2 ,1 ,1 ,2 ,2 100,0 99,2 9373 2,7 11,1 1,7 5,6 ,4 ,0 ,0 ,1 ,3 100,0 99,2 6669 1,2 3,3 1,4 11,2 ,0 ,1 ,1 ,2 ,1 100,0 99,6 9870 ,5 ,9 ,7 18,7 ,0 ,0 ,0 ,0 ,1 100,0 99,9 3913 3,1 15,8 1,7 3,9 ,6 ,1 ,1 ,4 ,5 100,0 98,4 4175 2,8 9,1 2,3 6,5 ,0 ,0 ,1 ,0 ,1 100,0 99,8 4178 1,6 2,8 1,4 9,9 ,0 ,1 ,0 ,0 ,1 100,0 99,8 4173 ,1 ,2 ,6 11,7 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 4173 ,0 ,0 ,6 21,3 ,0 ,0 ,0 ,2 ,0 100,0 99,8 4175 1,5 5,6 1,3 10,6 ,1 ,0 ,0 ,1 ,1 100,0 99,5 20874 koji se koristi u domaćinstvu Broj članova doma- ćinstava Procenat članova domaćinstava u domaćinstvima koji koriste nepoboljšane izvore vode i primenjuju odgovarajuće metode tretiranja vode1 Broj članova domaćinstava u domaćinstvima koja koriste nepoboljšane izvore pijaće vode korišćenje filtera za vodu zagrevanje na suncu voda je ostavljena da se slegne drugo nema podataka/ ne zna 5,6 ,0 ,1 ,4 ,2 4193 (0,0) 24 6,4 ,0 ,9 ,7 ,1 5407 (0,0) 25 ,1 ,0 ,0 1,1 ,3 5969 (3,8) 32 2,2 ,0 ,2 ,3 ,1 5305 (*) 16 4,1 ,0 ,1 ,5 ,1 11501 (*) 21 2,5 ,0 ,5 ,9 ,2 9373 1,6 76 2,1 ,0 ,6 ,9 ,1 6669 (0,0) 52 3,1 ,0 ,2 ,3 ,1 9870 2,9 42 6,1 ,0 ,0 1,1 ,5 3913 (*) 3 ,6 ,0 ,5 1,2 ,0 4175 ,0 68 2,2 ,0 ,4 1,0 ,3 4178 (*) 10 2,8 ,0 ,4 ,4 ,1 4173 (0,0) 10 5,0 ,0 ,1 ,4 ,1 4173 – – 6,2 ,0 ,0 ,2 ,2 4175 (*) 9 3,4 ,0 ,3 ,7 ,2 20874 1,3 97 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.94 Tabela WS.3: Vreme potrebno da se dođe do izvora pijaće vode, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema vremenu koje je potrebno da se ode do izvora pijaće vode, uzme voda i vrati se, za korisnike poboljšanih i nepoboljšanih izvora pijaće vode Vreme potrebno da se dođe do izvora pijaće vode Ukupno Broj članova doma- ćinstava Korisnici poboljšanih izvora pijaće vode Korisnici nepoboljšanih izvora pijaće vode voda u stanu/kući manje od 30 minuta 30 minuta ili duže nema podataka/ ne zna voda u stanu/kući manje od 30 minuta 30 minuta ili duže nema podataka/ ne zna Region Beogradski region 97,4 ,8 1,2 ,0 ,0 ,3 ,1 ,2 100,0 4193 Region Vojvodine 97,2 1,7 ,6 ,0 ,1 ,2 ,2 ,0 100,0 5407 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,0 1,3 1,1 ,1 ,5 ,0 ,0 ,0 100,0 5969 Region Južne i Istočne Srbije 98,1 1,0 ,5 ,0 ,1 ,1 ,1 ,0 100,0 5305 Tip naselja Gradska 98,0 ,9 ,9 ,0 ,0 ,0 ,1 ,1 100,0 11501 Ostala 96,7 1,6 ,8 ,1 ,4 ,3 ,1 ,0 100,0 9373 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 98,9 1,1 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 408 Osnovno 96,5 1,9 ,8 ,1 ,3 ,3 ,1 ,0 100,0 6669 Srednje 97,8 ,9 ,8 ,0 ,2 ,1 ,0 ,1 100,0 9870 Više/visoko 97,8 1,0 1,1 ,0 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 3913 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 94,5 3,3 ,4 ,1 ,9 ,6 ,2 ,0 100,0 4175 Drugi 97,4 ,9 1,4 ,0 ,0 ,2 ,0 ,0 100,0 4178 Srednji 97,0 1,1 1,6 ,0 ,0 ,0 ,2 ,0 100,0 4173 Četvrti 98,9 ,5 ,6 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 4173 Najbogatiji 99,2 ,4 ,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,2 100,0 4175 Ukupno 97,4 1,2 ,8 ,0 ,2 ,2 ,1 ,0 100,0 20874 Vreme koje je potrebno da se dođe do vode prikazano je u Vreme koje je potrebno da se dođe do vode prikazano je u tabeli WS.3, a osobe koje obično donose vodu navedene su tabeli WS.3, a osobe koje obično donose vodu navedene su u tabeli WS.4. Napominje se da se ovi rezultati odnose na u tabeli WS.4. Napominje se da se ovi rezultati odnose na jednom pređeni put od kuće do izvora pijaće vode i nazad. jednom pređeni put od kuće do izvora pijaće vode i nazad. Podaci o tome koliko puta se taj put pređe u toku jednog Podaci o tome koliko puta se taj put pređe u toku jednog dana nisu prikupljeni.dana nisu prikupljeni. Iz tabele WS.3 vidi se da se u 97 procenata domaćinstava Iz tabele WS.3 vidi se da se u 97 procenata domaćinstava izvor pijaće vode nalazi u stanu. Za jedan procenat svih izvor pijaće vode nalazi u stanu. Za jedan procenat svih domaćinstava potrebno je manje od 30 minuta da se dođe domaćinstava potrebno je manje od 30 minuta da se dođe do izvora vode i da se voda donese, dok jedan procenat do izvora vode i da se voda donese, dok jedan procenat domaćinstava na to potroši 30 minuta i više. Skoro da nema domaćinstava na to potroši 30 minuta i više. Skoro da nema razlike između vremena koje je potrebno za donošenje vode razlike između vremena koje je potrebno za donošenje vode za domaćinstva u gradskim i ostalim naseljima.za domaćinstva u gradskim i ostalim naseljima. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 95 Iz tabele WS.4 vidi se da u 62 procenta domaćinstava Iz tabele WS.4 vidi se da u 62 procenta domaćinstava obično odrasli muškarac donosi vodu kada izvor pijaće obično odrasli muškarac donosi vodu kada izvor pijaće vode nije u stanu. Odrasle žene donose vodu u 33 vode nije u stanu. Odrasle žene donose vodu u 33 procenta slučajeva, dok u preostalim domaćinstvima procenta slučajeva, dok u preostalim domaćinstvima (jedan procenat) žensko ili muško dete mlađe od 15 (jedan procenat) žensko ili muško dete mlađe od 15 godina donosi vodu. godina donosi vodu. Tabela WS.4: Lica koja donose pijaću vodu, Republika Srbija, 2010. Procenat domaćinstava bez pijaće vode u prostorijama domaćinstva, kao i procentualna raspodela domaćinstava bez pijaće vode u prostorijama prema licu koje obično donosi pijaću vodu koja se koristi u domaćinstvu Procenat domaćinstava bez pijaće vode u prostorijama Broj domaćinstava Lica koja obično donose pijaću vodu Broj domaćinstava bez pijaće vode u prostorijama odrasla žena odrastao muškarac žensko dete mlađe od 15 godina muško dete mlađe od 15 godina nema podataka/ ne zna ukupno Region Beogradski region 1,7 1376 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 23 Region Vojvodine 2,9 1784 52,0 46,9 ,7 ,5 ,0 100,0 51 Region Šumadije i Zapadne Srbije 2,6 1727 (12,9) (79,2) (0,0) (2,8) (5,1) 100,0 45 Region Južne i Istočne Srbije 2,1 1506 (52,8) (46,8) (0,0) (0,0) (0,4) 100,0 32 Tip naselja Gradska 1,8 3741 28,8 63,7 ,0 ,8 6,7 100,0 68 Ostala 3,1 2651 36,2 61,5 ,4 1,5 ,5 100,0 83 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 3,1 2035 37,8 56,1 ,0 2,4 3,7 100,0 63 Srednje 2,1 2888 26,8 67,8 ,6 ,4 4,4 100,0 60 Više/visoko 1,9 1285 (29,3) (70,7) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 25 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 4,2 1538 41,5 52,6 ,0 2,7 3,2 100,0 65 Drugi 2,5 1165 (27,5) (70,0) (1,2) (0,0) (1,3) 100,0 29 Srednji 2,9 1245 (28,1) (71,5) (0,0) (0,0) (0,4) 100,0 36 Četvrti 1,1 1213 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 13 Najbogatiji ,7 1231 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 8 Ukupno 2,4 6392 32,9 62,4 ,2 1,2 3,3 100,0 150 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.96 Korišćenje poboljšanih izvora vodeKorišćenje poboljšanih izvora vode u romskim naseljimau romskim naseljima Tabela WS.1R: Korišćenje poboljšanih izvora pijaće vode, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema glavnom izvoru pijaće vode i procenat članova koji koriste poboljšanje izvore pijaće vode poboljšani tekuća voda u stanu/kući u dvorištu/na placu kod komšije javna česma Tip naselja Gradska 83,1 8,9 1,3 2,5 Ostala 42,6 15,4 2,6 4,7 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 43,2 29,3 2,5 7,0 Osnovno 70,9 9,8 1,7 3,0 Srednje 90,4 2,1 ,9 ,9 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 13,4 40,3 4,2 13,1 Drugi 62,9 13,0 4,0 1,3 Srednji 92,1 ,8 ,2 ,4 Četvrti 91,3 ,3 ,0 ,7 Najbogatiji 94,4 ,0 ,0 ,3 Ukupno 70,8 10,9 1,7 3,2 Sve u svemu, 98 procenata populacije u romskim Sve u svemu, 98 procenata populacije u romskim naseljima koristi poboljšani izvor prijaće vode — naseljima koristi poboljšani izvor prijaće vode — 99 procenata u gradskim i 96 procenata u ostalim 99 procenata u gradskim i 96 procenata u ostalim naseljima.naseljima. Raspoloživost poboljšanih izvora pijaće vode varira Raspoloživost poboljšanih izvora pijaće vode varira prema indeksu blagostanja (tabela WS.1R). Kod prema indeksu blagostanja (tabela WS.1R). Kod populacije iz najsiromašnijih domaćinstava u romskim populacije iz najsiromašnijih domaćinstava u romskim naseljima 94 procenta koristi poboljšane izvore pijaće naseljima 94 procenta koristi poboljšane izvore pijaće vode. Korišćenje poboljšanih izvora vode direktno je vode. Korišćenje poboljšanih izvora vode direktno je proporcionalno porastu indeksa blagostanja. Procenat proporcionalno porastu indeksa blagostanja. Procenat populacije u romskim naseljima koja koristi pijaću populacije u romskim naseljima koja koristi pijaću vodu iz vodovoda, koja se sprovodi do njihove kuće, vodu iz vodovoda, koja se sprovodi do njihove kuće, iznosi 71 procenat. Ali 11 procenata koristi vodu iz iznosi 71 procenat. Ali 11 procenata koristi vodu iz vodovoda koja se sprovodi do njihovog dvorišta/placa, vodovoda koja se sprovodi do njihovog dvorišta/placa, pet procenata koristi bušene bunare, tri procenta pet procenata koristi bušene bunare, tri procenta koristi javne česme, a tri procenta koristi pokrivene koristi javne česme, a tri procenta koristi pokrivene bunare. Populacija koja koristi nepoboljšane izvore bunare. Populacija koja koristi nepoboljšane izvore vode uglavnom koristi nepokrivene/neuređene izvore vode uglavnom koristi nepokrivene/neuređene izvore ili bunare.ili bunare. 1 MICS indikator 4.1; MCR indikator 7.8 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.96 Grafikon WS.1R: Procentualna raspodela članova domaćinstva prema glavnom izvoru pijaće vode, romska naselja, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 97 Korišćenje poboljšanih izvora vode u romskim naseljima Glavni izvori pijaće vode Ukupno Procenat članova koji koriste poboljšane izvore pijaće vode1 Broj članova doma- ćinstava izvori nepoboljšani izvori bušeni bunar pokriveni bunar zaštičen / uređen izvor flaširana voda nepokriveni bunar nezaštićeni/ neuređeni izvor površinska voda (reka, potok, brana, jezero, bare, kanal, irigacioni kanal) drugo ,1 ,2 ,0 2,5 ,0 1,3 ,1 ,0 100,0 98,6 5772 17,2 9,1 2,0 2,2 2,0 1,8 ,0 ,5 100,0 95,7 2515 9,5 4,9 ,1 2,0 1,2 ,3 ,0 ,0 100,0 98,5 998 5,6 3,0 ,8 2,2 ,6 2,0 ,1 ,2 100,0 97,1 5915 ,9 1,0 ,2 3,3 ,2 ,2 ,0 ,0 100,0 99,6 1308 14,1 7,0 1,5 ,1 1,7 4,0 ,4 ,1 100,0 93,8 1657 7,4 3,7 1,5 1,2 1,2 3,3 ,0 ,6 100,0 94,9 1657 3,4 1,9 ,0 1,1 ,1 ,0 ,0 ,0 100,0 99,9 1658 1,4 1,5 ,1 4,8 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 1659 ,1 ,5 ,0 4,7 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 1656 5,3 2,9 ,6 2,4 ,6 1,5 ,1 ,1 100,0 97,7 8288 Tabela WS.2R: Tretiranje vode u domaćinstvu, romska naselja, 2010. Procenat članova domaćinstva prema metodu tretiranja vode u domaćinstvu, a za članove domaćinstva koji koriste nepoboljšane izvore pijaće vode, procenat članova koji koriste odgovarajući metod tretiranja vode Metod tretiranja vode koji se koristi u domaćinstvu Broj članova doma- ćinstava Procenat članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste nepoboljšane izvore vode i primenjuju odgovarajuće metode tretiranja vode1 Broj članova domaćinstva u domaćinstvima koja koriste nepoboljšane izvore pijaće vode ne ko- risti se nijedan metod prokuva- vanje doda- vanje hlora proceđi- vanje kroz krpu korišće- nje filtera za vodu zagreva- nje na suncu voda je ostav- ljena da se slegne drugo nema podataka/ ne zna Tip naselja Gradska 98,7 ,8 ,0 ,0 ,4 ,0 ,1 ,1 ,0 5772 ,0 82 Ostala 97,9 ,4 ,3 ,5 ,1 ,0 1,1 ,0 ,0 2515 ,0 108 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 97,9 ,6 ,8 ,0 ,0 ,0 ,7 ,0 ,0 998 (*) 15 Osnovno 98,7 ,7 ,0 ,2 ,1 ,0 ,4 ,0 ,0 5915 ,0 170 Srednje 98,0 ,6 ,0 ,0 1,4 ,0 ,0 ,0 ,0 1308 (*) 5 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 99,3 ,6 ,0 ,0 ,0 ,0 ,2 ,0 ,0 1657 ,0 103 Drugi 97,0 ,9 ,5 ,7 ,2 ,0 1,2 ,0 ,0 1657 ,0 85 Srednji 98,7 1,3 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 1658 (*) 1 Četvrti 99,1 ,5 ,0 ,0 ,0 ,0 ,3 ,2 ,0 1659 (*) 1 Najbogatiji 98,2 ,3 ,0 ,0 1,3 ,0 ,2 ,0 ,0 1656 . . Ukupno 98,5 ,7 ,1 ,1 ,3 ,0 ,4 ,0 ,0 8288 ,0 189 1 MICS indikator 4.2 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 97 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.98 Vreme koje je potrebno da se donese voda prikazano je u Vreme koje je potrebno da se donese voda prikazano je u tabeli WS.3R, a osobe koje obično donose vodu navedene tabeli WS.3R, a osobe koje obično donose vodu navedene su u tabeli WS.4R. Napominje se da se ovi rezultati odnose su u tabeli WS.4R. Napominje se da se ovi rezultati odnose na jednom pređeni put od kuće do izvora pijaće vode na jednom pređeni put od kuće do izvora pijaće vode i nazad. Podaci o tome koliko puta se taj put pređe u toku i nazad. Podaci o tome koliko puta se taj put pređe u toku jednog dana nisu prikupljeni.jednog dana nisu prikupljeni. Iz tabele WS.3R vidi se da se u 93 procenta domaćinstava Iz tabele WS.3R vidi se da se u 93 procenta domaćinstava izvor pijaće vode nalazi u stanu. U najsiromašnijem izvor pijaće vode nalazi u stanu. U najsiromašnijem kvintilu, tri četvrtine članova domaćinstva imaju vodu kvintilu, tri četvrtine članova domaćinstva imaju vodu u svojim prostorijama (75 procenata). S druge strane, u svojim prostorijama (75 procenata). S druge strane, 97 procenata domaćinstava u gradskim naseljima i 85 97 procenata domaćinstava u gradskim naseljima i 85 procenata u ostalim naseljima imaju vodu u stanu/procenata u ostalim naseljima imaju vodu u stanu/ kući. Za četiri procenta svih domaćinstava potrebno je kući. Za četiri procenta svih domaćinstava potrebno je manje od 30 minuta da se dođe do izvora vode i da se manje od 30 minuta da se dođe do izvora vode i da se voda donese, dok jedan procenat domaćinstava na to voda donese, dok jedan procenat domaćinstava na to potroši 30 minuta ili više. Članovima domaćinstva iz potroši 30 minuta ili više. Članovima domaćinstva iz najsiromašnijeg kvintila, koji žive u ostalim naseljima, najsiromašnijeg kvintila, koji žive u ostalim naseljima, treba više vremena da donesu vodu do svojih treba više vremena da donesu vodu do svojih domaćinstava.domaćinstava. Tabela WS.3R: Vreme potrebno da se dođe do izvora pijaće vode, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstva prema vremenu koje je potrebno da se ode do izvora pijaće vode, uzme voda i vrati se, za korisnike poboljšanih i nepoboljšanih izvora pijaće vode Vreme potrebno da se dođe do izvora pijaće vode Ukupno Broj članova doma- ćinstava korisnici poboljšanih izvora pijaće vode korisnici nepoboljšanih izvora pijaće vode voda u stanu/kući manje od 30 minuta 30 minuta ili duže nema podataka/ ne zna voda u stanu/kući manje od 30 minuta 30 minuta ili duže nema podataka/ ne zna Tip naselja Gradska 96,5 1,7 ,4 ,1 ,0 1,3 ,0 ,0 100,0 5772 Ostala 85,3 7,6 2,7 ,1 1,7 2,1 ,1 ,4 100,0 2515 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 89,0 7,0 2,6 ,0 1,2 ,3 ,0 ,0 100,0 998 Osnovno 92,4 3,7 1,0 ,1 ,6 2,0 ,1 ,2 100,0 5915 Srednje 98,8 ,2 ,6 ,0 ,0 ,4 ,0 ,0 100,0 1308 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 74,7 14,8 4,0 ,3 1,6 4,2 ,3 ,1 100,0 1657 Drugi 92,3 2,1 ,5 ,0 1,1 3,4 ,0 ,6 100,0 1657 Srednji 99,5 ,0 ,4 ,0 ,1 ,0 ,0 ,0 100,0 1658 Četvrti 99,1 ,5 ,3 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 1659 Najbogatiji 99,7 ,0 ,3 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 1656 Ukupno 93,1 3,5 1,1 ,1 ,6 1,5 ,1 ,1 100,0 8288 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.98 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 99 Iz tabele WS.4R vidi se da u 50 procenata domaćinstava Iz tabele WS.4R vidi se da u 50 procenata domaćinstava obično odrasla žena donosi vodu kada izvor pijaće obično odrasla žena donosi vodu kada izvor pijaće vode nije u stanu. Odrasli muškarci donose vodu u 39 vode nije u stanu. Odrasli muškarci donose vodu u 39 procenata slučajeva, dok u preostalim domaćinstvima procenata slučajeva, dok u preostalim domaćinstvima muško dete mlađe od 15 godina donosi vodu u šest muško dete mlađe od 15 godina donosi vodu u šest procenata, a žensko dete u tri procenta svih slučajeva.procenata, a žensko dete u tri procenta svih slučajeva. Tabela WS.4R: Lica koja donose pijaću vodu, romska naselja, 2010. Procenat domaćinstava bez pijaće vode u okviru prostorija domaćinstva, kao i procentualna raspodela domaćinstava bez pijaće vode u okviru prostorija prema licu koje obično donosi pijaću vodu koja se koristi u domaćinstvu Procenat domaćinstava bez pijaće vode u prostorijama Broj domaćinstava Lica koja obično donose pijaću vodu Broj domaćinstava bez pijaće vode u prostorijama odrasla žena odrastao muškarac žensko dete mlađe od 15 godina muško dete mlađe od 15 godina nema podataka/ ne zna ukupno Tip naselja Gradska 3,4 1199 32,6 50,2 8,6 6,3 2,3 100,0 41 Ostala 13,2 512 60,7 32,1 ,0 6,5 ,8 100,0 68 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 9,1 210 (51,4) (25,5) (3,4) (19,7) (0,0) 100,0 19 Osnovno 7,2 1204 49,3 42,0 3,3 3,7 1,7 100,0 86 Srednje 1,2 280 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 3 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 24,3 341 48,6 37,0 4,2 8,4 1,8 100,0 83 Drugi 5,9 355 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 21 Srednji ,3 350 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 1 Četvrti ,9 342 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 3 Najbogatiji ,3 324 (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 1 Ukupno 6,4 1711 50,0 39,0 3,2 6,4 1,3 100,0 109 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva.  PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 99 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.100 Korišćenje poboljšanih načina Korišćenje poboljšanih načina uklanjanja otpadnih materijauklanjanja otpadnih materija Neodgovarajuće uklanjanje tečnih otpadnih materija Neodgovarajuće uklanjanje tečnih otpadnih materija (fekalija) i neadekvatni uslovi za obavljanje lične higijene (fekalija) i neadekvatni uslovi za obavljanje lične higijene povezuju su s nizom bolesti, uključujući dijareju i dečju povezuju su s nizom bolesti, uključujući dijareju i dečju paralizu (poliomijelitis). Poboljšanjem sanitarnih uslova paralizu (poliomijelitis). Poboljšanjem sanitarnih uslova može se smanjiti broj slučajeva obolevanja od dijareje za više može se smanjiti broj slučajeva obolevanja od dijareje za više od jedne trećine i mogu se značajno smanjiti loši uticaji po od jedne trećine i mogu se značajno smanjiti loši uticaji po zdravlje u vidu drugih poremećaja koji su uzrok smrti i zdravlje u vidu drugih poremećaja koji su uzrok smrti i bolesti bolesti miliona dece u zemljama u razvoju.miliona dece u zemljama u razvoju. Poboljšane sanitarne prostorije definišu se kao prostorije Poboljšane sanitarne prostorije definišu se kao prostorije u kojima se na higijenski način uklanjaju tečne otpadne u kojima se na higijenski način uklanjaju tečne otpadne materije bez ljudskog kontakta. U poboljšane sanitarne materije bez ljudskog kontakta. U poboljšane sanitarne prostorije za uklanjanje tečnih otpadnih materija spadaju: prostorije za uklanjanje tečnih otpadnih materija spadaju: nužnik na ispiranje vodom sa priključkom na kanalizacione nužnik na ispiranje vodom sa priključkom na kanalizacione cevi, septičku jamu ili jamu poljskog WC-a; ventilisani cevi, septičku jamu ili jamu poljskog WC-a; ventilisani pokriveni poljski WC, pokriveni poljski WC i ekološki (suvi) pokriveni poljski WC, pokriveni poljski WC i ekološki (suvi) toalet. Podaci o korišćenju poboljšanih sanitarnih uslova u toalet. Podaci o korišćenju poboljšanih sanitarnih uslova u Republici Srbiji u ovom izveštaju navode se u tabelama Republici Srbiji u ovom izveštaju navode se u tabelama WS.5 i WS.5R.WS.5 i WS.5R. Međutim, pretpostavlja se da zajedničko korišćenje Međutim, pretpostavlja se da zajedničko korišćenje poboljšanih sanitarnih prostorija ugrožava njihovu poboljšanih sanitarnih prostorija ugrožava njihovu bezbednost pa se one klasifikuju kao nepoboljšane, a u bezbednost pa se one klasifikuju kao nepoboljšane, a u kontekstu ovog izveštaja (tabele WS.6, WS.6R, WS.8 i WS.8R) kontekstu ovog izveštaja (tabele WS.6, WS.6R, WS.8 i WS.8R) i kao indikator sprovođenja Milenijumskih ciljeva razvoja.i kao indikator sprovođenja Milenijumskih ciljeva razvoja. U Republici Srbiji 98 procenata populacije živi u domaćinstvima U Republici Srbiji 98 procenata populacije živi u domaćinstvima koja koriste poboljšane sanitarne prostorije (tabela WS.5); koja koriste poboljšane sanitarne prostorije (tabela WS.5); Tabela WS.5: Vrste sanitarnih prostorija, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema vrsti nužnika/toaleta koji se koristi u domaćinstvu Vrsta nužnika/toaleta koji se koristi u domaćinstvu Ukupno Broj članova doma- ćinstava poboljšane sanitarne prostorije nepoboljšane sanitarne prostorije nema podataka nema nužnika/ toaleta nužnik na ispiranje/polivanje sa priključkom na ventili- sani pokriveni poljski WC pokri- veni poljski WC nužnik na ispi- ranje/polivanje sa priključkom na nešto drugo nepokri- veni poljski WC drugo kanali- zacioni sistem sep- tičku jamu jamu poljskog WC-a nepoznato mes- to/nije siguran/ ne zna Region Beogradski region 73,4 23,8 ,2 ,1 ,0 1,8 ,4 ,0 ,0 ,2 ,0 100,0 4193 Region Vojvodine 46,4 49,2 ,1 ,0 ,0 4,0 ,1 ,1 ,0 ,0 ,0 100,0 5407 Region Šumadije i Zapadne Srbije 49,3 42,3 1,2 ,5 ,4 2,7 3,6 ,1 ,0 ,0 ,0 100,0 5969 Region Južne i Istočne Srbije 55,4 36,4 ,8 ,0 ,6 5,4 1,2 ,1 ,0 ,0 ,1 100,0 5305 Tip naselja Gradska 85,5 13,0 ,1 ,3 ,0 1,0 ,1 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 11501 Ostala 17,5 70,6 1,2 ,0 ,6 6,7 3,1 ,2 ,0 ,0 ,0 100,0 9373 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 30,3 56,6 1,6 ,1 ,6 7,2 3,2 ,1 ,0 ,1 ,1 100,0 6669 Srednje 61,0 35,8 ,1 ,2 ,2 2,0 ,7 ,1 ,0 ,0 ,0 100,0 9870 Više/visoko 84,2 15,5 ,0 ,2 ,0 ,1 ,0 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 3913 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 14,1 59,3 2,5 ,2 1,4 17,1 4,8 ,3 ,0 ,0 ,2 100,0 4175 Drugi 25,4 70,7 ,4 ,4 ,0 ,7 2,4 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 4178 Srednji 51,2 48,7 ,0 ,0 ,0 ,0 ,1 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 4173 Četvrti 85,1 14,6 ,1 ,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 4173 Najbogatiji 98,9 1,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 4175 Ukupno 54,9 38,9 ,6 ,2 ,3 3,5 1,5 ,1 ,0 ,0 ,0 100,0 20874 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 101 Pristup vodi bezbednoj za piće i osnovnim sanitarnim Pristup vodi bezbednoj za piće i osnovnim sanitarnim uslovima meri se procentom populacije koja koristi uslovima meri se procentom populacije koja koristi poboljšane sanitarne prostorije. U Milenijumskim poboljšane sanitarne prostorije. U Milenijumskim ciljevima razvoja i Zajedničkom programu SZO-a/ciljevima razvoja i Zajedničkom programu SZO-a/ UNICEF-a za praćenje snabdevanja vodom i uklanjanja UNICEF-a za praćenje snabdevanja vodom i uklanjanja otpadnih materija, domaćinstva se klasifikuju kao otpadnih materija, domaćinstva se klasifikuju kao domaćinstva koja koriste nepoboljšane sanitarne domaćinstva koja koriste nepoboljšane sanitarne prostorije ukoliko koriste sanitarne prostorije koje bi prostorije ukoliko koriste sanitarne prostorije koje bi inače bile prihvatljive, ali ih zajednički koriste dva inače bile prihvatljive, ali ih zajednički koriste dva domaćinstva ili više njih, ili koriste javni toalet.domaćinstva ili više njih, ili koriste javni toalet. Kao što se vidi iz tabele WS.6, procenat populacije koja koristi Kao što se vidi iz tabele WS.6, procenat populacije koja koristi poboljšane sanitarne prostorije koje se ne dele sa drugim poboljšane sanitarne prostorije koje se ne dele sa drugim domaćinstvom iznosi 98. Ukupno, 99 procenata populacije u domaćinstvom iznosi 98. Ukupno, 99 procenata populacije u gradskim naseljima samostalno koristi poboljšane toalete, dok gradskim naseljima samostalno koristi poboljšane toalete, dok ta cifra iznosi 96 procenata u ostalim naseljima. Sveukupno ta cifra iznosi 96 procenata u ostalim naseljima. Sveukupno gledano, dva procenta članova domaćinstva u najsiromašnijim gledano, dva procenta članova domaćinstva u najsiromašnijim domaćinstvima zajednički koristi sanitarne prostorije s domaćinstvima zajednički koristi sanitarne prostorije s nekim drugim domaćinstvom/domaćinstvima.nekim drugim domaćinstvom/domaćinstvima. Tabela WS.6: Korišćenje i zajedničko korišćenje sanitarnih prostorija, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema korišćenju privatnih, javnih ili zajedničkom korišćenju sanitarnih prostorija, prema korisnicima poboljšanih i nepoboljšanih sanitarnih prostorija Korisnici poboljšanih sanitarnih prostorija Korisnici nepoboljšanih sanitarnih prostorija Nema nužnika/ toaleta Ukupno Broj članova doma- ćinstava sanitarne prostorije ko- risti samo jedno domaćinstvo1 javni toalet zajedničke prostorije koristi sanitarne prostorije koristi samo jedno domaćinstvo javni toaletpet doma- ćinstava ili manje više od pet domaćinstava Region Beogradski region 98,3 ,5 ,7 ,0 ,6 ,0 ,0 100,0 4193 Region Vojvodine 99,3 ,0 ,4 ,0 ,2 ,0 ,0 100,0 5407 Region Šumadije i Zapadne Srbije 95,9 ,1 ,3 ,0 3,6 ,1 ,0 100,0 5969 Region Južne i Istočne Srbije 98,1 ,0 ,2 ,3 1,3 ,0 ,1 100,0 5305 Tip naselja Gradska 99,0 ,2 ,4 ,2 ,2 ,0 ,0 100,0 11501 Ostala 96,4 ,0 ,4 ,0 3,2 ,0 ,0 100,0 9373 Nivo obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 95,5 ,0 ,7 ,2 3,4 ,1 ,1 100,0 6669 Srednje 98,8 ,2 ,2 ,0 ,8 ,0 ,0 100,0 9870 Više/visoko 99,8 ,1 ,1 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 3913 Kvintil indeksa blagostanja Najsiromašniji 92,6 ,0 1,6 ,4 5,1 ,0 ,2 100,0 4175 Drugi 97,5 ,1 ,1 ,0 2,3 ,1 ,0 100,0 4178 Srednji 99,7 ,0 ,2 ,0 ,1 ,0 ,0 100,0 4173 Četvrti 99,5 ,4 ,0 ,0 ,1 ,0 ,0 100,0 4173 Najbogatiji 99,8 ,1 ,0 ,0 ,1 ,0 ,0 100,0 4175 Ukupno 97,8 ,1 ,4 ,1 1,5 ,0 ,0 100,0 20874 1 MICS indikator 4.3; MCR indikator 7.9 skoro skoro 100 procenata (99,8 procenata) u gradskim naseljima 100 procenata (99,8 procenata) u gradskim naseljima i 97 procenata u ostalim naseljima. Ljudi koji žive u Regionu i 97 procenata u ostalim naseljima. Ljudi koji žive u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije ređe nego ljudi koji žive u Šumadije i Zapadne Srbije ređe nego ljudi koji žive u drugim drugim regionima koriste poboljšane prostorije (96 procenata).regionima koriste poboljšane prostorije (96 procenata). Iz tabele se može videti da je korišćenje poboljšanih sanitarnih Iz tabele se može videti da je korišćenje poboljšanih sanitarnih prostorija u korelaciji sa indeksom blagostanja zato što oko prostorija u korelaciji sa indeksom blagostanja zato što oko pet procenata članova domaćinstava iz najsiromašnijeg pet procenata članova domaćinstava iz najsiromašnijeg i dva procenta iz drugog kvintila koriste nepoboljšane i dva procenta iz drugog kvintila koriste nepoboljšane sanitarne prostorije. U ostalim naseljima ljudi uglavnom sanitarne prostorije. U ostalim naseljima ljudi uglavnom koriste nužnik na ispiranje sa priključkom na septičku jamu koriste nužnik na ispiranje sa priključkom na septičku jamu (71 procenat). Nasuprot tome, najčešće korišćene prostorije u (71 procenat). Nasuprot tome, najčešće korišćene prostorije u gradskim naseljima jesu nužnici na ispiranje sa priključkom na gradskim naseljima jesu nužnici na ispiranje sa priključkom na kanalizacioni sistem (86 procenata). Uočeno je da je korišćenje kanalizacioni sistem (86 procenata). Uočeno je da je korišćenje nužnika sa priključkom na septičku jamu u obrnutoj korelaciji nužnika sa priključkom na septičku jamu u obrnutoj korelaciji sa nivoom obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo i sa nivoom obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo i indeksom blagostanja. Ta činjenica ne iznenađuje zato što indeksom blagostanja. Ta činjenica ne iznenađuje zato što obrazovanija i bogatija populacija obično živi u gradskim obrazovanija i bogatija populacija obično živi u gradskim naseljima, gde je bolje razvijena kanalizaciona mreža.naseljima, gde je bolje razvijena kanalizaciona mreža. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.102 Higijensko uklanjanje dečjih fekalija je kad dete koristi Higijensko uklanjanje dečjih fekalija je kad dete koristi toalet ili kada se dečja stolica baca/ispira u toalet ili toalet ili kada se dečja stolica baca/ispira u toalet ili nužnik. Podaci o uklanjanju fekalija dece uzrasta od nužnik. Podaci o uklanjanju fekalija dece uzrasta od 0 do 2 godine navedeni su u tabeli WS.7. Procenat dece 0 do 2 godine navedeni su u tabeli WS.7. Procenat dece čija je stolica higijenski uklonjena iznosi 26 procenata čija je stolica higijenski uklonjena iznosi 26 procenata u Republici Srbiji.u Republici Srbiji. Tabela WS.7: Uklanjanje dečjih fekalija, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela dece starosti 0–2 godine prema mestu uklanjanja dečjih fekalija, kao i procenat dece starosti 0–2 godine čija je stolica higijenski uklonjena poslednji put kada je dete imalo stolicu Mesto uklanjanja dečjih fekalija Procenat dece čija je stolica higijenski uklonjena1 Broj dece starosti 0–2 godine dete je koristilo toalet/ nužnik bačene/ isprane u toalet ili nužnik bačene/ isprane u rov ili kanal bačene u smeće zakopane drugo nema podataka/ ne zna ukupno Vrsta sanitarnih uslova u stanu/kući* Poboljšani 10,0 15,5 ,3 72,7 ,0 ,0 1,4 100,0 25,5 1927 Nepoboljšani (17,1) (20,3) (6,2) (56,4) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 (37,4) 39 Region Beogradski region 6,2 15,1 ,3 77,5 ,0 ,0 0,9 100,0 21,2 359 Region Vojvodine 11,5 18,2 ,5 68,9 ,1 ,0 0,5 100,0 29,8 574 Region Šumadije i Zapadne Srbije 9,2 15,4 ,7 72,3 ,0 ,1 2,1 100,0 24,6 525 Region Južne i Istočne Srbije 12,4 13,0 ,0 72,8 ,0 ,0 1,8 100,0 25,5 510 Tip naselja Gradska 10,0 15,0 ,5 73,3 ,0 ,0 1,2 100,0 25,0 1047 Ostala 10,3 16,2 ,3 71,3 ,1 ,0 1,5 100,0 26,6 921 Obrazovanje majke Osnovno 13,1 22,2 ,3 63,4 ,2 ,0 0,8 100,0 35,3 296 Srednje 9,9 14,4 ,5 73,2 ,0 ,0 1,9 100,0 24,3 1116 Više/visoko 9,5 14,9 ,2 74,8 ,0 ,1 0,6 100,0 24,4 533 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 7,6 20,3 ,6 69,5 ,2 ,0 1,5 100,0 27,8 394 Drugi 10,2 10,9 ,0 76,7 ,0 ,0 2,0 100,0 21,1 344 Srednji 12,3 18,1 ,3 68,8 ,0 ,0 ,5 100,0 30,4 334 Četvrti 10,2 14,0 ,3 74,3 ,0 ,0 1,2 100,0 24,1 388 Najbogatiji 10,7 14,6 ,6 72,5 ,0 ,1 1,4 100,0 25,4 507 Ukupno 10,2 15,6 ,4 72,4 ,0 ,0 1,3 100,0 25,7 1968 1 MICS indikator 4.4 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Kategorija „ostavljene na otvorenom” nije prikazana u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 103 U izveštaju za 2008. godinuU izveštaju za 2008. godinu1212, u okviru Zajedničkog , u okviru Zajedničkog programa za praćenje, predstavljen je novi način programa za praćenje, predstavljen je novi način prikazivanja podataka koji se odnose na dezagregirane prikazivanja podataka koji se odnose na dezagregirane podatke o pijaćoj vodi i uklanjanje otpadnih materija podatke o pijaćoj vodi i uklanjanje otpadnih materija i njihovo prikazivanje u formatu tzv. i njihovo prikazivanje u formatu tzv. stepenastepena. Ovo . Ovo omogućava analizu trendova u tri kategorije za pijaću omogućava analizu trendova u tri kategorije za pijaću vodu i u četiri kategorije za uklanjanje otpadnih vodu i u četiri kategorije za uklanjanje otpadnih materija. Kada je u pitanju uklanjanje otpadnih materija. Kada je u pitanju uklanjanje otpadnih materija, to omogućava uvid u podatke o populaciji materija, to omogućava uvid u podatke o populaciji koja nema nikakve sanitarne uslove, populaciji koja koja nema nikakve sanitarne uslove, populaciji koja koristi nepoboljšane sanitarne uslove definisane u koristi nepoboljšane sanitarne uslove definisane u Zajedničkom programu za praćenje, populaciji koja Zajedničkom programu za praćenje, populaciji koja 12 WHO/UNICEF JMP (2008), MDG assessment report — http://www.wssinfo.org/download?id_document=1279 zajednički koristi toalete koji su inače prihvatljivi, kao i zajednički koristi toalete koji su inače prihvatljivi, kao i populaciji koja koristi poboljšane sanitarne prostorije. populaciji koja koristi poboljšane sanitarne prostorije. U tabeli WS.8 populacija u domaćinstvima se rangira U tabeli WS.8 populacija u domaćinstvima se rangira prema kategorijama koje se odnose na pijaću vodu prema kategorijama koje se odnose na pijaću vodu i uklanjanje otpadnih materija. U tabeli se navodi i i uklanjanje otpadnih materija. U tabeli se navodi i procenat članova domaćinstva koji koriste poboljšane procenat članova domaćinstva koji koriste poboljšane izvore pijaće vode i koji na higijenski način uklanjaju izvore pijaće vode i koji na higijenski način uklanjaju tečne otpadne materije. U Republici Srbiji 100 tečne otpadne materije. U Republici Srbiji 100 procenata populacije koristi poboljšanu pijaću vodu, 98 procenata populacije koristi poboljšanu pijaću vodu, 98 procenata koristi poboljšane sanitarne prostorije, a 97 procenata koristi poboljšane sanitarne prostorije, a 97 procenata koristi i poboljšanu pijaću vodu i poboljšane procenata koristi i poboljšanu pijaću vodu i poboljšane sanitarne prostorije.sanitarne prostorije. Tabela WS.8: Stepeni korišćenja pijaće vode i uklanjanja otpadnih materija, Republika Srbija, 2010. Procenat članova domaćinstava prema stepenima koji se odnose na korišćenje pijaće vode i uklanjanje otpadnih materija Procenat članova domaćinstava koja koriste Broj članova doma- ćinstava poboljšanu pijaću vodu1 nepoboljšanu pijaću vodu ukupno poboljšane sanitarne prostorije2 nepoboljšane sanitarne prostorije ukupno poboljšane izvore pijaće vode i poboljšane sanitarne prostorije sprovodi se do stana/kuće, do placa ili dvorišta drugi poboljšani izvori zajednički korišćene poboljšane sanitarne prostorije nepoboljšane prostorije nema nužnika/ toaleta Region Beogradski region 94,6 4,8 ,6 100,0 98,3 1,1 ,6 ,0 100,0 97,7 4193 Region Vojvodine 97,5 2,1 ,5 100,0 99,3 ,5 ,2 ,0 100,0 98,9 5407 Region Šumadije i Zapadne Srbije 85,4 14,1 ,5 100,0 95,9 ,4 3,7 ,0 100,0 95,4 5969 Region Južne i Istočne Srbije 86,8 12,9 ,3 100,0 98,1 ,5 1,3 ,1 100,0 97,9 5305 Tip naselja Gradska 98,4 1,4 ,2 100,0 99,0 ,7 ,2 ,0 100,0 98,9 11501 Ostala 81,3 17,9 ,8 100,0 96,4 ,4 3,2 ,0 100,0 95,6 9373 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 82,8 16,4 ,8 100,0 95,5 1,0 3,4 ,1 100,0 94,7 6669 Srednje 93,5 6,1 ,4 100,0 98,8 ,4 ,8 ,0 100,0 98,4 9870 Više/visoko 97,8 2,2 ,1 100,0 99,8 ,2 ,1 ,0 100,0 99,7 3913 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 77,4 21,0 1,6 100,0 92,6 2,0 5,1 ,2 100,0 91,1 4175 Drugi 84,9 14,9 ,2 100,0 97,5 ,1 2,4 ,0 100,0 97,3 4178 Srednji 93,4 6,4 ,2 100,0 99,7 ,2 ,1 ,0 100,0 99,5 4173 Četvrti 98,8 1,2 ,0 100,0 99,5 ,4 ,1 ,0 100,0 99,5 4173 Najbogatiji 99,1 ,6 ,2 100,0 99,8 ,1 ,1 ,0 100,0 99,6 4175 Ukupno 90,7 8,8 ,5 100,0 97,8 ,6 1,6 ,0 100,0 97,4 20874 1 MICS indikator 4.1; MCR indikator 7.8 2 MICS indikator 4.3; MCR indikator 7.9 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.104 Korišćenje poboljšanih načina uklanjanja Korišćenje poboljšanih načina uklanjanja otpadnih materija u romskim naseljimaotpadnih materija u romskim naseljima Kada se saberu svi poboljšani sanitarni uslovi, 92 Kada se saberu svi poboljšani sanitarni uslovi, 92 procenta populacije u romskim naseljima živi u procenta populacije u romskim naseljima živi u domaćinstvima koja koriste poboljšane sanitarne uslove domaćinstvima koja koriste poboljšane sanitarne uslove (tabela WS.5R) — 96 procenata u gradskim naseljima i (tabela WS.5R) — 96 procenata u gradskim naseljima i 83 procenata u ostalim naseljima. U ostalim naseljima 83 procenata u ostalim naseljima. U ostalim naseljima populacija uglavnom koristi pokriveni poljski WC populacija uglavnom koristi pokriveni poljski WC (48 procenata). Nasuprot tome, u gradskim naseljima (48 procenata). Nasuprot tome, u gradskim naseljima najčešće se koristi nužnik na ispiranje sa priključkom najčešće se koristi nužnik na ispiranje sa priključkom na kanalizacione cevi (58 procenata). Iz tabele se može na kanalizacione cevi (58 procenata). Iz tabele se može zaključiti da je korišćenje poboljšanih sanitarnih uslova zaključiti da je korišćenje poboljšanih sanitarnih uslova u korelaciji sa statusom blagostanja domaćinstva i u korelaciji sa statusom blagostanja domaćinstva i nivoom obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo. nivoom obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo. Članovi najsiromašnijih domaćinstava u romskim Članovi najsiromašnijih domaćinstava u romskim naseljima ređe koriste poboljšane sanitarne prostorije naseljima ređe koriste poboljšane sanitarne prostorije (81 procenat), dok je to slučaj kod 96 procenata članova (81 procenat), dok je to slučaj kod 96 procenata članova najbogatijih domaćinstava.najbogatijih domaćinstava. Tabela WS.5R: Vrste sanitarnih prostorija, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema vrsti nužnika/toaleta koji se koristi u domaćinstvu Vrsta nužnika/toaleta koji se koristi u domaćinstvu Ukupno Broj članova doma- ćinstava poboljšane sanitarne prostorije nepoboljšane sanitarne prostorije nema podataka nema nužnika/ toaleta Nužnik na ispiranje/polivanje sa priključkom na ventilisani pokriveni poljski WC pokriveni poljski WC nužnik na ispiranje/ polivanje sa priključkom na nešto drugo nepokriveni poljski WC drugokanaliza- cioni sistem septičku jamu jamu poljskog WC-a nepoznato mesto/nije siguran/ne zna Tip naselja Gradska 58,0 16,0 1,2 ,3 ,0 20,0 2,4 ,8 ,0 ,7 ,6 100,0 5772 Ostala 7,8 26,7 ,2 ,1 ,2 47,9 7,0 3,8 ,0 ,0 6,3 100,0 2515 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 17,5 12,5 2,1 ,7 ,0 52,7 3,7 5,6 ,0 ,2 5,1 100,0 998 Osnovno 43,4 17,5 ,9 ,2 ,0 29,1 4,4 1,4 ,0 ,6 2,4 100,0 5915 Srednje 56,3 33,0 ,0 ,0 ,4 8,8 1,1 ,1 ,0 ,2 ,2 100,0 1308 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 2,9 3,2 ,7 ,7 ,0 73,5 1,9 6,4 ,1 ,1 10,5 100,0 1657 Drugi 21,4 16,4 2,4 ,3 ,0 52,4 4,0 1,9 ,0 ,0 1,1 100,0 1657 Srednji 52,9 24,3 1,2 ,2 ,3 13,6 6,5 ,2 ,0 ,7 ,2 100,0 1658 Četvrti 69,9 23,5 ,0 ,0 ,0 2,6 4,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 1659 Najbogatiji 66,6 28,9 ,1 ,0 ,0 ,5 2,4 ,0 ,0 1,5 ,0 100,0 1656 Ukupno 42,8 19,3 ,9 ,2 ,1 28,5 3,8 1,7 ,0 ,5 2,3 100,0 8288 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.104 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 105 Kao što je prikazano u tabeli WS.6R, 85 procenata Kao što je prikazano u tabeli WS.6R, 85 procenata populacije u romskim naseljima samostalno populacije u romskim naseljima samostalno koristi poboljšane sanitarne prostorije. Gradska koristi poboljšane sanitarne prostorije. Gradska domaćinstva češće samostalno koriste poboljšane domaćinstva češće samostalno koriste poboljšane sanitarne prostorije nego domaćinstva u ostalim sanitarne prostorije nego domaćinstva u ostalim naseljima (89 procenata naspram 75 procenata). Oko naseljima (89 procenata naspram 75 procenata). Oko sedam procenata populacije koja koristi poboljšane sedam procenata populacije koja koristi poboljšane sanitarne prostorije zajednički ih koristi sa drugim sanitarne prostorije zajednički ih koristi sa drugim domaćinstvima. Situacija je veoma loša kod članova domaćinstvima. Situacija je veoma loša kod članova iz najsiromašnijih domaćinstava, gde 19 procenata iz najsiromašnijih domaćinstava, gde 19 procenata zajednički koristi sanitarne prostorije sa osobama zajednički koristi sanitarne prostorije sa osobama iz drugih domaćinstava.iz drugih domaćinstava. Tabela WS.6R: Korišćenje i zajedničko korišćenje sanitarnih prostorija, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela članova domaćinstava prema korišćenju privatnih i javnih sanitarnih prostorija i zajedničkom korišćenju tih prostorija, prema korisnicima poboljšanih i nepoboljšanih sanitarnih prostorija Korisnici poboljšanih sanitarnih prostorija Korisnici nepoboljšanih sanitarnih prostorija Nema nužnika/ toaleta Ukupno Broj članova doma- ćinstava sanitarne prostorije koristi samo jedno domaćinstvo1 javni toalet zajedničke prostorije koristi sanitarne prostorije koristi samo jedno domaćinstvo javni toalet zajedničke prostorije koristi pet domaćinstava ili manje više od pet domaćinstava pet domaćinstava ili manje više od pet domaćinstava Tip naselja Gradska 89,3 ,2 5,1 ,9 3,7 ,0 ,1 ,1 ,6 100,0 5772 Ostala 75,1 ,2 7,6 ,0 8,8 1,4 ,3 ,3 6,3 100,0 2515 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 70,4 ,8 9,6 4,6 5,9 2,6 ,6 ,4 5,1 100,0 998 Osnovno 84,9 ,1 6,0 ,1 6,1 ,1 ,1 ,1 2,4 100,0 5915 Srednje 96,0 ,0 2,5 ,0 1,3 ,0 ,0 ,1 ,2 100,0 1308 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 61,4 ,8 15,7 3,0 5,4 2,1 ,4 ,7 10,5 100,0 1657 Drugi 83,4 ,2 9,4 ,0 5,8 ,0 ,1 ,0 1,1 100,0 1657 Srednji 89,6 ,0 2,8 ,0 7,4 ,0 ,0 ,0 ,2 100,0 1658 Četvrti 94,8 ,0 1,2 ,0 3,9 ,0 ,1 ,0 ,0 100,0 1659 Najbogatiji 95,9 ,0 ,2 ,0 3,9 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 1656 Ukupno 85,0 ,2 5,9 ,6 5,3 ,4 ,1 ,1 2,3 100,0 8288 1 MICS indikator 4.3; MCR indikator 7.9 Bezbedno uklanjanje dečjih fekalija je kad dete koristi Bezbedno uklanjanje dečjih fekalija je kad dete koristi toalet ili kada se dečja stolica baca/ispira u toalet ili toalet ili kada se dečja stolica baca/ispira u toalet ili nužnik. Podaci o uklanjanju fekalija dece uzrasta od 0 nužnik. Podaci o uklanjanju fekalija dece uzrasta od 0 do 2 godine navedeni su u tabeli WS.7R. Procenat dece do 2 godine navedeni su u tabeli WS.7R. Procenat dece čija je stolica bezbedno uklonjena iznosi 13 procenata u čija je stolica bezbedno uklonjena iznosi 13 procenata u romskim naseljima.romskim naseljima. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 105 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.106 Tabela WS.7R: Uklanjanje dečjih fekalija, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela dece starosti 0–2 godine prema mestu uklanjanja dečjih fekalija, kao i procenat dece starosti 0–2 godine čija je stolica bezbedno uklonjena poslednji put kada je dete imalo stolicu Mesto uklanjanja dečjih stolica Procenat dece čija je stolica bezbedno uklonjena1 Broj dece starosti 0–2 godine dete je koristilo toalet/ nužnik bačene/ isprane u toalet ili nužnik bačene/ isprane u rov ili kanal bačene u smeće zakopane drugo nema podataka/ ne zna ukupno Vrsta sanitarnih uslova u stanu/kući Poboljšani 4,2 10,0 3,2 80,4 ,0 ,2 1,2 100,0 14,2 878 Nepoboljšani (0,8) (2,6) (7,6) (84,3) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 (3,4) 51 Obavljanje nužde na otvorenom (2,1) (0,0) (2,4) (79,9) (0,0) (0,0) (5,6) 100,0 (2,1) 23 Tip naselja Gradska 4,7 11,2 3,2 78,5 ,0 ,3 1,0 100,0 16,0 637 Ostala 2,6 5,5 3,9 84,7 ,0 ,0 1,8 100,0 8,1 314 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 2,8 6,9 2,0 82,3 ,0 ,3 3,3 100,0 9,7 187 Osnovno 3,8 10,3 4,4 79,4 ,0 ,2 0,9 100,0 14,1 648 Srednje 7,4 8,6 ,0 84,0 ,0 ,0 0,0 100,0 16,0 111 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 3,4 8,3 9,9 70,5 ,0 ,0 3,0 100,0 11,7 228 Drugi 3,7 12,7 3,8 78,6 ,1 ,2 0,8 100,0 16,4 219 Srednji 2,9 9,6 ,0 86,8 ,0 ,0 0,8 100,0 12,5 180 Četvrti 4,8 4,7 ,9 88,9 ,0 ,7 0,0 100,0 9,5 163 Najbogatiji 5,7 10,8 ,0 82,3 ,0 ,0 1,3 100,0 16,4 162 Ukupno 4,0 9,4 3,4 80,6 ,0 ,2 1,3 100,0 13,4 952 1 MICS indikator 4.4 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Kategorija „ostavljene na otvorenom” nije prikazana u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). U tabeli WS.8R procenat populacije u domaćinstvima U tabeli WS.8R procenat populacije u domaćinstvima rangira se prema stepenima koji se odnose na pijaću rangira se prema stepenima koji se odnose na pijaću vodu i uklanjanje otpadnih materija. U tabeli se navodi vodu i uklanjanje otpadnih materija. U tabeli se navodi i procenat članova domaćinstva koji koriste poboljšane i procenat članova domaćinstva koji koriste poboljšane izvore pijaće vode i koji na higijenski način uklanjaju izvore pijaće vode i koji na higijenski način uklanjaju tečne otpadne materije. U romskim naseljima 98 tečne otpadne materije. U romskim naseljima 98 procenata populacije koristi poboljšanu pijaću vodu, 85 procenata populacije koristi poboljšanu pijaću vodu, 85 procenata koristi poboljšane sanitarne prostorije, a 83 procenata koristi poboljšane sanitarne prostorije, a 83 procenata koristi i poboljšanu pijaću vodu i poboljšane procenata koristi i poboljšanu pijaću vodu i poboljšane sanitarne prostorije.sanitarne prostorije. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.106 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 107 Tabela WS.8R: Stepeni korišćenja pijaće vode i uklanjanja otpadnih materija, romska naselja, 2010. Procenat populacije u domaćinstvima prema stepenima koji se odnose na korišćenje pijaće vode i uklanjanje otpadnih materija Procenat populacije u domaćinstvima koja koristi Broj članova domaćin- stava poboljšanu pijaću vodu1 nepoboljšana pijaća voda ukupno poboljšane sanitarne uslove2 nepoboljšane sanitarne uslove ukupno poboljšani izvori pijaće vode i poboljšani sanitarni uslovi sprovodi se do stana/ kuće, do placa ili dvorišta drugi poboljšani izvori zajednički korišćeni poboljšani sanitarni uslovi nepoboljšani uslovi vršenje nužde na otvorenom Tip naselja Gradska 98,2 ,3 1,4 100,0 89,3 6,1 3,9 ,6 100,0 88,4 5772 Ostala 67,4 28,3 4,3 100,0 75,1 7,8 10,8 6,3 100,0 72,0 2515 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 84,0 14,6 1,5 100,0 70,4 15,1 9,4 5,1 100,0 70,1 998 Osnovno 87,7 9,5 2,9 100,0 84,9 6,2 6,5 2,4 100,0 82,8 5915 Srednje 97,5 2,1 ,4 100,0 96,0 2,5 1,3 ,2 100,0 95,7 1308 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 71,1 22,7 6,2 100,0 61,4 19,5 8,6 10,5 100,0 57,5 1657 Drugi 82,3 12,6 5,1 100,0 83,4 9,6 5,9 1,1 100,0 79,4 1657 Srednji 94,6 5,3 ,1 100,0 89,6 2,8 7,4 ,2 100,0 89,5 1658 Četvrti 97,0 2,9 ,0 100,0 94,8 1,2 4,0 ,0 100,0 94,8 1659 Najbogatiji 99,4 ,6 ,0 100,0 95,9 ,2 3,9 ,0 100,0 95,9 1656 Ukupno 88,9 8,8 2,3 100,0 85,0 6,7 6,0 2,3 100,0 83,4 8288 1 MICS indikator 4.1; MCR indikator 7.8 2 MICS indikator 4.3; MCR indikator 7.9 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 107 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.108 Pranje rukuPranje ruku Pranje ruku vodom i sapunom je najjeftiniji vid Pranje ruku vodom i sapunom je najjeftiniji vid zdravstvene zaštite, koji smanjuje slučajeve dijareje i zdravstvene zaštite, koji smanjuje slučajeve dijareje i pneumonije kod dece mlađe od pet godina. Najveći pneumonije kod dece mlađe od pet godina. Najveći efekat ima kada se voda i sapun koriste nakon efekat ima kada se voda i sapun koriste nakon odlaska u toalet ili nakon čišćenja deteta, pre jela ili odlaska u toalet ili nakon čišćenja deteta, pre jela ili rukovanja hranom i pre hranjenja deteta. Pravilno rukovanja hranom i pre hranjenja deteta. Pravilno pranje ruku u tim trenucima je veoma važno, a ono pranje ruku u tim trenucima je veoma važno, a ono se proverava na osnovu procene anketara ili izjave se proverava na osnovu procene anketara ili izjave ispitanika da li u domaćinstvu postoji posebno mesto ispitanika da li u domaćinstvu postoji posebno mesto gde se najčešće peru ruke i da li se voda i sapun (ili gde se najčešće peru ruke i da li se voda i sapun (ili neka druga lokalna sredstva za pranje) nalaze na neka druga lokalna sredstva za pranje) nalaze na mestu gde se i peru ruke.mestu gde se i peru ruke. Tabela WS.9: Voda i sapun na mestu gde se peru ruke, Republika Srbija, 2010. Procenat domaćinstava u kojima je zapaženo da postoji mesto za pranje ruku i procentualna raspodela domaćinstava prema dostupnosti vode i sapuna na mestu gde se peru ruke Procenat doma- ćinstava u kojima je zapaženo da postoji mesto za pranje ruku Procenat domaćinstava u kojima nije zapaženo da postoji mesto za pranje ruku Ukupno Broj doma- ćinstava Procentualna raspodela domaćinstava u kojima je utvrđeno da postoji mesto za pranje ruku, gde Ukupno Broj doma- ćinstava u kojima je zapaženo da postoji mesto za pranje ruku ne postoji u stanu/ kući /na placu/u dvorištu nije data dozvola da se vidi mesto drugi razlozi nema podataka ima vode i sapuna1 ima vode, nema sapuna nema vode, ima sapuna nema vode, ni sapuna Region Beogradski region 96,7 ,5 1,2 1,3 ,2 100,0 1376 99,7 ,0 ,3 ,0 100,0 1331 Region Vojvodine 96,7 ,3 2,4 ,5 ,0 100,0 1784 98,5 ,8 ,7 ,0 100,0 1725 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,3 ,3 1,3 1,1 ,0 100,0 1727 99,6 ,1 ,2 ,0 100,0 1680 Region Južne i Istočne Srbije 97,9 1,8 ,2 ,1 ,0 100,0 1506 99,4 ,2 ,4 ,0 100,0 1473 Tip naselja Gradska 96,8 ,5 1,6 1,0 ,1 100,0 3741 99,7 ,1 ,3 ,0 100,0 3622 Ostala 97,6 ,9 1,0 ,5 ,0 100,0 2651 98,8 ,7 ,6 ,0 100,0 2588 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 96,5 1,2 1,4 ,9 ,0 100,0 2035 98,8 ,8 ,3 ,0 100,0 1965 Srednje 97,6 ,3 1,2 ,7 ,1 100,0 2888 99,6 ,1 ,3 ,0 100,0 2820 Više/visoko 97,2 ,9 1,6 ,2 ,1 100,0 1285 99,5 ,0 ,5 ,0 100,0 1249 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 95,3 1,2 2,3 1,3 ,0 100,0 1538 98,4 1,1 ,4 ,0 100,0 1465 Drugi 99,0 ,4 ,2 ,3 ,0 100,0 1165 99,6 ,0 ,4 ,0 100,0 1153 Srednji 98,0 ,5 1,0 ,4 ,1 100,0 1245 99,2 ,2 ,6 ,0 100,0 1220 Četvrti 97,4 ,9 1,2 ,4 ,1 100,0 1213 99,9 ,0 ,1 ,0 100,0 1181 Najbogatiji 96,8 ,4 1,6 1,2 ,0 100,0 1231 99,6 ,0 ,4 ,0 100,0 1191 Ukupno 97,2 ,7 1,3 ,8 ,1 100,0 6392 99,3 ,3 ,4 ,0 100,0 6210 1 MICS indikator 4.5 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 109 U 97 procenata domaćinstava u Republici Srbiji U 97 procenata domaćinstava u Republici Srbiji zapaženo je da postoji posebno mesto za pranje ruku. zapaženo je da postoji posebno mesto za pranje ruku. Jedan procenat domaćinstava nije dao dozvolu da se Jedan procenat domaćinstava nije dao dozvolu da se pogleda mesto koje se koristi za pranje ruku (tabela pogleda mesto koje se koristi za pranje ruku (tabela WS.9). Među domaćinstvima u kojima je pogledano WS.9). Među domaćinstvima u kojima je pogledano mesto za pranje ruku, 99 procenata je imalo i vodu i mesto za pranje ruku, 99 procenata je imalo i vodu i sapun na tom mestu. U tri procenta domaćinstava gde sapun na tom mestu. U tri procenta domaćinstava gde nije pogledano mesto za pranje ruku, sapun je pokazan nije pogledano mesto za pranje ruku, sapun je pokazan u 72 procenta, a kod četiri procenta nije bilo sapuna u u 72 procenta, a kod četiri procenta nije bilo sapuna u domaćinstvu (tabela WS.10).domaćinstvu (tabela WS.10). Tabela WS.10: Raspoloživost sapuna, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela domaćinstava prema raspoloživosti sapuna u stanu/kući Pogledano mesto za pranje ruku Nije pogledano mesto za pranje ruku Ukupno Procenat domaćinstava u kojima ima sapuna bilo gde u stanu/ kući1 Broj doma- ćinstava sapun postoji sapun nije uočen na mestu za pranje ruku sapun pokazan nema sapuna u domaćinstvu nije u mogućnosti/ ne želi da pokaže sapun sapun pokazan nema sapuna u domaćinstvu Region Beogradski region 96,7 ,0 ,0 2,0 ,2 1,1 100,0 98,7 1376 Region Vojvodine 95,9 ,6 ,2 1,6 ,1 1,5 100,0 98,2 1784 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,2 ,0 ,1 2,6 ,1 ,0 100,0 99,8 1727 Region Južne i Istočne Srbije 97,7 ,2 ,0 2,0 ,0 ,2 100,0 99,8 1506 Tip naselja Gradska 96,8 ,0 ,1 2,3 ,1 ,8 100,0 99,0 3741 Ostala 97,0 ,5 ,1 1,7 ,1 ,5 100,0 99,2 2651 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 95,7 ,6 ,3 2,5 ,2 ,8 100,0 98,8 2035 Srednje 97,6 ,1 ,0 1,7 ,1 ,6 100,0 99,3 2888 Više/visoko 97,2 ,0 ,0 1,8 ,1 ,9 100,0 99,0 1285 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 94,1 ,8 ,3 3,1 ,2 1,4 100,0 98,0 1538 Drugi 99,0 ,0 ,0 ,9 ,0 ,1 100,0 99,9 1165 Srednji 97,7 ,2 ,0 1,7 ,1 ,2 100,0 99,7 1245 Četvrti 97,4 ,0 ,0 1,8 ,1 ,7 100,0 99,1 1213 Najbogatiji 96,8 ,0 ,0 2,4 ,0 ,8 100,0 99,2 1231 Ukupno 96,8 ,2 ,1 2,0 ,1 ,7 100,0 99,1 6392 1 MICS indikator 4.6 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.110 Pranje ruku u romskim naseljima Pranje ruku u romskim naseljima Tabela WS.9R: Voda i sapun na mestu gde se peru ruke, romska naselja, 2010. Procenat domaćinstava u kojima je zapaženo da postoji mesto za pranje ruku i procentualna raspodela domaćinstava prema raspoloživosti vode i sapuna na mestu gde se peru ruke Procenat doma- ćinstava u kojima je zapaženo da postoji mesto za pranje ruku Procenat domaćinstava u kojima nije zapaženo da postoji mesto za pranje ruku Ukupno Broj domaćin- stava Procentualna raspodela domaćinstava u kojima je utvrđeno da postoji mesto za pranje ruku, gde Ukupno Broj domaćinstava u kojima je zapaženo da postoji mesto za pranje ruku ne postoji u stanu/ kući/na placu/u dvorištu nije data dozvola da se vidi mesto drugi razlozi nema podataka ima vode i sapuna1 ima vode, nema sapuna nema vode, ima sapuna nema vode, ni sapuna Tip naselja Gradska 91,3 2,2 3,4 2,8 ,2 100,0 1199 95,7 3,5 ,6 ,2 100,0 1095 Ostala 97,2 2,0 ,3 ,6 ,0 100,0 512 82,0 11,6 4,8 1,6 100,0 497 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 88,4 6,2 4,4 1,1 ,0 100,0 210 78,7 16,6 3,2 1,5 100,0 186 Osnovno 93,7 1,8 1,9 2,6 ,0 100,0 1204 91,7 5,6 2,0 ,7 100,0 1127 Srednje 94,4 ,7 3,6 1,2 ,0 100,0 280 98,8 ,5 ,6 ,0 100,0 264 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 88,2 8,4 ,5 3,0 ,0 100,0 341 64,4 24,4 7,8 3,4 100,0 301 Drugi 96,7 1,9 ,5 ,9 ,0 100,0 355 92,0 6,0 1,9 ,1 100,0 343 Srednji 91,4 ,3 4,8 3,4 ,1 100,0 350 99,6 ,3 ,1 ,0 100,0 320 Četvrti 91,3 ,0 5,2 2,7 ,8 100,0 342 99,8 ,2 ,0 ,0 100,0 312 Najbogatiji 97,8 ,0 1,3 ,8 ,0 100,0 324 100,0 ,0 ,0 ,0 100,0 317 Ukupno 93,0 2,1 2,5 2,2 ,2 100,0 1711 91,4 6,0 1,9 ,7 100,0 1592 1 MICS indikator 4.5 Uočeno je da postoji posebno mesto za pranje ruku u 93 Uočeno je da postoji posebno mesto za pranje ruku u 93 procenta domaćinstava u romskim naseljima. Tri procenta procenta domaćinstava u romskim naseljima. Tri procenta domaćinstava nije dalo dozvolu da se vidi mesto koje se domaćinstava nije dalo dozvolu da se vidi mesto koje se koristi za pranje ruku (tabela WS.9R). Od domaćinstava u koristi za pranje ruku (tabela WS.9R). Od domaćinstava u kojima je pogledano mesto za pranje ruku, 91 procenatkojima je pogledano mesto za pranje ruku, 91 procenat je imao i vodu i sapun na tom mestu, ali to je bio slučaj je imao i vodu i sapun na tom mestu, ali to je bio slučaj kod samo 64 procenta u najsiromašnijem kvintilu. Od kod samo 64 procenta u najsiromašnijem kvintilu. Od domaćinstava u kojima nije pogledano mesto za pranje domaćinstava u kojima nije pogledano mesto za pranje ruku, skoro svako četvrto domaćinstvo iz najsiromašnijeg ruku, skoro svako četvrto domaćinstvo iz najsiromašnijeg kvintila nije imalo sapun (tabela WS.10R).kvintila nije imalo sapun (tabela WS.10R). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.110 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 111 Tabela WS.10R: Raspoloživost sapuna, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela domaćinstava prema raspoloživosti sapuna u stanu/kući Pogledano mesto za pranje ruku Nije pogledano mesto za pranje ruku Ukupno Procenat domaćinstava u kojima ima sapuna bilo gde u stanu/ kući1 Broj domaćin- stava sapun postoji sapun nije uočen na mestu za pranje ruku sapun pokazan nema sapuna u domaćinstvu nije u mogućnosti/ ne želi da pokaže sapun sapun pokazan nema sapuna u domaćinstvu nije u mogućnosti/ ne želi da pokaže sapun Tip naselja Gradska 87,9 1,8 1,4 ,2 7,5 ,6 ,6 100,0 97,2 1199 Ostala 84,3 6,2 6,5 ,1 1,5 ,9 ,4 100,0 92,1 512 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 72,4 7,9 8,0 ,1 8,8 2,2 ,6 100,0 89,0 210 Osnovno 87,7 3,0 2,8 ,2 5,4 ,3 ,6 100,0 96,1 1204 Srednje 93,9 ,4 ,1 ,0 5,3 ,2 ,1 100,0 99,6 280 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 63,7 10,3 13,6 ,6 8,4 2,3 1,1 100,0 82,4 341 Drugi 90,8 4,7 1,1 ,1 3,2 ,1 ,1 100,0 98,7 355 Srednji 91,1 ,3 ,0 ,0 8,4 ,3 ,0 100,0 99,7 350 Četvrti 91,1 ,1 ,1 ,0 6,5 ,8 1,5 100,0 97,7 342 Najbogatiji 97,8 ,0 ,0 ,0 2,2 ,0 ,0 100,0 100,0 324 Ukupno 86,8 3,1 3,0 ,1 5,8 ,7 ,5 100,0 95,7 1711 1 MICS indikator 4.6 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 111 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.112 Fertilitet Fertilitet U okviru MICS4, stopa rađanja adolescentkinja i ukupna U okviru MICS4, stopa rađanja adolescentkinja i ukupna stopa fertiliteta izračunate su korišćenjem podataka o stopa fertiliteta izračunate su korišćenjem podataka o datumu poslednjeg porođaja svake žene i baziraju se datumu poslednjeg porođaja svake žene i baziraju se na periodu od jedne godine (od 1 do 12 meseci) kojа na periodu od jedne godine (od 1 do 12 meseci) kojа prethodi ovom istraživanju. Pomenute stope su za nijansu prethodi ovom istraživanju. Pomenute stope su za nijansu potcenjene usled nedostatka podataka o višestrukim potcenjene usled nedostatka podataka o višestrukim porođajima (blizanci, trojke, itd.) i podataka o ženama koje porođajima (blizanci, trojke, itd.) i podataka o ženama koje su imale višestruke porođaje tokom jedne godine koja je su imale višestruke porođaje tokom jedne godine koja je prethodila ovom istraživanju.prethodila ovom istraživanju. U tabeli RH.1 navedene su stopa rađanja adolescentkinja U tabeli RH.1 navedene su stopa rađanja adolescentkinja i ukupna stopa fertiliteta. Stopa rađanja adolescentkinja i ukupna stopa fertiliteta. Stopa rađanja adolescentkinja (stopa fertiliteta koja se odnosi na posebnu starosnu grupu, (stopa fertiliteta koja se odnosi na posebnu starosnu grupu, tj. na žene starosti od 15 do 19 godina) izračunava se tj. na žene starosti od 15 do 19 godina) izračunava se tako što se broj porođaja žena starosti od 15 do 19 godina tako što se broj porođaja žena starosti od 15 do 19 godina tokom jedne godine koja je prethodila Istraživanju podeli tokom jedne godine koja je prethodila Istraživanju podeli sa prosečnim brojem žena starosti od 15 do 19 godina sa prosečnim brojem žena starosti od 15 do 19 godina tokom istog perioda, izraženim na 1000 žena. Ukupna tokom istog perioda, izraženim na 1000 žena. Ukupna stopa fertiliteta izračunava se sabiranjem stopa fertiliteta za stopa fertiliteta izračunava se sabiranjem stopa fertiliteta za određene starosne grupe koje su izračunate za svaku grupu određene starosne grupe koje su izračunate za svaku grupu žena u razmacima od po pet godina, od 15. do 49. godine. žena u razmacima od po pet godina, od 15. do 49. godine. Ukupna stopa fertiliteta označava prosečan broj dece koju Ukupna stopa fertiliteta označava prosečan broj dece koju bi jedna žena rodila do kraja reproduktivnog perioda, pod bi jedna žena rodila do kraja reproduktivnog perioda, pod uslovom da stope fertiliteta ostanu iste. Stopa rađanja uslovom da stope fertiliteta ostanu iste. Stopa rađanja adolescentkinja u Republici Srbiji iznosi 24. Taj indikator adolescentkinja u Republici Srbiji iznosi 24. Taj indikator u velikoj meri varira kod svih osnovnih kategorija i iznosi u velikoj meri varira kod svih osnovnih kategorija i iznosi sedam u gradskim naseljima, a 47 u ostalim naseljima. sedam u gradskim naseljima, a 47 u ostalim naseljima. Takođe ima značajnih razlika ako se pogledaju obrazovanje Takođe ima značajnih razlika ako se pogledaju obrazovanje majke i indeks blagostanja. Ukupna stopa fertiliteta u majke i indeks blagostanja. Ukupna stopa fertiliteta u Republici Srbiji iznosi 1,7. Ta stopa je veća što je niži nivo Republici Srbiji iznosi 1,7. Ta stopa je veća što je niži nivo obrazovanja i niži indeks blagostanja majki.obrazovanja i niži indeks blagostanja majki. VIIIVIII REPRODUKTIVNO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJEZDRAVLJE Tabela RH.1: Stopa rađanja adolescentkinja i stopa ukupnog fertiliteta, Republika Srbija, 2010. Stope rađanja adolescentkinja i stope ukupnog fertiliteta Stopa rađanja adolescentkinja1 (specifična stopa fertiliteta žena starosti 15–19 godina) Stopa ukupnog fertiliteta Region Beogradski region 2,4 1,2 Region Vojvodine 37,7 2,1 Region Šumadije i Zapadne Srbije 16,8 1,7 Region Južne i Istočne Srbije 36,1 1,8 Tip naselja Gradska 6,7 1,5 Ostala 47,2 2,0 Obrazovanje žene Osnovno 153,1 2,9 Srednje 16,5 1,9 Više/visoko 0,0 1,4 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 107,8 2,8 Drugi 16,0 1,6 Srednji 21,2 1,2 Četvrti 4,7 1,6 Najbogatiji ,0 1,5 Ukupno 23.9 1.7 1 MICS indikator 5.1; MCR indikator 5.4 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 113 Seksualna aktivnost i rano rađanje u životu nosi Seksualna aktivnost i rano rađanje u životu nosi značajne rizike za mlade ljude širom sveta. Tabela RH.2 značajne rizike za mlade ljude širom sveta. Tabela RH.2 sadrži indikatore koji se odnose na rađanje žena starosti sadrži indikatore koji se odnose na rađanje žena starosti od 15 do 19 godina i od 20 do 24 godine. Kao što je od 15 do 19 godina i od 20 do 24 godine. Kao što je prikazano u tabeli RH.2, četiri procenta žena starosti prikazano u tabeli RH.2, četiri procenta žena starosti od 15 do 19 godina već su imale porođaj, četiri od 15 do 19 godina već su imale porođaj, četiri procenta su već rađale, ili su trudne, i jedan procenat procenta su već rađale, ili su trudne, i jedan procenat njih su rodile živorođenu decu pre 15 godine. Štaviše, njih su rodile živorođenu decu pre 15 godine. Štaviše, tri procenta žena starosti od 20 do 24 godine rodile su tri procenta žena starosti od 20 do 24 godine rodile su živorođenu decu pre 18 godina. Rano rađanje je češće živorođenu decu pre 18 godina. Rano rađanje je češće kod žena nižeg obrazovanja i nižeg blagostanja.kod žena nižeg obrazovanja i nižeg blagostanja. Tabela RH.2: Rano rađanje, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–19 godina koje su rodile živorođeno dete ili koje su trudne sa prvim detetom i procenat žena starosti 15–19 godina koje su rađale ili su trenutno trudne; procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine i procenat žena starosti 20–24 godine koje su se porodile pre 18. godine Procenat žena starosti 15–19 godina Broj žena starosti 15–19 godina Procenat žena starosti 20–24 godine koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine1 Broj žena starosti 20–24 godine koje su rodile živorođeno dete koje su trudne sa prvim detetom koje su rađale ili su trenutno trudne koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine Region Beogradski region 4,0 ,0 4,0 2,8 121 ,2 200 Region Vojvodine 4,3 ,0 4,3 ,1 183 4,7 135 Region Šumadije i Zapadne Srbije 3,1 ,0 3,1 ,0 208 3,3 184 Region Južne i Istočne Srbije 3,0 ,0 3,0 ,0 147 5,7 186 Tip naselja Gradska 1,8 ,0 1,8 ,9 388 3,0 427 Ostala 6,0 ,0 6,0 ,1 271 3,8 278 Obrazovanje Osnovno 29,2 ,0 29,2 6,6 55 20,1 58 Srednje 1,3 ,0 1,3 ,0 526 2,6 263 Više/visoko (,0) (,0) (,0) (,0) 78 ,1 379 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 15,6 ,0 15,6 3,8 94 9,2 105 Drugi 3,7 ,0 3,7 ,0 120 4,8 156 Srednji 2,3 ,0 2,3 ,0 148 3,0 118 Četvrti ,6 ,0 ,6 ,0 135 1,8 152 Najbogatiji ,0 ,0 ,0 ,0 161 ,0 174 Ukupno 3,5 ,0 3,5 ,5 659 3,3 705 1 MICS indikator 5.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.114 U tabeli RH.3 prikazani su trendovi u pogledu ranog U tabeli RH.3 prikazani su trendovi u pogledu ranog rađanja. Postoji jako mali procenat žena koje su rodile rađanja. Postoji jako mali procenat žena koje su rodile živorođeno dete do svoje 15. godine i u gradskim i uživorođeno dete do svoje 15. godine i u gradskim i u ostalim naseljima. Međutim, procenat žena koje su rodile ostalim naseljima. Međutim, procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre svoje 18. godine veći je kod žena iz živorođeno dete pre svoje 18. godine veći je kod žena iz ostalih nego kod žena iz gradskih naselja.ostalih nego kod žena iz gradskih naselja. Tabela RH.3: Trendovi ranog rađanja, Republika Srbija, 2010. Procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. i 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama Gradska naselja Ostala naselja Sva naselja procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine broj žena Starost 15–19 god. ,9 388 np np ,1 271 np np ,5 659 np np 20–24 ,0 427 3,0 427 ,0 278 3,8 278 ,0 705 3,3 705 25–29 ,0 478 1,0 478 ,5 368 2,8 368 ,2 846 1,8 846 30–34 ,0 413 1,2 413 ,0 362 2,4 362 ,0 775 1,8 775 35–39 ,1 481 1,3 481 ,0 310 9,0 310 ,0 791 4,3 791 40–44 ,0 399 2,5 399 ,0 304 6,9 304 ,0 703 4,4 703 45–49 god. ,0 569 2,3 569 ,6 337 10,2 337 ,2 905 5,2 905 Ukupno ,1 3155 1,9 2767 ,2 2230 5,8 1959 ,1 5385 3,5 4726 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 115 Fertilitet u romskim naseljimaFertilitet u romskim naseljima Stopa rađanja adolescentkinja kod populacije iz romskih Stopa rađanja adolescentkinja kod populacije iz romskih naselja u Republici Srbiji iznosi 159 (tabela RH.1R). Taj naselja u Republici Srbiji iznosi 159 (tabela RH.1R). Taj indikator u velikoj meri varira prema tipu naselja i iznosi indikator u velikoj meri varira prema tipu naselja i iznosi 128 u gradskim i 218 u ostalim naseljima. Nema značajnijih 128 u gradskim i 218 u ostalim naseljima. Nema značajnijih razlika između majki različitih nivoa obrazovanja. Ukupna razlika između majki različitih nivoa obrazovanja. Ukupna stopa fertiliteta u romskim naseljima iznosi 2,7.stopa fertiliteta u romskim naseljima iznosi 2,7. Tabela RH.1R: Stopa rađanja adolescentkinja i stopa ukupnog fertiliteta, romska naselja, 2010. Stope rađanja adolescentkinja i stope ukupnog fertiliteta Stopa rađanja adolescentkinja1 (specifična stopa fertiliteta žena starosti 15–19 godina) Stopa ukupnog fertiliteta Tip naselja Gradska 128,3 2,6 Ostala 218,4 3,0 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 158,8 3,3 Osnovno 160,3 2,5 Srednje 165,2 3,2 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 135,0 2,6 Drugi 175,9 3,2 Srednji 240,2 2,7 Četvrti 91,3 2,4 Najbogatiji 154,3 2,7 Ukupno 158,5 2,7 1 MICS indikator 5.1; MCR indikator 5.4 Rano stupanje u seksualne odnose i rađanje dece nose Rano stupanje u seksualne odnose i rađanje dece nose sa sobom značajne rizike za mlade širom sveta. U tabeli sa sobom značajne rizike za mlade širom sveta. U tabeli RH.2R navode se neki indikatori ranog rađanja za žene RH.2R navode se neki indikatori ranog rađanja za žene starosti od 15 do 19 godina i od 20 do 24 godine. Kao starosti od 15 do 19 godina i od 20 do 24 godine. Kao što se vidi iz tabele, jedna trećina žena starosti od 15 do što se vidi iz tabele, jedna trećina žena starosti od 15 do 19 godina već su imale porođaj, 40 procenata njih je u 19 godina već su imale porođaj, 40 procenata njih je u drugom stanju, a četiri procenta njih je rodilo živorođeno drugom stanju, a četiri procenta njih je rodilo živorođeno dete pre svoje 15. godine. Skoro jedna trećina žena starosti dete pre svoje 15. godine. Skoro jedna trećina žena starosti od 20 do 24 godine rodila je živorođeno dete pre svoje 18. od 20 do 24 godine rodila je živorođeno dete pre svoje 18. godine. Rano rađanje je češća pojava kod žena iz ostalih godine. Rano rađanje je češća pojava kod žena iz ostalih naselja nego kod onih iz gradskih naselja, kao i kod žena naselja nego kod onih iz gradskih naselja, kao i kod žena bez obrazovanja ili samo s osnovnom školom.bez obrazovanja ili samo s osnovnom školom. Tabela RH.2R: Rano rađanje, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–19 godina koje su rodile živorođeno dete ili koje su trudne sa prvim detetom i procenat žena starosti 15–19 godina koje su rađale ili su trenutno trudne; procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine i procenat žena starosti 20–24 godine koje su se porodile pre 18. godine Procenat žena starosti 15–19 godina Broj žena starosti 15–19 godina Procenat žena starosti 20–24 godine koje su rodile živorođeno dete pre 18 godine1 Broj žena starosti 20–24 godine koje su rodile živorođeno dete koje su trudne sa prvim detetom koje su rađale ili su trenutno trudne koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine Tip naselja Gradska 30,5 4,5 34,9 2,9 281 27,3 245 Ostala 40,6 7,8 48,4 6,2 147 40,4 109 Obrazovanje Bez obrazovanja (50,8) (0,7) (51,5) (7,5) 46 42,0 69 Osnovno 36,9 8,0 44,8 4,6 299 31,7 250 Srednje 15,4 ,0 15,4 ,0 77 (7,4) 32 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 42,0 10,9 52,9 8,8 84 44,4 73 Drugi 41,0 8,3 49,3 4,7 79 37,5 83 Srednji 47,1 ,3 47,4 3,4 90 36,6 67 Četvrti 22,6 1,9 24,5 3,3 91 19,8 73 Najbogatiji 17,6 7,5 25,1 ,0 84 14,2 57 Ukupno 33,9 5,6 39,6 4,0 429 31,3 354 1 MICS indikator 5.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 115 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.116 U tabeli RH.3R prikazani su trendovi u pogledu ranog U tabeli RH.3R prikazani su trendovi u pogledu ranog rađanja u romskim naseljima. Sveukupno, četiri procenta rađanja u romskim naseljima. Sveukupno, četiri procenta Romkinja je rodilo živorođeno dete do svoje 15. godine, ali Romkinja je rodilo živorođeno dete do svoje 15. godine, ali postoji očigledna razlika između gradskih (dva procenta) postoji očigledna razlika između gradskih (dva procenta) i ostalih naselja (osam procenata). Procenat žena koje i ostalih naselja (osam procenata). Procenat žena koje Tabela RH.3R: Trendovi ranog rađanja, romska naselja, 2010. Procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. i 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama Gradska naselja Ostala naselja Sva naselja procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 15. godine broj žena procenat žena koje su rodile živorođeno dete pre 18. godine broj žena Starost 15–19 god. 2,9 281 np np 6,2 147 np np 4,0 429 np np 20–24 1,9 245 27,3 245 2,2 109 40,4 109 2,0 354 31,3 354 25–29 1,1 253 31,4 253 4,8 109 40,4 109 2,2 363 34,1 363 30–34 2,9 239 34,9 239 17,0 81 50,8 81 6,5 320 38,9 320 35–39 1,7 181 37,6 181 7,8 70 50,7 70 3,4 251 41,3 251 40–44 3,0 118 32,5 118 7,8 75 43,0 75 4,8 193 36,6 193 45–49 god. 2,1 144 37,3 144 13,3 64 58,3 64 5,5 208 43,8 208 Ukupno 2,2 1461 33,0 1180 7,7 657 46,1 509 3,9 2118 37,0 1689 su rodile živorođeno dete pre svoje 18. godine raste na su rodile živorođeno dete pre svoje 18. godine raste na 37 procenata, uz iste razlike između gradskih i ostalih 37 procenata, uz iste razlike između gradskih i ostalih naselja. U gradskim naseljima 33 procenta žena je rodilo naselja. U gradskim naseljima 33 procenta žena je rodilo živorođeno dete pre svoje 18. godine, dok je to slučaj kod živorođeno dete pre svoje 18. godine, dok je to slučaj kod 46 procenata iz ostalih naselja. 46 procenata iz ostalih naselja. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.116 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 117 KontracepcijaKontracepcija Planiranje porodice je važno za zdravlje žena i dece Planiranje porodice je važno za zdravlje žena i dece zato što: 1) sprečava trudnoće do kojih dođe kada je zato što: 1) sprečava trudnoće do kojih dođe kada je žena previše mlada ili ima previše godina; 2) produžava žena previše mlada ili ima previše godina; 2) produžava period između dva porođaja; i 3) ograničava broj period između dva porođaja; i 3) ograničava broj dece. Veoma je važno da svi parovi imaju pristup dece. Veoma je važno da svi parovi imaju pristup informacijama i uslugama o tome kako bi se sprečile informacijama i uslugama o tome kako bi se sprečile trudnoće mladih žena, učestale trudnoće, trudnoće do trudnoće mladih žena, učestale trudnoće, trudnoće do kojih dođe u starijoj dobi žene ili veliki broj trudnoća.kojih dođe u starijoj dobi žene ili veliki broj trudnoća. Kontracepciju, po sopstvenoj izjavi, koristi 61 Kontracepciju, po sopstvenoj izjavi, koristi 61 procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici (tabela RH.4). Prilikom popunjavanja modula o (tabela RH.4). Prilikom popunjavanja modula o kontracepciji, ispitanicama su pročitane različite kontracepciji, ispitanicama su pročitane različite kategorije odgovora (metodi kontracepcije) pre nego kategorije odgovora (metodi kontracepcije) pre nego što je od njih zatraženo da odgovore koje metode što je od njih zatraženo da odgovore koje metode koriste. Čitanje odgovora unapred nije primenjivano koriste. Čitanje odgovora unapred nije primenjivano tokom MICS3 i ta metodološka razlika možda tokom MICS3 i ta metodološka razlika možda je uzrok veće stope korišćenja kontraceptivnih je uzrok veće stope korišćenja kontraceptivnih sredstava u MICS4 nego u MICS3.sredstava u MICS4 nego u MICS3. Najzastupljeniji metod je metod prekinutog odnosa, koji Najzastupljeniji metod je metod prekinutog odnosa, koji primenjuje jedna od tri udate žene u Republici Srbiji. primenjuje jedna od tri udate žene u Republici Srbiji. Sledeći po zastupljenosti je metod korišćenja muškog Sledeći po zastupljenosti je metod korišćenja muškog kondoma prilikom seksualnog odnosa, koji primenjuje kondoma prilikom seksualnog odnosa, koji primenjuje 14 procenata udatih žena. Oko osam procenata žena 14 procenata udatih žena. Oko osam procenata žena izjavilo je da primenjuje periodičnu apstinenciju, dok izjavilo je da primenjuje periodičnu apstinenciju, dok četiri procenta koristi pilulu, a tri procenta spiralu. četiri procenta koristi pilulu, a tri procenta spiralu. Druge kontraceptivne metode (muška ili ženska Druge kontraceptivne metode (muška ili ženska sterilizacija, injekcije ili implanti, vaginalne metode sterilizacija, injekcije ili implanti, vaginalne metode ili ili metod zaštite od trudnoće dojenjem) primenjuje metod zaštite od trudnoće dojenjem) primenjuje manje od jednog procenta žena.manje od jednog procenta žena. Korišćenje kontraceptivnih metoda ne razlikuje se u Korišćenje kontraceptivnih metoda ne razlikuje se u velikoj meri po regionima i kreće se od 57 procenata velikoj meri po regionima i kreće se od 57 procenata u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije do 67 procenata u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije do 67 procenata u Vojvodini. Njihova primena u gradskim i ostalim u Vojvodini. Njihova primena u gradskim i ostalim naseljima skoro je ista. Adolescentkinje ređe koriste naseljima skoro je ista. Adolescentkinje ređe koriste kontraceptivna sredstva nego starije žene. Samo oko kontraceptivna sredstva nego starije žene. Samo oko 45 procenata udatih žena ili žena koje su u vanbračnoj 45 procenata udatih žena ili žena koje su u vanbračnoj zajednici starosti od 15 do 19 godina13 trenutno zajednici starosti od 15 do 19 godina13 trenutno koriste neki kontraceptivni metod u poređenju sa koriste neki kontraceptivni metod u poređenju sa 61 procentom žena starosti od 20 do 24 godine i 69 61 procentom žena starosti od 20 do 24 godine i 69 procenata starijih žena (od 35 do 39 godina).procenata starijih žena (od 35 do 39 godina). Nivo obrazovanja žene je povezan sa prevalencijom Nivo obrazovanja žene je povezan sa prevalencijom primene kontracepcije. Procenat žena koje primenjuju bilo primene kontracepcije. Procenat žena koje primenjuju bilo koji metod kontracepcije raste sa 53 procenta kod onih koji metod kontracepcije raste sa 53 procenta kod onih koje imaju samo osnovno obrazovanje na 65 procenata koje imaju samo osnovno obrazovanje na 65 procenata kod žena s višim/visokim obrazovanjem. Tradicionalne kod žena s višim/visokim obrazovanjem. Tradicionalne metode su najrasprostranjenije i primenjuje ih 39 metode su najrasprostranjenije i primenjuje ih 39 procenata žena, dok moderne metode primenjuje 22 procenata žena, dok moderne metode primenjuje 22 procenta žena. Primena modernih metoda se povećava s procenta žena. Primena modernih metoda se povećava s povećanjem obrazovanja i društveno-ekonomskog stanja povećanjem obrazovanja i društveno-ekonomskog stanja žene. Savremene metode primenjuje samo 10 procenata žene. Savremene metode primenjuje samo 10 procenata žena koje su završile osnovnu školu i 11 procenata žena žena koje su završile osnovnu školu i 11 procenata žena iz najsiromašnijeg kvintila u poređenju sa 33 procenta iz najsiromašnijeg kvintila u poređenju sa 33 procenta žena s višim obrazovanjem i 31 procentom žena iz žena s višim obrazovanjem i 31 procentom žena iz najbogatijeg kvintila.najbogatijeg kvintila. 13 Mali broj slučajeva udatih žena starosti od 15 do 19 godina (25–49 slučajeva). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.118 Tabela RH.4: Primena kontraceptivnih metoda, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su udate ili u vanbračnoj zajednici i koje primenjuju (ili čiji partner primenjuje) neki metod kontracepcije   Ne primenjuju nikakav metod Procenat žena (udatih ili u sterilizacija žene sterilizacija muškarca spirala injekcije implanti pilula muški kondom ženski kondom Region Beogradski region 41,8 ,0 ,0 3,0 ,0 ,0 5,0 13,7 ,3 Region Vojvodine 32,7 ,6 ,0 5,7 ,0 ,0 5,2 16,1 ,2 Region Šumadije i Zapadne Srbije 43,5 ,0 ,0 3,1 ,0 ,0 2,6 9,3 ,0 Region Južne i Istočne Srbije 39,1 ,0 ,0 ,9 ,0 ,0 5,1 15,4 ,0 Tip naselja Gradska 39,6 ,2 ,0 3,3 ,0 ,0 5,4 14,9 ,1 Ostala 38,7 ,2 ,0 3,0 ,0 ,0 3,2 12,0 ,1 Starost 15–19 god. (55,2) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (0,0) (10,8) (0,0) 20–24 38,6 ,0 ,0 ,6 ,0 ,0 5,7 15,4 ,1 25–29 40,4 ,0 ,0 ,9 ,0 ,0 4,6 19,0 ,1 30–34 33,6 ,1 ,0 1,4 ,0 ,0 4,7 19,1 ,2 35–39 31,4 ,3 ,0 3,4 ,0 ,0 5,5 16,3 ,1 40–44 32,7 ,2 ,0 7,3 ,0 ,0 4,8 11,0 ,0 45–49 god. 53,9 ,3 ,0 3,6 ,0 ,0 2,6 4,5 ,2 Broj žive dece 0 70,8 ,0 ,0 ,1 ,0 ,0 5,5 12,5 ,0 1 42,6 ,0 ,0 1,4 ,0 ,0 4,1 16,8 ,0 2 34,1 ,2 ,0 4,1 ,0 ,0 4,9 13,1 ,1 3 33,3 ,5 ,0 2,6 ,1 ,0 2,8 11,3 ,1 4 i više 43,8 ,9 ,0 9,7 ,0 ,0 2,0 5,7 ,5 Obrazovanje Osnovno 46,7 ,1 ,0 1,6 ,0 ,0 3,0 5,3 ,1 Srednje 38,0 ,3 ,0 3,3 ,0 ,0 3,9 12,9 ,2 Više/visoko 35,5 ,0 ,0 4,0 ,0 ,0 7,0 21,9 ,0 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 42,5 ,1 ,0 1,4 ,0 ,0 2,0 7,0 ,1 Drugi 42,2 ,4 ,0 1,6 ,0 ,0 3,6 11,4 ,0 Srednji 35,5 ,3 ,0 5,1 ,0 ,0 4,1 10,6 ,1 Četvrti 37,8 ,0 ,0 3,7 ,0 ,0 4,6 16,3 ,1 Najbogatiji 38,4 ,1 ,0 3,7 ,0 ,0 6,9 19,9 ,2 Ukupno 39,2 ,2 ,0 3,2 ,0 ,0 4,4 13,5 ,1 1 MICS indikator 5.3; MCR indikator 5.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 119 vanbračnoj zajednici) koje primenjuju Broj žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici dijafragma/ pena/gel štiti se od trudnoće dojenjem (LAM) periodična apstinencija prekinuti odnos kontracepcija posle seksualnog odnosa drugo bilo koji savremeni metod bilo koji tradicionalni metod bilo koji metod1 ,0 ,5 3,4 32,2 ,0 ,0 22,1 36,1 58,2 603 ,0 1,1 13,4 24,1 ,0 ,7 28,0 39,4 67,3 887 ,3 1,0 10,4 29,5 ,0 ,2 15,3 41,2 56,5 969 ,0 ,5 3,2 35,7 ,0 ,1 21,4 39,5 60,9 946 ,1 ,7 8,3 27,1 ,0 ,2 24,0 36,4 60,4 1852 ,1 ,9 7,5 34,1 ,0 ,3 18,5 42,8 61,3 1552 (0,0) (8,4) (7,3) (18,3) ,0 (0,0) (10,8) (34,0) (44,8) 35 ,0 3,8 4,8 30,9 ,0 ,1 21,8 39,6 61,4 208 ,1 1,4 6,6 26,8 ,0 ,1 24,7 34,9 59,6 523 ,0 1,1 6,8 33,2 ,0 ,0 25,4 41,0 66,4 613 ,0 ,4 10,7 31,7 ,0 ,1 25,7 42,9 68,6 673 ,0 ,1 10,0 33,4 ,0 ,5 23,3 44,0 67,3 583 ,3 ,0 6,7 27,1 ,0 ,7 11,5 34,6 46,1 769 ,0 ,0 1,8 9,3 ,0 ,0 18,1 11,1 29,2 249 ,1 1,1 5,5 28,3 ,0 ,1 22,4 35,0 57,4 865 ,0 ,7 9,4 32,9 ,0 ,5 22,4 43,6 65,9 1833 ,7 ,8 11,1 36,8 ,0 ,0 18,0 48,7 66,7 347 ,0 2,1 5,9 29,5 ,0 ,0 18,7 37,5 56,2 111 ,1 1,0 4,8 36,9 ,0 ,4 10,2 43,1 53,3 569 ,1 ,8 8,8 31,5 ,0 ,2 20,7 41,3 62,0 2067 ,0 ,7 8,3 22,3 ,0 ,3 32,9 31,6 64,5 745 ,0 1,6 6,3 39,0 ,0 ,2 10,5 47,0 57,5 522 ,1 ,6 7,5 32,0 ,0 ,5 17,0 40,7 57,8 719 ,0 ,8 10,5 32,8 ,0 ,1 20,2 44,2 64,5 666 ,0 ,7 8,4 28,2 ,0 ,1 24,7 37,4 62,2 727 ,3 ,6 6,8 22,7 ,0 ,4 31,1 30,5 61,6 770 ,1 ,8 7,9 30,3 ,0 ,3 21,5 39,3 60,8 3405 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.120 Kontracepcija u romskim naseljimaKontracepcija u romskim naseljima U romskim naseljima, kontraceptivne metode, po U romskim naseljima, kontraceptivne metode, po sopstvenoj izjavi, primenjuje 64 procenta žena koje sopstvenoj izjavi, primenjuje 64 procenta žena koje su udate ili su u vanbračnoj zajednici (tabela RH.4R). su udate ili su u vanbračnoj zajednici (tabela RH.4R). Najpopularniji metod je metod prekinutog odnosa, koji Najpopularniji metod je metod prekinutog odnosa, koji primenjuje polovina udatih žena u romskim naseljima.primenjuje polovina udatih žena u romskim naseljima. Tabela RH.4R: Primena kontraceptivnih metoda, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su udate ili u vanbračnoj zajednici i koje primenjuju (ili čiji partner primenjuje) neki metod kontracepcije Ne primenjuju nikakav metod Procenat žena (udatih ili u vanbračnoj sterilizacija žene sterilizacija muškarca spirala injekcije implanti pilula muški kondom ženski kondom Tip naselja Gradska 39,3 1,1 ,0 1,3 ,0 ,0 ,3 3,8 ,0 Ostala 30,6 ,2 ,0 ,2 ,0 ,0 1,9 2,1 ,0 Starost 15–19 god. 59,1 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,3 ,1 ,0 20–24 40,8 ,0 ,0 ,1 ,0 ,0 1,4 4,2 ,0 25–29 32,2 2,2 ,0 ,4 ,0 ,0 ,9 5,1 ,1 30–34 22,4 1,1 ,0 1,6 ,0 ,0 1,9 4,6 ,0 35–39 22,3 ,9 ,0 2,6 ,0 ,0 ,5 2,3 ,0 40–44 38,5 ,5 ,0 ,3 ,0 ,0 ,0 1,8 ,0 45–49 god. 50,7 ,6 ,0 1,6 ,0 ,0 ,0 2,4 ,0 Broj žive dece 0 94,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 2,1 ,0 1 43,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,5 2,8 ,0 2 30,6 ,1 ,0 ,3 ,0 ,0 ,8 3,2 ,0 3 29,3 1,5 ,0 2,8 ,0 ,0 ,2 4,5 ,0 4 i više 30,4 2,4 ,0 1,3 ,0 ,0 2,1 2,8 ,0 Obrazovanje Bez obrazovanja 47,5 ,2 ,0 1,7 ,0 ,0 1,2 ,7 ,0 Osnovno 35,3 ,9 ,0 ,6 ,0 ,0 ,9 3,0 ,0 Srednje 29,6 1,5 ,0 1,8 ,0 ,0 ,2 7,3 ,0 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 43,7 ,1 ,0 ,0 ,0 ,0 1,9 2,6 ,1 Drugi 32,8 2,6 ,0 ,4 ,0 ,0 1,5 ,6 ,0 Srednji 40,3 ,3 ,0 1,3 ,0 ,0 ,5 2,8 ,0 Četvrti 36,4 ,1 ,0 ,7 ,0 ,0 ,2 3,9 ,0 Najbogatiji 30,4 ,9 ,0 2,2 ,0 ,0 ,2 6,1 ,0 Ukupno 36,5 ,8 ,0 ,9 ,0 ,0 ,8 3,3 ,0 1 MICS indikator 5.3; MCR indikator 5.3 Sledeći po zastupljenosti je metod zaštite od trudnoće Sledeći po zastupljenosti je metod zaštite od trudnoće dojenjem (metod laktacione amenoreje), koji primenjuje dojenjem (metod laktacione amenoreje), koji primenjuje sedam procenata udatih žena. Samo tri procenta žena je sedam procenata udatih žena. Samo tri procenta žena je izjavilo da se pri seksualnom odnosu koristi muški kondom, izjavilo da se pri seksualnom odnosu koristi muški kondom, dok primena svih drugih metoda ili ne premašuje jedan dok primena svih drugih metoda ili ne premašuje jedan procenat ili nije zastupljena.procenat ili nije zastupljena. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.120 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 121 zajednici) koje primenjuju Broj žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici dijafragma/ pena/gel štiti se od trudnoće dojenjem (LAM) periodična apstinencija prekinuti odnos kontracepcija posle seksualnog odnosa drugo bilo koji savremeni metod bilo koji tradicionalni metod bilo koji metod1 ,0 5,8 ,1 47,9 ,0 ,3 6,5 54,1 60,7 1102 ,1 10,1 ,1 54,7 ,0 ,0 4,5 64,9 69,4 520 ,0 19,3 ,1 21,1 ,0 ,0 ,4 40,5 40,9 190 ,0 17,2 ,0 36,3 ,0 ,0 5,7 53,5 59,2 282 ,0 5,9 ,1 53,2 ,0 ,0 8,6 59,1 67,8 304 ,1 2,6 ,0 65,5 ,0 ,0 9,4 68,2 77,6 276 ,0 2,9 ,0 68,6 ,0 ,0 6,3 71,5 77,7 224 ,0 ,0 ,0 57,5 ,0 1,3 2,6 58,9 61,5 167 ,0 ,0 ,6 43,7 ,0 ,3 4,6 44,6 49,3 180 ,0 ,0 ,0 3,6 ,0 ,0 2,1 3,6 5,8 98 ,0 12,2 ,0 41,5 ,0 ,0 3,4 53,7 57,0 312 ,0 7,4 ,2 57,2 ,0 ,1 4,4 65,0 69,4 547 ,1 5,9 ,1 55,0 ,0 ,6 9,1 61,6 70,7 345 ,0 5,6 ,0 55,4 ,0 ,0 8,5 61,0 69,6 320 ,0 7,6 ,1 41,0 ,0 ,0 3,8 48,8 52,5 294 ,0 7,6 ,0 51,4 ,0 ,3 5,4 59,3 64,7 1113 ,0 4,6 ,6 54,6 ,0 ,0 10,7 59,8 70,4 204 ,1 9,4 ,0 42,1 ,0 ,0 4,8 51,5 56,3 292 ,0 8,6 ,0 53,5 ,0 ,0 5,1 62,1 67,2 321 ,0 7,9 ,1 46,0 ,0 ,7 5,0 54,7 59,7 319 ,0 7,1 ,1 51,5 ,0 ,0 4,9 58,7 63,6 354 ,0 3,3 ,3 56,3 ,0 ,2 9,5 60,1 69,6 337 ,0 7,2 ,1 50,1 ,0 ,2 5,9 57,6 63,5 1622 Primena kontraceptivnih metoda je nešto veća (69 Primena kontraceptivnih metoda je nešto veća (69 procenata) u ostalim nego u gradskim naseljima procenata) u ostalim nego u gradskim naseljima (61 procenat). Adolescentkinje iz romskih naselja (61 procenat). Adolescentkinje iz romskih naselja ređe koriste kontraceptivna sredstva nego žene ređe koriste kontraceptivna sredstva nego žene starijeg uzrasta. Samo 41 procenat žena koje su starijeg uzrasta. Samo 41 procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici starosti od 15 do udate ili u vanbračnoj zajednici starosti od 15 do 19 godina trenutno primenjuje neki kontraceptivni 19 godina trenutno primenjuje neki kontraceptivni metod u poređenju sa 59 procenata žena starosti metod u poređenju sa 59 procenata žena starosti od 20 do 24 godine i 78 procenata žena starosti od od 20 do 24 godine i 78 procenata žena starosti od 35 do 39 godina.35 do 39 godina. Nivo obrazovanja žene je direktno proporcionalan korišćenju Nivo obrazovanja žene je direktno proporcionalan korišćenju kontracepcije. Procenat žena iz romskih bnaselja koje kontracepcije. Procenat žena iz romskih bnaselja koje primenjuju bilo koji metod kontracepcije raste sa 53 procenta primenjuju bilo koji metod kontracepcije raste sa 53 procenta kod žena bez obrazovanja na 70 procenata kod žena koje imaju kod žena bez obrazovanja na 70 procenata kod žena koje imaju završenu srednju školu. Tradicionalne metode preovlađuju završenu srednju školu. Tradicionalne metode preovlađuju u romskim naseljima i njih primenjuje 58 procenata žena, u romskim naseljima i njih primenjuje 58 procenata žena, dok je korišćenje kontracepcije još veće u ostalim naseljima dok je korišćenje kontracepcije još veće u ostalim naseljima (65 procenata). Savremene metode primenjuje samo šest (65 procenata). Savremene metode primenjuje samo šest procenata žena, dok je taj procenat nešto veći kod žena koje procenata žena, dok je taj procenat nešto veći kod žena koje imaju srednjoškolsko obrazovanje (11 procenata) i kod ženaimaju srednjoškolsko obrazovanje (11 procenata) i kod žena iz najbogatijeg kvintila (10 procenata).iz najbogatijeg kvintila (10 procenata). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 121 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.122 Nezadovoljena potrebaNezadovoljena potreba Nezadovoljena potreba za kontracepcijom odnosi se na Nezadovoljena potreba za kontracepcijom odnosi se na fertilne žene koje ne koriste nikakav kontraceptivni metod, fertilne žene koje ne koriste nikakav kontraceptivni metod, ali koje žele da odlože sledeću trudnoću (proređivanje ali koje žele da odlože sledeću trudnoću (proređivanje broja trudnoća) ili žele da prestanu da rađaju (ograničenje broja trudnoća) ili žele da prestanu da rađaju (ograničenje broja dece). Nezadovoljena potreba se u okviru MICS-a broja dece). Nezadovoljena potreba se u okviru MICS-a identifikuje pomoću niza pitanja na osnovu kojih se može identifikuje pomoću niza pitanja na osnovu kojih se može utvrditi trenutno ponašanje i prioriteti u vezi sa korišćenjem utvrditi trenutno ponašanje i prioriteti u vezi sa korišćenjem kontraceptivnih sredstava, plodnošću i željama u vezi sa kontraceptivnih sredstava, plodnošću i željama u vezi sa budućim trudnoćama. U tabeli RH.5 prikazani su rezultati budućim trudnoćama. U tabeli RH.5 prikazani su rezultati istraživanja koji se odnose na kontracepciju i na to da li je istraživanja koji se odnose na kontracepciju i na to da li je potreba za kontracepcijom zadovoljena ili ne.potreba za kontracepcijom zadovoljena ili ne. Nezadovoljena potreba za proređivanjem broja trudnoća Nezadovoljena potreba za proređivanjem broja trudnoća definiše se kao procenat žena koje ne koriste nikakvo definiše se kao procenat žena koje ne koriste nikakvo kontraceptivno sredstvo ikontraceptivno sredstvo i  nisu trudne i nemaju postporođajnu amenoreju nisu trudne i nemaju postporođajnu amenoreju1414, , plodne suplodne su15 15 i kažu da žele da sačekaju dve ili više godina i kažu da žele da sačekaju dve ili više godina pre sledećeg porođaja; ilipre sledećeg porođaja; ili  nisu trudne i nemaju postporođajnu amenoreju, nisu trudne i nemaju postporođajnu amenoreju, plodne su i nisu sigurne da li žele još jedno dete; iliplodne su i nisu sigurne da li žele još jedno dete; ili  trudne su i kažu da ta trudnoća nije došla u dobro vreme: trudne su i kažu da ta trudnoća nije došla u dobro vreme: kažu da im je bila želja da sačekaju s trudnoćom; ilikažu da im je bila želja da sačekaju s trudnoćom; ili  imaju postporođajnu amenoreju i kažu da porođaj imaju postporođajnu amenoreju i kažu da porođaj nije došao u dobro vreme: kažu da im je bila želja da nije došao u dobro vreme: kažu da im je bila želja da sačekaju s trudnoćom.sačekaju s trudnoćom. Nezadovoljena potreba za ograničenjem broja dece Nezadovoljena potreba za ograničenjem broja dece definiše se kao procenat žena koje ne primenjuju nikakvu definiše se kao procenat žena koje ne primenjuju nikakvu kontraceptivnu metodu ikontraceptivnu metodu i  nisu trudne i nemaju postporođajnu amenoreju, nisu trudne i nemaju postporođajnu amenoreju, plodne su i kažu da ne žele više dece; ili plodne su i kažu da ne žele više dece; ili  trudne su i kažu da nisu želele da zatrudne; ili trudne su i kažu da nisu želele da zatrudne; ili  imaju postporođajnu amenoreju i kažu da nisu imaju postporođajnu amenoreju i kažu da nisu želele želele da zatrudne.da zatrudne. 14 Žena ima postporođajnu amenoreju ako se porodila u prethodne dve godine, trenutno nije trudna i nije joj se vratio menstrualni ciklus nakon rođenja poslednjeg deteta. 15 Smatra se da je žena neplodna ukoliko nije trudna i nema postporođajnu amenoreju i (1a) nije imala menstruaciju najmanje šest meseci ili (1b) nikad nije imala menstruaciju ili (1c) je imala poslednju menstruaciju pre poslednjeg porođaja ili (1d) je u menopauzi ili je imala histerektomiju; ili (2) izjavi da je imala histerektomiju ili da nikad nije imala menstruaciju ili da je u menopauzi ili da pokušava da zatrudni dve ili više godine bez uspeha kada joj se postavi pitanje zašto misli da nije fizički sposobna da zatrudni u vreme istraživanja; ili (3) izjavi da ne može da zatrudni kada joj se postavi pitanje da li želi da rodi dete u budućnosti; ili (4) nije se porodila u prethodnih pet godina, trenutno ne koristi kontracepciju i trenutno je udata ili je bila udata tokom poslednjih pet godina koje prethode Istraživanju. Ukupna nezadovoljena potreba za kontracepcijom je Ukupna nezadovoljena potreba za kontracepcijom je zbir nezadovoljene potrebe za proređivanjem trudnoća zbir nezadovoljene potrebe za proređivanjem trudnoća i nezadovoljene potrebe za ograničenjem broja dece. i nezadovoljene potrebe za ograničenjem broja dece. Iz tabele RH.5 vidi se da sedam procenata žena u Iz tabele RH.5 vidi se da sedam procenata žena u Republici Srbiji ima ukupnu nezadovoljenu potrebu za Republici Srbiji ima ukupnu nezadovoljenu potrebu za kontracepcijom. Ukupna nezadovoljena potreba je veća kontracepcijom. Ukupna nezadovoljena potreba je veća kod mlađih žena starosti od 20 do 24 godine (12 procenata)kod mlađih žena starosti od 20 do 24 godine (12 procenata) i žena starosti od 25 do 29 godina (13 procenata).i žena starosti od 25 do 29 godina (13 procenata). Ispunjena potreba za ograničenjem broja dece obuhvata Ispunjena potreba za ograničenjem broja dece obuhvata žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje ne žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje ne žele više dece, koje primenjuju metod muške ili ženske žele više dece, koje primenjuju metod muške ili ženske sterilizacije ili su se izjasnile da nisu plodne. Ispunjena sterilizacije ili su se izjasnile da nisu plodne. Ispunjena potreba za proređivanjem broja trudnoća obuhvata potreba za proređivanjem broja trudnoća obuhvata žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje žele da imaju još jedno dete ili nisu sigurne da li da žele da imaju još jedno dete ili nisu sigurne da li da rode još jedno dete. Sabiranjem ispunjene potrebe za rode još jedno dete. Sabiranjem ispunjene potrebe za proređivanjem broja trudnoća i ispunjene potrebe za proređivanjem broja trudnoća i ispunjene potrebe za ograničenjem broja dece dobija se ukupna ispunjena ograničenjem broja dece dobija se ukupna ispunjena potreba za kontracepcijom. Oko 18 procenata svih potreba za kontracepcijom. Oko 18 procenata svih žena ima ispunjenu potrebu za proređivanjem broja žena ima ispunjenu potrebu za proređivanjem broja trudnoća, a 43 procenta žena ima ispunjenu potrebu trudnoća, a 43 procenta žena ima ispunjenu potrebu za ograničenjem broja dece.za ograničenjem broja dece. Nezadovoljena potreba za proređivanjem broja trudnoća Nezadovoljena potreba za proređivanjem broja trudnoća je zabeležena kod tri procenta žena, ali je veća kod žena je zabeležena kod tri procenta žena, ali je veća kod žena starosti od 20 do 24 godine (11 procenat) i žena starosti starosti od 20 do 24 godine (11 procenat) i žena starosti od 25 do 29 godina (osam procenata). Jedna od 25 žena od 25 do 29 godina (osam procenata). Jedna od 25 žena ili četiri procenta žena imaju nezadovoljenu potrebu za ili četiri procenta žena imaju nezadovoljenu potrebu za ograničenjem broja dece i nema većih razlika između ograničenjem broja dece i nema većih razlika između osnovnih kategorija.osnovnih kategorija. Korišćenje podataka o kontracepciji i nezadovoljenoj Korišćenje podataka o kontracepciji i nezadovoljenoj potrebi, procenat zadovoljene potrebe za kontracepcijom potrebi, procenat zadovoljene potrebe za kontracepcijom može se takođe proceniti na osnovu podataka dobijenih može se takođe proceniti na osnovu podataka dobijenih tokom MICS-a. Procenat zadovoljene potrebe definiše tokom MICS-a. Procenat zadovoljene potrebe definiše se kao procenat žena koje su udate ili su u vanbračnoj se kao procenat žena koje su udate ili su u vanbračnoj zajednici, a koje trenutno koriste kontracepciju, u odnosuzajednici, a koje trenutno koriste kontracepciju, u odnosu PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 123 na ukupnu potrebu za kontracepcijom. U ukupnu na ukupnu potrebu za kontracepcijom. U ukupnu potrebu za kontraceptivnim sredstvima uključene su potrebu za kontraceptivnim sredstvima uključene su i žene koje trenutno imaju nezadovoljenu potrebu (za i žene koje trenutno imaju nezadovoljenu potrebu (za proređivanjem broja trudnoća ili ograničenjem broja proređivanjem broja trudnoća ili ograničenjem broja dece), kao i žene koje trenutno koriste kontraceptivnadece), kao i žene koje trenutno koriste kontraceptivna sredstva. Sveukupno, 90 procenata žena u Republici sredstva. Sveukupno, 90 procenata žena u Republici Srbiji imaju zadovoljenu potrebu za kontraceptivnim Srbiji imaju zadovoljenu potrebu za kontraceptivnim sredstvima, s tim što su vrednosti niže kod žena sredstvima, s tim što su vrednosti niže kod žena starosti od 20 do 24 godine (84 procenata) i žena starosti od 20 do 24 godine (84 procenata) i žena starosti od 25 do 29 godina (82 procenta).starosti od 25 do 29 godina (82 procenta). Tabela RH.5: Nezadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su udate ili u vanbračnoj zajednici i koje imaju nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice; procenat zadovoljene potrebe za kontraceptivnim sredstvima Zadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima Nezadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima Broj žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici Procenat zadovoljene potrebe za kontraceptivnim sredstvima Broj žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici i koje imaju potrebu za kontraceptivnim sredstvima za proređivanjem trudnoća za ograničenjem broja dece ukupno za proređivanjem trudnoća za ograničenjem broja dece ukupno1 Region Beogradski region 21,9 36,3 58,2 3,3 4,0 7,3 603 88,9 395 Region Vojvodine 20,6 46,8 67,3 2,4 2,4 4,8 887 93,3 640 Region Šumadije i Zapadne Srbije 14,5 42,0 56,5 3,6 4,2 7,9 969 87,8 624 Region Južne i Istočne Srbije 15,8 45,1 60,9 3,0 3,5 6,5 946 90,4 637 Tip naselja Gradska 18,9 41,6 60,4 2,6 2,9 5,5 1852 91,7 1221 Ostala 16,4 44,9 61,3 3,7 4,2 7,9 1552 88,5 1075 Starost 15–19 god. (42,8) (2,0) (44,8) (7,2) (0,0) (7,2) 35 (*) 18 20–24 50,2 11,2 61,4 10,6 1,3 11,9 208 83,8 153 25–29 39,2 20,4 59,6 7,9 5,5 13,4 523 81,6 382 30–34 26,6 39,8 66,4 4,7 5,1 9,8 613 87,2 467 35–39 13,7 54,9 68,6 1,5 5,4 6,8 673 90,9 508 40–44 4,1 63,2 67,3 ,1 2,3 2,4 583 96,5 407 45–49 god. ,1 46,0 46,1 ,0 ,9 ,9 769 98,1 361 Obrazovanje Osnovno 8,5 44,8 53,3 2,6 4,1 6,7 569 88,8 341 Srednje 17,0 45,0 62,0 3,3 3,5 6,7 2067 90,2 1421 Više/visoko 27,3 37,2 64,5 2,9 2,7 5,7 745 91,9 523 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 14,5 43,0 57,5 3,5 5,0 8,5 522 87,1 344 Drugi 16,4 41,4 57,8 2,8 4,6 7,4 719 88,6 469 Srednji 16,1 48,4 64,5 3,5 2,8 6,3 666 91,1 472 Četvrti 19,1 43,0 62,2 2,2 2,8 5,1 727 92,5 489 Najbogatiji 21,3 40,2 61,6 3,5 2,7 6,2 770 90,9 521 Ukupno 17,7 43,1 60,8 3,1 3,5 6,6 3405 90,2 2296 1 MICS indikator 5.4; MCR indikator 5.6 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.124 Nezadovoljena potreba u romskim naseljimaNezadovoljena potreba u romskim naseljima Ukupna nezadovoljena potreba za kontracepcijom je zbir Ukupna nezadovoljena potreba za kontracepcijom je zbir nezadovoljene potrebe za proređivanjem broja trudnoća nezadovoljene potrebe za proređivanjem broja trudnoća i nezadovoljene potrebe za ograničenjem broja dece. Iz i nezadovoljene potrebe za ograničenjem broja dece. Iz tabele RH.5R vidi se da 10 procenata žena u romskim tabele RH.5R vidi se da 10 procenata žena u romskim naseljima u Republici Srbiji imaju nezadovoljenunaseljima u Republici Srbiji imaju nezadovoljenu Tabela RH.5R: Nezadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su udate ili u vanbračnoj zajednici i koje imaju nezadovoljenu potrebu za planiranjem porodice; procenat zadovoljene potrebe za kontraceptivnim sredstvima Zadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima Nezadovoljena potreba za kontraceptivnim sredstvima Broj žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici Procenat zadovoljene potrebe za kontraceptivnim sredstvima Broj žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici i koje imaju potrebu za kontraceptivnim sredstvima za proređivanjem trudnoća za ograničenjem broja dece ukupno za proređivanjem trudnoća za ograničenjem broja dece ukupno1 Tip naselja Gradska 16,0 44,6 60,7 4,1 8,8 12,9 1102 82,5 810 Ostala 13,5 55,9 69,4 1,5 2,9 4,4 520 94,0 384 Starost 15–19 god. 31,9 9,0 40,9 4,6 2,4 7,0 190 85,5 91 20–24 27,2 32,0 59,2 8,7 6,0 14,7 282 80,1 208 25–29 20,0 47,7 67,8 3,7 14,0 17,7 304 79,3 259 30–34 11,8 65,8 77,6 2,6 6,3 8,8 276 89,8 238 35–39 5,0 72,7 77,7 ,2 6,9 7,1 224 91,7 190 40–44 ,0 61,5 61,5 ,4 4,7 5,1 167 92,4 111 45–49 god. 2,7 46,5 49,3 ,0 4,5 4,5 180 91,6 97 Obrazovanje Bez obrazovanja 5,6 46,9 52,5 4,7 9,6 14,3 294 78,6 196 Osnovno 14,7 50,0 64,7 3,1 6,8 9,8 1113 86,8 829 Srednje 30,1 40,3 70,4 2,2 4,5 6,7 204 91,3 157 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 8,8 47,4 56,3 6,4 9,2 15,6 292 78,3 210 Drugi 15,0 52,2 67,2 1,5 8,5 10,0 321 87,0 248 Srednji 11,9 47,8 59,7 3,8 4,5 8,3 319 87,8 217 Četvrti 16,3 47,3 63,6 1,4 6,7 8,1 354 88,7 254 Najbogatiji 22,9 46,7 69,6 3,4 6,2 9,6 337 87,9 267 Ukupno 15,2 48,3 63,5 3,2 6,9 10,2 1622 86,2 1195 1 MICS indikator 5.4; MCR indikator 5.6 potrebu za kontracepcijom. Ukupna nezadovoljena potrebu za kontracepcijom. Ukupna nezadovoljena potreba je veća kod žena starosti od 20 do 24 godine potreba je veća kod žena starosti od 20 do 24 godine (15 procenata) i žena starosti od 25 do 29 godina (18 (15 procenata) i žena starosti od 25 do 29 godina (18 procenata). Takođe postoji razlika između ostalih i procenata). Takođe postoji razlika između ostalih i gradskih naselja.gradskih naselja. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.124 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 125 Ispunjena potreba za ograničenjem broja dece obuhvata Ispunjena potreba za ograničenjem broja dece obuhvata žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje ne žele više dece, koje primenjuju mušku ili žensku ne žele više dece, koje primenjuju mušku ili žensku sterilizaciju ili izjavljuju da su neplodne. Ispunjena sterilizaciju ili izjavljuju da su neplodne. Ispunjena potreba za proređivanjem trudnoća obuhvata žene potreba za proređivanjem trudnoća obuhvata žene koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje koje primenjuju neki kontraceptivni metod i koje žele da imaju još dece ili nisu sigurne da li žele ili ne žele da imaju još dece ili nisu sigurne da li žele ili ne žele da imaju još dece. Ukupna ispunjena potreba za žele da imaju još dece. Ukupna ispunjena potreba za proređivanjem broja trudnoća i ispunjena potreba za proređivanjem broja trudnoća i ispunjena potreba za ograničenjem broja dece zajedno predstavljaju ukupnu ograničenjem broja dece zajedno predstavljaju ukupnu ispunjenu potrebu za kontracepcijom. Oko 15 procenata ispunjenu potrebu za kontracepcijom. Oko 15 procenata svih žena iz romskih naselja imaju ispunjenu potrebu svih žena iz romskih naselja imaju ispunjenu potrebu za proređivanjem broja trudnoća, a 48 procenata za proređivanjem broja trudnoća, a 48 procenata tih žena imaju ispunjenu potrebu za ograničenjem tih žena imaju ispunjenu potrebu za ograničenjem broja dece. Nezadovoljena potreba za proređivanjem broja dece. Nezadovoljena potreba za proređivanjem trudnoća je zabeležena kod tri procenta žena, ali je veća trudnoća je zabeležena kod tri procenta žena, ali je veća kod žena starosti od 20 do 24 godine (devet procenata) kod žena starosti od 20 do 24 godine (devet procenata) nego kod žena druge starosne grupe. Jedna od 14 žena, nego kod žena druge starosne grupe. Jedna od 14 žena, ili sedam procenata, ima nezadovoljenu potrebu za ili sedam procenata, ima nezadovoljenu potrebu za ograničenjem broja dece, a ta cifra raste na 14 procenata ograničenjem broja dece, a ta cifra raste na 14 procenata u starosnoj grupi žena od 25 do 29 godina. Žene bez u starosnoj grupi žena od 25 do 29 godina. Žene bez osnovnoškolskog obrazovanja i žene iz najsiromašnijeg osnovnoškolskog obrazovanja i žene iz najsiromašnijeg kvintila imaju uvećanu nezadovoljenu potrebu za kvintila imaju uvećanu nezadovoljenu potrebu za kontracepcijom (14, odnosno 16 procenata).kontracepcijom (14, odnosno 16 procenata). Koristeći podatke o kontracepciji i nezadovoljenoj Koristeći podatke o kontracepciji i nezadovoljenoj potrebi, dobijene tokom MICS-a, može se proceniti potrebi, dobijene tokom MICS-a, može se proceniti i procenat zadovoljene potrebe za kontracepcijom. i procenat zadovoljene potrebe za kontracepcijom. Procenat zadovoljene potrebe definiše se kao procenat Procenat zadovoljene potrebe definiše se kao procenat žena koje su udate ili su u vanbračnoj zajednici, a koje žena koje su udate ili su u vanbračnoj zajednici, a koje trenutno koriste neko kontraceptivno sredstvo, u odnosu trenutno koriste neko kontraceptivno sredstvo, u odnosu na ukupnu potrebu za kontraceptivnim sredstvima. na ukupnu potrebu za kontraceptivnim sredstvima. Ukupna potreba za kontracepcijom obuhvata žene koje Ukupna potreba za kontracepcijom obuhvata žene koje trenutno imaju nezadovoljenu potrebu (za proređivanjem trenutno imaju nezadovoljenu potrebu (za proređivanjem trudnoća ili ograničenjem broja dece), kao i žene trudnoća ili ograničenjem broja dece), kao i žene koje trenutno koriste kontracepciju. Većina žena iz koje trenutno koriste kontracepciju. Većina žena iz romskih naselja u Republici Srbiji (86 procenata) imaju romskih naselja u Republici Srbiji (86 procenata) imaju zadovoljenu potrebu za kontracepcijom.zadovoljenu potrebu za kontracepcijom. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 125 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.126 Prenatalna zaštitaPrenatalna zaštita Tokom trudnoće (prenatalni period) trudnicama je Tokom trudnoće (prenatalni period) trudnicama je omogućen niz važnih pregleda koji mogu biti veoma omogućen niz važnih pregleda koji mogu biti veoma bitni za njihovo zdravlje i blagostanje, kao i zdravlje i bitni za njihovo zdravlje i blagostanje, kao i zdravlje i blagostanje njihove odojčadi. Bolje razumevanje rasta blagostanje njihove odojčadi. Bolje razumevanje rasta i razvoja fetusa i njihove povezanosti sa majčinim i razvoja fetusa i njihove povezanosti sa majčinim zdravljem dovelo je do posvećivanja veće pažnje zdravljem dovelo je do posvećivanja veće pažnje mogućnostima prenatalne zaštite, koja može poboljšati mogućnostima prenatalne zaštite, koja može poboljšati zdravlje majke i novorođenčeta. Na primer, ukoliko se zdravlje majke i novorođenčeta. Na primer, ukoliko se trudnoća, odnosno prenatalni period iskoristi da se žene trudnoća, odnosno prenatalni period iskoristi da se žene i porodice informišu o znacima upozorenja, simptomima i porodice informišu o znacima upozorenja, simptomima i rizicima porođaja, to može biti način da se obezbedi i rizicima porođaja, to može biti način da se obezbedi da se trudnice i u praksi porađaju uz pomoć obučenog da se trudnice i u praksi porađaju uz pomoć obučenog zdravstvenog radnika. Tokom prenatalnog perioda zdravstvenog radnika. Tokom prenatalnog perioda postoji i mogućnost pružanja informacija o smanjivanju postoji i mogućnost pružanja informacija o smanjivanju broja trudnoća, što predstavlja važan faktor za povećanje broja trudnoća, što predstavlja važan faktor za povećanje mogućnosti za preživljavanje odojčeta. Loši ishodi, kao mogućnosti za preživljavanje odojčeta. Loši ishodi, kao što je mala telesna težina po rođenju, mogu se smanjiti što je mala telesna težina po rođenju, mogu se smanjiti primenom kombinacije pregleda u cilju poboljšanja stanja primenom kombinacije pregleda u cilju poboljšanja stanja uhranjenosti žena i u cilju sprečavanja infekcija tokom uhranjenosti žena i u cilju sprečavanja infekcija tokom trudnoće. U novije vreme, tokom prenatalnog perioda, trudnoće. U novije vreme, tokom prenatalnog perioda, kao polazne tačke za prevenciju HlV-a i zaštitu zdravlja kao polazne tačke za prevenciju HlV-a i zaštitu zdravlja HIV pozitivnih, a posebno za prevenciju prenošenja HIV HIV pozitivnih, a posebno za prevenciju prenošenja HIV infekcije sa majke na dete, došlo je do novog interesovanja infekcije sa majke na dete, došlo je do novog interesovanja za korišćenje prenatalne zaštite.za korišćenje prenatalne zaštite. Tabela RH.6: Obuhvat prenatalnom zaštitom, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela žena starosti 15–49 godina koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema vrsti osoblja koje pruža prenatalnu zaštitu   Lice koje pruža prenatalnu zaštitu Nije pružena prenatalna zaštita Ukupno Bilo koje obučeno lice koje pruža prenatalnu zaštitu1 Broj žena koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile istraživanjulekar medicinska sestra/babica Region Beogradski region 99,2 ,4 ,4 100,0 99,6 91 Region Vojvodine 99,8 ,0 ,2 100,0 99,8 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,1 ,0 2,9 100,0 97,1 144 Region Južne i Istočne Srbije 99,6 ,0 ,4 100,0 99,6 146 Tip naselja Gradska 99,6 ,1 ,3 100,0 99,7 281 Ostala 98,2 ,0 1,8 100,0 98,2 262 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 90,7 ,0 9,3 100,0 90,7 28 20–34 99,3 ,1 ,6 100,0 99,4 442 35–49 god. 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 59 Obrazovanje Osnovno 97,8 ,0 2,2 100,0 97,8 79 Srednje 99,0 ,1 ,8 100,0 99,2 307 Više/visoko 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 95,4 ,0 4,6 100,0 95,4 112 Drugi 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 97 Srednji 99,6 ,4 ,0 100,0 100,0 87 Četvrti 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 106 Najbogatiji 99,8 ,0 ,2 100,0 99,8 141 Ukupno 98,9 ,1 1,0 100,0 99,0 543 1 MICS indikator 5.5a; MCR indikator 5.5 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 127 Na osnovu uvida u efikasnost različitih modela prenatalne Na osnovu uvida u efikasnost različitih modela prenatalne zaštite, SZO preporučuje najmanje četiri posete lekaru koji zaštite, SZO preporučuje najmanje četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom. Smernice SZO-a konkretne se bavi prenatalnom zaštitom. Smernice SZO-a konkretne su kada je u pitanju šta treba da se radi tokom posete su kada je u pitanju šta treba da se radi tokom posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom. A to su:lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom. A to su:  merenje krvnog pritiska merenje krvnog pritiska  testiranje urina na bakteriurija i proteinurija testiranje urina na bakteriurija i proteinurija  testiranje krvi u cilju otkrivanja sifilisa i teških testiranje krvi u cilju otkrivanja sifilisa i teških oblika anemijeoblika anemije  merenje telesne težine/visine. merenje telesne težine/visine. Prenatalne zdravstvene usluge jesu deo obavezne Prenatalne zdravstvene usluge jesu deo obavezne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, i u opštim crtama zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, i u opštim crtama predviđene su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (2005) i predviđene su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (2005) i Zakonom o zdravstvenom osiguranju (2005) u obliku Zakonom o zdravstvenom osiguranju (2005) u obliku nacionalnih propisa: Uredba o nacionalnom programu nacionalnih propisa: Uredba o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i mladih (Vlada Republike zdravstvene zaštite žena, dece i mladih (Vlada Republike Srbije, 2009), smernice za implementaciju Uredbe Srbije, 2009), smernice za implementaciju Uredbe (Republička stručna komisija za zdravstvenu zaštitu (Republička stručna komisija za zdravstvenu zaštitu žena, dece i adolescenata (Ministarstvo zdravlja, 2011), žena, dece i adolescenata (Ministarstvo zdravlja, 2011), nacionalne smernice za lekare koji pružaju primarnu nacionalne smernice za lekare koji pružaju primarnu zdravstvenu zaštitu „Zdravstvena zaštita žena u toku zdravstvenu zaštitu „Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće” (Republička stručna komisija za izradu i trudnoće” (Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, 2005), implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, 2005), Tabela RH.7: Učestalost prenatalne zaštite, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema broju poseta koje se odnose na prenatalnu zaštitu Procentualna raspodela žena koje Nema podataka/ ne zna Ukupno Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju nisu imale nijednu posetu imale su jednu posetu dve posete tri posete imale 4 posete ili više1 Region Beogradski region ,4 ,0 ,8 ,0 96,0 2,8 100,0 91 Region Vojvodine ,2 ,2 ,4 2,2 92,7 4,3 100,0 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 2,9 ,6 2,1 2,1 91,5 ,8 100,0 144 Region Južne i Istočne Srbije ,4 ,0 ,6 1,1 97,2 ,7 100,0 146 Tip naselja Gradska ,3 ,3 ,6 1,4 94,3 3,2 100,0 281 Ostala 1,8 ,1 1,4 1,6 94,0 1,1 100,0 262 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 9,3 ,0 ,0 3,8 82,6 4,3 100,0 28 20–34 ,6 ,3 ,8 1,0 95,2 2,1 100,0 456 35–49 god. ,0 ,0 3,0 3,9 91,9 1,2 100,0 59 Obrazovanje Osnovno 2,2 ,4 2,9 3,6 87,8 3,0 100,0 79 Srednje ,8 ,1 ,9 1,4 93,9 2,8 100,0 307 Više/visoko ,0 ,4 ,0 ,4 98,8 ,5 100,0 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 4,6 ,0 2,6 4,8 85,6 2,4 100,0 112 Drugi ,0 ,3 1,6 2,2 94,4 1,5 100,0 97 Srednji ,0 ,4 ,0 ,0 98,4 1,2 100,0 87 Četvrti ,0 ,0 ,5 ,0 97,3 2,2 100,0 106 Najbogatiji ,2 ,4 ,2 ,5 95,8 3,0 100,0 141 Ukupno 1,0 ,2 1,0 1,5 94,2 2,2 100,0 543 1 MICS indikator 5.5b; MCR indikator 5.5 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.128 kao i tri smernice: „Opšti principi komunikacije sa kao i tri smernice: „Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama”, trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama”, prilagođeni prevod smernice „Rešavanje komplikacija u prilagođeni prevod smernice „Rešavanje komplikacija u trudnoći i pri porođaju”, poglavlje namenjeno babicama trudnoći i pri porođaju”, poglavlje namenjeno babicama i lekarima se nalazi u okviru Projekta SZO i Pakta za i lekarima se nalazi u okviru Projekta SZO i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope „Jačanje nacionalnih stabilnost jugoistočne Evrope „Jačanje nacionalnih kapaciteta za poboljšanje zdravlja majke i novorođenčeta”.kapaciteta za poboljšanje zdravlja majke i novorođenčeta”. Tip zdravstvenih radnika koji obezbeđuju prenatalnu Tip zdravstvenih radnika koji obezbeđuju prenatalnu zaštitu ženama starosti od 15 do 49 godine koje su zaštitu ženama starosti od 15 do 49 godine koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile se porodile tokom dve godine koje su prethodile Tabela RH.8: Sadržaj prenatalne zaštite, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina kojima je izmeren krvni pritisak, uzet uzorak urina i krvi tokom prenatalnog pregleda Procenat trudnica kojima je Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju izmeren krvni pritisak uzet uzorak urina uzet uzorak krvi izmeren krvni pritisak i uzet uzorak urina i krvi1 Region Beogradski region 99,3 99,6 99,6 99,3 91 Region Vojvodine 99,3 98,8 99,6 98,5 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 96,0 96,0 96,5 94,7 144 Region Južne i Istočne Srbije 99,1 99,6 99,6 99,1 146 Tip naselja Gradska 99,0 99,2 99,4 98,4 281 Ostala 97,8 97,5 98,1 97,2 262 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 90,7 90,7 90,7 90,7 28 20–34 98,8 99,1 99,2 98,5 456 35–49 god. 98,7 96,9 99,4 96,2 59 Obrazovanje Osnovno 96,5 95,4 97,3 94,6 79 Srednje 98,6 98,7 98,8 98,1 307 Više/visoko 99,5 100,0 100,0 99,5 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 94,5 93,7 95,0 93,2 112 Drugi 100,0 100,0 100,0 100,0 97 Srednji 98,5 100,0 99,2 98,5 87 Četvrti 99,7 99,8 99,8 99,3 106 Najbogatiji 99,3 98,9 99,8 98,4 141 Ukupno 98,4 98,4 98,8 97,8 543 1 MICS indikator 5.6 Istraživanju prikazan je u tabeli RH.6. Prenatalna Istraživanju prikazan je u tabeli RH.6. Prenatalna zaštita (koju pruža lekar, medicinska sestra/babica ili zaštita (koju pruža lekar, medicinska sestra/babica ili patronažna sestra) na zavidnom je nivou u Republici patronažna sestra) na zavidnom je nivou u Republici Srbiji, gde 99 procenata žena dobija prenatalnu zaštitu Srbiji, gde 99 procenata žena dobija prenatalnu zaštitu od strane obučenih zdravstvenih radnika najmanje od strane obučenih zdravstvenih radnika najmanje jednom tokom trudnoće. Najniži ali i dalje visok nivo jednom tokom trudnoće. Najniži ali i dalje visok nivo prenatalne zaštite dobijaju žene iz najsiromašnijeg prenatalne zaštite dobijaju žene iz najsiromašnijeg kvintila (95 procenata), kao i žene koje su imale 20 kvintila (95 procenata), kao i žene koje su imale 20 godina ili manje u vreme rođenja deteta (91 procenat). godina ili manje u vreme rođenja deteta (91 procenat). Nema uočenih varijacija u zavisnosti od regiona ili Nema uočenih varijacija u zavisnosti od regiona ili drugih osnovnih kategorija.drugih osnovnih kategorija. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 129 UNICEF i SZO preporučuju da žena ode u najmanje UNICEF i SZO preporučuju da žena ode u najmanje četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom tokom trudnoće. Tabela RH.7 prikazuje broj poseta žene tokom trudnoće. Tabela RH.7 prikazuje broj poseta žene tokom poslednje trudnoće obučenom zdravstvenom tokom poslednje trudnoće obučenom zdravstvenom radniku koji se bavi prenatalnom zaštitom tokom radniku koji se bavi prenatalnom zaštitom tokom dve godine koje su prethodile ovom istraživanju, bez dve godine koje su prethodile ovom istraživanju, bez obzira na to ko je pružalac zaštite, prema izabranim obzira na to ko je pružalac zaštite, prema izabranim kategorijama. Veliki procenat (97 procenata) majki kategorijama. Veliki procenat (97 procenata) majki je dobio prenatalnu zaštitu više od jednog puta, a 94 je dobio prenatalnu zaštitu više od jednog puta, a 94 procenta majki je dobilo prenatalnu zaštitu najmanje procenta majki je dobilo prenatalnu zaštitu najmanje četiri puta. Majke iz najsiromašnijeg kvintila i majke četiri puta. Majke iz najsiromašnijeg kvintila i majke s osnovnim obrazovanjem ređe nego majke iz ostalih s osnovnim obrazovanjem ređe nego majke iz ostalih kategorija dobijaju prenatalnu zaštitu četiri ili više kategorija dobijaju prenatalnu zaštitu četiri ili više puta. Na primer, 86 procenata žena koje žive u puta. Na primer, 86 procenata žena koje žive u najsiromašnijem kvintilu i 83 procenta žena koje imaju najsiromašnijem kvintilu i 83 procenta žena koje imaju 20 godina ili manje u vreme porođaja izjavilo je da je išlo 20 godina ili manje u vreme porođaja izjavilo je da je išlo u najmanje četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom u najmanje četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom, u poređenju sa 96 procenata majki koje žive u zaštitom, u poređenju sa 96 procenata majki koje žive u domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila.domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila. Vrste pregleda koje trudnice dobijaju prikazane su Vrste pregleda koje trudnice dobijaju prikazane su u tabeli RH.8. Kod žena koje su rađale tokom dve u tabeli RH.8. Kod žena koje su rađale tokom dve godine godine koje su prethodile Istraživanju, 99 procenata koje su prethodile Istraživanju, 99 procenata je izjavilo da im je uzet uzorak krvi tokom posete je izjavilo da im je uzet uzorak krvi tokom posete zdravstvenom radniku koji se bavi prenatalnom zdravstvenom radniku koji se bavi prenatalnom zaštitom, 98 procenata je izjavilo da im je proveren zaštitom, 98 procenata je izjavilo da im je proveren krvni pritisak i da su dale krvni pritisak i da su dale urin na analizu.urin na analizu. Zakonske odredbe u okviru sistema zdravstvene Zakonske odredbe u okviru sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji predviđaju najmanje jednu zaštite u Republici Srbiji predviđaju najmanje jednu posetu patronažne sestre svakoj trudnici i do najviše posetu patronažne sestre svakoj trudnici i do najviše pet poseta nakon porođaja. pet poseta nakon porođaja. Ova odredba nije u potpunosti primenjena u Ova odredba nije u potpunosti primenjena u praksi, pošto je samo 29 procenata žena primilo praksi, pošto je samo 29 procenata žena primilo posetu patronažne sestre tokom trudnoće, a posetu patronažne sestre tokom trudnoće, a najmanji je obuhvat neobrazovanih žena (samo najmanji je obuhvat neobrazovanih žena (samo sedam procenata). Ako pogledamo obuhvat sedam procenata). Ako pogledamo obuhvat postnatalnim posetama, vidimo da je 88 procenata postnatalnim posetama, vidimo da je 88 procenata žena posetila patronažna sestra u nedelji nakon žena posetila patronažna sestra u nedelji nakon porođaja (tabela RH.8A).porođaja (tabela RH.8A). Pohađanje škola za trudnice i roditeljstvo može Pohađanje škola za trudnice i roditeljstvo može značajno poboljšati majčino znanje o zdravlju u značajno poboljšati majčino znanje o zdravlju u trudnoći, o porođaju, fetusu i razvoju novorođenčeta, trudnoći, o porođaju, fetusu i razvoju novorođenčeta, kao i o nezi deteta i roditeljskim veštinama. Međutim, kao i o nezi deteta i roditeljskim veštinama. Međutim, procenat žena koje su rodile žive bebe tokom procenat žena koje su rodile žive bebe tokom prethodne dve godine koje su pohađale gorepomenute prethodne dve godine koje su pohađale gorepomenute kurseve je veoma mali i ne prelazi devet procenata. kurseve je veoma mali i ne prelazi devet procenata. Takođe je očigledno da ovaj program češće pohađaju Takođe je očigledno da ovaj program češće pohađaju žene koje žive u gradu, starosti od 30 do 34 godine, žene koje žive u gradu, starosti od 30 do 34 godine, koje imaju više obrazovanje i pripadaju najbogatijem koje imaju više obrazovanje i pripadaju najbogatijem sloju stanovništva. Ključni razlozi za nepohađanje sloju stanovništva. Ključni razlozi za nepohađanje su činjenica da polovina žena smatra da im on nije su činjenica da polovina žena smatra da im on nije potreban, kao i činjenica da takav program ne postojipotreban, kao i činjenica da takav program ne postoji u njihovoj sredini.u njihovoj sredini. Korišćenje ovog programa je ispod jednog procenta Korišćenje ovog programa je ispod jednog procenta među ženama iz romskih naselja. Glavni razlozi za među ženama iz romskih naselja. Glavni razlozi za njihovo nepohađanje bili su nedostatak informacija njihovo nepohađanje bili su nedostatak informacija o postojanju programa (35 procenata), 31 procenat je o postojanju programa (35 procenata), 31 procenat je mislio da to nije ni potrebno, a 21 procenat tih žena mislio da to nije ni potrebno, a 21 procenat tih žena je reklo da je glavni razlog nepohađanja nepostojanje je reklo da je glavni razlog nepohađanja nepostojanje te usluge u njihovoj sredini.te usluge u njihovoj sredini. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.130 Tabela RH.8A: Zdravlje trudnica i novorođenčadi, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju; zdravstvena nega   Žene koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju Broj žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju koje je posetila patronažna sestra tokom trudnoće1 koje su tokom trudnoće išle na pripreme za porođaj2 koje je posetila patronažna sestra u nedelji nakon porođaja3 Region   Beogradski region 32,2 18,7 83,3 91 Region Vojvodine 19,5 11,1 84,9 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 23,4 3,9 89,9 144 Region Južne i Istočne Srbije 43,5 4,8 91,0 146 Tip naselja   Gradska 25,7 13,8 88,9 281 Ostala 32,8 3,4 86,2 262 Starost   15–19 god. (25,2) (,0) (83,6) 18 20–24 30,5 4,4 87,1 105 25–29 26,4 8,9 89,5 194 30–34 31,7 14,4 86,6 148 35–39 31,0 6,3 85,3 66 40–44 (28,3) (3,6) (94,3) 11 45–49 god. (*) (*) (*) 1 Obrazovanje   Osnovno 27,6 ,4 83,0 79 Srednje 30,8 5,5 87,8 307 Više/visoko 27,6 20,3 89,4 148 Kvintili indeksa blagostanja   Najsiromašniji 27,6 1,9 82,3 112 Drugi 37,8 4,0 88,3 97 Srednji 35,3 3,7 89,1 87 Četvrti 25,7 9,1 91,8 106 Najbogatiji 23,1 20,5 87,2 141 Ukupno 29,1 8,8 87,6 543 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete u prethodne dve godine: 1 koje je posetila patronažna sestra tokom trudnoće 2 koje su tokom trudnoće išle na pripreme za porođa 3 koje je posetila patronažna sestra u nedelji nakon porođaja PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 131 Prenatalna zaštita u romskim naseljimaPrenatalna zaštita u romskim naseljima U tabeli RH.6R navodi se vrsta osoblja koje pruža prenatalnu U tabeli RH.6R navodi se vrsta osoblja koje pruža prenatalnu zaštitu Romkinjama starosti od 15 do 49 godina koje su se zaštitu Romkinjama starosti od 15 do 49 godina koje su se porodile u prethodne dve godine. Obuhvat prenatalnom porodile u prethodne dve godine. Obuhvat prenatalnom zaštitom (koju pruža lekar, medicinska sestra/babica ili zaštitom (koju pruža lekar, medicinska sestra/babica ili patronažna sestra) velik je u romskim naseljima upatronažna sestra) velik je u romskim naseljima u Republici Srbiji, gde 94 procenta žena dobija prenatalnu Republici Srbiji, gde 94 procenta žena dobija prenatalnu zaštitu od strane obučenog osoblja najmanje jednom tokomzaštitu od strane obučenog osoblja najmanje jednom tokom trudnoće. Najmanji, ali ipak visok nivo prenatalne zaštitetrudnoće. Najmanji, ali ipak visok nivo prenatalne zaštite (86 procenata) prisutan je kod žena bez ikakvog obrazovanja,(86 procenata) prisutan je kod žena bez ikakvog obrazovanja, a iznosi 89 procenata kod žena iz najsiromašnijeg kvintila.a iznosi 89 procenata kod žena iz najsiromašnijeg kvintila. Tabela RH.6R: Obuhvat prenatalnom zaštitom, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela žena starosti 15–49 godina koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema vrsti osoblja koje pruža prenatalnu zaštitu Lice koje pruža prenatalnu zaštitu Nije pružena prenatalna zaštita Ukupno Bilo koje obučeno lice koje pruža prenatalnu zaštitu1 Broj žena koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile istraživanju lekar medicinska sestra/ babica Tip naselja Gradska 94,0 ,4 5,5 100,0 94,5 294 Ostala 93,9 ,9 5,3 100,0 94,7 146 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 94,3 1,0 4,7 100,0 95,3 154 20–34 93,7 ,4 5,9 100,0 94,1 262 35–49 god. (*) (*) (*) 100,0 (*) 21 Obrazovanje Bez obrazovanja 85,8 ,4 13,8 100,0 86,2 89 Osnovno 95,5 ,7 3,7 100,0 96,3 291 Srednje 98,5 ,0 1,5 100,0 98,5 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 88,4 ,8 10,8 100,0 89,2 106 Drugi 95,5 1,2 3,3 100,0 96,7 99 Srednji 89,0 ,0 11,0 100,0 89,0 80 Četvrti 99,0 ,5 ,6 100,0 99,4 81 Najbogatiji 99,7 ,3 ,0 100,0 100,0 75 Ukupno 94,0 ,6 5,5 100,0 94,5 440 1 MICS indikator 5.5a; MCR indikator 5.5 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. UNICEF i SZO preporučuju da žena ode u najmanje četiri UNICEF i SZO preporučuju da žena ode u najmanje četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom tokom posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom tokom trudnoće. Tabela RH.7R prikazuje broj poseta žene tokom trudnoće. Tabela RH.7R prikazuje broj poseta žene tokom poslednje trudnoće obučenom zdravstvenom radniku koji poslednje trudnoće obučenom zdravstvenom radniku koji se bavi prenatalnom zaštitom u periodu od dve godine se bavi prenatalnom zaštitom u periodu od dve godine koje su prethodile ovom istraživanju (bez obzira na to koje su prethodile ovom istraživanju (bez obzira na to ko je pružalac zaštite), prema izabranim kategorijama. ko je pružalac zaštite), prema izabranim kategorijama. Oko 85 procenata majki iz romskih naselja dobilo je Oko 85 procenata majki iz romskih naselja dobilo je prenatalnu zaštitu više od jednog puta, a 72 procenta prenatalnu zaštitu više od jednog puta, a 72 procenta majki iz romskih naselja je dobilo najmanje četiri majki iz romskih naselja je dobilo najmanje četiri puta. Majke iz domaćinstava koja imaju nizak životni puta. Majke iz domaćinstava koja imaju nizak životni standard i majke bez obrazovanja ređe nego majke iz standard i majke bez obrazovanja ređe nego majke iz ostalih kategorija dobijaju prenatalnu zaštitu četiri ostalih kategorija dobijaju prenatalnu zaštitu četiri ili više puta. Na primer, 45 procenata žena koje žive u ili više puta. Na primer, 45 procenata žena koje žive u najsiromašnijem kvintilu i 82 procenta žena koje su iz najsiromašnijem kvintilu i 82 procenta žena koje su iz najbogatijeg kvintila izjavilo je da je išlo u najmanje četiri najbogatijeg kvintila izjavilo je da je išlo u najmanje četiri posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom. Skoro posete lekaru koji se bavi prenatalnom zaštitom. Skoro 14 procenata majki koje nisu završile osnovnu školu i 12 14 procenata majki koje nisu završile osnovnu školu i 12 procenata majki iz najsiromašnijeg kvintila nije dobilo procenata majki iz najsiromašnijeg kvintila nije dobilo prenatalnu zaštitu tokom trudnoće.prenatalnu zaštitu tokom trudnoće. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 131 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.132 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.132 Tabela RH.7R: Učestalost prenatalne zaštite, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema broju poseta koje se odnose na prenatalnu zaštitu Procentualna raspodela žena koje Nema podataka/ ne zna Ukupno Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju nisu imale nijednu posetu imale su jednu posetu dve posete tri posete imale 4 posete ili više1 Tip naselja Gradska 5,5 3,3 4,5 7,3 72,6 6,7 100,0 294 Ostala 5,3 3,1 7,1 8,1 70,6 5,8 100,0 146 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 4,7 ,8 3,0 6,8 78,2 6,5 100,0 154 20–34 6,2 3,5 6,6 8,4 69,5 5,9 100,0 264 35–49 god. (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 21 Obrazovanje Bez obrazovanja 13,8 4,1 9,1 14,8 53,2 5,1 100,0 89 Osnovno 3,7 3,6 5,4 6,9 72,7 7,6 100,0 291 Srednje 1,5 ,0 ,0 ,0 97,8 ,7 100,0 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 10,8 9,4 9,8 17,0 45,2 7,8 100,0 106 Drugi 3,3 3,0 5,8 9,5 76,5 1,9 100,0 99 Srednji 11,0 ,5 1,1 2,4 73,0 11,9 100,0 80 Četvrti ,6 ,0 2,4 2,2 90,9 3,9 100,0 81 Najbogatiji ,0 1,1 6,5 3,1 82,0 7,3 100,0 75 Ukupno 5,5 3,2 5,4 7,6 71,9 6,4 100,0 440 1 MICS indikator 5.5b; MCR indikator 5.5 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Vrste pregleda koje trudnice iz romskih naselja dobijaju Vrste pregleda koje trudnice iz romskih naselja dobijaju prikazane su u tabeli RH.8R. Kod žena koje su rađale prikazane su u tabeli RH.8R. Kod žena koje su rađale tokom dve godine koje su prethodile Istraživanju, 90 tokom dve godine koje su prethodile Istraživanju, 90 procenata je izjavilo da im je uzet uzorak krvi i da im procenata je izjavilo da im je uzet uzorak krvi i da im je proveren krvni pritisak tokom posete zdravstvenom je proveren krvni pritisak tokom posete zdravstvenom radniku koji se bavi prenatalnom zaštitom, a 89 procenata radniku koji se bavi prenatalnom zaštitom, a 89 procenata je izjavilo da su dale urin na analizu.je izjavilo da su dale urin na analizu. Procenat žena u romskim naseljima koje je posetila Procenat žena u romskim naseljima koje je posetila patronažna sestra je manji u odnosu na nacionalni prosek. patronažna sestra je manji u odnosu na nacionalni prosek. Procenat žena koje su bile posećene u prenatalnom Procenat žena koje su bile posećene u prenatalnom periodu iznosi 19, 80 procenata u postnatalnom periodu. periodu iznosi 19, 80 procenata u postnatalnom periodu. Primećena je još veća razlika kod neobrazovanih i Primećena je još veća razlika kod neobrazovanih i siromašnih žena (10 procenata je posećeno u prenatalnom siromašnih žena (10 procenata je posećeno u prenatalnom periodu, a 65 procenata u postnatalnom periodu).periodu, a 65 procenata u postnatalnom periodu). Pohađanje može značajno poboljšati majčino znanje Pohađanje može značajno poboljšati majčino znanje o zdravlju u trudnoći, o porođaju, fetusu i razvoju o zdravlju u trudnoći, o porođaju, fetusu i razvoju novorođenčeta, kao i o nezi deteta i roditeljskim veštinama. novorođenčeta, kao i o nezi deteta i roditeljskim veštinama. Međutim, procenat žena koje su rodile žive bebe tokom Međutim, procenat žena koje su rodile žive bebe tokom prethodne dve godine a koje su pohađale gorepomenute prethodne dve godine a koje su pohađale gorepomenute kurseve veoma je mali, i ne prelazi devet procenata. Takođe kurseve veoma je mali, i ne prelazi devet procenata. Takođe je očigledno da ovaj program češće pohađaju žene koje je očigledno da ovaj program češće pohađaju žene koje žive u gradu, starosti od 30 do 34 godine, koje imaju više žive u gradu, starosti od 30 do 34 godine, koje imaju više obrazovanje i pripadaju najbogatijem sloju stanovništva. obrazovanje i pripadaju najbogatijem sloju stanovništva. Ključni razlozi za nepohađanje su činjenica da polovina Ključni razlozi za nepohađanje su činjenica da polovina žena smatra da im on nije potreban, kao i činjenica da takav žena smatra da im on nije potreban, kao i činjenica da takav program ne postoji u njihovoj sredini.program ne postoji u njihovoj sredini. Korišćenje škola za trudnice i roditeljstvo je ispod jednog Korišćenje škola za trudnice i roditeljstvo je ispod jednog procenta među ženama iz romskih naselja. Glavni razloziprocenta među ženama iz romskih naselja. Glavni razlozi za njihovo nepohađanje bili su nedostatak informacija za njihovo nepohađanje bili su nedostatak informacija o postojanju programa (35 procenata), 31 procenat je o postojanju programa (35 procenata), 31 procenat je mislio da to nije ni potrebno, a 21 procenat žena su mislio da to nije ni potrebno, a 21 procenat žena su izjavile da je glavni razlog nepohađanja nepostojanje te izjavile da je glavni razlog nepohađanja nepostojanje te usluge u njihovoj sredini.usluge u njihovoj sredini. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 133 Tabela RH.8R: Sadržaj prenatalne zaštite, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina kojima je izmeren krvni pritisak, uzet uzorak urina i krvi tokom prenatalnog pregleda Procenat trudnica kojima je Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju izmeren krvni pritisak uzet uzorak urina uzet uzorak krvi izmeren krvni priti- sak i uzeti uzorak urina i krvi1 Tip naselja Gradska 90,3 90,1 91,1 89,3 294 Ostala 89,5 87,3 88,7 86,8 146 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 92,8 93,3 94,1 92,0 154 20–34 88,8 87,0 88,4 86,7 264 35–49 god. (*) (*) (*) (*) 21 Obrazovanje Bez obrazovanja 74,1 73,0 75,2 72,4 89 Osnovno 93,3 92,2 93,2 91,5 291 Srednje 98,0 98,5 98,5 98,0 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 77,7 74,3 77,4 73,4 106 Drugi 90,0 89,1 90,9 87,8 99 Srednji 88,0 88,3 88,3 88,0 80 Četvrti 99,4 99,4 99,4 99,4 81 Najbogatiji 99,6 100,0 100,0 99,6 75 Ukupno 90,1 89,1 90,3 88,5 440 1 MICS indikator 5.6 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 133 Tabela RH.8RA: Zdravlje trudnica i novorođenčadi, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete u prethodne dve godine; zdravstvena nega Žene koje su rodile živorođeno dete u prethodne dve godine Broj žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju koje je posetila patronažna sestra tokom trudnoće koje su tokom trudnoće išle na pripreme za porođaj koje je posetila patronažna sestra u nedelji nakon porođaja Tip naselja Gradska 19,3 ,8 81,4 294 Ostala 18,7 ,0 77,1 146 Starost 15–19 god. 19,0 ,4 77,8 114 20–24 20,9 ,5 87,9 176 25–29 17,5 1,3 73,3 87 30–34 9,2 ,0 77,3 39 35–39 (*) (*) (*) 19 40–44 (*) (*) (*) 0 45–49 god. (*) (*) (*) 5 Obrazovanje Bez obrazovanja 10,1 ,0 65,8 89 Osnovno 19,3 ,5 83,8 291 Srednje 31,9 1,4 82,1 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 8,4 1,0 66,3 106 Drugi 20,4 ,0 81,3 99 Srednji 23,2 ,0 83,7 80 Četvrti 24,7 1,0 89,5 81 Najbogatiji 22,0 ,6 83,2 75 Ukupno 19,1 ,5 80,0 440 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.134 Pomoć pri porođajuPomoć pri porođaju Tri četvrtine svih smrtnih slučajeva trudnica/porodilja Tri četvrtine svih smrtnih slučajeva trudnica/porodilja desi se tokom porođaja i neposredno nakon porođaja. desi se tokom porođaja i neposredno nakon porođaja. Najvažnija stvar za bezbedan porođaj je da stručni Najvažnija stvar za bezbedan porođaj je da stručni zdravstveni radnik koji je obučen za akušerstvo zdravstveni radnik koji je obučen za akušerstvo bude prisutan tokom svakog porođaja, kao i da bude bude prisutan tokom svakog porođaja, kao i da bude Tabela RH.9: Pomoć pri porođaju, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema tome ko je pomogao prilikom porođaja; procenat porođaja obavljenih carskim rezom Lice koje je pomoglo pri porođaju Niko nije pomogao Ukupno Porođaj obavilo bilo koje stručno lice1 Procenat porođaja obavljenih carskim rezom2 Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju lekar medicinska sestra/ babica narodna babica rođak/ prijatelj neko drugi Region Beogradski region 93,4 5,9 ,4 ,0 ,4 ,0 100,0 99,2 25,0 91 Region Vojvodine 88,1 11,9 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 19,5 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,5 1,5 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 26,6 144 Region Južne i Istočne Srbije 93,3 6,2 ,0 ,3 ,0 ,3 100,0 99,5 28,0 146 Tip naselja Gradska 90,9 8,9 ,1 ,0 ,0 ,1 100,0 99,8 24,0 281 Ostala 95,5 4,1 ,0 ,1 ,1 ,1 100,0 99,6 25,2 262 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 94,9 3,8 1,3 ,0 ,0 ,0 100,0 98,7 33,2 28 20–34 92,7 7,0 ,0 ,1 ,1 ,1 100,0 99,8 22,4 456 35–49 god. 95,3 4,7 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 37,8 59 Mesto porođaja Zdravstvena ustanova u državnom sektoru 93,2 6,7 ,0 ,0 ,1 ,0 100,0 99,9 25,0 534 Zdravstvena ustanova u privatnom sektoru (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) (*) 8 Stan/kuća (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) (*) 1 Obrazovanje Osnovno 94,9 4,6 ,0 ,5 ,0 ,0 100,0 99,5 17,5 79 Srednje 93,1 6,7 ,0 ,0 ,1 ,1 100,0 99,8 24,2 307 Više/visoko 93,4 6,5 ,0 ,0 ,0 ,1 100,0 99,9 30,5 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 94,6 4,7 ,3 ,3 ,0 ,0 100,0 99,3 18,1 112 Drugi 96,1 3,9 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 23,7 97 Srednji 92,1 7,8 ,0 ,0 ,0 ,2 100,0 99,8 22,8 87 Četvrti 91,6 8,4 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 28,7 106 Najbogatiji 91,7 7,9 ,0 ,0 ,2 ,2 100,0 99,6 28,4 141 Ukupno 93,1 6,6 ,1 ,1 ,1 ,1 100,0 99,7 24,6 543 1 MICS indikator 5.7; MCR indikator 5.2 2 MICS indikator 5.9 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. obezbeđen prevoz do porodilišta u hitnim slučajevima. obezbeđen prevoz do porodilišta u hitnim slučajevima. Cilj dokumenta „Svet po meri dece” jeste da se ženama Cilj dokumenta „Svet po meri dece” jeste da se ženama obezbedi stručna pomoć prilikom porođaja. Indikatori obezbedi stručna pomoć prilikom porođaja. Indikatori su procenat porođaja koji se odvijaju uz stručnu pomoć su procenat porođaja koji se odvijaju uz stručnu pomoć i procenat porođaja koji se odvijaju u zdravstvenim i procenat porođaja koji se odvijaju u zdravstvenim PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 135 ustanovama. Indikator koji se odnosi na prisustvo ustanovama. Indikator koji se odnosi na prisustvo obučenog zdravstvenog radnika pri porođaju takođe obučenog zdravstvenog radnika pri porođaju takođe se koristi za praćenje napredovanja ka Milenijumskom se koristi za praćenje napredovanja ka Milenijumskom cilju razvoja, koji se odnosi na smanjenje stope cilju razvoja, koji se odnosi na smanjenje stope maternalne smrtnosti za tri četvrtine u periodu maternalne smrtnosti za tri četvrtine u periodu između 1990. i 2015. godine.između 1990. i 2015. godine. U MICS-u postavljen je niz pitanja koja se odnose U MICS-u postavljen je niz pitanja koja se odnose na procenat porođaja kojima prisustvuje obučeni na procenat porođaja kojima prisustvuje obučeni zdravstveni radnik.zdravstveni radnik. Termin Termin obučeni zdravstveni radnikobučeni zdravstveni radnik označava lekara, označava lekara, medicinsku sestru/babicu ili patronažnu sestru.medicinsku sestru/babicu ili patronažnu sestru. Skoro svi porođaji (99,7 procenata) tokom dve godine Skoro svi porođaji (99,7 procenata) tokom dve godine koje su prethodile MICS-u obavljeni su uz pomoć koje su prethodile MICS-u obavljeni su uz pomoć stručnog osoblja (tabela RH.9). Ovaj procenat je stručnog osoblja (tabela RH.9). Ovaj procenat je podjednako visok kada su u pitanju sve osnovne podjednako visok kada su u pitanju sve osnovne kategorije. Lekari su prisustvovali u 93 procenta kategorije. Lekari su prisustvovali u 93 procenta porođaja, a sestre u sedam procenata porođaja.porođaja, a sestre u sedam procenata porođaja. Svaka četvrta žena (25 procenata) u Republici Srbiji Svaka četvrta žena (25 procenata) u Republici Srbiji porodila se carskim rezom, i to je češća pojava kod porodila se carskim rezom, i to je češća pojava kod žena iz najbogatijeg kvintila (28 procenata), žena koje žena iz najbogatijeg kvintila (28 procenata), žena koje imaju više obrazovanje (30 procenata) i kod žena imaju više obrazovanje (30 procenata) i kod žena starijih od 35 godina (38 procenata).starijih od 35 godina (38 procenata). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.136 Pomoć pri porođaju u romskim naseljimaPomoć pri porođaju u romskim naseljima Skoro svim porođajima žena iz romskih naselja (99,5 Skoro svim porođajima žena iz romskih naselja (99,5 procenata) tokom dve godine koje su prethodile procenata) tokom dve godine koje su prethodile MICS-u prisustvovala su stručna lica (tabela RH.9R). MICS-u prisustvovala su stručna lica (tabela RH.9R). Ovaj procenat je podjednako visok kada su u pitanju Ovaj procenat je podjednako visok kada su u pitanju sve osnovne kategorije. Lekari su prisustvovali u 88 sve osnovne kategorije. Lekari su prisustvovali u 88 procenata porođaja, a sestre u 12 procenata slučajeva.procenata porođaja, a sestre u 12 procenata slučajeva. Sve u svemu, 14 procenata žena iz romskih naselja u Sve u svemu, 14 procenata žena iz romskih naselja u Republici Srbiji porodilo se carskim rezom. Najveći Republici Srbiji porodilo se carskim rezom. Najveći procenat porođaja carskim rezom je obavljen kod žena procenat porođaja carskim rezom je obavljen kod žena iz bogatijih kvintila, najobrazovanijih grupa i kod žena iz bogatijih kvintila, najobrazovanijih grupa i kod žena koje žive u gradskim naseljima.koje žive u gradskim naseljima. Tabela RH.9R: Pomoć pri porođaju, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema tome ko je pomogao prilikom porođaja; procenat porođaja obavljenih carskim rezom Lice koje je pomoglo pri porođaju Niko nije pomogao Ukupno Porođaj obavilo bilo koje stručno lice1 Procenat porođaja obavljenih carskim rezom2 Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju lekar medicinska sestra/ babica narodna babica rođak/ prijatelj muž neko drugi Tip naselja Gradska 85,1 14,4 ,1 ,2 ,0 ,0 ,1 100,0 99,6 16,9 294 Ostala 93,2 6,2 ,0 ,0 ,2 ,3 ,0 100,0 99,4 7,0 146 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 87,0 13,0 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 7,4 154 20–34 87,7 11,6 ,1 ,1 ,1 ,2 ,1 100,0 99,3 16,3 264 35–49 god. (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) (*) 21 Mesto porođaja Zdravstvena ustanova u državnom sektoru 88,2 11,8 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 13,7 437 Stan/kuća (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) (*) 2 Drugo (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) (*) 1 Obrazovanje Bez obrazovanja 88,6 10,1 ,4 ,3 ,0 ,6 ,0 100,0 98,7 12,2 89 Osnovno 88,0 11,6 ,0 ,1 ,1 ,0 ,1 100,0 99,7 12,8 291 Srednje 86,8 13,2 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 19,9 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 89,5 8,8 ,0 ,6 ,3 ,5 ,3 100,0 98,3 11,5 106 Drugi 85,2 14,8 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 9,5 99 Srednji 89,6 10,4 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 10,7 80 Četvrti 88,8 10,8 ,4 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 99,6 20,5 81 Najbogatiji 85,7 14,3 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 17,8 75 Ukupno 87,8 11,7 ,1 ,1 ,1 ,1 ,1 100,0 99,5 13,6 440 1 MICS indikator 5.7; MCR indikator 5.2 2 MICS indikator 5.9 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.136 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 137 Mesto porođajaMesto porođaja Sve veći procenat porođaja u zdravstvenim ustanovama Sve veći procenat porođaja u zdravstvenim ustanovama je važan faktor u smanjenju rizika po zdravlje i za majku i je važan faktor u smanjenju rizika po zdravlje i za majku i za bebu. Odgovarajuća medicinska nega i higijenski uslovi za bebu. Odgovarajuća medicinska nega i higijenski uslovi tokom porođaja mogu smanjiti rizike od komplikacija tokom porođaja mogu smanjiti rizike od komplikacija i infekcija koje dovode do obolevanja (morbiditeta) i i infekcija koje dovode do obolevanja (morbiditeta) i smrti majke ili odojčeta. U tabeli RH.10 prikazana je smrti majke ili odojčeta. U tabeli RH.10 prikazana je procentualna raspodela žena starosti od 15 do 49 godina, procentualna raspodela žena starosti od 15 do 49 godina, koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine kojekoje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile Istraživanju, prema mestu porođaja i su prethodile Istraživanju, prema mestu porođaja i procenat porođaja obavljenih u zdravstvenoj ustanovi procenat porođaja obavljenih u zdravstvenoj ustanovi prema osnovnim kategorijama.prema osnovnim kategorijama. Skoro svi porođaji u Republici Srbiji (99,8 procenata) obavljaju Skoro svi porođaji u Republici Srbiji (99,8 procenata) obavljaju se u zdravstvenim ustanovama; 98 procenata porođaja obavlja se u zdravstvenim ustanovama; 98 procenata porođaja obavlja se u državnim ustanovama, a samo jedan procenat se obavlja se u državnim ustanovama, a samo jedan procenat se obavlja u privatnim. Korišćenje privatnih zdravstvenih ustanovau privatnim. Korišćenje privatnih zdravstvenih ustanova za porođaje češće je samo u Beogradu (sedam procenata) i za porođaje češće je samo u Beogradu (sedam procenata) i kod žena koje imaju više obrazovanje (tri procenta).kod žena koje imaju više obrazovanje (tri procenta). Tabela RH.10: Mesto porođaja, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema mestu porođaja   Mesto porođaja Ukupno Porođaj obavljen u zdravstvenoj ustanovi1 Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju zdravstvena ustanova u državnom sektoru zdravstvena ustanova u privatnom sektoru stan/kuća drugo Region Beogradski region 92,4 7,2 ,4 ,0 100,0 99,6 91 Region Vojvodine 100,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 99,3 ,7 ,0 ,0 100,0 100,0 144 Region Južne i Istočne Srbije 99,4 ,0 ,3 ,3 100,0 99,4 146 Tip naselja Gradska 98,5 1,3 ,1 ,1 100,0 99,8 281 Ostala 98,2 1,5 ,1 ,1 100,0 99,8 262 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 97,5 1,1 1,3 ,0 100,0 98,7 28 20–34 98,3 1,5 ,1 ,1 100,0 99,8 456 35–49 god. 99,7 ,3 ,0 ,0 100,0 100,0 59 Broj poseta licu koje se bavi prenatalnom zaštitom Nijedna (*) (*) (*) (*) 100,0 (*) 5 1–3 posete (100,0) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 (100,0) 15 4 ili više poseta 98,4 1,5 ,1 ,0 100,0 99,9 511 Nema podataka/ne zna (100,0) (0,0) (0,0) (0,0) 100,0 (100,0) 12 Obrazovanje Osnovno 99,1 ,4 ,5 ,0 100,0 99,5 79 Srednje 98,7 1,1 ,0 ,2 100,0 99,8 307 Više/visoko 97,5 2,5 ,0 ,0 100,0 100,0 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 99,0 ,3 ,7 ,0 100,0 99,3 112 Drugi 100,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 97 Srednji 95,6 4,4 ,0 ,0 100,0 100,0 87 Četvrti 100,0 ,0 ,0 ,0 100,0 100,0 106 Najbogatiji 97,3 2,4 ,0 ,3 100,0 99,7 141 Ukupno 98,4 1,4 ,1 ,1 100,0 99,8 543 1 MICS indikator 5.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.138 Mesto porođaja u romskim naseljimaMesto porođaja u romskim naseljima Skoro svi porođaji žena iz romskih naselja (99,3 Skoro svi porođaji žena iz romskih naselja (99,3 procenta) u Republici Srbiji obavljeni su u državnim procenta) u Republici Srbiji obavljeni su u državnim zdravstvenim ustanovama. Oko dva procenta žena zdravstvenim ustanovama. Oko dva procenta žena iz najsiromašnijeg kvintila i žena koje nisu završile iz najsiromašnijeg kvintila i žena koje nisu završile osnovnu školu porodilo se kod kuće.osnovnu školu porodilo se kod kuće. Tabela RH.10R: Mesto porođaja, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela žena starosti 15–49 godina koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju, prema mestu porođaja   Mesto porođaja Ukupno Porođaj obavljen u zdravstvenoj ustanovi1 Broj žena koje su rodile živorođeno dete tokom dve godine koje su prethodile istraživanju zdravstvena ustanova u državnom sektoru stan/kuća drugo Tip naselja Gradska 99,5 ,4 ,1 100,0 99,5 294 Ostala 99,0 ,6 ,3 100,0 99,0 146 Starost majke u vreme porođaja Manje od 20 god. 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 154 20–34 99,0 ,7 ,3 100,0 99,0 264 35–49 god. (*) (*) (*) 100,0 (*) 21 Broj poseta licu koje se bavi prenatalnom zaštitom Nijedna (97,2) (2,8) (0,0) 100,0 (97,2) 24 1–3 posete 98,1 1,2 ,7 100,0 98,1 71 4 ili više poseta 99,8 ,1 ,1 100,0 99,8 316 Nema podataka/ne zna (98,9) (1,1) (,0) 100,0 (98,9) 28 Obrazovanje Bez obrazovanja 97,8 1,7 ,6 100,0 97,8 89 Osnovno 99,7 ,2 ,1 100,0 99,7 291 Srednje 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 97,5 1,7 ,8 100,0 97,5 106 Drugi 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 99 Srednji 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 80 Četvrti 99,6 ,4 ,0 100,0 99,6 81 Najbogatiji 100,0 ,0 ,0 100,0 100,0 75 Ukupno 99,3 ,5 ,2 100,0 99,3 440 1 MICS indikator 5.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva.  (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.138 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 139 Obrazovanje i učenje u ranom detinjstvu Obrazovanje i učenje u ranom detinjstvu Pohađanje predškolskog obrazovanja u okviru Pohađanje predškolskog obrazovanja u okviru organizovanog programa učenja ili obrazovanja organizovanog programa učenja ili obrazovanja deteta je važno za pripremu deteta za školu.deteta je važno za pripremu deteta za školu. U Republici Srbiji, 44 procenta dece uzrasta od 36 do U Republici Srbiji, 44 procenta dece uzrasta od 36 do 59 meseci pohađa neki oblik organizovanog programa 59 meseci pohađa neki oblik organizovanog programa obrazovanja u ranom detinjstvu (tabela CD.1). Prisutne su obrazovanja u ranom detinjstvu (tabela CD.1). Prisutne su razlike između gradskih i ostalih naselja, kao i regionalne razlike između gradskih i ostalih naselja, kao i regionalne razlike — čak 57 procenata u gradskim naseljima u razlike — čak 57 procenata u gradskim naseljima u poređenju sa 29 procenata u ostalim naseljima. Kod poređenju sa 29 procenata u ostalim naseljima. Kod dece uzrasta od 36 do 59 meseci pohađanje obrazovnih dece uzrasta od 36 do 59 meseci pohađanje obrazovnih IXIX RAZVOJ DETETA RAZVOJ DETETA programa u ranom detinjstvu najviše je zastupljeno programa u ranom detinjstvu najviše je zastupljeno u Beogradskom regionu (59 procenata), a najmanje u u Beogradskom regionu (59 procenata), a najmanje u Regionu Južne i Istočne Srbije (30 procenata). Nije uočena Regionu Južne i Istočne Srbije (30 procenata). Nije uočena veća razlika među polovima, ali treba istaći razlike prema veća razlika među polovima, ali treba istaći razlike prema društveno-ekonomskom statusu: 75 procenata dece koja društveno-ekonomskom statusu: 75 procenata dece koja žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu pohađaju žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu pohađaju takve programe, dok procenat dece u najsiromašnijem takve programe, dok procenat dece u najsiromašnijem kvintilu iznosi 22. Interesantno je napomenuti da kvintilu iznosi 22. Interesantno je napomenuti da procenat dece koja pohađaju programe obrazovanja u procenat dece koja pohađaju programe obrazovanja u ranom detinjstvu u uzrastu od 36 do 47 meseci i od 48 do ranom detinjstvu u uzrastu od 36 do 47 meseci i od 48 do 59 meseci iznosi 39 procenata, odnosno 49 procenata.59 meseci iznosi 39 procenata, odnosno 49 procenata. Tabela CD.1: Obrazovanje u ranom detinjstvu, Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 36–59 meseci koja pohađaju organizovani program obrazovanja u ranom detinjstvu Procenat dece starosti 36–59 meseci koja pohađaju obrazovanje u ranom detinjstvu1 Broj dece starosti 36–59 meseci Pol Muški 40,7 655 Ženski 46,6 751 Region Beogradski region 59,4 280 Region Vojvodine 53,3 420 Region Šumadije i Zapadne Srbije 34,2 380 Region Južne i Istočne Srbije 29,6 326 Tip naselja Gradska 56,6 763 Ostala 28,7 644   Procenat dece starosti 36–59 meseci koja pohađaju obrazovanje u ranom detinjstvu1 Broj dece starosti 36–59 meseci Starost deteta 36–47 meseci 38,6 663 48–59 meseci 48,5 743 Obrazovanje majke Osnovno 20,8 185 Srednje 40,2 866 Više/visoko 66,5 346 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 21,9 240 Drugi 27,0 314 Srednji 35,5 265 Četvrti 54,7 277 Najbogatiji 75,2 311 Ukupno 43,8 1406 1 MICS indikator 6.7 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.140 U upitnik za dete dodato je jedno pitanje kako bi se utvrdili U upitnik za dete dodato je jedno pitanje kako bi se utvrdili razlozi za neodlaženje u vrtić dece uzrasta od 36 do 59 razlozi za neodlaženje u vrtić dece uzrasta od 36 do 59 meseci (tabela CD.1A). Kategorije odgovora su klasifikovane meseci (tabela CD.1A). Kategorije odgovora su klasifikovane u tri veće grupe: stavovi roditelja, problemi pristupa i drugi u tri veće grupe: stavovi roditelja, problemi pristupa i drugi razlozi. U prvu kategoriju odgovora roditelja spadaju sledeći razlozi. U prvu kategoriju odgovora roditelja spadaju sledeći razlozi za nepohađanje : stav da dete neće naučiti važne razlozi za nepohađanje : stav da dete neće naučiti važne stvari u obdaništu, da kod kuće ima ko da brine o detetu, da stvari u obdaništu, da kod kuće ima ko da brine o detetu, da dete ima smetnje u razvoju, da su usluge lošeg kvaliteta i da dete ima smetnje u razvoju, da su usluge lošeg kvaliteta i da će se s detetom loše postupati. Razlozi koji se tiču pristupa će se s detetom loše postupati. Razlozi koji se tiču pristupa obuhvataju nemogućnost upisivanja deteta u obdanište jer obuhvataju nemogućnost upisivanja deteta u obdanište jer su oba roditelja nezaposlena, da nema mesta u obdaništu, su oba roditelja nezaposlena, da nema mesta u obdaništu, da su usluge previše skupe, da postoje i drugi troškovi, kaoda su usluge previše skupe, da postoje i drugi troškovi, kao i činjenica da za decu ne postoji organizovan prevoz.i činjenica da za decu ne postoji organizovan prevoz. Glavni razlog za nepohađanje vrtića/obdaništa (59 Glavni razlog za nepohađanje vrtića/obdaništa (59 procenata) jeste mišljenje roditelja da nema potrebe da dete procenata) jeste mišljenje roditelja da nema potrebe da dete ide u vrtić pošto kod kuće ima ko da se brine o detetu. Kod ide u vrtić pošto kod kuće ima ko da se brine o detetu. Kod visoko obrazovanih majki taj procenat iznosi 68, odnosno visoko obrazovanih majki taj procenat iznosi 68, odnosno 79 procenata u bogatijim domaćinstvima. U 37 procenata 79 procenata u bogatijim domaćinstvima. U 37 procenata kao prepreka za nepohađenje vrtića/obdaništa navedeni su kao prepreka za nepohađenje vrtića/obdaništa navedeni su problemi pristupa. U okviru ove grupe, 13 procenata majki/problemi pristupa. U okviru ove grupe, 13 procenata majki/ staratelja kao razlog za nepohađanje vrtića/obdaništa navodi staratelja kao razlog za nepohađanje vrtića/obdaništa navodi nepostojanje organizovanog prevoza (taj procenat je mnogo nepostojanje organizovanog prevoza (taj procenat je mnogo veći u ostalim nego u gradskim naseljima), a osam procenata veći u ostalim nego u gradskim naseljima), a osam procenata navodi da nema mesta u obdaništu. Visoki troškovi usluga navodi da nema mesta u obdaništu. Visoki troškovi usluga koja pružaju obdaništa jesu razlog za neodlaženje u vrtić/koja pružaju obdaništa jesu razlog za neodlaženje u vrtić/ obdanište kod 12 procenata dece. Isti razlog je naveden zaobdanište kod 12 procenata dece. Isti razlog je naveden za 25 procenata dece iz najsiromašnijeg kvintila.25 procenata dece iz najsiromašnijeg kvintila. Opšte je poznato da se period intenzivnog razvoja mozga Opšte je poznato da se period intenzivnog razvoja mozga odigrava u prve tri do četiri godine života, kao i da je odigrava u prve tri do četiri godine života, kao i da je kvalitet kućne nege odlučujući faktor za razvoj deteta kvalitet kućne nege odlučujući faktor za razvoj deteta tokom ovog perioda. U tom kontekstu, aktivnosti odraslih tokom ovog perioda. U tom kontekstu, aktivnosti odraslih s decom, prisustvo dečjih knjiga u kući, kao i opšti uslovi, s decom, prisustvo dečjih knjiga u kući, kao i opšti uslovi, važni su indikatori kvaliteta kućne nege. Deca treba da važni su indikatori kvaliteta kućne nege. Deca treba da budu fizički zdrava, mentalno aktivna, emocionalno sigurna, budu fizički zdrava, mentalno aktivna, emocionalno sigurna, društveno sposobna i spremna da uče.društveno sposobna i spremna da uče. Podaci o broju aktivnosti kojima se pomaže u učenju u Podaci o broju aktivnosti kojima se pomaže u učenju u ranom detinjstvu prikupljeni su ovim istraživanjem. Oni ranom detinjstvu prikupljeni su ovim istraživanjem. Oni obuhvataju angažovanje odraslih u sledećim aktivnostima obuhvataju angažovanje odraslih u sledećim aktivnostima s decom: čitanje knjiga; gledanje slikovnica; pričanje priča; s decom: čitanje knjiga; gledanje slikovnica; pričanje priča; pevanje pesama; izvođenje dece van kuće, u park ili u pevanje pesama; izvođenje dece van kuće, u park ili u dvorište; igranje s decom; i provođenje vremena s detetom dvorište; igranje s decom; i provođenje vremena s detetom uz imenovanje, brojanje ili crtanje predmeta.uz imenovanje, brojanje ili crtanje predmeta. Tabela CD.1A: Rani razvoj deteta, Republika Srbija, 2010. Razlozi zbog kojih deca starosti 36–59 meseci ne pohađaju vrtić ili obdanište stavovi roditelja neće naučiti važne stvari dete ima smetnje u razvoju loš kvalitet usluge loše postupanje Pol Muški 1,3 ,1 ,6 ,0 Ženski ,4 ,3 ,4 ,2 Region Beogradski region 4,5 ,0 1,9 ,6 Region Vojvodine ,2 ,2 ,0 ,0 Region Šumadije i Zapadne Srbije ,0 ,5 ,5 ,0 Region Južne i Istočne Srbije ,5 ,0 ,2 ,0 Tip naselja Gradska 1,6 ,4 ,7 ,2 Ostala ,3 ,1 ,4 ,0 Starost deteta 36–47 meseci 1,4 ,0 ,6 ,0 48–59 meseci ,3 ,5 ,4 ,2 Obrazovanje majke Osnovno ,5 ,0 ,0 ,0 Srednje ,8 ,3 ,5 ,0 Više/visoko 1,3 ,0 1,3 ,0 Obrazovanje oca Osnovno ,5 ,0 ,0 ,0 Srednje ,9 ,2 ,5 ,0 Više/visoko 1,6 ,0 ,6 ,0 Otac ne živi u domaćinstvu (0,0) (1,8) (1,9) (1,7) Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji ,0 ,3 ,0 ,4 Drugi ,0 ,0 ,0 ,0 Srednji ,0 ,0 ,4 ,0 Četvrti 1,8 ,6 ,9 ,0 Najbogatiji 5,7 ,6 2,6 ,0 Ukupno ,8 ,2 ,5 ,1 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 141 Razlozi zbog kojih dete ne pohađa vrtić ili obdanište Stavovi roditelja Problemi pristupa Drugi razlozi Broj dece starosti 36–59 meseci koja ne pohađaju vrtić ili obdanište problemi pristupa drugi razlozi ima ko da brine o detetu u kući roditelji su nezaposleni nema mesta usluge su previše skupe drugi troškovi su previsoki predaleko je/ne postoji organizovan prevoz 55,1 5,7 8,8 12,2 3,5 13,9 14,4 55,8 39,7 14,4 389 62,0 5,5 6,8 12,1 1,1 11,1 10,6 62,6 33,5 10,6 401 50,5 22,9 12,2 18,1 6,4 5,6 8,5 52,4 56,9 8,5 114 57,6 2,5 8,9 19,2 2,7 1,0 18,5 57,8 32,4 18,5 196 60,2 3,3 5,2 7,2 ,7 16,3 18,3 61,2 28,5 18,3 250 61,8 2,2 7,4 8,6 1,6 21,6 3,0 61,8 38,9 3,0 230 67,9 10,0 8,3 13,7 3,5 ,4 6,9 69,1 32,7 6,9 331 51,9 2,4 7,4 11,0 1,4 21,2 16,5 52,1 39,4 16,5 459 59,9 6,5 6,2 10,3 2,8 10,0 14,8 60,2 32,4 14,8 407 57,2 4,7 9,5 14,2 1,7 15,2 10,0 58,2 41,0 10,0 383 53,8 5,3 10,0 21,3 3,7 8,6 11,9 53,8 41,8 11,9 146 58,0 7,0 8,1 7,9 1,6 15,4 13,6 58,6 37,2 13,6 518 67,8 ,5 4,3 19,2 2,3 5,7 8,5 68,7 27,9 8,5 116 47,4 7,9 5,4 21,4 5,5 22,5 15,8 47,4 54,3 15,8 152 61,0 3,6 9,4 8,2 1,4 12,0 12,3 61,6 31,5 12,3 502 69,4 13,9 1,8 12,0 1,1 3,9 7,0 69,4 32,3 7,0 94 (43,6) (2,5) (10,2) (28,0) (4,1) (1,6) (16,0) (49,0) (43,9) (16,0) 40 45,5 5,3 5,7 24,7 4,4 10,5 17,5 46,2 44,0 17,5 187 53,7 7,1 4,5 7,8 ,7 19,2 18,0 53,7 38,3 18,0 229 69,5 6,8 8,1 1,9 ,2 12,3 7,6 69,9 28,1 7,6 171 59,7 4,1 13,0 15,9 2,8 10,9 6,7 60,7 38,7 6,7 125 79,0 2,2 13,2 11,5 5,1 ,5 4,5 81,5 28,4 4,5 77 58,6 5,6 7,8 12,2 2,3 12,5 12,5 59,3 36,6 12,5 790 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.142 Za 95 procenata dece mlađe od pet godina odrasli Za 95 procenata dece mlađe od pet godina odrasli član domaćinstva je učestvovao u više od četiri član domaćinstva je učestvovao u više od četiri aktivnosti kojima se stimuliše učenje ili se dete aktivnosti kojima se stimuliše učenje ili se dete sprema za školu tokom tri dana koja su prethodila sprema za školu tokom tri dana koja su prethodila ovom istraživanju (tabela CD.2). Prosečan broj dečjih ovom istraživanju (tabela CD.2). Prosečan broj dečjih aktivnosti u kojima su bili uključeni i odrasli iznosi aktivnosti u kojima su bili uključeni i odrasli iznosi šest. Iz tabele se vidi i da je otac bio uključen u tri šest. Iz tabele se vidi i da je otac bio uključen u tri aktivnosti. Očevo učestvovanje u jednoj aktivnosti ili aktivnosti. Očevo učestvovanje u jednoj aktivnosti ili više njih iznosi 78 procenata. Treba napomenuti da više njih iznosi 78 procenata. Treba napomenuti da sedam procenata dece živi u domaćinstvu bez oca.sedam procenata dece živi u domaćinstvu bez oca. Tabela CD.2: Podrška pri učenju, Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 36–59 meseci sa kojima se odrasli član domaćinstva angažovao tokom prethodna tri dana u aktivnostima koje stimulišu učenje i spremnost za školu Procenat dece starosti 36–59 meseci Prosečan broj aktivnosti sa detetom Procenat dece koja ne žive sa svojim biološkim ocem Broj dece starosti 36–59 meseci sa kojom su odrasli članovi domaćinstva učestvovali u četiri ili više aktivnosti1 sa kojom je otac učestvovao u jednoj ili više aktivnosti2 u kojima je učestvovao bilo koji odrasli član domaćinstva u kojima je učestvovao otac Pol Muški 95,5 82,3 5,6 2,8 7,1 655 Ženski 94,9 74,2 5,6 2,4 6,5 751 Region Beogradski region 97,1 82,4 5,7 3,0 6,6 280 Region Vojvodine 88,9 71,5 5,2 2,1 11,0 420 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,9 78,4 5,7 2,8 3,6 380 Region Južne i Istočne Srbije 98,4 82,2 5,8 2,6 5,2 326 Tip naselja Gradska 95,8 76,0 5,6 2,7 9,1 763 Ostala 94,4 80,4 5,5 2,4 4,1 644 Starost deteta 36–47 meseci 95,0 77,4 5,6 2,6 4,7 663 48–59 meseci 95,3 78,5 5,6 2,6 8,6 743 Obrazovanje majke Osnovno 85,8 60,0 5,0 1,8 13,6 185 Srednje 96,8 81,1 5,7 2,6 5,8 866 Više/visoko 96,6 80,2 5,7 2,9 5,2 346 Obrazovanje oca Osnovno 87,3 66,3 5,1 1,9 np 186 Srednje 95,9 84,3 5,6 2,7 np 855 Više/visoko 98,2 87,9 5,7 3,5 np 268 Otac ne živi u domaćinstvu 95,3 17,6 5,4 np np 95 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 84,0 62,2 5,0 1,9 11,0 240 Drugi 96,8 81,9 5,7 2,8 2,3 314 Srednji 98,9 85,9 5,7 2,5 2,2 265 Četvrti 96,8 72,5 5,7 2,6 14,7 277 Najbogatiji 97,5 84,3 5,7 3,0 5,0 311 Ukupno 95,2 78,0 5,6 2,6 6,8 1406 1 MICS indikator 6.1 2 MICS Indikator 6.2 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 143 Nema razlika među polovima kada su u pitanju aktivnosti Nema razlika među polovima kada su u pitanju aktivnosti koje odrasli obavljaju s decom; međutim, veći procenat koje odrasli obavljaju s decom; međutim, veći procenat očeva je angažovan u aktivnostima s dečacima (82 očeva je angažovan u aktivnostima s dečacima (82 procenta) nego s devojčicama (74 procenta). Nije bilo procenta) nego s devojčicama (74 procenta). Nije bilo većih razlika u angažovanju odraslih s decom tokom većih razlika u angažovanju odraslih s decom tokom aktivnosti učenja i pripreme za školu između gradskih (96 aktivnosti učenja i pripreme za školu između gradskih (96 procenta) i ostalih naselja (94 procenata). Angažovanje procenta) i ostalih naselja (94 procenata). Angažovanje odraslih u dečjim aktivnostima najslabije je u Vojvodini odraslih u dečjim aktivnostima najslabije je u Vojvodini (89 procenata). Angažovanje odraslih iznosi 98 procenata (89 procenata). Angažovanje odraslih iznosi 98 procenata kod dece iz najbogatijeg kvintila, a 84 procenta kod dece kod dece iz najbogatijeg kvintila, a 84 procenta kod dece iz najsiromašnijeg kvintila. Očevi su se uključivali u iz najsiromašnijeg kvintila. Očevi su se uključivali u pomenute aktivnosti u 76 procenata slučajeva u gradskim pomenute aktivnosti u 76 procenata slučajeva u gradskim naseljima u poređenju sa 80 procenata u ostalim naseljima.naseljima u poređenju sa 80 procenata u ostalim naseljima. Odrastanje uz knjige u prvih nekoliko godina života Odrastanje uz knjige u prvih nekoliko godina života ne samo da pomaže detetu da ih bolje razume već ne samo da pomaže detetu da ih bolje razume već omogućava detetu da vidi i druge kako čitaju ili stariju omogućava detetu da vidi i druge kako čitaju ili stariju braću ili sestre kako rade domaći. Knjige su takođe braću ili sestre kako rade domaći. Knjige su takođe važne za uspeh u školi i bolji uspeh u rešavanju testova važne za uspeh u školi i bolji uspeh u rešavanju testova inteligencije. Majkama/starateljima dece mlađe od pet inteligencije. Majkama/starateljima dece mlađe od pet godina postavljena su sledeća pitanja: koliko dečjih godina postavljena su sledeća pitanja: koliko dečjih knjiga i slikovnica dete ima; sa čime se dete igra (sa knjiga i slikovnica dete ima; sa čime se dete igra (sa igračkama napravljenim kod kuće, igračkama iz radnje igračkama napravljenim kod kuće, igračkama iz radnje ili predmetima iz domaćinstva, odnosno predmetima ili predmetima iz domaćinstva, odnosno predmetima koji su pronađeni napolju).koji su pronađeni napolju). Tabela CD.3: Materijali za učenje, Republika Srbija, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina prema broju dečjih knjiga prisutnih u domaćinstvu, kao i prema igračkama sa kojima se dete igra U domaćinstvu dete ima Dete se igra Sa dve vrste igračaka ili sa više njih2 Broj dece mlađe od pet godina tri dečje knjige ili više njih1 10 ili više dečjih knjiga igračkama napravljenim kod kuće igračkama iz radnje predmetima iz domaćinstva ili predmetima pronađenim napolju Pol Muški 75,7 56,9 24,4 95,6 64,1 65,5 1670 Ženski 76,1 58,6 25,6 95,1 59,1 60,3 1704 Region Beogradski region 83,2 66,5 24,2 98,5 64,0 64,1 639 Region Vojvodine 80,8 58,2 30,7 93,4 65,0 67,0 994 Region Šumadije i Zapadne Srbije 67,1 50,2 26,3 94,5 54,6 56,4 905 Region Južne i Istočne Srbije 74,1 58,7 17,5 96,2 63,2 64,0 836 Tip naselja Gradska 82,0 65,0 22,4 97,6 60,5 61,9 1810 Ostala 68,9 49,4 28,0 92,7 62,8 63,9 1564 Starost 0–23 meseca 47,2 31,2 12,8 90,6 46,4 46,5 1220 24–59 meseci 92,2 72,8 31,9 98,0 70,1 72,1 2154 Obrazovanje majke Osnovno 49,4 27,9 33,8 87,9 65,3 65,9 480 Srednje 79,0 59,8 24,1 96,5 60,1 61,6 1982 Više/visoko 86,2 71,5 21,3 97,8 62,0 63,4 878 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 49,3 26,7 33,1 86,8 63,6 65,0 634 Drugi 74,4 55,6 31,3 97,0 64,0 65,2 658 Srednji 83,4 65,0 21,6 96,0 61,9 62,8 599 Četvrti 83,2 67,9 23,6 97,0 60,7 61,5 665 Najbogatiji 86,4 70,1 17,4 98,9 58,4 60,4 818 Ukupno 75,9 57,8 25,0 95,4 61,6 62,8 3374 1 MICS indikator 6.3 2 MICS indikator 6.4 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.144 U Republici Srbiji 76 procenata dece uzrasta od 0 do 59 U Republici Srbiji 76 procenata dece uzrasta od 0 do 59 meseci žive u domaćinstvima u kojima ima najmanje tri meseci žive u domaćinstvima u kojima ima najmanje tri dečje knjige (tabela CD.3). Procenat dece koja imaju 10 i dečje knjige (tabela CD.3). Procenat dece koja imaju 10 i više knjiga pada na 58 procenata. Iako nisu uočene razlike više knjiga pada na 58 procenata. Iako nisu uočene razlike u pogledu pola, čini se da deca iz grada imaju veći pristup u pogledu pola, čini se da deca iz grada imaju veći pristup dečjim knjigama nego deca koja žive u domaćinstvima iz dečjim knjigama nego deca koja žive u domaćinstvima iz ostalih naselja. Procenat dece mlađe od pet godina koja ostalih naselja. Procenat dece mlađe od pet godina koja imaju tri dečje knjige ili više njih iznosi 82 procenta u imaju tri dečje knjige ili više njih iznosi 82 procenta u gradskim u poređenju sa 69 procenata u ostalim naseljima. gradskim u poređenju sa 69 procenata u ostalim naseljima. Broj dečjih knjiga je u pozitivnoj korelaciji sa uzrastom Broj dečjih knjiga je u pozitivnoj korelaciji sa uzrastom deteta; u domovima 92 procenta dece uzrasta od 24 do 59 deteta; u domovima 92 procenta dece uzrasta od 24 do 59 meseci ima tri dečje knjige ili više knjiga, a u 47 procenata meseci ima tri dečje knjige ili više knjiga, a u 47 procenata domova kada su u pitanju deca uzrasta od 0 do 23 meseca.domova kada su u pitanju deca uzrasta od 0 do 23 meseca. Što se tiče dece koja imaju 10 ili više dečjih knjiga Što se tiče dece koja imaju 10 ili više dečjih knjiga ili slikovnica, dve trećine dece u gradskim naseljima ili slikovnica, dve trećine dece u gradskim naseljima (65 procenata) i polovina dece u ostalim naseljima (65 procenata) i polovina dece u ostalim naseljima (49 procenata) imaju 10 ili više knjiga.(49 procenata) imaju 10 ili više knjiga. Iz tabele CD.3 takođe se vidi da 63 procenta dece uzrasta Iz tabele CD.3 takođe se vidi da 63 procenta dece uzrasta od 0 do 59 meseci ima dve vrste ili više vrsti igračaka od 0 do 59 meseci ima dve vrste ili više vrsti igračaka kojima se igraju kod kuće. Vrste igračaka koje se pominju kojima se igraju kod kuće. Vrste igračaka koje se pominju u MICS-u predstavljaju igračke napravljene kod kuće (kao u MICS-u predstavljaju igračke napravljene kod kuće (kao što su lutke i automobilčići ili druge igračke napravljene što su lutke i automobilčići ili druge igračke napravljene kod kuće), igračke kupljene u radnji, kao i predmeti iz kod kuće), igračke kupljene u radnji, kao i predmeti iz domaćinstva (kao što su lonci i činije), ili predmeti i domaćinstva (kao što su lonci i činije), ili predmeti i materijali pronađeni van kuće (kao što su štapovi, kamenje materijali pronađeni van kuće (kao što su štapovi, kamenje ili lišće). Interesantno je to što se 95 procenata dece igra ili lišće). Interesantno je to što se 95 procenata dece igra igračkama kupljenim u radnji. Procenat dečaka i devojčica igračkama kupljenim u radnji. Procenat dečaka i devojčica koji imaju dve vrste igračaka ili više njih iznosi 66, odnosno koji imaju dve vrste igračaka ili više njih iznosi 66, odnosno 60 procenata. Nisu uočene nikakve razlike između gradskih 60 procenata. Nisu uočene nikakve razlike između gradskih i ostalih naselja, niti u pogledu obrazovanja majke. Igračaka i ostalih naselja, niti u pogledu obrazovanja majke. Igračaka iz prodavnice ima više kod dece koja žive u domaćinstvima iz prodavnice ima više kod dece koja žive u domaćinstvima koja imaju viši društveno-ekonomski status ili čija majka koja imaju viši društveno-ekonomski status ili čija majka ima više obrazovanje.ima više obrazovanje. Poznato je da se povećava rizik od nesreća ako se deca Poznato je da se povećava rizik od nesreća ako se deca ostave sama ili u prisustvu druge dece. Tokom MICS-a ostave sama ili u prisustvu druge dece. Tokom MICS-a postavljena su dva pitanja kako bi se utvrdilo da li postavljena su dva pitanja kako bi se utvrdilo da li su deca uzrasta od 0 do 59 meseci ostavljana sama su deca uzrasta od 0 do 59 meseci ostavljana sama tokom perioda od nedelju dana koji je prethodio ovom tokom perioda od nedelju dana koji je prethodio ovom istraživanju, kao i da li su deca ostavljana na čuvanje istraživanju, kao i da li su deca ostavljana na čuvanje drugoj deci mlađoj od 10 godina.drugoj deci mlađoj od 10 godina. Iz tabele CD.4 vidi se da je jedan procenat dece uzrasta Iz tabele CD.4 vidi se da je jedan procenat dece uzrasta od 0 do 59 meseci ostavljan pod neadekvatnim nadzorom od 0 do 59 meseci ostavljan pod neadekvatnim nadzorom tokom nedelje koja je prethodila MICS-u, tj. deca su tokom nedelje koja je prethodila MICS-u, tj. deca su ostavljana sama ili pod nadzorom drugog deteta. Nisu ostavljana sama ili pod nadzorom drugog deteta. Nisu uočene razlike među anketiranima po kategorijama.uočene razlike među anketiranima po kategorijama. Tabela CD.4: Neadekvatni nadzor, Republika Srbija, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina koja su ostavljena sama ili sa drugim detetom mlađim od 10 godina duže od jednog sata, najmanje jednom tokom prethodne nedelje Procenat dece mlađe od pet godina koja su Broj dece mlađe od pet godina ostavljena sama tokom prethodne nedelje ostavljena na čuvanje drugom detetu mlađem od 10 godina tokom prethodne nedelje ostavljena pod neadekvatnim nadzorom tokom prethodne nedelje1 Pol Muški ,7 ,6 1,0 1670 Ženski ,8 ,5 1,1 1704 Region Beogradski region 1,0 ,9 1,7 639 Region Vojvodine ,3 ,5 ,5 994 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1,6 ,6 1,9 905 Region Južne i Istočne Srbije ,1 ,3 ,3 836 Tip naselja Gradska ,8 ,5 1,2 1810 Ostala ,7 ,6 ,9 1564 Starost 0–23 meseca ,2 ,1 ,2 1220 24–59 meseci 1,1 ,8 1,5 2154 Obrazovanje majke Osnovno ,6 1,1 1,1 480 Srednje ,8 ,3 1,1 1982 Više/visoko ,5 ,4 ,7 878 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 1,1 1,4 1,6 634 Drugi 1,2 ,3 1,4 658 Srednji 1,2 ,2 1,3 599 Četvrti ,3 ,4 ,5 665 Najbogatiji ,2 ,4 ,6 818 Ukupno ,8 ,5 1,0 3374 1 MICS indikator 6.5 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 145 Obrazovanje i učenje u ranom detinjstvuObrazovanje i učenje u ranom detinjstvu u romskim naseljimau romskim naseljima U romskim naseljima samo osam procenata dece uzrasta U romskim naseljima samo osam procenata dece uzrasta od 36 do 59 meseci pohađaju neki organizovani program od 36 do 59 meseci pohađaju neki organizovani program obrazovanja u ranom detinjstvu (tabela CD.1R). Prisutne obrazovanja u ranom detinjstvu (tabela CD.1R). Prisutne su razlike između gradskih i ostalih naselja — 10 procenata su razlike između gradskih i ostalih naselja — 10 procenata u gradskim, a četiri procenta u ostalim naseljima. Kod u gradskim, a četiri procenta u ostalim naseljima. Kod dece uzrasta od 36 do 59 meseci pohađanje programa dece uzrasta od 36 do 59 meseci pohađanje programa obrazovanja u ranom detinjstvu češće je kod dece čije majke obrazovanja u ranom detinjstvu češće je kod dece čije majke imaju srednjoškolsko obrazovanje (25 procenata). Ne postoje imaju srednjoškolsko obrazovanje (25 procenata). Ne postoje razlike među decom različitog pola, ali zato postoje razlike razlike među decom različitog pola, ali zato postoje razlike među decom iz različitih kvintila. Naime, dok skoro svako među decom iz različitih kvintila. Naime, dok skoro svako osmo dete iz najbogatijeg i srednjeg kvintila pohađa takve osmo dete iz najbogatijeg i srednjeg kvintila pohađa takve programe, kod dece iz siromašnijih kvintila tek jedno od programe, kod dece iz siromašnijih kvintila tek jedno od dvadesetoro dece pohađa predškolski program. Treba istaći dvadesetoro dece pohađa predškolski program. Treba istaći da procenat dece koja pohađaju programe obrazovanja u da procenat dece koja pohađaju programe obrazovanja u ranom detinjstvu u uzrastu od 36 do 47 meseci i u uzrastu ranom detinjstvu u uzrastu od 36 do 47 meseci i u uzrastu od 48 do 59 meseci iznosi pet, odnosno 11 procenata.od 48 do 59 meseci iznosi pet, odnosno 11 procenata. Tabela CD.1R: Obrazovanje u ranom detinjstvu, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 36–59 meseci koja pohađaju organizovani program obrazovanja u ranom detinjstvu Procenat dece starosti 36–59 meseci koja pohađaju program obrazovanja u ranom detinjstvu1 Broj dece starosti 36–59 meseci Pol Muški 8,2 347 Ženski 8,2 305 Tip naselja Gradska 10,0 447 Ostala 4,1 205 Starost deteta 36–47 meseci 5,0 305 48–59 meseci 11,0 347 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 5,6 131 Osnovno 6,8 462 Srednje 24,5 55 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 4,5 168 Drugi 5,6 161 Srednji 11,7 107 Četvrti 9,5 113 Najbogatiji 13,1 102 Ukupno 8,2 652 1 MICS indikator 6.7 U tabeli CD.1R.A navode se razlozi za neodlaženje u U tabeli CD.1R.A navode se razlozi za neodlaženje u vrtić/obdanište dece uzrasta od 36 do 59 meseci. Kad vrtić/obdanište dece uzrasta od 36 do 59 meseci. Kad se pogledaju razlozi za ovako slab odziv, vidi se da je se pogledaju razlozi za ovako slab odziv, vidi se da je 54 procenta roditelja/staratelja mišljenja da kod kuće 54 procenta roditelja/staratelja mišljenja da kod kuće već imaju nekoga ko može da se brine o detetu. S druge već imaju nekoga ko može da se brine o detetu. S druge strane, problemi u pogledu pristupa navedeni su kao strane, problemi u pogledu pristupa navedeni su kao razlozi za neodlaženje u vrtić/obdanište kod 43 procenta razlozi za neodlaženje u vrtić/obdanište kod 43 procenta dece. Od tog procenta, 27 procenata smatra da je visoka dece. Od tog procenta, 27 procenata smatra da je visoka cena usluga glavna prepreka za pohađanje. Za decu cena usluga glavna prepreka za pohađanje. Za decu samohranih majki i roditelja koji su završili samo osnovnu samohranih majki i roditelja koji su završili samo osnovnu školu taj procenat iznosi 39 procenata, a 44 procenta za školu taj procenat iznosi 39 procenata, a 44 procenta za decu iz domaćinstava koja pripadaju najsiromašnijem decu iz domaćinstava koja pripadaju najsiromašnijem kvintilu. U 23 procenta navedeni su neki drugi razlozi.kvintilu. U 23 procenta navedeni su neki drugi razlozi. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 145 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.146 Tabela CD.1R.A: Rani razvoj deteta, romska naselja, 2010. Razlozi zbog kojih deca starosti 36–59 meseci ne pohađaju vrtić ili obdanište Razlozi zbog kojih dete ne pohađa vrtić ili obdanište stavovi roditelja problemi pristupa neće naučiti važne stvari dete ima smetnje u razvoju loš kvalitet usluge loše postupanje ima ko da brine o detetu u kući roditelji su nezaposleni nema mesta usluge su previše skupe drugi troškovi su previsoki Pol Muški ,6 ,9 ,0 ,6 54,6 16,6 11,4 25,8 12,5 Ženski 2,5 ,3 1,0 2,1 53,4 8,9 7,6 27,6 18,7 Tip naselja Gradska 2,0 ,5 ,7 1,7 57,8 14,5 11,0 23,8 11,8 Ostala ,5 ,8 ,0 ,5 46,5 9,9 6,9 32,6 22,8 Starost deteta 36–47 meseci ,7 ,5 ,5 1,2 57,0 13,6 10,0 22,7 14,7 48–59 meseci 2,2 ,7 ,4 1,4 51,4 12,4 9,3 30,4 16,1 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 1,9 ,6 ,0 1,2 46,6 10,4 6,2 39,2 31,4 Osnovno 1,5 ,4 ,7 1,5 56,4 14,0 10,0 24,1 11,2 Srednje (,0) (2,5) (,0) (,0) (50,3) (10,2) (16,6) (16,9) (11,7) Obrazovanje oca Osnovno ,8 ,0 ,0 ,8 38,6 16,8 13,5 38,8 26,2 Srednje 1,1 ,7 ,7 1,6 50,9 12,4 7,3 23,5 15,0 Više/visoko 4,4 ,0 ,0 ,6 69,2 12,6 12,2 25,2 7,8 Otac ne živi u domaćinstvu ,0 1,3 ,0 1,0 65,6 13,8 16,7 38,7 19,8 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 1,7 1,4 ,8 2,4 43,6 12,6 7,4 44,2 35,4 Drugi ,0 ,0 ,6 1,5 54,3 5,0 6,1 23,2 12,7 Srednji 4,3 1,3 ,0 ,5 62,9 13,2 14,9 36,4 9,1 Četvrti 2,0 ,0 ,0 ,0 60,1 25,1 5,6 10,3 4,4 Najbogatiji ,0 ,0 ,7 1,3 56,3 13,0 18,6 9,2 3,3 Ukupno 1,5 ,6 ,5 1,3 54,1 13,0 9,6 26,7 15,4 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. i odrasli iznosi četiri. Iz tabele se vidi i da je otac i odrasli iznosi četiri. Iz tabele se vidi i da je otac angažovan u manje od dve takve aktivnosti. U 63 angažovan u manje od dve takve aktivnosti. U 63 procenta slučajeva otac je angažovan u jednoj ili više procenta slučajeva otac je angažovan u jednoj ili više aktivnosti. Svako deseto dete živi u domaćinstvu u aktivnosti. Svako deseto dete živi u domaćinstvu u kojem ne živi otac.kojem ne živi otac. Za 67 procenata dece mlađe od pet godina odrasli član Za 67 procenata dece mlađe od pet godina odrasli član domaćinstva angažovao se u više od četiri aktivnosti domaćinstva angažovao se u više od četiri aktivnosti koje stimulišu učenje i spremnost za školu tokom tri koje stimulišu učenje i spremnost za školu tokom tri dana koja su prethodila Istraživanju (tabela CD.2R). dana koja su prethodila Istraživanju (tabela CD.2R). Prosečan broj dečjih aktivnosti u koje su uključeni Prosečan broj dečjih aktivnosti u koje su uključeni ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.146 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 147 Stavovi roditelja Problemi pristupa Drugi razlozi Broj dece starosti 36–59 meseci koja ne pohađaju vrtić ili obdanište drugi razlozipredaleko je/ ne postoji organizovan prevoz 3,9 22,3 56,5 45,0 22,3 319 3,2 24,7 55,7 39,8 24,7 280 ,8 21,0 60,3 42,1 21,0 402 9,4 28,4 47,6 43,5 28,4 197 2,1 28,1 58,3 38,1 28,1 290 5,0 19,1 54,1 46,7 19,1 308 4,2 25,7 48,9 48,3 25,7 124 3,4 23,9 58,3 40,8 23,9 431 (4,2) (13,5) (52,8) (45,9) (13,5) 42 6,2 11,5 39,4 61,1 11,5 55 4,1 28,5 53,5 40,0 28,5 390 1,2 15,3 69,8 38,4 15,3 92 1,9 14,4 67,2 48,3 14,4 61 8,8 20,8 48,1 57,7 20,8 161 2,6 27,4 55,2 32,8 27,4 152 ,3 14,6 64,7 43,2 14,6 95 2,8 31,0 61,0 42,7 31,0 102 ,2 22,2 57,6 31,0 22,2 89 3,6 23,4 56,1 42,5 23,4 599 Ne postoje razlike među decom različitog pola u Ne postoje razlike među decom različitog pola u aktivnostima u koje su uključeni odrasli ili očevi. aktivnostima u koje su uključeni odrasli ili očevi. Ali postoje razlike kod dece koja žive u gradskim Ali postoje razlike kod dece koja žive u gradskim (74 procenta) i u ostalim naseljima (52 procenta). (74 procenta) i u ostalim naseljima (52 procenta). Angažovanje odraslih u dečjim aktivnostima je Angažovanje odraslih u dečjim aktivnostima je najslabije kada su u pitanju deca čiji su očevi bez najslabije kada su u pitanju deca čiji su očevi bez obrazovanja (41 procenat), ali taj procenat raste u obrazovanja (41 procenat), ali taj procenat raste u skladu sa rastom nivoa obrazovanja (65 procenata skladu sa rastom nivoa obrazovanja (65 procenata kod onih koji imaju završenu osnovnu školu i 89 kod onih koji imaju završenu osnovnu školu i 89 procenata kod onih koji su završili srednju školu). procenata kod onih koji su završili srednju školu). Angažovanje iznosi 88 procenata kod dece koja žive Angažovanje iznosi 88 procenata kod dece koja žive u domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila nasuprot 47 u domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila nasuprot 47 procenata iz najsiromašnijeg kvintila. Angažovanje procenata iz najsiromašnijeg kvintila. Angažovanje očeva je veće u gradskim naseljima (69 procenata) očeva je veće u gradskim naseljima (69 procenata) nego u ostalim naseljima (49 procenata).nego u ostalim naseljima (49 procenata). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 147 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.148 Tabela CD.2R: Podrška pri učenju, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 36–59 meseci sa kojima se odrasli član domaćinstva angažovao tokom prethodna tri dana u aktivnostima koje stimulišu učenje i spremnost za školu Procenat dece starosti 36–59 meseci Prosečan broj aktivnosti sa detetom Procenat dece koja ne žive sa svojim biološkim ocem Broj dece starosti 36–59 meseci sa kojom su odrasli članovi domaćinstva učestvovali u četiri ili više aktivnosti1 sa kojom je otac učestvovao u jednoj ili više aktivnosti2 u kojima je učestvovao bilo koji odrasli član domaćinstva u kojima je učestvovao otac Pol Muški 65,9 63,6 4,1 1,6 12,4 347 Ženski 68,7 61,2 4,0 1,7 7,2 305 Tip naselja Gradska 74,3 68,7 4,4 1,8 8,0 447 Ostala 51,7 48,9 3,4 1,2 14,2 205 Starost deteta 36–47 meseci 73,8 62,0 4,4 1,7 13,2 305 48–59 meseci 61,4 62,9 3,8 1,6 7,1 347 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 45,1 50,8 3,2 1,1 7,2 131 Osnovno 70,6 63,5 4,2 1,7 11,1 462 Srednje 89,0 79,1 5,1 2,5 7,6 55 Obrazovanje oca Bez obrazovanja 41,2 58,3 3,1 1,4 np 56 Osnovno 64,9 65,0 3,9 1,7 np 424 Srednje 88,8 88,0 4,9 2,3 np 104 Otac ne živi u domaćinstvu 68,7 6,9 4,3 np np 65 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 47,3 51,8 3,2 1,2 10,7 168 Drugi 63,2 61,8 3,9 1,8 10,1 161 Srednji 75,3 57,7 4,4 1,3 12,3 107 Četvrti 76,1 65,2 4,6 1,7 8,2 113 Najbogatiji 87,6 82,9 5,0 2,5 7,9 102 Ukupno 67,2 62,5 4,1 1,6 9,9 652 1 MICS indikator 6.1 2 MICS Indikator 6.2 U romskim naseljima 23 procenta dece uzrasta od 0 do U romskim naseljima 23 procenta dece uzrasta od 0 do 59 meseci živi u domaćinstvima u kojima ima najmanje 59 meseci živi u domaćinstvima u kojima ima najmanje tri dečje knjige (tabela CD.3R), ali samo 11 procenata te tri dečje knjige (tabela CD.3R), ali samo 11 procenata te dece ima 10 ili više knjiga. Kada se posmatraju podaci dece ima 10 ili više knjiga. Kada se posmatraju podaci prema polu, 21 procenat muške dece ima tri dečje knjige prema polu, 21 procenat muške dece ima tri dečje knjige ili više knjiga, devet procenata ima 10 ili više knjiga; ili više knjiga, devet procenata ima 10 ili više knjiga; 25 procenata ženske dece ima tri knjige ili više, a 13 25 procenata ženske dece ima tri knjige ili više, a 13 procenata ima 10 ili više dečjih knjiga.procenata ima 10 ili više dečjih knjiga. Čini se da deca iz grada imaju malo bolji pristup dečjim Čini se da deca iz grada imaju malo bolji pristup dečjim knjigama nego deca koja žive u domaćinstvima u ostalim knjigama nego deca koja žive u domaćinstvima u ostalim naseljima. Procenat dece mlađe od pet godina koja naseljima. Procenat dece mlađe od pet godina koja imaju tri dečje knjige ili više knjiga iznosi 29 procenata u imaju tri dečje knjige ili više knjiga iznosi 29 procenata u gradskim naseljima, a 11 procenata u ostalim naseljima. gradskim naseljima, a 11 procenata u ostalim naseljima. Broj dečjih knjiga je u pozitivnoj korelaciji sa uzrastom Broj dečjih knjiga je u pozitivnoj korelaciji sa uzrastom deteta; u domovima 31 procenat dece uzrasta od 24 do 59 deteta; u domovima 31 procenat dece uzrasta od 24 do 59 meseci ima tri dečje knjige ili više knjiga, dok taj procenat meseci ima tri dečje knjige ili više knjiga, dok taj procenat iznosi 10 procenata kod dece uzrasta od 0 do 23 meseca.iznosi 10 procenata kod dece uzrasta od 0 do 23 meseca. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.148 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 149 Što se tiče dece koja imaju 10 ili više dečjih knjiga ili Što se tiče dece koja imaju 10 ili više dečjih knjiga ili slikovnica, mali procenat dece u gradskim naseljima ima slikovnica, mali procenat dece u gradskim naseljima ima 10 ili više knjiga (15 procenata), a taj procenat je još 10 ili više knjiga (15 procenata), a taj procenat je još manji u ostalim naseljima (četiri procenta).manji u ostalim naseljima (četiri procenta). Tabela CD.3R: Materijali za učenje, romska naselja, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina prema broju dečjih knjiga prisutnih u domaćinstvu, kao i prema igračkama sa kojima se dete igra U domaćinstvu dete ima Dete se igra Sa dve vrste igračaka ili sa više njih2 Broj dece mlađe od pet godinatri dečje knjige ili više njih1 10 ili više dečjih knjiga igračkama napravljenim kod kuće igračkama iz radnje predmetima iz domaćinstva ili predmetima pronađenim napolju Pol Muški 21,2 9,4 25,7 79,7 57,0 53,3 823 Ženski 25,2 12,9 29,6 77,0 58,0 55,5 781 Tip naselja Gradska 29,2 14,8 28,1 85,1 57,9 57,9 1084 Ostala 10,5 3,5 26,7 64,5 56,6 47,0 520 Starost 0–23 meseca 9,6 3,5 16,9 69,3 37,4 35,2 592 24–59 meseci 31,1 15,6 33,9 83,7 69,2 65,6 1012 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 10,0 4,2 21,9 65,9 59,6 47,1 319 Osnovno 24,0 10,7 30,7 80,0 57,1 56,1 1111 Srednje 39,3 25,2 16,5 90,4 55,2 54,5 166 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 7,6 3,9 25,5 56,9 63,5 47,8 396 Drugi 14,7 5,7 29,4 79,5 58,5 57,7 380 Srednji 25,3 9,1 30,6 85,5 58,4 58,4 288 Četvrti 29,8 14,6 17,9 87,6 38,3 41,1 276 Najbogatiji 49,2 28,6 35,1 91,7 66,1 69,1 264 Ukupno 23,1 11,1 27,6 78,4 57,5 54,4 1604 1 MICS indikator 6.3 2 MICS indikator 6.4 Iz tabele CD.3R takođe se vidi da 54 procenta dece Iz tabele CD.3R takođe se vidi da 54 procenta dece uzrasta od 0 do 59 meseci ima dve vrste igračaka ili više uzrasta od 0 do 59 meseci ima dve vrste igračaka ili više njih kojima se igraju kod kuće. Igračke koje se pominju njih kojima se igraju kod kuće. Igračke koje se pominju u MICS-u obuhvataju igračke napravljene kod kuće (kao u MICS-u obuhvataju igračke napravljene kod kuće (kao što su lutke i automobilčići ili druge igračke napravljene što su lutke i automobilčići ili druge igračke napravljene kod kuće), igračke kupljene u prodavnici, kao i predmeti kod kuće), igračke kupljene u prodavnici, kao i predmeti iz domaćinstva (kao što su lonci i činije) ili predmeti i iz domaćinstva (kao što su lonci i činije) ili predmeti i materijali pronađeni van kuće (kao što su štapovi, kamenje, materijali pronađeni van kuće (kao što su štapovi, kamenje, školjke ili lišće). Interesantno je to što se 78 procenata školjke ili lišće). Interesantno je to što se 78 procenata dece igra igračkama kupljenim u prodavnici. Procenat dece igra igračkama kupljenim u prodavnici. Procenat dece koja imaju dve vrste igračaka ili više njih iznosi dece koja imaju dve vrste igračaka ili više njih iznosi 53 procenta kod dečaka i 56 procenata kod devojčica. 53 procenta kod dečaka i 56 procenata kod devojčica. Postoje izvesne razlike između gradskih i ostalih naselja, Postoje izvesne razlike između gradskih i ostalih naselja, tj. 58 procenata dece ima dve vrste igračaka ili više njih u tj. 58 procenata dece ima dve vrste igračaka ili više njih u gradskim naseljima, a to je slučaj sa 47 procenata dece u gradskim naseljima, a to je slučaj sa 47 procenata dece u ostalim naseljima. Takođe postoje značajne razlike kada ostalim naseljima. Takođe postoje značajne razlike kada se posmatra obrazovanja majke i društveno-ekonomski se posmatra obrazovanja majke i društveno-ekonomski status, a igračke iz prodavnice su više prisutne kod dece status, a igračke iz prodavnice su više prisutne kod dece koja žive u domaćinstvima koja imaju viši društveno-koja žive u domaćinstvima koja imaju viši društveno- ekonomski status ili čija majka ima više obrazovanje.ekonomski status ili čija majka ima više obrazovanje. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 149 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.150 Iz tabele CD.4 vidi se da je četiri procenta dece uzrasta Iz tabele CD.4 vidi se da je četiri procenta dece uzrasta od 0 do 59 meseci u romskim naseljima ostavljano pod od 0 do 59 meseci u romskim naseljima ostavljano pod nadzorom druge dece mlađe od 10 godina, dok je manje nadzorom druge dece mlađe od 10 godina, dok je manje od jednog procenta dece ostavljeno samo tokom nedelje od jednog procenta dece ostavljeno samo tokom nedelje koja je prethodila Istraživanju. Ako se ta dva pokazatelja koja je prethodila Istraživanju. Ako se ta dva pokazatelja o nadzoru objedine, proizilazi da je pet procenata dece o nadzoru objedine, proizilazi da je pet procenata dece ostavljeno pod neadekvatnim nadzorom tokom nedelje ostavljeno pod neadekvatnim nadzorom tokom nedelje koja je prethodila Istraživanju (bilo da su deca ostavljena koja je prethodila Istraživanju (bilo da su deca ostavljena sama ili pod nadzorom drugog deteta).sama ili pod nadzorom drugog deteta). Postoje male razlike prema osnovnim kategorijama Postoje male razlike prema osnovnim kategorijama gledajući da li je dete ostavljeno samo, pod nadzorom gledajući da li je dete ostavljeno samo, pod nadzorom drugog deteta ili pod neadekvatnim nadzorom u drugog deteta ili pod neadekvatnim nadzorom u prethodnoj nedelji.prethodnoj nedelji. Tabela CD.4R: Neadekvatni nadzor, romska naselja, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina koja su ostavljena sama ili sa drugim detetom mlađim od 10 godina duže od jednog sata, najmanje jednom tokom prethodne nedelje Procenat dece mlađe od pet godina koja su Broj dece mlađe od pet godinaostavljena sama tokom prethodne nedelje ostavljena na čuvanje drugom detetu mlađem od 10 godina tokom prethodne nedelje ostavljena pod neadekvatnim nadzorom tokom prethodne nedelje1 Pol Muški 1,0 3,3 3,9 823 Ženski 1,9 5,0 5,5 781 Tip naselja Gradska 1,7 4,5 5,2 1084 Ostala ,9 3,2 3,7 520 Starost 0–23 meseca ,2 1,5 1,5 592 24–59 meseci 2,2 5,6 6,5 1012 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 1,2 4,3 5,3 319 Osnovno 1,7 4,6 5,0 1111 Srednje ,6 ,8 1,4 166 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 1,8 6,8 8,3 396 Drugi ,5 3,6 3,6 380 Srednji 1,1 1,6 2,4 288 Četvrti ,4 2,2 2,2 276 Najbogatiji 3,8 5,5 5,9 264 Ukupno 1,4 4,1 4,7 1604 1 MICS indikator 6.5 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.150 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 151 Razvoj u ranom detinjstvuRazvoj u ranom detinjstvu Rani razvoj deteta definiše se kao pravilan i predvidiv Rani razvoj deteta definiše se kao pravilan i predvidiv proces koji se stalno odvija, a tokom kojeg dete uči kako proces koji se stalno odvija, a tokom kojeg dete uči kako da savlada komplikovanije nivoe kretanja, razmišljanja, da savlada komplikovanije nivoe kretanja, razmišljanja, govora, osećanja i odnošenja prema drugima. Fizički govora, osećanja i odnošenja prema drugima. Fizički rast, pismenost i poznavanje brojeva, socijalno-rast, pismenost i poznavanje brojeva, socijalno- emocionalni razvoj i spremnost na učenje najvažniji su emocionalni razvoj i spremnost na učenje najvažniji su elementi opšteg razvoja deteta, koji predstavljaju osnovu elementi opšteg razvoja deteta, koji predstavljaju osnovu za razvoj čoveka.za razvoj čoveka. Modul za MICS, koji se sastoji od 10 delova, iskorišćen Modul za MICS, koji se sastoji od 10 delova, iskorišćen je za izračunavanje indeksa ranog razvoja deteta (ECDI). je za izračunavanje indeksa ranog razvoja deteta (ECDI). Ovaj indikator je zasnovan na parametrima razvoja Ovaj indikator je zasnovan na parametrima razvoja koji se mogu očekivati kod deteta ukoliko se ono razvija koji se mogu očekivati kod deteta ukoliko se ono razvija kao većina dece iz te starosne grupe. Osnovna svrha kao većina dece iz te starosne grupe. Osnovna svrha ovog indeksa je da se obezbede potrebne informacije za ovog indeksa je da se obezbede potrebne informacije za sačinjavanje državnih strategija u vezi sa razvojem dece sačinjavanje državnih strategija u vezi sa razvojem dece u Republici Srbiji.u Republici Srbiji. Svaki od 10 pomenutih delova koristi se u jednom od Svaki od 10 pomenutih delova koristi se u jednom od četiri domena kako bi se utvrdilo da li se deca uzrasta četiri domena kako bi se utvrdilo da li se deca uzrasta od 36 do 59 meseci pravilno razvijaju u tom domenu. od 36 do 59 meseci pravilno razvijaju u tom domenu. Dotični domeni su:Dotični domeni su:  pismenost/poznavanje brojeva: deca se pravilno pismenost/poznavanje brojeva: deca se pravilno razvijaju ako mogu da prepoznaju/navedu najmanje razvijaju ako mogu da prepoznaju/navedu najmanje deset slova azbuke/abecede, ako mogu da pročitaju;deset slova azbuke/abecede, ako mogu da pročitaju;  najmanje četiri jednostavne, popularne reči, kao i najmanje četiri jednostavne, popularne reči, kao i ako znaju imena svih brojeva od jedan do 10. Ako su ako znaju imena svih brojeva od jedan do 10. Ako su ispunjene najmanje dve od pomenutih stavki, onda ispunjene najmanje dve od pomenutih stavki, onda se smatra da se dete pravilno razvija;se smatra da se dete pravilno razvija;  fizički razvoj: ukoliko dete može da podigne mali fizički razvoj: ukoliko dete može da podigne mali predmet pomoću dva prsta, kao npr. štap ili kamen sa predmet pomoću dva prsta, kao npr. štap ili kamen sa zemlje, i/ili majka/staratelj ne izjavi da je dete ponekad zemlje, i/ili majka/staratelj ne izjavi da je dete ponekad previše bolesno da bi se igralo, onda se smatra da se previše bolesno da bi se igralo, onda se smatra da se dete pravilno razvija u fizičkom smislu;dete pravilno razvija u fizičkom smislu;  socijalno-emocionalni domen: smatra se da se dete socijalno-emocionalni domen: smatra se da se dete pravilno razvija ukoliko su ispunjene dve od sledećih pravilno razvija ukoliko su ispunjene dve od sledećih stavki: ako se dete dobro slaže s drugom decom, ako stavki: ako se dete dobro slaže s drugom decom, ako dete ne šutira, ne ujeda ili ne udara drugu decu i ako dete ne šutira, ne ujeda ili ne udara drugu decu i ako dete može da održi pažnju;dete može da održi pažnju;  učenje: ako dete ume da izvršava jednostavna uputstvaučenje: ako dete ume da izvršava jednostavna uputstva o tome kako da nešto pravilno uradi i/ili ako može o tome kako da nešto pravilno uradi i/ili ako može samostalno da obavi neki zadatak koji mu je dat, onda samostalno da obavi neki zadatak koji mu je dat, onda se smatra da se dete pravilno razvija u domenu učenja.se smatra da se dete pravilno razvija u domenu učenja. ECDI iskazuje se kao procenat dece koja se pravilno ECDI iskazuje se kao procenat dece koja se pravilno razvijaju u najmanje tri od pomenuta četiri domena.razvijaju u najmanje tri od pomenuta četiri domena. Rezultati su navedeni u tabeli CD.5. U Republici Srbiji Rezultati su navedeni u tabeli CD.5. U Republici Srbiji 94 procenta dece uzrasta od 36 do 59 meseci pravilno 94 procenta dece uzrasta od 36 do 59 meseci pravilno se razvija. Nema značajnih razlika između dečaka i se razvija. Nema značajnih razlika između dečaka i devojčica. Ako se pogleda obrazovanje majke, ECDI devojčica. Ako se pogleda obrazovanje majke, ECDI iznosi 84 procenta kod dece čije su majke završile iznosi 84 procenta kod dece čije su majke završile osnovnu školu i 96 procenata kod dece čije majke osnovnu školu i 96 procenata kod dece čije majke imaju više obrazovanje.imaju više obrazovanje. Analiza pomenuta četiri domena razvoja deteta Analiza pomenuta četiri domena razvoja deteta pokazuje da se 99 procenata dece pravilno razvija pokazuje da se 99 procenata dece pravilno razvija u domenu učenja, 100 procenata u domenu fizičkog u domenu učenja, 100 procenata u domenu fizičkog razvoja, 31 procenat u domenu pismenosti/poznavanja razvoja, 31 procenat u domenu pismenosti/poznavanja brojeva i 94 procenta u socijalno-emocionalnom brojeva i 94 procenta u socijalno-emocionalnom domenu. U svakom pojedinačnom domenu, bolje domenu. U svakom pojedinačnom domenu, bolje rezultate imaju deca koja pohađaju predškolski rezultate imaju deca koja pohađaju predškolski program, starija deca, kao i devojčice.program, starija deca, kao i devojčice. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.152 Tabela CD.5: Indeks ranog razvoja deteta, Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 36–59 meseci koja se pravilno razvijaju u sledećim domenima: poznavanje slova i brojeva, fizički razvoj, socijalno-emocionalni razvoj i učenje; i indeks ranog razvoja deteta Procenat dece starosti 36–59 meseci koja se pravilno razvijaju u domenima Indeks ranog razvoja deteta1 Broj dece starosti 36–59 mesecipoznavanje slova i brojeva fizički razvoj socijalno- emocionalni razvoj učenje Pol Muški 30,6 99,8 92,9 98,8 93,9 655 Ženski 31,8 99,8 95,3 98,8 94,7 751 Region Beogradski region 35,4 99,4 92,9 97,0 90,5 280 Region Vojvodine 31,9 99,8 94,8 98,4 94,2 420 Region Šumadije i Zapadne Srbije 24,2 100,0 94,3 99,7 93,9 380 Region Južne i Istočne Srbije 35,1 100,0 94,5 100,0 98,2 326 Tip naselja Gradska 37,7 99,9 95,1 98,9 94,8 763 Ostala 23,5 99,7 93,2 98,7 93,7 644 Starost 36–47 meseci 14,9 99,7 94,3 98,8 93,7 663 48–59 meseci 45,8 99,9 94,1 98,9 94,9 743 Pohađanje predškolskog programa Pohađa predškolski program 39,9 99,9 96,3 98,9 96,5 617 Ne pohađa predškolski program 24,4 99,8 92,5 98,8 92,6 790 Obrazovanje majke Osnovno 10,8 99,0 85,1 97,6 83,7 185 Srednje 34,4 99,9 95,1 99,4 96,0 866 Više/visoko 34,9 100,0 97,0 98,0 96,0 346 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 19,5 99,7 89,4 98,4 88,3 240 Drugi 25,2 100,0 95,1 98,4 95,3 314 Srednji 26,7 99,7 94,5 100,0 96,8 265 Četvrti 43,1 99,8 93,5 99,2 94,4 277 Najbogatiji 39,7 99,8 97,3 98,3 95,8 311 Ukupno 31,2 99,8 94,2 98,8 94,3 1406 1 MICS indikator 6.6 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 153 Razvoj u ranom detinjstvu u romskim naseljimaRazvoj u ranom detinjstvu u romskim naseljima Tabela CD.5R: Indeks ranog razvoja deteta, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 36–59 meseci koja se pravilno razvijaju u sledećim domenima: poznavanje slova i brojeva, fizički razvoj, socijalno-emocionalni razvoj i učenje; i indeks ranog razvoja deteta Procenat dece starosti 36–59 meseci koja se pravilno razvijaju u domenima Indeks ranog razvoja deteta1 Broj dece starosti 36–59 mesecipoznavanje slova i brojeva fizički razvoj socijalno- emocionalni razvoj učenje Pol Muški 8,8 99,2 87,4 98,3 86,3 347 Ženski 12,4 98,7 90,9 97,8 90,6 305 Tip naselja Gradska 13,3 98,7 89,2 98,1 88,8 447 Ostala 4,5 99,5 88,6 98,0 87,2 205 Starost 36–47 meseci 8,7 98,6 87,6 97,6 86,1 305 48–59 meseci 12,1 99,2 90,3 98,5 90,2 347 Pohađanje predškolskog programa Pohađa predškolski program 23,1 100,0 96,9 99,2 98,8 53 Ne pohađa predškolski program 9,4 98,9 88,3 98,0 87,4 599 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 12,9 98,5 89,2 96,8 87,6 131 Osnovno 7,7 99,2 88,0 98,4 87,7 462 Srednje 28,9 98,1 96,2 98,1 94,6 55 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 2,9 97,6 85,3 95,7 82,5 168 Drugi 12,6 99,5 90,0 98,8 90,9 161 Srednji 10,4 99,0 82,1 98,5 80,9 107 Četvrti 14,2 100,0 95,6 98,8 96,1 113 Najbogatiji 15,5 99,2 93,6 99,5 92,9 102 Ukupno 10,5 98,9 89,0 98,1 88,3 652 1 MICS indikator 6.6 U romskim naseljima, 88 procenata dece uzrasta od 36 do 59 meseci pravilno se razvija. Ima izvesnih razlika između dečaka i devojčica, npr. indeks ranog razvoja deteta kod muške dece iznosi 86, dok je 91 kod ženske dece. ECDI je viši kod dece koja su pohađala predškolsko obrazovanje (99). Ako se pogleda obrazovanje majke, ECDI je 88 poena za decu čije su majke završile osnovnu školu, a 95 poena kod dece čije su majke završile srednju školu. Indeks se kreće od 83 u najsiromašnijem kvintilu do 93 u najbogatijem kvintilu. Analiza pomenuta četiri domena razvoja deteta pokazuje da se 98 procenata dece pravilno razvija u domenu učenja, 99 procenata u domenu fizičkog razvoja, 11 procenata u domenu pismenosti/poznavanja brojeva i 89 procenata u socijalno-emocionalnom domenu. U skoro svakom pojedinačnom domenu, bolje rezultate postižu deca koja žive u najbogatijem kvintilu, deca koja pohađaju predškolsko obrazovanje i starija deca. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 153 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.154 Pismenost mladihPismenost mladih Jedan od ciljeva dokumenta „Svet po meri dece” jeste da Jedan od ciljeva dokumenta „Svet po meri dece” jeste da se obezbedi pismenost odraslih. Pismenost odraslih je i se obezbedi pismenost odraslih. Pismenost odraslih je i indikator ostvarivanja Milenijumskih ciljeva razvoja, a indikator ostvarivanja Milenijumskih ciljeva razvoja, a odnosi se i na muškarce i na žene. U ovom istraživanju odnosi se i na muškarce i na žene. U ovom istraživanju pismenost se procenjivala na osnovu sposobnosti ženapismenost se procenjivala na osnovu sposobnosti žena i muškaraca da pročitaju kratku jednostavnu rečenicui muškaraca da pročitaju kratku jednostavnu rečenicu ili na osnovu pohađanja škole.ili na osnovu pohađanja škole. Stope pismenosti su prikazane u tabelama ED.1 i Stope pismenosti su prikazane u tabelama ED.1 i ED.1M.ED.1M. Rezultati MICS-a pokazuju da je pismeno preko 99 Rezultati MICS-a pokazuju da je pismeno preko 99 procenata žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine procenata žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine u Republici Srbiji, kao i da pismenost ne varira u u Republici Srbiji, kao i da pismenost ne varira u zavisnosti od tipa naselja. Međutim, u najsiromašnijem zavisnosti od tipa naselja. Međutim, u najsiromašnijem kvintilu 97 procenata mladih je pismeno u poređenju kvintilu 97 procenata mladih je pismeno u poređenju sa 100 procenata onih u najbogatijem kvintilu. Od sa 100 procenata onih u najbogatijem kvintilu. Od onih koji su izjavili da su završili osnovnu školu, onih koji su izjavili da su završili osnovnu školu, 94 procenta žena i muškaraca je moglo da pročita 94 procenta žena i muškaraca je moglo da pročita rečenicu koja im rečenicu koja im je pokazana.je pokazana. X PISMENOST PISMENOST I OBRAZOVANJEI OBRAZOVANJE Tabela ED.1: Pismenost mladih žena, Republika Srbija, 2010. Procenat pismenih žena starosti 15–24 godine Procenat pismenih žena starosti 15–24 godine1 Nepoznato Broj žena starosti 15–24 godine Region Beogradski region 99,7 ,0 321 Region Vojvodine 99,7 ,1 317 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,8 ,0 392 Region Južne i Istočne Srbije 99,2 ,0 333 Tip naselja Gradska 99,5 ,0 814 Ostala 99,0 ,0 549 Obrazovanje Osnovno 94,0 ,3 112 Srednje 100,0 ,0 789 Više/visoko 100,0 ,0 457 Starost 15–19 godina 99,5 ,0 659 20–24 godine 99,1 ,0 705 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 97,1 ,2 199 Drugi 99,3 ,0 276 Srednji 99,3 ,0 267 Četvrti 100,0 ,0 287 Najbogatiji 100,0 ,0 334 Ukupno 99,3 ,0 1364 1 MICS indikator 7.1; MCR indikator 2.3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 155 Tabela ED.1M: Pismenost mladih muškaraca, Republika Srbija, 2010. Procenat pismenih muškaraca starosti 15–24 godine   Procenat pismenih muškaraca starosti 15–24 godine1 Nepoznato Broj muškaraca starosti 15–24 godine Region Beogradski region 98,7 1,1 192 Region Vojvodine 99,7 ,0 263 Region Šumadije i Zapadne Srbije 100,0 ,0 280 Region Južne i Istočne Srbije 99,3 ,4 242 Tip naselja Gradska 99,8 ,0 556 Ostala 99,1 ,8 422 Obrazovanje Osnovno 94,3 4,5 72 Srednje 100,0 ,0 680 Više/visoko 100,0 ,0 224 Starost 15–19 godina 99,9 ,0 465 20–24 godine 99,2 ,6 512 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 96,6 2,2 145 Drugi 100,0 ,0 186 Srednji 100,0 ,0 214 Četvrti 100,0 ,0 217 Najbogatiji 100,0 ,0 215 Ukupno 99,5 ,3 977 1 MICS indikator 7.1; MCR indikator 2.3 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.156 Pismenost mladih u romskim naseljimaPismenost mladih u romskim naseljima Pomenute stope pismenosti navedene su u tablama Pomenute stope pismenosti navedene su u tablama ED.1R i ED.1R.M. Rezultati istraživanja pokazuju da je ED.1R i ED.1R.M. Rezultati istraživanja pokazuju da je nivo pismenosti populacije iz romskih naselja uglavnom nivo pismenosti populacije iz romskih naselja uglavnom niži od nivoa populacije iz nacionalnog uzorka, pošto niži od nivoa populacije iz nacionalnog uzorka, pošto je pismeno tek nešto više od tri četvrtine Roma starosti je pismeno tek nešto više od tri četvrtine Roma starosti od 15 do 24 godine iz romskih naselja (77 procenata od 15 do 24 godine iz romskih naselja (77 procenata žena i 78 procenata muškaraca). Pismenost varira prema žena i 78 procenata muškaraca). Pismenost varira prema svim posmatranim kategorijama. Situacija je najlošija u svim posmatranim kategorijama. Situacija je najlošija u najsiromašnijem kvintilu, gde je tek blizu polovine mladih najsiromašnijem kvintilu, gde je tek blizu polovine mladih pismeno (49 procenata žena i 46 procenata muškaraca), u pismeno (49 procenata žena i 46 procenata muškaraca), u poređenju sa 89 procenata mladih oba pola u najbogatijem poređenju sa 89 procenata mladih oba pola u najbogatijem kvintilu. Od onih koji su izjavili da su završili osnovnu kvintilu. Od onih koji su izjavili da su završili osnovnu školu, 83 procenata žena i 76 procenata muškaraca su školu, 83 procenata žena i 76 procenata muškaraca su mogli da pročitaju rečenicu koja im je pokazana. Ako mogli da pročitaju rečenicu koja im je pokazana. Ako se uporedi grupa mladih starosti od 15 do 19 godina se uporedi grupa mladih starosti od 15 do 19 godina sa grupom mladih starosti od 20 do 24 godine, čini se sa grupom mladih starosti od 20 do 24 godine, čini se da mlađe devojke imaju višu stopu pismenosti (za oko da mlađe devojke imaju višu stopu pismenosti (za oko osam procenata), ali, nažalost, to nije slučaj sa mlađim osam procenata), ali, nažalost, to nije slučaj sa mlađim muškarcima (stopa je niža četiri procenta od stope mladih muškarcima (stopa je niža četiri procenta od stope mladih muškaraca starosti od 20 do 24 godine).muškaraca starosti od 20 do 24 godine). Tabela ED.1R: Pismenost mladih žena, romska naselja, 2010. Procenat pismenih žena starosti 15–24 godine Procenat pismenih žena starosti 15–24 godine1 Nepoznato Broj žena starosti 15–24 godine Tip naselja Gradska 77,9 ,0 526 Ostala 73,6 ,2 256 Obrazovanje Bez obrazovanja 19,9 ,4 115 Osnovno 83,2 ,0 550 Srednje 100,0 ,0 110 Starost 15–19 godina 80,0 ,0 429 20–24 godine 72,2 ,2 354 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 49,2 ,0 157 Drugi 75,8 ,4 162 Srednji 76,1 ,0 158 Četvrti 92,9 ,0 165 Najbogatiji 88,8 ,0 142 Ukupno 76,5 ,1 783 1 MICS indikator 7.1; MCR indikator 2.3 Tabela ED.1R.M: Pismenost mladih muškaraca, romska naselja, 2010. Procenat pismenih muškaraca starosti 15–24 godine Procenat pismenih muškaraca starosti 15–24 godine1 Nepoznato Broj muškaraca starosti 15–24 godine Tip naselja Gradska 80,7 ,3 399 Ostala 71,8 ,2 189 Obrazovanje Bez obrazovanja (10,3) (0,0) 38 Osnovno 75,9 ,4 400 Srednje 100,0 ,0 146 Starost 15–19 godina 75,7 ,5 295 20–24 godine 80,0 ,1 293 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 46,4 ,0 130 Drugi 80,8 ,0 126 Srednji 90,3 ,0 121 Četvrti 88,0 ,3 113 Najbogatiji 88,7 1,4 98 Ukupno 77,8 ,3 588 1 MICS indikator 7.1; MCR indikator 2.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.156 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 157 Spremnost za školuSpremnost za školu Pohađanje predškolskog obrazovanja u okviru Pohađanje predškolskog obrazovanja u okviru organizovanog organizovanog programa učenja ili obrazovanja deteta programa učenja ili obrazovanja deteta važno je za pripremu dece za školu. U tabeli ED.2 navodi važno je za pripremu dece za školu. U tabeli ED.2 navodi se procenat dece prvog razreda osnovne škole koja su se procenat dece prvog razreda osnovne škole koja su prethodne godine pohađala predškolsko obrazovanje. prethodne godine pohađala predškolsko obrazovanje. Od školske godine 2006/2007, sva deca u Republici Od školske godine 2006/2007, sva deca u Republici Srbiji su u obavezi da pohađaju šestomesečni pripremni Srbiji su u obavezi da pohađaju šestomesečni pripremni predškolski program (PPP), koji je od 2009. godine predškolski program (PPP), koji je od 2009. godine produžen na devet meseci. produžen na devet meseci. Generalno gledano, 97 procenata dece koja trenutno Generalno gledano, 97 procenata dece koja trenutno pohađaju prvi razred osnovne škole pohađala su predškolsko pohađaju prvi razred osnovne škole pohađala su predškolsko Tabela ED.2: Spremnost za školu, Republika Srbija, 2010. Procenat dece koja pohađaju prvi razred osnovne škole, a koja su pohađala predškolsko obrazovanje prethodne godine Procenat dece koja pohađaju prvi razred, a koja su pohađala predškolsko obrazovanje prethodne godine1 Broj dece koja pohađaju prvi razred osnovne škole Pol Muški 94,4 87 Ženski 99,2 117 Region Beogradski region 95,7 31 Region Vojvodine 98,4 53 Region Šumadije i Zapadne Srbije 100,0 63 Region Južne i Istočne Srbije 93,7 57 Tip naselja Gradska 97,7 95 Ostala 96,7 109 Obrazovanje majke Osnovno 97,8 32 Srednje 96,3 120 Više/visoko 99,6 50 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 94,8 32 Drugi 95,0 57 Srednji 100,0 37 Četvrti 97,8 42 Najbogatiji 99,1 36 Ukupno 97,2 204 1 MICS indikator 7.2 obrazovanje prethodne godine. Nisu uočene značajne obrazovanje prethodne godine. Nisu uočene značajne varijacije između različitih kategorija.varijacije između različitih kategorija. Veći broj dece upisane u PPP pohađa ovaj program u Veći broj dece upisane u PPP pohađa ovaj program u državnim predškolskim ustanovama (82 procenata), dok državnim predškolskim ustanovama (82 procenata), dok samo dva procenta pohađa PPP u privatnim ustanovama. samo dva procenta pohađa PPP u privatnim ustanovama. Međutim, zbog nedostatka slobodnih mesta u predškolskim Međutim, zbog nedostatka slobodnih mesta u predškolskim ustanovama, neka deca pohađaju taj program u školskim ustanovama, neka deca pohađaju taj program u školskim ustanovama (10 procenata). Ozbiljnost tog problema varira ustanovama (10 procenata). Ozbiljnost tog problema varira u različitim regionima, pošto u Vojvodini samo 0,2 u različitim regionima, pošto u Vojvodini samo 0,2 procenta procenta dece pohađa PPP u školama, dok je to slučaj sa dece pohađa PPP u školama, dok je to slučaj sa 14 procenata dece u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije14 procenata dece u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i 17 procenata dece u Regionu Južne i Istočne Srbije.i 17 procenata dece u Regionu Južne i Istočne Srbije. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.158 Tabela ED.2A: Pohađanje obaveznog pripremnog predškolskog programa (PPP), Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 5–7 godina koja pohađaju PPP i vrsta ustanove koju pohađaju Broj dece starosti 5–7 godina koja pohađaju ili su pohađala PPP Vrsta ustanove Ne pohađa/ nije pohađalo PPP Ukupno Pohađa-nje PPP1 Broj dece starosti 5–7 godina državno obdani- šte privatno obdani- šte škola obdanište pod pokrovitelj- stvom romske NVO obdanište pod pokrovitelj- stvom druge NVO versko obdani- šte drugo nema podataka/ ne zna Pol  Muški 229 82,2 1,2 9,5 ,0 ,0 ,2 ,1 2,6 4,2 100,0 95,8 239 Ženski 269 81,7 1,8 10,1 ,0 ,0 ,0 ,2 1,9 4,3 100,0 95,7 281 Region  Beogradski region 89 85,1 1,2 6,1 ,0 ,0 ,0 ,3 ,7 6,6 100,0 93,4 95 Region Vojvodine 129 95,8 ,4 ,2 ,0 ,0 ,0 ,0 1,9 1,7 100,0 98,3 131 Region Šumadije i Zapadne Srbije 144 74,6 1,8 13,9 ,0 ,0 ,3 ,0 3,7 5,7 100,0 94,3 152 Region Južne i Istočne Srbije 137 74,8 2,6 16,8 ,0 ,0 ,0 ,4 2,0 3,4 100,0 96,6 141 Tip naselja  Gradska 258 84,1 1,3 7,5 ,0 ,0 ,2 ,1 1,2 5,6 100,0 94,4 274 Ostala 239 79,5 1,8 12,4 ,0 ,0 ,0 ,2 3,4 2,7 100,0 97,3 246 Starost  5 god. 67 89,4 ,0 8,7 ,0 ,0 ,0 ,0 1,9 ,0 100,0 100,0 67 6 221 83,1 ,6 9,1 ,0 ,0 ,0 ,3 1,2 5,6 100,0 94,4 234 7 god. 210 78,4 3,0 10,9 ,0 ,0 ,2 ,0 3,5 4,0 100,0 96,0 218 Obrazovanje majke  Osnovno 72 82,8 2,6 4,9 ,0 ,0 ,0 1,0 1,0 7,6 100,0 92,4 78 Srednje 314 83,7 ,8 9,6 ,0 ,0 ,0 ,0 3,2 2,7 100,0 97,3 322 Više/visoko 110 80,2 3,1 12,8 ,0 ,0 ,4 ,0 ,4 3,0 100,0 97,0 113 Obrazovanje oca  Osnovno 60 67,7 3,1 11,5 ,0 ,0 ,0 ,0 10,0 7,8 100,0 92,2 65 Srednje 325 83,0 1,7 11,0 ,0 ,0 ,0 ,2 1,5 2,7 100,0 97,3 334 Više/visoko 82 88,0 ,2 6,4 ,0 ,0 ,6 ,0 ,0 4,9 100,0 95,1 86 Otac ne živi u domaćinstvu 30 85,1 ,0 4,4 ,0 ,0 ,0 ,0 ,0 10,5 100,0 89,5 34 Kvintili indeksa blagostanja  Najsiromašniji 84 69,7 ,0 17,2 ,0 ,0 ,0 ,3 1,0 11,8 100,0 88,2 96 Drugi 105 75,0 3,5 10,4 ,0 ,0 ,5 ,5 6,2 4,0 100,0 96,0 110 Srednji 115 88,7 ,8 6,2 ,0 ,0 ,0 ,0 2,8 1,6 100,0 98,4 116 Četvrti 100 90,6 2,4 4,3 ,0 ,0 ,0 ,0 ,5 2,2 100,0 97,8 103 Najbogatiji 93 84,7 ,8 12,1 ,0 ,0 ,0 ,0 ,1 2,3 100,0 97,7 95 Ukupno 498 81,9 1,5 9,8 ,0 ,0 ,1 ,2 2,2 4,2 100,0 95,8 520 1 Indikator – Stopa pohađanja PPP (pripremni predškolski program) PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 159 Tabela ED.2B: Deca koja žive na više od dva kilometra od ustanove za pripremni predškolski program (PPP), po načinu na koji idu u ustanovu za PPP, Republika Srbija, 2010.   Način kako dete obično ide / kako je išlo u ustanovu za PPP1 Ukupno Broj dece koja žive na više na više od 2 km udaljenosti od ustanove za PPP pešice biciklom gradskim prevozom privatnim automobilom ili motorom organizovanim prevozom drugo Pol  Muški 20,4 ,4 4,7 69,4 5,2 ,0 100,0 45 Ženski 27,2 ,0 15,5 54,5 2,8 ,0 100,0 43 Tip naselja  Gradska 18,8 ,0 19,3 62,0 ,0 ,0 100,0 29 Ostala 26,2 ,3 5,3 62,1 6,0 ,0 100,0 59 Ukupno 23,7 ,2 10,0 62,1 4,0 ,0 100,0 88 1 Indikator – način, odnosno prevozno sredstvo koje se koristi do ustanove za PPP ako je udaljenost veća od 2 km. Ovim istraživanjem dobijeni su i podaci o tome koliko Ovim istraživanjem dobijeni su i podaci o tome koliko je udaljen predškolski objekat od mesta u kome dete živi je udaljen predškolski objekat od mesta u kome dete živi i na koji način, odnosno koje prevozno sredstvo dete i na koji način, odnosno koje prevozno sredstvo dete obično koristi ako je udaljenost veća od dva km.obično koristi ako je udaljenost veća od dva km. U proseku, udaljenost je malo manja od dva km (1,6 km).U proseku, udaljenost je malo manja od dva km (1,6 km). U slučajevima kada je udaljenost veća od dva km, 62 U slučajevima kada je udaljenost veća od dva km, 62 procenta dece preveze se privatnim automobilom ili procenta dece preveze se privatnim automobilom ili motorom, 24 procenta dece ide pešice, a 10 procenata motorom, 24 procenta dece ide pešice, a 10 procenata gradskim prevozom. Samo četiri procenta dece imalogradskim prevozom. Samo četiri procenta dece imalo je obezbeđen organizovani prevoz.je obezbeđen organizovani prevoz. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.160 Spremnost za školu u romskim naseljima Spremnost za školu u romskim naseljima U tabeli ED.2R nalaze se podaci koji se odnose na U tabeli ED.2R nalaze se podaci koji se odnose na romsku decu prvog razreda osnovne škole koja su romsku decu prvog razreda osnovne škole koja su prethodne godine pohađala predškolsko obrazovanje. prethodne godine pohađala predškolsko obrazovanje. Podaci pokazuju da je 78 procenata dece iz romskih Podaci pokazuju da je 78 procenata dece iz romskih naselja koja trenutno pohađaju prvi razred osnovne naselja koja trenutno pohađaju prvi razred osnovne škole pohađalo predškolsko obrazovanje prethodne škole pohađalo predškolsko obrazovanje prethodne godine. Iako su male razlike između dečaka i devojčica godine. Iako su male razlike između dečaka i devojčica (79, odnosno 77 procenata), razlike postoje među (79, odnosno 77 procenata), razlike postoje među decom iz ostalih i gradskih naselja (65 naspramdecom iz ostalih i gradskih naselja (65 naspram 83 83 procenta).procenta). Tabela ED.2R: Spremnost za školu, romska naselja, 2010. Procenat dece koja pohađaju prvi razred osnovne škole, a koja su pohađala predškolsko obrazovanje prethodne godine Procenat dece koja pohađaju prvi razred, a koja su pohađala predškolsko obrazovanje prethodne godine1 Broj dece koja pohađaju prvi razred osnovne škole Pol Muški 78,7 117 Ženski 77,1 95 Tip naselja Gradska 83,4 150 Ostala 65,0 62 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 61,7 47 Osnovno 81,3 138 Srednje (*) 27 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 54,4 47 Drugi (75,6) 48 Srednji (89,2) 48 Četvrti (93,7) 36 Najbogatiji (82,2) 32 Ukupno 78,0 212 1 MICS indikator 7.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Tabela ED.2RC: Razlozi nepohađanja obaveznog pripremnog predškolskog programa (PPP), romska naselja, 2010. Glavni razlozi, stavovi roditelja, problemi u vezi sa dostupnošću, finansijski problemi i drugi razlozi. Razlozi dete neće naučiti važne stvari u pred- školskom dete ima smetnje u razvoju previše je dece u grupi, detetu se ne posvećuje dovoljno pažnje sa detetom će se postupati loše nisu znali da je obavezno pohađanje Pol Muški 1,0 5,7 1,0 3,4 27,6 Ženski ,0 1,6 ,0 2,9 19,7 Tip naselja Gradska ,8 1,8 ,8 4,9 29,9 Ostala ,0 4,7 ,0 1,2 15,2 Starost 6 godina ,7 5,4 ,0 2,1 10,4 7 godina ,0 ,5 ,9 4,4 38,0 Ukupno ,4 3,2 ,4 3,1 22,8 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.160 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 161PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 161 nepohađanja obaveznog PPP Stavovi roditelja Problemi u vezi sa dostup- nošću Finansijski problemi Drugi razlozi Broj dece koja nepohađaju obavezni PPP nema mesta velika udalje- nost dete nema potrebna doku- menta nema ko da vodi dete u pred- školsko prevoz knjige/ radni materijal/ olovke odeća hrana troškovi održa- vanja higijene nešto drugo ,0 11,0 5,9 22,0 22,6 28,6 28,7 27,2 48,2 35,4 37,7 26,3 58,1 35,4 38 4,7 9,9 1,2 10,5 8,5 21,3 28,0 16,1 43,4 47,4 24,3 22,4 53,0 47,4 61 4,1 3,5 1,4 1,6 5,6 23,9 27,6 11,2 39,1 41,3 37,3 10,0 48,6 41,3 51 1,5 17,5 4,7 29,1 22,7 24,4 29,0 30,1 51,8 44,4 21,1 38,6 61,7 44,4 48 3,8 8,0 5,4 18,3 14,3 25,6 33,4 26,3 53,3 45,8 18,5 28,4 61,4 45,8 55 1,7 13,1 ,0 10,8 13,5 22,3 21,9 13,0 35,3 39,0 42,9 18,4 46,9 39,0 44 2,9 10,3 3,0 14,9 13,9 24,1 28,3 20,4 45,2 42,8 29,5 23,9 54,9 42,8 99 Razlozi nepohađanja PPP-a mogu se podeliti u tri glavne Razlozi nepohađanja PPP-a mogu se podeliti u tri glavne kategorije: stav roditelja, problemi u vezi sa dostupnošću kategorije: stav roditelja, problemi u vezi sa dostupnošću i finansijski problemi. Finansijski problemi su prepoznati i finansijski problemi. Finansijski problemi su prepoznati kao glavni razlog za nepohađanje (54 procenata). Među kao glavni razlog za nepohađanje (54 procenata). Među njima, kao najveća prepreka se navodi cena higijenskih njima, kao najveća prepreka se navodi cena higijenskih sredstava, odeće i školskog pribora. Stav roditelja, sa 30 sredstava, odeće i školskog pribora. Stav roditelja, sa 30 procenata, predstavlja drugu najveću prepreku pohađanju procenata, predstavlja drugu najveću prepreku pohađanju PPP-a, a dominantan problem je i nepoznavanje činjenice PPP-a, a dominantan problem je i nepoznavanje činjenice da je PPP obavezan (22 procenata). Problemi s dostupnošću da je PPP obavezan (22 procenata). Problemi s dostupnošću su prisutni kod 24 procenta slučajeva, gde je udaljenost su prisutni kod 24 procenta slučajeva, gde je udaljenost ustanove, neobezbeđeni prevoz do ustanove i nedostatak ustanove, neobezbeđeni prevoz do ustanove i nedostatak vremena da se dete odvede do ustanove gde se sprovodi vremena da se dete odvede do ustanove gde se sprovodi PPP predstavljaju glavne pojedinačne razloge.PPP predstavljaju glavne pojedinačne razloge. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.162 Pohađanje osnovne i srednje školePohađanje osnovne i srednje škole Univerzalan pristup osnovnom obrazovanju i završavanje Univerzalan pristup osnovnom obrazovanju i završavanje osnovne škole od strane dece u celom svetu jedan je osnovne škole od strane dece u celom svetu jedan je od od najvažnijih Milenijumskih ciljeva razvoja i ciljeva najvažnijih Milenijumskih ciljeva razvoja i ciljeva iz dokumenta „Svet po meri dece”. Obrazovanje iz dokumenta „Svet po meri dece”. Obrazovanje je jedan od najvažnijih preduslova u borbi protiv je jedan od najvažnijih preduslova u borbi protiv siromaštva, za siromaštva, za osnaživanje uloge žena, za zaštitu dece osnaživanje uloge žena, za zaštitu dece od eksploatatorskog od eksploatatorskog rada i seksualnog iskorišćavanja, za rada i seksualnog iskorišćavanja, za unapređenje ljudskih prava i demokratije, zaštitu životne unapređenje ljudskih prava i demokratije, zaštitu životne sredine, a utiče na svest o porastu broja stanovnika.sredine, a utiče na svest o porastu broja stanovnika. Indikatori pohađanja osnovne i srednje škole:Indikatori pohađanja osnovne i srednje škole:  Neto stopa upisa u osnovnu školu Neto stopa upisa u osnovnu školu  Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovana) Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovana)  Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovana) Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovana)  Indeks jednakosti polova (odnos broja ženske i muškeIndeks jednakosti polova (odnos broja ženske i muške dece u osnovnim i srednjim školama — GPI)dece u osnovnim i srednjim školama — GPI) Indikatori napredovanja u školovanju:Indikatori napredovanja u školovanju:  Broj dece koja ostanu u osnovnoj školi do Broj dece koja ostanu u osnovnoj školi do poslednjeg razredaposlednjeg razreda  Stopa završavanja osnovne škole Stopa završavanja osnovne škole  Stopa prelaska u srednju školu Stopa prelaska u srednju školu Neto stopa upisa u osnovnu školu utvrđuje se kada Neto stopa upisa u osnovnu školu utvrđuje se kada se broj dece koja su dostigla osnovnoškolski uzrast i se broj dece koja su dostigla osnovnoškolski uzrast i koja su se upisala u prvi razred osnovne škole podeli koja su se upisala u prvi razred osnovne škole podeli ukupnim brojem dece koja su dostigla osnovnoškolski ukupnim brojem dece koja su dostigla osnovnoškolski uzrast. U Republici Srbiji, deca koja imaju šest i po uzrast. U Republici Srbiji, deca koja imaju šest i po godina ili više u septembru tekuće školske godine godina ili više u septembru tekuće školske godine moraju obavezno da se upišu u prvi razred.moraju obavezno da se upišu u prvi razred. Od dece koja su dostigla osnovnoškolski uzrast, 95 Od dece koja su dostigla osnovnoškolski uzrast, 95 procenata pohađa prvi razred osnovne škole (tabela procenata pohađa prvi razred osnovne škole (tabela ED.3). Međutim, postoje razlike među polovima: ED.3). Međutim, postoje razlike među polovima: 98 procenata devojčica upisuje se u prvi razred u 98 procenata devojčica upisuje se u prvi razred u poređenju sa 91 procentom dečaka. U gradskim poređenju sa 91 procentom dečaka. U gradskim naseljima više se vodi računa o uzrastu deteta za naseljima više se vodi računa o uzrastu deteta za upis dece u osnovnu školu (97 procenata) nego u upis dece u osnovnu školu (97 procenata) nego u ostalim naseljima (93 procenta). Neto stopu upisa od ostalim naseljima (93 procenta). Neto stopu upisa od 84 procenta kod dece koja žive u domaćinstvima iz 84 procenta kod dece koja žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg kvintila treba uzeti s rezervom zbog najsiromašnijeg kvintila treba uzeti s rezervom zbog malog broja slučajeva.malog broja slučajeva. Tabela ED.3: Upis u osnovnu školu, Republika Srbija, 2010. Procenat dece uzrasta za polazak u osnovnu školu, a koja su se upisala u prvi razred (neto stopa upisa) Procenat dece uzrasta za polazak u osnovnu školu koja su se upisala u prvi razred1 Broj dece uzrasta za polazak u osnovnu školu Pol Muški 91,2 99 Ženski 97,9 121 Region Beogradski region 90,7 34 Region Vojvodine 98,5 54 Region Šumadije i Zapadne Srbije 95,5 67 Region Južne i Istočne Srbije 93,5 65 Tip naselja Gradska 96,5 111 Ostala 93,2 109 Obrazovanje majke Osnovno 96,1 31 Srednje 93,5 133 Više/visoko 100,0 53 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 83,6 30 Drugi 99,3 54 Srednji 93,8 46 Četvrti 100,0 46 Najbogatiji 92,9 44 Ukupno 94,9 220 1 MICS indikator 7.3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 163 U tabeli ED.4 navodi se procenat dece osnovnoškolskog U tabeli ED.4 navodi se procenat dece osnovnoškolskog uzrasta (od sedam do 14 godina), a koja idu u osnovnu uzrasta (od sedam do 14 godina), a koja idu u osnovnu ili srednju školuili srednju školu1616. Većina dece osnovnoškolskog uzrasta . Većina dece osnovnoškolskog uzrasta idu u školu (99 procenata). Stopa pohađanja je manja idu u školu (99 procenata). Stopa pohađanja je manja kod dece iz najsiromašnijeg kvintila (96 procenata). kod dece iz najsiromašnijeg kvintila (96 procenata). Nisu uočene veće razlike po drugim kategorijamaNisu uočene veće razlike po drugim kategorijama (tip naselja, region ili obrazovanje majke).(tip naselja, region ili obrazovanje majke). 16 Stope navedene u ovoj tabeli su „korigovane” pošto je u brojiocu ne samo broj dece koja pohađaju osnovnu školu već i srednju školu. Tabela ED.4: Pohađanje osnovne škole, Republika Srbija, 2010. Procenat dece osnovnoškolskog uzrasta koja pohađaju osnovnu ili srednju školu (korigovana neto stopa pohađanja) Dečaci Devojčice Ukupno neto stopa pohađanja (korigovano) broj dece neto stopa pohađanja (korigovano) broj dece neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano)1 broj dece Region Beogradski region 95,6 139 98,6 138 97,1 277 Region Vojvodine 99,5 186 99,9 209 99,7 396 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,6 220 99,3 232 99,0 452 Region Južne i Istočne Srbije 97,8 256 99,1 203 98,4 459 Tip naselja Gradska 98,5 433 99,4 416 99,0 850 Ostala 97,6 369 99,1 366 98,3 735 Napunio/napunila u 2010. godini 7 god. 91,5 99 97,9 121 95,0 220 8 98,9 88 98,8 112 98,8 199 9 99,7 110 100,0 100 99,9 209 10 97,1 97 98,3 96 97,7 193 11 99,8 108 99,9 102 99,8 210 12 97,8 92 100,0 73 98,8 166 13 99,8 111 100,0 89 99,9 200 14 god. 99,4 97 100,0 90 99,7 187 Obrazovanje majke Osnovno 99,1 157 98,6 128 98,9 286 Srednje 97,3 456 99,5 497 98,5 953 Više/visoko 100,0 174 99,9 152 100,0 326 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 95,4 156 97,2 127 96,2 283 Drugi 99,7 173 99,9 155 99,8 328 Srednji 98,0 151 99,9 170 99,0 321 Četvrti 99,7 165 99,9 158 99,8 324 Najbogatiji 97,2 156 99,1 172 98,2 329 Ukupno 98,1 802 99,3 782 98,7 1584 1 MICS indikator 7.4; MCR indikator 2.1 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.164 Neto stopa pohađanja srednje škole navedena je u tabeli Neto stopa pohađanja srednje škole navedena je u tabeli ED.5ED.51717. Niže stope pohađanja beleže se na početku . Niže stope pohađanja beleže se na početku srednjoškolskog obrazovanja koje nije obavezno u srednjoškolskog obrazovanja koje nije obavezno u Republici Srbiji. Kada je u pitanju pohađanje škole, Republici Srbiji. Kada je u pitanju pohađanje škole, činjenica je da samo jedan procenat dece uopšte ne idečinjenica je da samo jedan procenat dece uopšte ne ide 17 Stope navedene u ovoj tabeli su „korigovane” pošto je u brojiocu ne samo broj dece koja pohađaju srednju školu već i više škole/fakultete. u osnovnu školu, dok 10 procenata dece srednjoškolskog u osnovnu školu, dok 10 procenata dece srednjoškolskog uzrasta ne ide u srednju školu (što zabrinjava). Od toga, uzrasta ne ide u srednju školu (što zabrinjava). Od toga, dva procenta ide u osnovnu umesto u srednju školu, dva procenta ide u osnovnu umesto u srednju školu, dok preostalih osam procenata uopšte ne ide u školu. dok preostalih osam procenata uopšte ne ide u školu. Tabela ED.5: Pohađanje srednje škole, Republika Srbija, 2010. Procenat dece srednjoškolskog uzrasta koja pohađaju srednju školu ili neku višu školu (korigovana neto stopa pohađanja) i procenat dece koja pohađaju osnovnu školu Mladići Devojke Ukupno neto stopa pohađanja (korigovano) procenat koji pohađa osnovnu školu broj dece neto stopa pohađanja (korigovano) procenat koji pohađa osnovnu školu broj dece net stopa pohađanja srednje škole (korigovano)1 procenat koji pohađa osnovnu školu broj dece Region Beogradski region 90,5 5,3 79 95,9 ,6 90 93,4 2,8 169 Region Vojvodine 84,8 ,6 105 91,3 1,9 122 88,3 1,3 228 Region Šumadije i Zapadne Srbije 87,9 1,4 123 91,2 2,8 140 89,7 2,2 263 Region Južne i Istočne Srbije 90,1 1,6 131 83,6 3,3 111 87,1 2,4 242 Tip naselja Gradska 90,6 2,6 244 94,7 2,0 247 92,7 2,3 491 Ostala 85,3 1,2 195 85,4 2,6 216 85,3 1,9 410 Napunio/napunila u 2010. godini 15 god. 90,6 6,1 98 91,0 8,0 130 90,8 7,2 228 16 94,0 2,7 92 94,1 ,0 98 94,1 1,3 190 17 91,0 ,0 139 90,9 ,0 109 91,0 ,0 248 18 god. 78,0 ,3 111 86,2 ,0 125 82,3 ,1 236 Obrazovanje majke Osnovno 73,6 7,0 70 74,3 12,5 63 73,9 9,6 133 Srednje 98,7 1,1 160 98,6 ,1 179 98,7 ,6 339 Više/visoko 97,8 2,2 80 (100,0) (0,0) 52 98,7 1,3 132 Majka ne živi u domaćinstvu (*) (*) 27 78,9 ,6 54 83,7 ,4 81 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 61,7 6,0 87 59,2 10,5 63 60,6 7,9 151 Drugi (94,7) (0,0) 66 88,9 ,0 88 91,4 ,0 153 Srednji 95,0 ,0 86 98,6 ,1 112 97,0 ,1 197 Četvrti 95,8 ,0 112 96,0 ,0 97 95,9 ,0 209 Najbogatiji 93,6 4,0 88 96,5 3,5 103 95,2 3,8 191 Ukupno 88,3 2,0 439 90,3 2,3 463 89,3 2,1 901 1 MICS indikator 7.5 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 165 Procenat dece koja upišu prvi razred i uspeju da dođu Procenat dece koja upišu prvi razred i uspeju da dođu do poslednjeg razreda osnovne škole naveden je u do poslednjeg razreda osnovne škole naveden je u tabeli ED.6. tabeli ED.6. Većina dece koja su se upisala u prvi razred (99 procenata) Većina dece koja su se upisala u prvi razred (99 procenata) na kraju dođe i do poslednjeg razreda. Napominjemo na kraju dođe i do poslednjeg razreda. Napominjemo da su obuhvaćena i deca koja su ponavljala neki razred, da su obuhvaćena i deca koja su ponavljala neki razred, ali su na kraju uspela da stignu do poslednjeg razreda.ali su na kraju uspela da stignu do poslednjeg razreda. Tabela ED.6: Deca koja stignu do poslednjeg razreda osnovne škole, Republika Srbija, 2010. Procenat dece koja upišu prvi razred osnovne škole i koja uspeju da stignu do poslednjeg razreda osnovne škole (stopa ostanka do poslednjeg razreda osnovne škole) Procenat dece koja su pohađala 1. razred prethodne školske godine a koja su u 2. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 2. razred prethodne školske godine a koja su u 3. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 3. razred prethodne školske godine a koja su u 4. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 4. razred prethodne školske godine a koja su u 5. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 5. razred prethodne školske godine a koja su u 6. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 6. razred prethodne školske godine a koja su u 7. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 7. razred prethodne školske godine a koja su u 8. razredu ove školske godine Procenat dece koja stignu do 8. razreda u odnosu na ukupan broj dece koja su upisala 1. razred1 Pol Muški 100,0 100,0 100,0 100,0 99,8 98,7 99,4 97,9 Ženski 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Region Beogradski region 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) Region Vojvodine 100,0 100,0 100,0 100,0 99,7 97,1 (98,9) (95,7) Region Šumadije i Zapadne Srbije 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 (100,0) (100,0) Region Južne i Istočne Srbije 100,0 100,0 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) Tip naselja Gradska 100,0 100,0 100,0 100,0 99,8 98,6 100,0 98,4 Ostala 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 99,2 99,2 Obrazovanje majke Osnovno 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (98,5) (93,8) Srednje 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Više/visoko 100,0 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (94,8) (98,4) (93,3) Drugi 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) Srednji 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (99,4) 100,0 (100,0) (99,4) Četvrti 100,0 (100,0) 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) Najbogatiji 100,0 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) (100,0) Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 99,9 99,3 99,7 98,9 1 MICS indikator 7.6; MCR indikator 2.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.166 Bruto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska Bruto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu prikazane su u tabeli ED.7. Stopa u srednju školu prikazane su u tabeli ED.7. Stopa završavanja osnovne škole je odnos ukupnog broja završavanja osnovne škole je odnos ukupnog broja učenika, bez obzira na starost, koji prvi put upisuju učenika, bez obzira na starost, koji prvi put upisuju poslednji razred osnovne škole prema broju dece poslednji razred osnovne škole prema broju dece starosti kada se završava osnovna škola na početku starosti kada se završava osnovna škola na početku tekuće (ili poslednje) školske godine.tekuće (ili poslednje) školske godine. Tabela ED.7: Završavanje osnovne škole i prelazak u srednju školu, Republika Srbija, 2010. Stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu Stopa završavanja osnovne škole1 Broj dece uzrasta kada se završava osnovna škola Stopa prelaska u srednju školu2 Broj dece koja su bila u poslednjem razredu osnovne škole prethodne godine Pol Muški 100,3 97 98,6 97 Ženski 108,3 90 97,7 125 Region Beogradski region (104,7) 38 (99,3) 35 Region Vojvodine (108,2) 52 95,7 66 Region Šumadije i Zapadne Srbije (113,5) 40 98,4 69 Region Južne i Istočne Srbije (93,3) 56 (100,0) 52 Tip naselja Gradska 104,2 108 99,4 125 Ostala 104,1 79 96,4 97 Obrazovanje majke Osnovno (105,4) 40 (94,0) 47 Srednje 100,4 109 99,8 125 Više/visoko (109,9) 34 (*) 37 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (94,6) 40 (89,2) 39 Drugi (*) 28 (100,0) 32 Srednji (100,0) 34 (100,0) 54 Četvrti (103,0) 36 (100,0) 60 Najbogatiji (115,2) 49 (100,0) 37 Ukupno 104,1 187 98,1 222 1 MICS indikator 7.7 2 MICS indikator 7.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. U vreme sprovođenja ovog istraživanja, U vreme sprovođenja ovog istraživanja, bruto stopa bruto stopa završavanja osnovne školezavršavanja osnovne škole bila je 104 procenta. Takođe, bila je 104 procenta. Takođe, utvrđeno je da je 98 procenata dece koja su uspešno završila utvrđeno je da je 98 procenata dece koja su uspešno završila poslednji razred osnovne škole u vreme sprovođenja poslednji razred osnovne škole u vreme sprovođenja istraživanja pohađalo prvi razred srednje škole.istraživanja pohađalo prvi razred srednje škole. Međutim, za potrebe analize, Međutim, za potrebe analize, neto stopa završavanja neto stopa završavanja osnovne školeosnovne škole je mnogo relevantniji indikator za je mnogo relevantniji indikator za Republiku Srbiju. To je odnos broja učenika starosti kada Republiku Srbiju. To je odnos broja učenika starosti kada se završava osnovna škola koji prvi put upisuju poslednji se završava osnovna škola koji prvi put upisuju poslednji razred osnovne škole prema ukupnom broju dece uzrastarazred osnovne škole prema ukupnom broju dece uzrasta PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 167 kada se završava osnovna škola na početku tekuće kada se završava osnovna škola na početku tekuće (ili poslednje) školske godine.(ili poslednje) školske godine. Neto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska Neto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu navedene su u tabeli ED.7A. Neto stopa u srednju školu navedene su u tabeli ED.7A. Neto stopa završavanja osnovne škole iznosi 92 procenta.završavanja osnovne škole iznosi 92 procenta. Tabela ED.7A: Neto stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu, Republika Srbija, 2010. Neto stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu Neto stopa završavanja osnovne škole1 Broj dece uzrasta kada se završava osnovna škola Stopa prelaska u srednju školu2 Broj dece koja su bila u poslednjem razredu osnovne škole prethodne godine Pol Muški 89,0 97 98,6 97 Ženski 95,2 90 97,7 125 Region Beogradski region (99,2) 38 (99,3) 35 Region Vojvodine (94,5) 52 95,7 66 Region Šumadije i Zapadne Srbije (95,2) 40 98,4 69 Region Južne i Istočne Srbije (82,4) 56 (100,0) 52 Tip naselja Gradska 94,8 108 99,4 125 Ostala 88,1 79 96,4 97 Obrazovanje majke Osnovno (75,0) 40 (94,0) 47 Srednje 96,7 109 99,8 125 Više/visoko (96,8) 34 (*) 37 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (72,1) 40 (89,2) 39 Drugi (*) 28 (100,0) 32 Srednji (100,0) 34 (100,0) 54 Četvrti (97,0) 36 (100,0) 60 Najbogatiji (99,8) 49 (100,0) 37 Ukupno 92,0 187 98,1 222 1 MICS indikator 7.7 2 MICS indikator 7.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Odnos broja devojčica i dečaka koji pohađaju osnovnu Odnos broja devojčica i dečaka koji pohađaju osnovnu i srednju školu prikazan je u tabeli ED.8. Taj odnos je i srednju školu prikazan je u tabeli ED.8. Taj odnos je poznatiji pod nazivom indeks jednakosti polova (GPI). poznatiji pod nazivom indeks jednakosti polova (GPI). Važno je napomenuti da su navedeni podaci dobijeni Važno je napomenuti da su navedeni podaci dobijeni na osnovu neto stope pohađanja, a ne bruto stope na osnovu neto stope pohađanja, a ne bruto stope pohađanja. Bruto stope daju pogrešan utisak u vezi sa pohađanja. Bruto stope daju pogrešan utisak u vezi sa GPI zato što su u većini slučajeva dečaci brojniji među GPI zato što su u većini slučajeva dečaci brojniji među decom koja su uzrastom premašila pohađanje osnovne decom koja su uzrastom premašila pohađanje osnovne škole. U tabeli ED.8 navedeno je da indeks jednakosti škole. U tabeli ED.8 navedeno je da indeks jednakosti polova iznosi 1,01 u osnovnoj školi i 1,02 u srednjoj školi, polova iznosi 1,01 u osnovnoj školi i 1,02 u srednjoj školi, što ukazuje da ne postoje značajne razlike u pohađanju što ukazuje da ne postoje značajne razlike u pohađanju od strane devojčica i dečaka.od strane devojčica i dečaka. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.168 Tabela ED.8: Jednakost polova u obrazovanju, Republika Srbija, 2010. Odnos neto stopa pohađanja (korigovano) u osnovnom obrazovanju (devojčice/dečaci) i srednjem obrazovanju (devojke/mladići) Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano), devojčice Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano), dečaci Indeks jednakosti polova u osnovnom obrazovanju (korigovano)1 Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovano), devojke Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovano), mladići Indeks jednakosti polova u srednjem obrazovanju (korigovano)2 Region Beogradski region 98,6 95,6 1,03 95,9 90,5 1,06 Region Vojvodine 99,9 99,5 1,00 91,3 84,8 1,08 Region Šumadije i Zapadne Srbije 99,3 98,6 1,01 91,2 87,9 1,04 Region Južne i Istočne Srbije 99,1 97,8 1,01 83,6 90,1 ,93 Tip naselja Gradska 99,4 98,5 1,01 94,7 90,6 1,04 Ostala 99,1 97,6 1,02 85,4 85,3 1,00 Obrazovanje majke Osnovno 98,6 99,1 ,99 74,3 73,6 1,01 Srednje 99,5 97,3 1,02 98,6 98,7 1,00 Više/visoko 99,9 100,0 1,00 (100,0) 97,8 (1,02) Majka ne živi u domaćinstvu – – – 78,9 (*) (*) Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 97,2 95,4 1,02 59,2 61,7 ,96 Drugi 99,9 99,7 1,00 88,9 (94,7) (,94) Srednji 99,9 98,0 1,02 98,6 95,0 1,04 Četvrti 99,9 99,7 1,00 96,0 95,8 1,00 Najbogatiji 99,1 97,2 1,02 96,5 93,6 1,03 Ukupno 99,3 98,1 1,01 90,3 88,3 1,02 1 MICS indikator 7.9; MCR indikator 3.1 2 MICS indikator 7.10; MCR indikator 3.1 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 169 Pohađanje osnovne i srednje školePohađanje osnovne i srednje škole u romskim naseljimau romskim naseljima Od dece koja žive u romskim naseljima i koja su Od dece koja žive u romskim naseljima i koja su dostigla osnovnoškolski uzrast, 91 procenat pohađa dostigla osnovnoškolski uzrast, 91 procenat pohađa prvi razred osnovne škole (tabela ED.3R). Postoje prvi razred osnovne škole (tabela ED.3R). Postoje neznatne razlike među polovima s obzirom na neznatne razlike među polovima s obzirom na to da 89 procenata devojčica upisuje prvi razred to da 89 procenata devojčica upisuje prvi razred u poređenju sa 93 procenta dečaka. U gradskim u poređenju sa 93 procenta dečaka. U gradskim naseljima više se vodi računa o uzrastu deteta za upis naseljima više se vodi računa o uzrastu deteta za upis dece u osnovnu školu (92 procenata) nego u ostalim dece u osnovnu školu (92 procenata) nego u ostalim naseljima (83 procenta).naseljima (83 procenta). Neto stopa upisa je niža kod dece iz najsiromašnijeg Neto stopa upisa je niža kod dece iz najsiromašnijeg kvintila (76 procenata) i kod dece čije su majke bez kvintila (76 procenata) i kod dece čije su majke bez obrazovanjaobrazovanja (85 procenata). Međutim, te podatke (85 procenata). Međutim, te podatke treba uzeti s rezervom zbog malog broja slučajeva.treba uzeti s rezervom zbog malog broja slučajeva. Tabela ED.3R: Upis u osnovnu školu, romska naselja, 2010. Procenat dece uzrasta za polazak u osnovnu školu, a koja su se upisala u prvi razred (neto stopa upisa) Procenat dece uzrasta za polazak u osnovnu školu koja su se upisala u prvi razred1 Broj dece uzrasta za polazak u osnovnu školu Pol Muški 92,8 105 Ženski 88,7 89 Tip naselja Gradska 91,5 140 Ostala 89,3 54 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 84,9 44 Osnovno 91,8 122 Srednje (*) 28 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 76,3 44 Drugi (93,9) 45 Srednji (96,0) 40 Četvrti (100,0) 35 Najbogatiji (90,6) 31 Ukupno 90,9 194 1 MICS indikator 7.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 169 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.170 U Tabeli ED.4R navodi se procenat dece osnovno-U Tabeli ED.4R navodi se procenat dece osnovno- školskog uzrasta (od 7 do 14 godina), a koja idu u školskog uzrasta (od 7 do 14 godina), a koja idu u osnovnu ili srednju školuosnovnu ili srednju školu1818. Oko 89 procenata dece . Oko 89 procenata dece osnovnoškolskog uzrasta u romskim naseljima idu osnovnoškolskog uzrasta u romskim naseljima idu u školu. Stopa pohađanja je manja kod romske dece u školu. Stopa pohađanja je manja kod romske dece 18 Stope navedene u ovoj tabeli su „korigovane” pošto je u brojiocu ne samo broj dece koja pohađaju osnovnu školu već i srednju školu. 19 Stope navedene u ovoj tabeli su „korigovane” pošto je u brojiocu ne samo broj dece koja pohađaju srednju školu već i više škole/fakultete. koja žive u seoskim naseljima (83 procenata), čije koja žive u seoskim naseljima (83 procenata), čije su majke bez obrazovanja (79 procenata) i dece koja su majke bez obrazovanja (79 procenata) i dece koja žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg kvintila žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg kvintila (takođe 79 procenata).(takođe 79 procenata). Tabela ED.4R: Pohađanje osnovne škole, romska naselja, 2010. Procenat dece osnovnoškolskog uzrasta koja pohađaju osnovnu ili srednju školu (korigovana neto stopa pohađanja) Dečaci Devojčice Ukupno neto stopa pohađanja (korigovano) broj dece neto stopa pohađanja (korigovano) broj dece neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano)1 broj dece Tip naselja Gradska 91,9 462 90,2 430 91,1 892 Ostala 86,8 181 78,7 200 82,5 381 Napunio/napunila u 2010. godini 7 god. 92,8 105 88,7 89 90,9 194 8 95,9 67 93,5 79 94,6 145 9 84,7 78 94,3 97 90,0 175 10 93,9 75 96,9 80 95,5 155 11 95,9 82 96,2 64 96,1 146 12 95,0 85 87,5 72 91,6 157 13 84,4 72 66,5 74 75,4 146 14 god. 79,8 79 66,3 75 73,2 154 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 87,0 134 71,7 145 79,0 280 Osnovno 90,3 458 89,9 418 90,2 876 Srednje (100,0) 51 98,3 60 99,1 111 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 83,5 175 72,6 137 78,7 312 Drugi 90,0 147 86,9 118 88,6 265 Srednji 91,4 112 85,5 123 88,3 235 Četvrti 95,9 116 91,1 122 93,4 238 Najbogatiji 96,3 92 97,6 130 97,1 222 Ukupno 90,4 643 86,5 630 88,5 1273 1 MICS indikator 7.4; MCR indikator 2.1 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Neto stopa pohađanja srednje škole navedena je Neto stopa pohađanja srednje škole navedena je u tabeli ED.5Ru tabeli ED.5R1919. Niže stope pohađanja se beleže . Niže stope pohađanja se beleže na početku srednjoškolskog obrazovanja koje nije na početku srednjoškolskog obrazovanja koje nije obavezno u Republici Srbiji. I dok 89 procenata obavezno u Republici Srbiji. I dok 89 procenata dece iz romskih naselja pohađa osnovnu školu, dece iz romskih naselja pohađa osnovnu školu, samo jedno od petoro romske dece (19 procenata) samo jedno od petoro romske dece (19 procenata) srednjoškolskog uzrasta pohađa srednju školu. Neto srednjoškolskog uzrasta pohađa srednju školu. Neto stopa pohađanja kod devojčica je još niža od stope stopa pohađanja kod devojčica je još niža od stope ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.170 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 171PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 171 za dečake (17 procenata, odnosno 23 procenta). za dečake (17 procenata, odnosno 23 procenta). Neto stopa pohađanja srednje škole je oko šest Neto stopa pohađanja srednje škole je oko šest puta niža u najsiromašnijem kvintilu (6 procenata) puta niža u najsiromašnijem kvintilu (6 procenata) nego u najbogatijem kvintilu (35 procenata). Treba nego u najbogatijem kvintilu (35 procenata). Treba Tabela ED.5R: Pohađanje srednje škole, romska naselja, 2010. Procenat dece srednjoškolskog uzrasta koja pohađaju srednju školu ili neku višu školu (korigovana neto stopa pohađanja) i procenat dece koja pohađaju osnovnu školu Mladići Devojke Ukupno neto stopa pohađanja (korigovano) procenat koji pohađa osnovnu školu broj dece neto stopa pohađanja (korigovano) procenat koji pohađa osnovnu školu broj dece neto stopa pohađanja srednje škole (korigovano)1 procenat koji pohađa osnovnu školu broj dece Tip naselja Gradska 29,3 11,5 154 21,3 12,2 212 24,7 11,9 366 Ostala 13,1 10,9 104 7,5 9,4 115 10,2 10,1 219 Napunio/napunila u 2010. godini 15 god. 29,0 32,0 76 29,2 26,4 99 29,1 28,8 174 16 22,3 6,0 51 18,2 9,4 83 19,7 8,1 134 17 28,3 2,4 57 11,9 2,2 74 19,0 2,3 131 18 god. 12,6 ,5 74 1,7 1,5 72 7,3 1,0 146 Obrazovanje majke Bez obrazovanja (10,9) (9,1) 36 (0,0) (38,5) 25 6,4 21,1 60 Osnovno 24,5 16,2 101 28,9 13,2 108 26,8 14,6 209 Srednje (*) (*) 16 (*) (*) 28 (68,8) (14,3) 44 Majka ne živi u domaćinstvu (28,0) (18,7) 35 2,9 8,4 98 9,5 11,1 133 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 7,0 20,2 52 6,2 10,0 71 6,5 14,3 123 Drugi 14,1 10,9 60 8,1 4,9 66 10,9 7,8 127 Srednji 19,0 10,4 55 7,2 18,2 62 12,8 14,5 118 Četvrti (28,5) (6,1) 46 27,4 8,5 68 27,9 7,6 114 Najbogatiji (53,2) (7,3) 43 35,0 15,3 60 42,5 12,0 103 Ukupno 22,8 11,2 257 16,5 11,2 328 19,3 11,2 585 1 MICS indikator 7.5 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. napomenutu da 11 procenata dece srednjoškolskog napomenutu da 11 procenata dece srednjoškolskog uzrasta iz romskih naselja pohađa osnovnu školu, uzrasta iz romskih naselja pohađa osnovnu školu, dok ostali uopšte ne idu u školu.dok ostali uopšte ne idu u školu. Procenat romske dece koja upišu prvi razred i uspeju Procenat romske dece koja upišu prvi razred i uspeju da dođu do poslednjeg razreda osnovne škole naveden da dođu do poslednjeg razreda osnovne škole naveden je u tabeli ED.6R. Od sve dece iz romskih naselja koja je u tabeli ED.6R. Od sve dece iz romskih naselja koja započnu prvi razred, 90 procenata na kraju dođe i do započnu prvi razred, 90 procenata na kraju dođe i do poslednjeg razreda. Napominjemo da su obuhvaćena poslednjeg razreda. Napominjemo da su obuhvaćena i i deca koja ponavljaju neki razred, ali na kraju uspeju deca koja ponavljaju neki razred, ali na kraju uspeju da stignu do poslednjeg razreda. Faktori kao što su da stignu do poslednjeg razreda. Faktori kao što su siromaštvo, niže obrazovanje majke, život u ostalim siromaštvo, niže obrazovanje majke, život u ostalim naseljima i činjenica da je u pitanju žensko dete naseljima i činjenica da je u pitanju žensko dete umanjuju verovatnoću da će stići do poslednjeg razreda.umanjuju verovatnoću da će stići do poslednjeg razreda. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.172 Tabela ED.6R: Deca koja stignu do poslednjeg razreda osnovne škole, romska naselja, 2010. Procenat dece koja upišu prvi razred osnovne škole i koja uspeju da stignu do poslednjeg razreda osnovne škole (Stopa ostanka do poslednjeg razreda osnovne škole) Procenat dece koja su pohađala 1. razred prethodne školske godine a koja su u 2. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 2. razred prethodne školske godine a koja su u 3. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 3. razred prethodne školske godine a koja su u 4. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 4. razred prethodne školske godine a koja su u 5. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 5. razred prethodne školske godine a koja su u 6. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 6. razred prethodne školske godine a koja su u 7. razredu ove školske godine Procenat dece koja su pohađala 7. razred prethodne školske godine a koja su u 8. razredu ove školske godine Procenat dece koja stignu do 8. razreda u odnosu na ukupan broj dece koja su upisala 1. razred1 Pol Muški 97,7 100,0 99,6 100,0 98,6 (99,0) (100,0) (95,0) Ženski 99,6 100,0 99,3 93,2 97,3 (98,0) 96,4 (84,7) Tip naselja Gradska 99,6 100,0 99,5 100,0 98,7 98,6 97,5 94,1 Ostala 96,8 100,0 99,2 (88,8) 96,8 (98,1) (*) (81,0) Obrazovanje majke Bez obrazovanja 98,5 (100,0) (100,0) (91,0) (99,0) (*) (*) (88,7) Osnovno 99,1 100,0 99,2 98,0 97,4 97,3 100,0 91,3 Srednje (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) (*) Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 100,0 100,0 (100,0) (100,0) (98,8) (*) (*) (91,8) Drugi 95,6 (100,0) (98,9) (100,0) (95,3) (*) (*) (86,9) Srednji (98,5) (*) (98,7) (*) (*) (100,0) (*) (75,5) Četvrti (*) (100,0) (100,0) (*) (*) (*) (*) (91,1) Najbogatiji (100,0) (*) (100,0) (100,0) (100,0) (*) (100,0) (100,0) Ukupno 98,7 100,0 99,4 96,9 98,1 98,5 97,9 89,9 1 MICS indikator 7.6; MCR indikator 2.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Bruto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska u Bruto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu prikazane su u tabeli ED.7R. Stopa završavanja srednju školu prikazane su u tabeli ED.7R. Stopa završavanja osnovne škole je odnos ukupnog broja učenika, bez obzira na osnovne škole je odnos ukupnog broja učenika, bez obzira na starost, koji prvi put upisuju poslednji razred osnovne škole starost, koji prvi put upisuju poslednji razred osnovne škole prema broju dece starosti kada se završava osnovna škola na prema broju dece starosti kada se završava osnovna škola na početku tekuće (ili poslednje) školske godine.početku tekuće (ili poslednje) školske godine. U vreme sprovođenja ovog istraživanja, U vreme sprovođenja ovog istraživanja, bruto stopa bruto stopa završavanja osnovne školezavršavanja osnovne škole bila je 63 procenta. Takođe, bila je 63 procenta. Takođe, utvrđeno je da je 68 procenata dece koja su uspešno završila utvrđeno je da je 68 procenata dece koja su uspešno završila poslednji razred osnovne škole u vreme sprovođenja poslednji razred osnovne škole u vreme sprovođenja Istraživanja pohađalo prvi razred srednje škole.Istraživanja pohađalo prvi razred srednje škole. Međutim, za potrebe analize, Međutim, za potrebe analize, neto stopa završavanja neto stopa završavanja osnovne škole osnovne škole je mnogo relevantniji indikator za je mnogo relevantniji indikator za Republiku Srbiju. To je odnos broja učenika starosti Republiku Srbiju. To je odnos broja učenika starosti kada se završava osnovna škola i koji prvi put upisuju kada se završava osnovna škola i koji prvi put upisuju poslednji razred osnovne škole prema ukupnom broju poslednji razred osnovne škole prema ukupnom broju dece starosti kada se završava osnovna škola na početku dece starosti kada se završava osnovna škola na početku tekuće (ili poslednje) školske godine.tekuće (ili poslednje) školske godine. Neto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska u Neto stopa završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu navedene su u tabeli ED.7RA. Neto stopa srednju školu navedene su u tabeli ED.7RA. Neto stopa završavanja osnovne škole iznosi 35 procenata.završavanja osnovne škole iznosi 35 procenata. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.172 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 173PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 173 Tabela ED.7R: Završavanje osnovne škole i prelazak u srednju školu, romska naselja, 2010. Stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu Stopa završavanja osnovne škole1 Broj dece uzrasta kada se završava osnovna škola Stopa prelaska u srednju školu2 Broj dece koja su bila u poslednjem razredu osnovne škole prethodne godine Pol Muški 51,0 79 (69,3) 47 Ženski 74,9 75 (66,9) 51 Tip naselja Gradska 79,5 103 (68,0) 76 Ostala 28,7 51 (*) 22 Obrazovanje majke Bez obrazovanja (26,3) 46 (*) 9 Osnovno 62,3 97 (64,8) 42 Srednje (*) 12 (*) 27 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (28,6) 36 (*) 8 Drugi (34,1) 40 (*) 13 Srednji (100,5) 20 (*) 17 Četvrti (57,8) 32 (*) 26 Najbogatiji (128,6) 27 (*) 33 Ukupno 62,7 154 68,1 98 1 MICS indikator 7.7 2 MICS indikator 7.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Odnos broja devojčica i dečaka koji pohađaju Odnos broja devojčica i dečaka koji pohađaju osnovnu i srednju školu prikazan je u tabeli ED.8R. osnovnu i srednju školu prikazan je u tabeli ED.8R. Taj odnos je poznatiji pod nazivom indeks jednakosti Taj odnos je poznatiji pod nazivom indeks jednakosti polova (GPI). Iz tabele se vidi da GPI za osnovnu polova (GPI). Iz tabele se vidi da GPI za osnovnu školu iznosi 0,96. Indeks jednakosti polova je isti školu iznosi 0,96. Indeks jednakosti polova je isti kod dece čije su majke završile osnovnu školu (1,00) kod dece čije su majke završile osnovnu školu (1,00) Tabela ED.7RA: Neto stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu, romska naselja, 2010. Neto stope završavanja osnovne škole i stopa prelaska u srednju školu Neto stopa završavanja osnovne škole1 Broj dece uzrasta kada se završava osnovna škola Stopa prelaska u srednju školu2 Broj dece koja su bila u poslednjem razredu osnovne škole prethodne godine Pol Muški 28,4 79 (69,3) 47 Ženski 41,8 75 (66,9) 51 Tip naselja Gradska 43,6 103 (68,0) 76 Ostala 17,5 51 (68,1) 22 Obrazovanje majke Bez obrazovanja (12,4) 46 (*) 9 Osnovno 41,7 97 (64,8) 42 Srednje (*) 12 (*) 27 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (11,9) 36 (*) 8 Drugi (28,0) 40 (*) 13 Srednji (42,4) 20 (*) 17 Četvrti (37,3) 32 (*) 26 Najbogatiji (68,1) 27 (*) 33 Ukupno 35,0 154 68,1 98 1 MICS indikator 7.7 2 MICS indikator 7.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. i dece iz najbogatijeg kvintila (1,01). GPI za srednju i dece iz najbogatijeg kvintila (1,01). GPI za srednju školu iznosi 0,72, što znači da ima više dečaka školu iznosi 0,72, što znači da ima više dečaka nego devojčica u srednjim školama, odnosno da su nego devojčica u srednjim školama, odnosno da su devojčice u nepovoljnijem položaju kada je u pitanju devojčice u nepovoljnijem položaju kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje.srednjoškolsko obrazovanje. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.174 Tabela ED.8R: Jednakost polova u obrazovanju, romska naselja, 2010. Odnos neto stopa pohađanja (korigovano) u osnovnom obrazovanju (devojčice/dečaci) i srednjem obrazovanju (devojke/mladići) Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano), devojčice Neto stopa pohađanja osnovne škole (korigovano), dečaci Indeks jednakosti polova u osnovnom obrazovanju (korigovano)1 Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovano), devojke Neto stopa pohađanja srednje škole (korigovano), mladići Indeks jednakosti polova u srednjem obrazovanju (korigovano)2 Tip naselja Gradska 90,2 91,9 ,98 21,3 29,3 ,73 Ostala 78,7 86,8 ,91 7,5 13,1 ,57 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 71,7 87,0 ,82 (,0) (10,9) (,00) Osnovno 89,9 90,3 1,00 28,9 24,5 1,18 Srednje 98,3 (100,0) (,98) (*) (*) (*) Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 72,6 83,5 ,87 6,2 7,0 ,88 Drugi 86,9 90,0 ,97 8,1 14,1 ,57 Srednji 85,5 91,4 ,94 7,2 19,0 ,38 Četvrti 91,1 95,9 ,95 27,4 (28,5) (,96) Najbogatiji 97,6 96,3 1,01 35,0 (53,2) (,66) Ukupno 86,5 90,4 ,96 16,5 22,8 ,72 1 MICS indikator 7.9; MCR indikator 3.1 2 MICS indikator 7.10; MCR indikator 3.1 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.174 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 175 Upis u matičnu knjigu rođenihUpis u matičnu knjigu rođenih U Konvenciji o pravima deteta navodi se da svako dete ima U Konvenciji o pravima deteta navodi se da svako dete ima pravo na ime i nacionalnost, kao i pravo na zaštitu od lišavanja pravo na ime i nacionalnost, kao i pravo na zaštitu od lišavanja identiteta. Upis u matičnu knjigu rođenih je osnovno sredstvo identiteta. Upis u matičnu knjigu rođenih je osnovno sredstvo da se deci obezbede ova prava. U dokumentu „Svet po meri da se deci obezbede ova prava. U dokumentu „Svet po meri dece” navodi se da je jedan od ciljeva kreiranje sistema kojima dece” navodi se da je jedan od ciljeva kreiranje sistema kojima će se obezbediti upis svakog deteta odmah po rođenju ili će se obezbediti upis svakog deteta odmah po rođenju ili ubrzo nakon toga u matičnu knjigu rođenih, a preko kojih će ubrzo nakon toga u matičnu knjigu rođenih, a preko kojih će se ispuniti njegovo ili njeno pravo da dobije ime i nacionalnost, se ispuniti njegovo ili njeno pravo da dobije ime i nacionalnost, u skladu sa nacionalnim zakonima i odgovarajućim u skladu sa nacionalnim zakonima i odgovarajućim XIXI ZAŠTITA DETETA ZAŠTITA DETETA međunarodnim dokumentima. Indikator je procenat dece međunarodnim dokumentima. Indikator je procenat dece mlađe od pet godina čije je rođenje registrovano.mlađe od pet godina čije je rođenje registrovano. U Republici Srbiji 99 procenata dece mlađe od pet godina U Republici Srbiji 99 procenata dece mlađe od pet godina upisano je u matičnu knjigu rođenih (tabela CP.1). Nema upisano je u matičnu knjigu rođenih (tabela CP.1). Nema značajnih varijacija u upisivanju u matičnu knjigu rođenih značajnih varijacija u upisivanju u matičnu knjigu rođenih po polu, uzrastu, regionu ili obrazovanju. Držanje izvoda iz po polu, uzrastu, regionu ili obrazovanju. Držanje izvoda iz matične knjige rođenih kod kuće nije uobičajeno u Republici matične knjige rođenih kod kuće nije uobičajeno u Republici Srbiji zbog toga što važi samo šest meseci.Srbiji zbog toga što važi samo šest meseci. Deca mlađa od pet godina čije je rođenje upisano u matičnu knjigu rođenih Broj dece ima izvod iz matične knjige rođenih nema izvod iz matične knjige rođenih ukupan broj upisanih1pokazan nije pokazan Pol Muški 62,1 34,4 2,7 99,2 1670 Ženski 62,2 33,0 3,5 98,7 1704 Region Beogradski region 64,5 32,2 ,1 96,8 639 Region Vojvodine 58,9 36,5 3,8 99,2 994 Region Šumadije i Zapadne Srbije 56,8 35,8 6,7 99,3 905 Region Južne i Istočne Srbije 70,1 29,1 ,6 99,7 836 Tip naselja Gradska 66,6 30,6 1,4 98,6 1810 Ostala 57,0 37,2 5,1 99,3 1564 Starost 0–11 meseci 63,2 31,3 3,1 97,7 559 12–23 61,4 35,1 2,9 99,4 661 24–35 62,5 32,3 4,3 99,1 748 Tabela CP.1: Upis u matičnu knjigu rođenih, Republika Srbija, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina upisane u matičnu knjigu rođenih i procenat dece koja nisu upisana u knjige rođenih, a čije majke/staratelji znaju kako se obavlja taj upis* Deca mlađa od pet godina čije je rođenje upisano u matičnu knjigu rođenih Broj dece ima izvod iz matične knjige rođenih nema izvod iz matične knjige rođenih ukupan broj upisanih1pokazan nije pokazan Starost 36–47 61,1 36,3 2,1 99,6 663 48–59 meseci 62,6 33,1 2,9 98,7 743 Obrazovanje majke Osnovno 41,2 48,0 7,9 97,1 480 Srednje 63,6 32,6 2,8 99,0 1982 Više/visoko 69,7 28,8 1,3 99,7 878 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 43,3 45,8 7,6 96,7 634 Drugi 60,2 36,8 2,6 99,5 658 Srednji 64,2 32,9 2,3 99,4 599 Četvrti 68,2 28,3 2,6 99,0 665 Najbogatiji 72,0 26,8 1,0 99,8 818 Ukupno 62,2 33,7 3,1 98,9 3374 1 MICS indikator 8.1 (*) Kolona „Deca mlađa od pet godina čije rođenje nije registrovano” isključena je zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.176 Upis u matičnu knjigu rođenihUpis u matičnu knjigu rođenih u romskim naseljimau romskim naseljima Tabela CP.1R: Upis u matičnu knjigu rođenih, romska naselja, 2010. Procenat dece mlađe od pet godina upisane u matičnu knjigu rođenih i procenat dece koja nisu upisana u knjige rođenih, a čije majke/staratelji znaju kako se obavlja taj upis* Deca mlađa od pet godina čije je rođenje upisano u matičnu knjigu rođenih Broj dece ima izvod iz matične knjige rođenih nema izvod iz matične knjige rođenih ukupan broj upisanih1pokazan nije pokazan Pol Muški 53,0 38,2 6,9 98,1 823 Ženski 52,3 40,6 6,7 99,5 781 Tip naselja Gradska 58,7 35,2 5,4 99,3 1084 Ostala 40,1 47,9 9,8 97,7 520 Starost 0–11 meseci 52,8 35,3 7,8 95,9 255 12–23 56,6 38,0 5,3 99,8 337 24–35 46,6 43,0 9,0 98,5 360 36–47 53,6 42,4 3,9 99,9 305 48–59 meseci 54,2 37,1 7,8 99,2 347 Obrazovanje majke Bez obrazovanja 43,7 40,9 14,0 98,6 319 Osnovno 52,4 41,3 5,0 98,7 1111 Srednje 69,7 25,0 5,3 100,0 166 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 36,8 46,9 13,9 97,6 396 Drugi 48,1 42,8 7,6 98,5 380 Srednji 53,9 40,3 4,7 99,0 288 Četvrti 63,9 33,2 2,6 99,6 276 Najbogatiji 70,0 28,3 1,6 99,9 264 Ukupno 52,7 39,3 6,8 98,8 1604 1 MICS indikator 8.1 (*) Kolona „Deca mlađa od 5 godina čije rođenje nije registrovano” je isključena zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva) Devedeset devet procenata dece mlađe od pet godina Devedeset devet procenata dece mlađe od pet godina u romskim naseljima upisano je u matičnu knjigu u romskim naseljima upisano je u matičnu knjigu rođenih (tabela CP.1R). Nema značajnih varijacija u rođenih (tabela CP.1R). Nema značajnih varijacija u upisivanju u matičnu knjigu rođenih u pogledu pola upisivanju u matičnu knjigu rođenih u pogledu pola i uzrasta, ali čini se da nizak nivo obrazovanja majke i uzrasta, ali čini se da nizak nivo obrazovanja majke i nizak društveno-ekonomski status domaćinstva i nizak društveno-ekonomski status domaćinstva umanjuju šanse za upisivanje deteta u matičnu umanjuju šanse za upisivanje deteta u matičnu knjigu knjigu rođenih.rođenih. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.176 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 177 Disciplinovanje detetaDisciplinovanje deteta Kao što je navedeno u dokumentu „Svet po meri Kao što je navedeno u dokumentu „Svet po meri dece”, „deca moraju biti zaštićena od svake vrste dece”, „deca moraju biti zaštićena od svake vrste nasilja.” i u Milenijumskoj deklaraciji se zahteva nasilja.” i u Milenijumskoj deklaraciji se zahteva zaštita dece od zlostavljanja, eksploatacije i nasilja. zaštita dece od zlostavljanja, eksploatacije i nasilja. U okviru MICS-a sprovedenog u Republici Srbiji, U okviru MICS-a sprovedenog u Republici Srbiji, ispitanicima sa kojima je popunjavan upitnik za ispitanicima sa kojima je popunjavan upitnik za domaćinstvo postavljen je niz pitanja o metodama domaćinstvo postavljen je niz pitanja o metodama koje odrasli obično primenjuju da disciplinuju decu koje odrasli obično primenjuju da disciplinuju decu kada se ona loše ponašaju. Napominjemo da je za kada se ona loše ponašaju. Napominjemo da je za potrebe popunjavanja modula koji se odnosi na potrebe popunjavanja modula koji se odnosi na disciplinovanje deteta slučajno izabrano jedno detedisciplinovanje deteta slučajno izabrano jedno dete u domaćinstvu uzrasta od 2 do 14 godina.u domaćinstvu uzrasta od 2 do 14 godina. Tabela CP.2: Disciplinovanje deteta, Republika Srbija, 2010. Procenat dece starosti 2–14 godina, prema metodi disciplinovanja deteta Procenat dece starosti 2–14 godina koja su doživela Broj dece starosti 2–14 godina Ispitanik smatra da dete treba fizički kažnjavati Broj ispitanika sa kojima je popunjavan modul o disciplinovanju deteta samo nenasilni metodi disciplinovanja psihičko kažnjavanje fizičko kažnjavanje bilo koji nasilni metod disciplinovanja1bilo kakvo teško Pol Muški 25,1 62,8 38,9 2,4 70,3 1453 7,6 968 Ženski 31,5 57,0 35,8 ,7 63,9 1408 6,7 882 Region Beogradski region 24,7 59,8 37,5 3,1 67,4 529 10,8 347 Region Vojvodine 27,6 62,2 38,8 1,7 69,9 752 6,4 500 Region Šumadije i Zapadne Srbije 28,4 58,9 41,7 1,1 66,7 808 9,0 502 Region Južne i Istočne Srbije 31,2 59,1 31,3 ,9 64,8 772 3,6 501 Tip naselja Gradska 29,1 59,7 34,3 1,8 66,5 1538 6,0 1032 Ostala 27,3 60,3 40,9 1,2 67,9 1323 8,6 818 Starost 2–4 godine 25,9 57,2 50,7 1,1 69,7 845 8,7 580 5–9 28,6 62,0 41,4 1,6 69,5 1051 6,2 626 10–14 godina 29,9 60,2 21,3 1,9 62,4 964 6,8 644 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Osnovno 24,2 64,6 45,3 1,9 71,5 852 np np Srednje 28,6 58,9 36,4 1,7 66,5 1462 np np Više/visoko 33,9 55,1 25,8 ,4 61,7 510 np np Obrazovanje ispitanika Osnovno np np np np np np 7,1 430 Srednje np np np np np np 7,1 1018 Više/visoko np np np np np np 6,1 389 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 24,0 62,9 46,1 3,5 72,0 526 10,1 308 Drugi 28,7 61,4 37,2 ,6 66,9 587 7,1 372 Srednji 28,6 62,6 37,5 1,2 67,9 569 6,9 359 Četvrti 29,2 58,7 37,4 1,7 66,0 574 8,5 382 Najbogatiji 30,3 54,8 29,8 ,9 63,6 606 4,3 429 Ukupno 28,2 60,0 37,4 1,6 67,1 2861 7,2 1850 1 MICS indikator 8.5 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.178 Dva indikatora koja su korišćena za opisivanje aspekata Dva indikatora koja su korišćena za opisivanje aspekata disciplinovanja deteta su: 1) broj dece uzrasta od 2 do disciplinovanja deteta su: 1) broj dece uzrasta od 2 do 14 godina koja trpe psihičko kažnjavanje ili lakše ili teže 14 godina koja trpe psihičko kažnjavanje ili lakše ili teže fizičko kažnjavanje; i 2) broj ispitanika koji smatraju fizičko kažnjavanje; i 2) broj ispitanika koji smatraju da je neophodno fizički kažnjavati decu kako bi ih da je neophodno fizički kažnjavati decu kako bi ih vaspitavali na odgovarajući način.vaspitavali na odgovarajući način. U Republici Srbiji, 67 procenata dece uzrasta od 2 do U Republici Srbiji, 67 procenata dece uzrasta od 2 do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku psihičko ili fizičkog kažnjavanja od strane roditelja psihičko ili fizičkog kažnjavanja od strane roditelja ili drugih odraslih članova domaćinstva. Što je još ili drugih odraslih članova domaćinstva. Što je još važnije, dva procenta dece bilo je izloženo ozbiljnom važnije, dva procenta dece bilo je izloženo ozbiljnom fizičkom kažnjavanju. S druge strane, samo sedam fizičkom kažnjavanju. S druge strane, samo sedam procenata ispitanika sa kojima su popunjavani upitnici procenata ispitanika sa kojima su popunjavani upitnici za domaćinstvo smatraju da dete treba fizički kažnjavati za domaćinstvo smatraju da dete treba fizički kažnjavati kako bi ga vaspitali na odgovarajući način.kako bi ga vaspitali na odgovarajući način. Muška deca bila su izložena svim vrstama fizičkog Muška deca bila su izložena svim vrstama fizičkog disciplinovanja i težem fizičkom kažnjavanju (39 disciplinovanja i težem fizičkom kažnjavanju (39 procenata i dva procenta), kao i ženska deca (36 procenata i dva procenta), kao i ženska deca (36 procenata i jedan procenat). Interesantno je da su razlike procenata i jedan procenat). Interesantno je da su razlike po osnovnim kategorijama relativno male, ali treba po osnovnim kategorijama relativno male, ali treba istaći da je fizičko kažnjavanje češće u domaćinstvima istaći da je fizičko kažnjavanje češće u domaćinstvima u kojima lice na koje se vodi domaćinstvo ima završenu u kojima lice na koje se vodi domaćinstvo ima završenu osnovnu školu (45 procenata) u poređenju sa onima osnovnu školu (45 procenata) u poređenju sa onima koji imaju više obrazovanje (26 procenata), kao i kod koji imaju više obrazovanje (26 procenata), kao i kod mlađe dece uzrasta od 2 do 4 godine (51 procenat) mlađe dece uzrasta od 2 do 4 godine (51 procenat) u poređenju sa starijom decom uzrasta od 10 do 14 u poređenju sa starijom decom uzrasta od 10 do 14 godina (21 procenat). Drugi faktori koji su povezani sa godina (21 procenat). Drugi faktori koji su povezani sa češćom primenom nasilnih metoda disciplinovanja su češćom primenom nasilnih metoda disciplinovanja su društveno-ekonomski status i nizak nivo obrazovanja.društveno-ekonomski status i nizak nivo obrazovanja. Važno je napomenuti da relativno mali procenat Važno je napomenuti da relativno mali procenat ispitanika smatra da je neophodno fizički kažnjavati ispitanika smatra da je neophodno fizički kažnjavati decu kako bi ih vaspitali na odgovarajući način (sedam decu kako bi ih vaspitali na odgovarajući način (sedam procenata), ali u praksi 37 procenata roditelja/staratelja procenata), ali u praksi 37 procenata roditelja/staratelja primenjuje fizičko kažnjavanje kao disciplinsku metodu. primenjuje fizičko kažnjavanje kao disciplinsku metodu. S druge strane, samo 28 procenata dece je vaspitavano S druge strane, samo 28 procenata dece je vaspitavano nenasilnim metodama disciplinovanja. Čini se da je nenasilnim metodama disciplinovanja. Čini se da je većina roditelja protiv fizičkog kažnjavanja dece, ali većina roditelja protiv fizičkog kažnjavanja dece, ali nema dovoljno znanja o alternativnim metodama nema dovoljno znanja o alternativnim metodama vaspitavanja deteta.vaspitavanja deteta. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 179 Disciplinovanje dece u romskim naseljimaDisciplinovanje dece u romskim naseljima Tabela CP.2R: Disciplinovanje deteta, romska naselja, 2010. Procenat dece starosti 2–14 godina, prema metodi disciplinovanja deteta Procenat dece starosti 2–14 godina koja su doživela Broj dece starosti 2–14 godina Ispitanik smatra da dete treba fizički kažnjavati Broj ispitanika sa kojima je popunjavan modul o disciplinovanju deteta samo nenasilni metodi disciplinovanja psihičko kažnjavanje fizičko kažnjavanje bilo koji nasilni metod disciplinovanja1bilo kakvo teško Pol Muški 11,2 78,5 63,7 6,6 85,2 1237 24,4 594 Ženski 9,9 84,8 61,8 5,5 87,0 1192 21,6 562 Tip naselja Gradska 10,8 81,6 62,6 6,0 85,6 1673 23,8 798 Ostala 10,1 81,6 63,1 6,3 87,2 756 21,2 358 Starost 2–4 godine 15,3 75,3 63,9 5,1 81,3 762 27,1 406 5–9 9,0 85,7 66,4 5,5 89,8 951 21,5 412 10–14 godina 7,7 82,9 56,9 7,8 86,2 716 20,0 338 Obrazovanje lica na koje se vodi domaćinstvo Bez obrazovanja 9,1 85,1 62,3 7,6 86,9 293 np np Osnovno 9,6 82,1 62,9 6,2 86,9 1784 np np Srednje 17,2 75,6 61,1 4,0 80,4 337 np np Obrazovanje ispitanika Osnovno np np np np np np 19,6 795 Srednje np np np np np np 27,4 161 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 6,5 87,1 68,8 9,0 91,0 599 33,1 259 Drugi 7,4 87,4 63,5 4,7 89,5 529 21,5 242 Srednji 11,4 79,6 64,9 6,2 84,9 451 25,2 205 Četvrti 18,1 74,1 57,6 4,9 81,3 427 18,4 217 Najbogatiji 11,9 76,3 56,4 4,7 80,8 423 15,8 233 Ukupno 10,6 81,6 62,8 6,1 86,1 2429 23,0 1156 1 MICS indikator 8.5 U romskim naseljima, 86 procenata dece uzrasta od 2 U romskim naseljima, 86 procenata dece uzrasta od 2 do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku do 14 godina bilo je izloženo najmanje jednom obliku psihičkog ili fizičkog kažnjavanja od strane roditelja ili psihičkog ili fizičkog kažnjavanja od strane roditelja ili drugih odraslih članova domaćinstva. Što je još važnije, drugih odraslih članova domaćinstva. Što je još važnije, šest procenata dece bilo je izloženo ozbiljnom fizičkom šest procenata dece bilo je izloženo ozbiljnom fizičkom kažnjavanju. S druge strane, samo 23 procenta ispitanika kažnjavanju. S druge strane, samo 23 procenta ispitanika sa kojima su popunjavani upitnici za domaćinstvo sa kojima su popunjavani upitnici za domaćinstvo smatraju da dete treba fizički kažnjavati.smatraju da dete treba fizički kažnjavati. Muška deca bila su izložena svim vrstama fizičkog Muška deca bila su izložena svim vrstama fizičkog disciplinovanja i težem fizičkom kažnjavanju (64 procenta disciplinovanja i težem fizičkom kažnjavanju (64 procenta i sedam procenata) kao i ženska deca (62 procenta i šest i sedam procenata) kao i ženska deca (62 procenta i šest procenata). Interesantno je da su razlike po osnovnim procenata). Interesantno je da su razlike po osnovnim kategorijama relativno male, ali čini se da se psihičko i kategorijama relativno male, ali čini se da se psihičko i teško fizičko kažnjavanje pojačavaju sa starošću deteta. teško fizičko kažnjavanje pojačavaju sa starošću deteta. Nizak nivo obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo Nizak nivo obrazovanja lica na koje se vodi domaćinstvo i društveno-ekonomski status takođe su povezani sa i društveno-ekonomski status takođe su povezani sa češćom primenom nasilnih metoda disciplinovanja.češćom primenom nasilnih metoda disciplinovanja. Takođe je važno napomenuti da 23 procenta ispitanika Takođe je važno napomenuti da 23 procenta ispitanika smatra da je neophodno fizički kažnjavati decu kako smatra da je neophodno fizički kažnjavati decu kako bi ih vaspitali na odgovarajući način, dok u praksi 82bi ih vaspitali na odgovarajući način, dok u praksi 82 procenta ukazuje na suprotno. Samo 11 procenata dece procenta ukazuje na suprotno. Samo 11 procenata dece je vaspitavano nenasilnim metodama disciplinovanja.je vaspitavano nenasilnim metodama disciplinovanja. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 179 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.180 Rano stupanje u brakRano stupanje u brak Stupanje u brak pre 18. godine je nešto što se događa Stupanje u brak pre 18. godine je nešto što se događa mnogim mladim devojkama. Prema proceni UNICEF-a mnogim mladim devojkama. Prema proceni UNICEF-a u celom svetu preko 64 miliona žena starosti od 20 do u celom svetu preko 64 miliona žena starosti od 20 do 24 su se udale /bile u vanbračnoj zajednici pre nego 24 su se udale /bile u vanbračnoj zajednici pre nego što su napunile 18 godina. U faktore koji utiču na stopu što su napunile 18 godina. U faktore koji utiču na stopu maloletničkih brakova spadaju: funkcionisanje matičnih maloletničkih brakova spadaju: funkcionisanje matičnih službi u zemlji, a koji obezbeđuju dokaz o uzrastu deteta; službi u zemlji, a koji obezbeđuju dokaz o uzrastu deteta; postojanje adekvatnog zakonskog okvira sa pratećim postojanje adekvatnog zakonskog okvira sa pratećim mehanizmom rešavanja slučajeva ranog stupanja u brak; mehanizmom rešavanja slučajeva ranog stupanja u brak; kao i postojanje običajnog ili verskog prava koji odobravaju kao i postojanje običajnog ili verskog prava koji odobravaju takvu praksu.takvu praksu. U mnogim delovima sveta roditelji podstiču kćerke da U mnogim delovima sveta roditelji podstiču kćerke da se udaju dok su još deca u nadi da će od njihovog braka se udaju dok su još deca u nadi da će od njihovog braka imati koristi i sa finansijskog i sa društvenog aspekta i imati koristi i sa finansijskog i sa društvenog aspekta i da će se, u isto vreme, osloboditi finansijskog tereta u da će se, u isto vreme, osloboditi finansijskog tereta u porodici. U stvari, maloletnički brakovi predstavljaju porodici. U stvari, maloletnički brakovi predstavljaju kršenje ljudskih prava, ugrožavaju razvoj devojčica i često kršenje ljudskih prava, ugrožavaju razvoj devojčica i često dovode do trudnoća i društvene izolacije, a nedovoljno dovode do trudnoća i društvene izolacije, a nedovoljno obrazovanje i loša stručna obuka jačaju rodnu prirodu obrazovanje i loša stručna obuka jačaju rodnu prirodu siromaštva. Pravo na „slobodan i potpun” pristanak na siromaštva. Pravo na „slobodan i potpun” pristanak na brak je priznato u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka brak je priznato u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka — a priznato je i da pristanak ne može biti „slobodan — a priznato je i da pristanak ne može biti „slobodan i potpun” kada jedna od strana nije dovoljno zrela da i potpun” kada jedna od strana nije dovoljno zrela da donese promišljenu odluku o izboru životnog partnera.donese promišljenu odluku o izboru životnog partnera. U Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije U Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena navodi se da postoji pravo na zaštitu od stupanja u žena navodi se da postoji pravo na zaštitu od stupanja u maloletnički brak u članu 16, koji glasi: „Veridba i brak maloletnički brak u članu 16, koji glasi: „Veridba i brak deteta neće imati nikakvo pravno dejstvo i biće preduzeti deteta neće imati nikakvo pravno dejstvo i biće preduzeti svi postupci, uključujući zakonske, u cilju preciziranja svi postupci, uključujući zakonske, u cilju preciziranja minimalne starosti za stupanje u brak.”. Iako se sam minimalne starosti za stupanje u brak.”. Iako se sam brak ne pominje direktno u Konvenciji o pravima deteta, brak ne pominje direktno u Konvenciji o pravima deteta, maloletnički brak je povezan s drugim pravima — kao maloletnički brak je povezan s drugim pravima — kao što je pravo da se slobodno izrazi svoje mišljenje, pravo što je pravo da se slobodno izrazi svoje mišljenje, pravo na zaštitu od svih oblika zlostavljanja i pravo na zaštitu na zaštitu od svih oblika zlostavljanja i pravo na zaštitu od štetne prakse običaja — i takve teme se razmatraju na od štetne prakse običaja — i takve teme se razmatraju na Komisija o pravima deteta.Komisija o pravima deteta. Shodno Zakonu o porodici, u Republici Srbiji stupanje u Shodno Zakonu o porodici, u Republici Srbiji stupanje u brak nije dozvoljeno pre navršene 18. godine. Međutim, brak nije dozvoljeno pre navršene 18. godine. Međutim, u posebnim okolnostima, stupanje u brak je dozvoljeno u posebnim okolnostima, stupanje u brak je dozvoljeno licu koje je navršilo 16 godina života.licu koje je navršilo 16 godina života. Mlade udate devojke predstavljaju specifičnu, mada Mlade udate devojke predstavljaju specifičnu, mada često „nevidljivu”, grupu. Od njih se zahteva da obavljaju često „nevidljivu”, grupu. Od njih se zahteva da obavljaju brojne kućne poslove, pod pritiskom su da dokažu da brojne kućne poslove, pod pritiskom su da dokažu da su plodne, a zadužene su i da gaje decu iako su i same su plodne, a zadužene su i da gaje decu iako su i same još deca. Udate devojčice i devojčice-majke suočavaju se još deca. Udate devojčice i devojčice-majke suočavaju se ograničenom mogućnošću donošenja odluka i suženim ograničenom mogućnošću donošenja odluka i suženim izborom u životu. I brojni dečaci prerano stupaju u brak, izborom u životu. I brojni dečaci prerano stupaju u brak, ali taj problem je prisutniji kod devojčica i na njih ima ali taj problem je prisutniji kod devojčica i na njih ima mnogo jači uticaj. Kao i stupanje u brak, započinjanje mnogo jači uticaj. Kao i stupanje u brak, započinjanje zajedničkog života — tj. kada par živi zajedno kao da je u zajedničkog života — tj. kada par živi zajedno kao da je u braku — isto tako ugrožava ljudska prava. Kada devojčica braku — isto tako ugrožava ljudska prava. Kada devojčica živi s muškarcem i preuzme na sebe brigu o njemu, živi s muškarcem i preuzme na sebe brigu o njemu, često se pretpostavlja da je ona postala odrasla žena, čak često se pretpostavlja da je ona postala odrasla žena, čak i ako ona nije navršila 18 godina. Dodatno zabrinjava i ako ona nije navršila 18 godina. Dodatno zabrinjava i neformalnost takvog odnosa — na primer, pitanja i neformalnost takvog odnosa — na primer, pitanja nasledstva, državljanstva i priznanja u društvu — koji nasledstva, državljanstva i priznanja u društvu — koji devojčice koje žive u neformalnim vezama može ugroziti devojčice koje žive u neformalnim vezama može ugroziti sa drugog aspekta u odnosu na one koje žive u zvanično sa drugog aspekta u odnosu na one koje žive u zvanično priznatim brakovima.priznatim brakovima. Istraživanja pokazuju da više međusobno povezanih Istraživanja pokazuju da više međusobno povezanih faktora mogu da dovedu dete u opasnost od stupanja faktora mogu da dovedu dete u opasnost od stupanja u brak. Siromaštvo, zaštita devojčica, čast porodice i u brak. Siromaštvo, zaštita devojčica, čast porodice i obezbeđivanje stabilnosti u nestabilnim vremenima u obezbeđivanje stabilnosti u nestabilnim vremenima u društvu smatraju se značajnim faktorima koji omogućavaju društvu smatraju se značajnim faktorima koji omogućavaju da se proceni koliki je rizik da će devojčica stupiti u brak da se proceni koliki je rizik da će devojčica stupiti u brak dok je još dete. Žene koje se mlade udaju češće smatraju dok je još dete. Žene koje se mlade udaju češće smatraju da je prihvatljivo da muž tuče svoju ženu, a češće i same da je prihvatljivo da muž tuče svoju ženu, a češće i same trpe nasilje u porodici. Smatra se da i razlika u godinama trpe nasilje u porodici. Smatra se da i razlika u godinama između partnera utiče na pojavu zlostavljanja žene, kao između partnera utiče na pojavu zlostavljanja žene, kao i to da žena prerano postane udovica.i to da žena prerano postane udovica. U bliskoj vezi s problemom maloletničkog braka je i uzrast U bliskoj vezi s problemom maloletničkog braka je i uzrast kada devojčice postaju seksualno aktivne. Žene koje su se kada devojčice postaju seksualno aktivne. Žene koje su se udale pre svoje 18. godine često imaju više dece nego žene udale pre svoje 18. godine često imaju više dece nego žene koje se udaju kasnije. Poznato je da su smrtni slučajevi koje se udaju kasnije. Poznato je da su smrtni slučajevi tokom trudnoće vodeći uzrok smrtnosti i udatih i neudatih tokom trudnoće vodeći uzrok smrtnosti i udatih i neudatih devojaka starosti od 15 do 19 godina, a to je posebno slučaj devojaka starosti od 15 do 19 godina, a to je posebno slučaj među mlađima u ovoj grupi. Postoje dokazi da se devojke među mlađima u ovoj grupi. Postoje dokazi da se devojke koje mlade stupaju u brak češće udaju za starije muškarce. koje mlade stupaju u brak češće udaju za starije muškarce. Zahtev da mlada supruga zatrudni i nejednaki položaj koji Zahtev da mlada supruga zatrudni i nejednaki položaj koji je posledica razlike u godinama dovodi do toga da ti parovi je posledica razlike u godinama dovodi do toga da ti parovi veoma slabo koriste kondom.veoma slabo koriste kondom. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 181 Koriste se dva indikatora: procenat žena udatih pre svoje Koriste se dva indikatora: procenat žena udatih pre svoje 15. godine i procenat žena udatih pre svoje 18. godine. 15. godine i procenat žena udatih pre svoje 18. godine. Procenat žena i muškaraca koji su stupili u brak u različitim Procenat žena i muškaraca koji su stupili u brak u različitim dobima života naveden je u tabelama CP.3 i CP.3M. Manje dobima života naveden je u tabelama CP.3 i CP.3M. Manje od jednog procenta žena starosti od 20 do 49 godina udalo od jednog procenta žena starosti od 20 do 49 godina udalo se pre 15. godine, a osam procenata njih se udalo pre svoje se pre 15. godine, a osam procenata njih se udalo pre svoje 18. godine. Jedna od dvadeset mladih devojaka starosti od 18. godine. Jedna od dvadeset mladih devojaka starosti od 15 do 19 godina je udata ili je u vanbračnoj zajednici (pet 15 do 19 godina je udata ili je u vanbračnoj zajednici (pet procenata). Taj procenat ne varira mnogo kada se uporede procenata). Taj procenat ne varira mnogo kada se uporede gradska (četiri procenta) i ostala naselja (osam procenata), gradska (četiri procenta) i ostala naselja (osam procenata), ali je u velikoj meri povezan s nivoom obrazovanja i ali je u velikoj meri povezan s nivoom obrazovanja i društveno-ekonomskim statusom. Ako se uporedi rano društveno-ekonomskim statusom. Ako se uporedi rano stupanje u brak kod žena i kod muškaraca starosti od 15 stupanje u brak kod žena i kod muškaraca starosti od 15 do 29 godina u Republici Srbiji, vidi se da više žena nego do 29 godina u Republici Srbiji, vidi se da više žena nego muškaraca stupa u brak pre svoje 15. odnosno 18. godine.muškaraca stupa u brak pre svoje 15. odnosno 18. godine. Tabela CP.3: Rano stupanje u brak, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su se prvi put udale ili počele da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. rođendana; procenat žena starosti 20–49 godina koje su se prvi put udale ili su počele da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. odnosno 18. rođendana; procenat žena starosti 15–19 godina koje su trenutno udate ili su u vanbračnoj zajednici Procenat žena koje su se udale pre svoje 15. godine1 Broj žena starosti 15–49 godina Procenat žena koje su se udale pre svoje 15. godine Procenat žena koje su se udale pre svoje 18. godine2 Broj žena starosti 20–49 godina Procenat žena starosti 15–19 godina koje su trenutno udate ili u vanbračnoj zajednici3 Broj žena starosti 15–19 godina Region Beogradski region 1,0 1142 ,8 3,2 1021 6,8 121 Region Vojvodine ,8 1376 ,8 7,7 1193 5,3 183 Region Šumadije i Zapadne Srbije ,6 1517 ,7 9,3 1309 3,9 208 Region Južne i Istočne Srbije 1,0 1351 1,1 9,8 1204 5,8 147 Tip naselja Gradska ,7 3155 ,6 4,5 2767 3,7 388 Ostala 1,1 2230 1,2 12,3 1959 7,5 271 Starost 15–19 god. ,9 659 np np np 5,2 659 20–24 ,9 705 ,9 5,0 705 np np 25–29 ,3 846 ,3 4,4 846 np np 15–29 ,7 2210 ,6 4,7 1551 5,2 659 30–34 ,5 775 ,5 4,6 775 np np 35–39 ,8 791 ,8 10,5 791 np np 40–44 1,0 703 1,0 10,5 703 np np 45–49 god. 1,4 905 1,4 11,1 905 np np Obrazovanje Osnovno 4,1 704 3,6 32,5 649 39,6 55 Srednje ,3 3067 ,3 5,2 2541 1,7 526 Više/visoko ,0 1587 ,0 ,4 1509 (4,4) 78 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 3,6 750 3,2 20,9 656 16,4 94 Drugi 1,0 1066 1,1 12,2 946 5,0 120 Srednji ,6 1080 ,7 6,6 931 4,6 148 Četvrti ,1 1217 ,1 3,3 1082 2,2 135 Najbogatiji ,0 1273 ,0 1,4 1112 2,1 161 Ukupno ,8 5385 ,8 7,7 4726 5,2 659 1 MICS indikator 8.6 2 MICS indikator 8.7 3 MICS indikator 8.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.182 Tabela CP.3M: Rano stupanje u brak, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji su se prvi put oženili ili počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. rođendana; procenat muškaraca starosti 20–29 godina koji su se prvi put oženili ili počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. odnosno 18. rođendana; procenat muškaraca starosti 15–19 godina koji su trenutno oženjeni ili su u vanbračnoj zajednici Procenat muškaraca koji su se oženili pre svoje 15. godine Broj muškaraca starosti 15–29 godina Procenat muškaraca koji su se oženili pre svoje 15. godine Procenat muškaraca koji su se oženili pre svoje 18. godine Broj muškaraca starosti 20–29 godina Procenat muškaraca starosti 15–19 godina koji su trenutno oženjeni ili u vanbračnoj zajednici1 Broj muškaraca starosti 15–19 godina Region Beogradski region ,0 319 ,0 ,9 245 ,3 74 Region Vojvodine ,1 408 ,2 ,6 286 ,5 122 Region Šumadije i Zapadne Srbije ,0 448 ,0 ,1 313 ,1 135 Region Južne i Istočne Srbije ,1 408 ,0 1,1 274 3,2 134 Tip naselja Gradska ,1 908 ,1 ,3 651 ,4 257 Ostala ,0 675 ,0 1,1 467 2,0 208 Starost 15–19 god. ,1 465 np np np 1,2 465 20–24 ,1 512 ,1 ,9 512 np np 25–29 god. ,0 606 ,0 ,4 606 np np Obrazovanje Osnovno ,7 120 ,5 6,7 89 (*) 31 Srednje ,0 1032 ,0 ,1 638 1,2 394 Više/visoko ,0 429 ,0 ,0 389 (0,0) 40 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji ,3 235 ,3 2,8 157 4,5 78 Drugi ,0 326 ,0 ,7 249 1,8 76 Srednji ,0 321 ,0 ,2 223 ,2 98 Četvrti ,0 334 ,0 ,2 214 ,2 120 Najbogatiji ,0 367 ,0 ,0 275 ,0 93 Ukupno ,1 1583 ,0 ,6 1118 1,2 465 1 MICS indikator 8.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. U tabeli CP.4 navodi se procenat žena koje su se prvi U tabeli CP.4 navodi se procenat žena koje su se prvi put udale ili su počele da žive u vanbračnoj zajednici put udale ili su počele da žive u vanbračnoj zajednici pre svoje 15. odnosno 18. godine prema tipu naselja i pre svoje 15. odnosno 18. godine prema tipu naselja i starosnim grupama. Ako se pogledaju procenti žena starosnim grupama. Ako se pogledaju procenti žena koje su se udale pre svoje 15. odnosno 18. godine prema koje su se udale pre svoje 15. odnosno 18. godine prema različitim starosnim grupama, mogu se videti trendovi različitim starosnim grupama, mogu se videti trendovi u pogledu ranog stupanja u brak tokom određenog u pogledu ranog stupanja u brak tokom određenog perioda. Iz podataka se vidi demografski trend da su perioda. Iz podataka se vidi demografski trend da su žene odlagale stupanje u brak za kasniji period.žene odlagale stupanje u brak za kasniji period. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 183 Tabela CP.4: Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, Republika Srbija, 2010. Procenat žena koje su se prvi put udale ili su počele da žive u vanbračnoj zajednici pre 15. odnosno 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama Gradska naselja Ostala naselja Sva naselja procenat žena koje su se udale pre 15. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 18. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 15. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 18. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 15. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 18. godine broj žena Starost 15–19 god. 1,2 388 np np ,5 271 np np ,9 659 np np 20–24 1,3 427 4,5 427 ,3 278 5,9 278 ,9 705 5,0 705 25–29 ,0 478 2,5 478 ,6 368 7,0 368 ,3 846 4,4 846 15–29 ,8 1292 3,4 904 ,5 918 6,5 646 ,7 2210 4,7 1551 30–34 ,2 413 2,5 413 ,8 362 6,9 362 ,5 775 4,6 775 35–39 ,2 481 4,1 481 1,7 310 20,3 310 ,8 791 10,5 791 40–44 1,2 399 7,9 399 ,7 304 13,8 304 1,0 703 10,5 703 45–49 god. ,6 569 5,4 569 2,8 337 20,5 337 1,4 905 11,1 905 Ukupno ,7 3155 4,5 2767 1,1 2230 12,3 1959 ,8 5385 7,7 4726 Tabela CP.4M: Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca koji su prvi put stupili u brak ili su počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre 15. odnosno 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama Gradska naselja Ostala naselja Sva naselja procenat muškaraca koji su se oženili pre 15. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 18. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 15. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 18. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 15. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 18. godine broj muškaraca Starost 15–19 god. ,1 257 np np ,0 208 np np ,1 465 np np 20–24 ,2 299 ,6 299 ,0 213 1,3 213 ,1 512 ,9 512 25–29 god. ,0 352 ,0 352 ,0 253 1,0 253 ,0 606 ,4 606 Ukupno ,1 908 ,3 651 ,0 675 1,1 467 ,1 1583 ,6 1118 Sledeća komponenta je razlika u godinama između Sledeća komponenta je razlika u godinama između supružnika, gde je indikator procenat udatih žena/žena supružnika, gde je indikator procenat udatih žena/žena koje žive u braku ili vanbračnoj zajednici a koje su 10 koje žive u braku ili vanbračnoj zajednici a koje su 10 ili više godina mlađe od svog partnera. U tabeli CP.5 ili više godina mlađe od svog partnera. U tabeli CP.5 prikazani su podaci koji se odnose razlike u godinama prikazani su podaci koji se odnose razlike u godinama između muža i žene. Skoro jedna od deset žena starosti od između muža i žene. Skoro jedna od deset žena starosti od 20 do 24 godine udata je za muškarca koji je stariji od nje 20 do 24 godine udata je za muškarca koji je stariji od nje 20 Zaključak se bazira na veoma malom broju slučajeva. deset godina ili više (devet procenata), a osam procenata deset godina ili više (devet procenata), a osam procenata žena starosti od 15 do 19 godina udato je za muškarca koji žena starosti od 15 do 19 godina udato je za muškarca koji je deset ili više godina starijije deset ili više godina stariji2020. Skoro polovina žena starosti od 20 do 24 godine udate su Skoro polovina žena starosti od 20 do 24 godine udate su ili žive u vanbračnoj zajednici sa mužem/partnerom koji ili žive u vanbračnoj zajednici sa mužem/partnerom koji je stariji od 0 do 4 godine.je stariji od 0 do 4 godine. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.184 Tabela CP.5: Razlika u godinama između supružnika, Republika Srbija, 2010. Procentualna raspodela žena koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici starosti 15–19 godina i 20–24 godine, prema razlici u godinama između njih i muža ili partnera Procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici starosti 15–19 godina, čiji je muž ili partner Broj žena starosti 15–19 godina koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici Procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici starosti 20–24 godina, čiji je muž ili partner Broj žena starosti 20–24 godina koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici mlađi 0–4 godine stariji 5–9 godina stariji 10 i više godina stariji1 nema podataka o starosti muža/ partnera ukupno mlađi 0–4 godine stariji 5–9 godina stariji 10 i više godina stariji2 ukupno Region Beogradski region (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 8 (1,3) (58,1) (29,4) (11,1) 100,0 33 Region Vojvodine (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 10 7,3 43,3 40,1 9,3 100,0 52 Region Šumadije i Zapadne Srbije (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 8 6,7 44,3 36,1 12,9 100,0 55 Region Južne i Istočne Srbije (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 9 13,1 43,5 39,2 4,2 100,0 68 Tip naselja Gradska (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 14 10,2 46,8 33,4 9,6 100,0 90 Ostala (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 20 6,5 45,3 39,8 8,4 100,0 118 Starost 15–19 godina (0,8) (33,9) (47,6) (7,8) (9,8) 100,0 35 np np np np np np 20–24 godina np np np np np np np 8,1 46,0 37,0 8,9 100,0 208 Obrazovanje Osnovno (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 22 10,9 41,9 35,5 11,7 100,0 38 Srednje (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 9 6,7 46,9 37,2 9,3 100,0 141 Više/visoko (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 3 (12,6) (45,5) (37,8) (4,1) 100,0 24 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 15 7,3 44,0 39,0 9,6 100,0 62 Drugi (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 6 ,9 49,7 44,5 5,0 100,0 57 Srednji (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 7 9,9 51,8 29,7 8,6 100,0 37 Četvrti (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 3 15,9 32,4 40,6 11,1 100,0 22 Najbogatiji (*) (*) (*) (*) (*) 100,0 3 15,0 46,0 25,6 13,4 100,0 31 Ukupno (,8) (33,9) (47,6) (7,8) (9,8) 100,0 35 8,1 46,0 37,0 8,9 100,0 208 1 MICS indikator 8.10a 2 MICS indikator 8.10b ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 185 Rano stupanje u brak u romskim naseljima Rano stupanje u brak u romskim naseljima Skoro 17 procenata žena starosti od 20 do 49 godina u Skoro 17 procenata žena starosti od 20 do 49 godina u romskim naseljima udale su se pre svoje 15. godine, a romskim naseljima udale su se pre svoje 15. godine, a 54 procenata njih se udalo pre svoje 18. godine. Skoro 54 procenata njih se udalo pre svoje 18. godine. Skoro polovina mladih žena starosti od 15 do 19 godina polovina mladih žena starosti od 15 do 19 godina udate su ili su u vanbračnoj zajednici (44 procenta). udate su ili su u vanbračnoj zajednici (44 procenta). Ovaj procenat razlikuje se kod žena iz gradskih (40 Ovaj procenat razlikuje se kod žena iz gradskih (40 procenata) i ostalih naselja (52 procenta) i u velikoj meri procenata) i ostalih naselja (52 procenta) i u velikoj meri je povezan sa nivoom obrazovanja. Ako se uporede je povezan sa nivoom obrazovanja. Ako se uporede podaci o ranom stupanju u brak koji se odnose na žene podaci o ranom stupanju u brak koji se odnose na žene i muškarce u romskim naseljima, uočava se da je 44 i muškarce u romskim naseljima, uočava se da je 44 procenta žena starosti od 15 do 19 godina udato ili u procenta žena starosti od 15 do 19 godina udato ili u vanbračnoj zajednici, kao i da je to slučaj sa samo 19 vanbračnoj zajednici, kao i da je to slučaj sa samo 19 procenata muškaraca.procenata muškaraca. Tabela CP.3R: Rano stupanje u brak, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su se prvi put udale ili počele da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. rođendana; procenat žena starosti 20–49 godina koje su se prvi put udale ili su počele da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. odnosno 18. rođendana; procenat žena starosti 15–19 godina koje su trenutno udate ili su u vanbračnoj zajednici Procenat žena koje su se udale pre svoje 15. godine1 Broj žena starosti 15–49 godina Procenat žena koje su se udale pre svoje 15. godine Procenat žena koje su se udale pre svoje 18. godine2 Broj žena starosti 20–49 godina Procenat žena starosti 15–19 godina koje su trenutno udate ili u vanbračnoj zajednici3 Broj žena starosti 15–19 godina Tip naselja Gradska 13,0 1461 13,2 48,3 1180 40,3 281 Ostala 23,4 657 24,4 66,1 509 51,9 147 Starost 15–19 god. 14,8 429 np np np 44,3 429 20–24 13,2 354 13,2 50,5 354 np np 25–29 15,2 363 15,2 48,5 363 np np 15–29 14,4 1145 14,2 49,5 717 44,3 429 30–34 18,9 320 18,9 54,1 320 np np 35–39 18,8 251 18,8 60,6 251 np np 40–44 17,8 193 17,8 58,1 193 np np 45–49 god. 17,6 208 17,6 55,0 208 np np Obrazovanje Bez obrazovanja 26,2 363 27,6 59,0 317 (58,0) 46 Osnovno 17,3 1437 16,9 59,2 1137 48,8 299 Srednje ,3 295 ,4 21,3 218 22,0 77 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 21,8 396 22,9 63,0 312 49,9 84 Drugi 22,9 404 22,8 59,5 325 49,7 79 Srednji 14,8 404 14,6 57,8 313 53,6 90 Četvrti 14,8 468 15,1 46,8 377 39,5 91 Najbogatiji 8,0 447 9,0 44,1 363 28,7 84 Ukupno 16,2 2118 16,6 53,7 1689 44,3 429 1 MICS indikator 8.6 2 MICS indikator 8.7 3 MICS indikator 8.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 185 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.186 Tabela CP.3R.M: Rano stupanje u brak, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji su se prvi put oženili ili počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. rođendana; procenat muškaraca starosti 20–29 godina koji su se prvi put oženili ili počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre svog 15. odnosno 18. rođendana; procenat muškaraca starosti 15–19 godina koji su trenutno oženjeni ili su u vanbračnoj zajednici Procenat muškaraca koji su se oženili pre svoje 15. godine Broj muškaraca starosti 15–29 godina Procenat muškaraca koji su se oženili pre svoje 15. godine Procenat muškaraca koji su se oženili pre svoje 18. godine Broj muškaraca starosti 20–29 godina Procenat muškaraca starosti 15–19 godina koji su trenutno oženjeni ili u vanbračnoj zajednici1 Broj muškaraca starosti 15–19 godina Tip naselja Gradska 3,4 598 4,2 20,0 409 16,6 189 Ostala 4,7 279 5,5 36,1 173 23,2 106 Starost 15–19 god. 2,4 295 np np np 19,0 295 20–24 3,4 293 3,4 25,9 293 np np 25–29 god. 5,7 289 5,7 23,6 289 np np Obrazovanje Bez obrazovanja 3,8 66 3,2 24,4 55 (*) 12 Osnovno 5,2 599 6,1 31,3 406 25,6 193 Srednje ,0 202 ,0 3,5 113 4,4 90 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 4,7 191 6,5 31,2 125 10,0 66 Drugi 3,5 166 3,5 28,3 99 23,6 67 Srednji 2,7 172 ,7 16,8 114 (19,1) 57 Četvrti 6,5 185 9,3 31,7 129 (30,6) 56 Najbogatiji 1,3 163 1,9 15,0 114 (11,6) 49 Ukupno 3,8 877 4,6 24,8 582 19,0 295 1 MICS indikator 8.8 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. U tabelama CP.4R i CP.4R.M navodi se procenat žena i U tabelama CP.4R i CP.4R.M navodi se procenat žena i muškaraca koji su se prvi put venčali ili su počeli da žive muškaraca koji su se prvi put venčali ili su počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre navršene 15. odnosno 18. u vanbračnoj zajednici pre navršene 15. odnosno 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama. Procenat godine, prema tipu naselja i starosnim grupama. Procenat žena starosti od 15 do 49 godina u romskim naseljima žena starosti od 15 do 49 godina u romskim naseljima koje su se udale pre svoje 15. godine iznosi 16 procenata. koje su se udale pre svoje 15. godine iznosi 16 procenata. Što se tiče muškaraca starosti od 15 do 29 godina, četiri Što se tiče muškaraca starosti od 15 do 29 godina, četiri procenta je onih koji su se oženili pre svoje 15. godine. Ako procenta je onih koji su se oženili pre svoje 15. godine. Ako se pogledaju procenti onih koji su se venčali pre svoje 15. se pogledaju procenti onih koji su se venčali pre svoje 15. odnosno 18. godine prema različitim starosnim grupama, odnosno 18. godine prema različitim starosnim grupama, mogu se videti trendovi u pogledu ranog stupanja u brak mogu se videti trendovi u pogledu ranog stupanja u brak tokom određenog vremenskog perioda.tokom određenog vremenskog perioda. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.186 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 187 Tabela CP.4R: Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, romska naselja, 2010. Procenat žena koje su se prvi put udale ili su počele da žive u vanbračnoj zajednici pre 15. odnosno 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama Gradska naselja Ostala naselja Sva naselja procenat žena koje su se udale pre 15. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 18. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 15. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 18. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 15. godine broj žena procenat žena koje su se udale pre 18. godine broj žena Starost 15–19 god. 12,1 281 np np 19,8 147 np np 14,8 429 np np 20–24 11,8 245 44,5 245 16,5 109 63,8 109 13,2 354 50,5 354 25–29 13,2 253 42,4 253 19,7 109 62,7 109 15,2 363 48,5 363 15–29 12,4 780 43,4 498 18,8 366 63,3 219 14,4 1145 49,5 717 30–34 14,2 239 49,1 239 33,0 81 69,0 81 18,9 320 54,1 320 35–39 14,1 181 56,3 181 30,8 70 71,9 70 18,8 251 60,6 251 40–44 13,7 118 56,8 118 24,2 75 60,0 75 17,8 193 58,1 193 45–49 god. 12,7 144 47,0 144 28,6 64 72,8 64 17,6 208 55,0 208 Ukupno 13,0 1461 48,3 1180 23,4 657 66,1 509 16,2 2118 53,7 1689 Tabela CP.4R.M: Trendovi u pogledu ranog stupanja u brak, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca koji su prvi put stupili u brak ili su počeli da žive u vanbračnoj zajednici pre 15. odnosno 18. godine, prema tipu naselja i starosnim grupama Gradska naselja Ostala naselja Sva naselja procenat muškaraca koji su se oženili pre 15. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 18. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 15. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 18. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 15. godine broj muškaraca procenat muškaraca koji su se oženili pre 18. godine broj muškaraca Starost 15–19 god. 1,9 189 np np 3,3 106 np np 2,4 295 np np 20–24 2,0 210 21,2 210 7,2 83 37,9 83 3,4 293 25,9 293 25–29 god. 6,5 198 18,7 198 4,1 90 34,6 90 5,7 289 23,6 289 Ukupno 3,4 598 20,0 409 4,7 279 36,1 173 3,8 877 24,8 582 Sledeća komponenta je razlika u godinama između Sledeća komponenta je razlika u godinama između supružnika, gde je indikator procenat udatih žena/žena koje supružnika, gde je indikator procenat udatih žena/žena koje žive u vanbračnoj zajednici koje su 10 ili više godina mlađe od žive u vanbračnoj zajednici koje su 10 ili više godina mlađe od svog partnera. U tabeli CP.5R prikazani su podaci koji se tiču svog partnera. U tabeli CP.5R prikazani su podaci koji se tiču razlike u godinama između muževa i žena. Više od polovine razlike u godinama između muževa i žena. Više od polovine žena starosti od 20 do 24 godine udate su za muškarce koji žena starosti od 20 do 24 godine udate su za muškarce koji je stariji od njih od 0 do 4 godine (57 procenata). Sveukupno je stariji od njih od 0 do 4 godine (57 procenata). Sveukupno gledano, 24 procenta žena starosti od 15 do 19 godina udate gledano, 24 procenta žena starosti od 15 do 19 godina udate su za muškarce koji su od njih stariji pet do devet godina. su za muškarce koji su od njih stariji pet do devet godina. Nizak nivo obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa, Nizak nivo obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa, kao i život u ostalim naseljima, u vezi su sa stupanjem žena kao i život u ostalim naseljima, u vezi su sa stupanjem žena u brak sa starijim muškarcem.u brak sa starijim muškarcem. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 187 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.188 Tabela CP.5R: Razlika u godinama između supružnika, romska naselja, 2010. Procentualna raspodela žena koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici starosti 15–19 godina i 20–24 godine, prema razlici u godinama između njih i muža ili partnera Procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici starosti 15–19 godina, čiji je muž ili partner Broj žena starosti 15–19 godina koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici Procenat žena koje su udate ili u vanbračnoj zajednici starosti 20–24 godina, čiji je muž ili partner Broj žena starosti 20–24 godina koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici mlađi 0–4 godine stariji 5–9 godina stariji 10 i više godina stariji1 ukupno mlađi 0–4 godine stariji 5–9 godina stariji 10 i više godina stariji2 ukupno Tip naselja Gradska 7,0 67,8 23,8 1,4 100,0 113 20,4 58,5 17,8 3,3 100,0 191 Ostala ,5 72,1 23,4 4,0 100,0 76 15,2 54,6 21,7 8,5 100,0 91 Starost 15–19 godina 4,4 69,5 23,7 2,5 100,0 190 np np np np np np 20–24 godina np np np np np np 18,8 57,2 19,0 5,0 100,0 282 Obrazovanje Bez obrazovanja (3,8) (67,7) (26,0) (2,5) 100,0 27 11,5 48,0 31,1 9,5 100,0 60 Osnovno 4,5 71,2 21,6 2,8 100,0 146 20,8 58,8 16,1 4,3 100,0 196 Srednje (*) (*) (*) (*) 100,0 17 (20,3) (66,9) (12,9) (0,0) 100,0 26 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji ,7 59,1 36,8 3,4 100,0 42 15,3 37,4 34,6 12,7 100,0 59 Drugi (7,0) (64,1) (25,1) (3,8) 100,0 39 28,0 55,1 12,5 4,5 100,0 69 Srednji (5,3) (68,1) (25,2) (1,4) 100,0 48 7,5 67,8 19,9 4,8 100,0 53 Četvrti (0,0) (89,0) (8,0) (3,0) 100,0 36 19,4 69,4 11,2 ,0 100,0 56 Najbogatiji (*) (*) (*) (*) 100,0 24 21,7 58,9 17,4 2,0 100,0 45 Ukupno 4,4 69,5 23,7 2,5 100,0 190 18,8 57,2 19,0 5,0 100,0 282 1 MICS indikator 8.10a 2 MICS indikator 8.10b ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.188 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 189 Stavovi prema nasilju u porodiciStavovi prema nasilju u porodici U okviru MICS4 sprovedenog u Republici Srbiji, U okviru MICS4 sprovedenog u Republici Srbiji, na osnovu odgovora ispitanika na određena pitanja na osnovu odgovora ispitanika na određena pitanja procenjeni su stavovi žena starosti od 15 do 49 godina procenjeni su stavovi žena starosti od 15 do 49 godina i muškaraca starosti od 15 do 29 godina prema tome i muškaraca starosti od 15 do 29 godina prema tome da li muževi imaju pravo da udare ili tuku svoje da li muževi imaju pravo da udare ili tuku svoje žene/partnerke iz različitih razloga. Ova pitanja su žene/partnerke iz različitih razloga. Ova pitanja su postavljena kako bi se dobila slika o kulturološkim postavljena kako bi se dobila slika o kulturološkim ubeđenjima i stavovima koji se povezuju sa ubeđenjima i stavovima koji se povezuju sa prevalencijom nasilja nad ženama od strane prevalencijom nasilja nad ženama od strane njihovih muževa/partnera. Glavna pretpostavka u njihovih muževa/partnera. Glavna pretpostavka u ovom slučaju je da su žene koje se slažu sa stavom ovom slučaju je da su žene koje se slažu sa stavom da muževi/partneri imaju pravo da tuku svoje žene/da muževi/partneri imaju pravo da tuku svoje žene/ partnerke u navedenim okolnostima u stvarnosti partnerke u navedenim okolnostima u stvarnosti često zlostavljane od strane svojih muževa/partnera. često zlostavljane od strane svojih muževa/partnera. Slično tome, muškarci koji se slažu s takvim izjavamaSlično tome, muškarci koji se slažu s takvim izjavama u stvarnosti su češće nasilni prema svojim ženamau stvarnosti su češće nasilni prema svojim ženama ili ili partnerkama.partnerkama. Odgovori na pomenuta pitanja nalaze se u tabeli Odgovori na pomenuta pitanja nalaze se u tabeli CP.6 za žene i tabeli CP.6M za muškarce. Sve u CP.6 za žene i tabeli CP.6M za muškarce. Sve u svemu, tri procenta žena u Republici Srbiji misle da svemu, tri procenta žena u Republici Srbiji misle da muž/partner ima pravo da udari ili tuče svoju ženu/muž/partner ima pravo da udari ili tuče svoju ženu/ partnerku iz najmanje jednog od niza razloga. Žene partnerku iz najmanje jednog od niza razloga. Žene koje odobravaju muževljevo nasilje u većini slučajeva koje odobravaju muževljevo nasilje u većini slučajeva se slažu i opravdavaju nasilje u slučajevima kada žena se slažu i opravdavaju nasilje u slučajevima kada žena zanemari decu (dva procenta) ili ukoliko žena pokaže zanemari decu (dva procenta) ili ukoliko žena pokaže da je nezavisna, npr. izađe i to ne kaže mužu ili se da je nezavisna, npr. izađe i to ne kaže mužu ili se svađa s njim (jedan procenat). Oko jedan procenat svađa s njim (jedan procenat). Oko jedan procenat žena smatra da muž ima pravo da udari ili tuče svoju žena smatra da muž ima pravo da udari ili tuče svoju ženu/partnerku ako ona odbije da ima seksualni ženu/partnerku ako ona odbije da ima seksualni odnos s njim, a manje od jednog procenta ukoliko odnos s njim, a manje od jednog procenta ukoliko joj zagori hrana. Stav prihvatanja češće se sreće kod joj zagori hrana. Stav prihvatanja češće se sreće kod žena koje žive u najsiromašnijim domaćinstvima, žena koje žive u najsiromašnijim domaćinstvima, kod onih koje su manje obrazovane, kao i kod udatih kod onih koje su manje obrazovane, kao i kod udatih žena ili žena koje su bile udate. Jedna od deset žena žena ili žena koje su bile udate. Jedna od deset žena iz najsiromašnijeg kvintila ili žena koje su završile iz najsiromašnijeg kvintila ili žena koje su završile osnovnu školu slaže se da muž/partner ima pravo osnovnu školu slaže se da muž/partner ima pravo da udari ili tuče svoju ženu/partnerku iz najmanje da udari ili tuče svoju ženu/partnerku iz najmanje jednog od niza razloga. Jedna od dvadeset žena u jednog od niza razloga. Jedna od dvadeset žena u ostalim naseljima slaže se s istom izjavom.ostalim naseljima slaže se s istom izjavom. Kao što se vidi iz tabele CP.6M, muškarci se češće Kao što se vidi iz tabele CP.6M, muškarci se češće nego žene starosti od 15 do 29 godina slažu s jednim nego žene starosti od 15 do 29 godina slažu s jednim od razloga kojima se opravdava nasilje nad suprugom od razloga kojima se opravdava nasilje nad suprugom (sedam procenata muškaraca u poređenju sa dva (sedam procenata muškaraca u poređenju sa dva procenta žena). Oko četiri procenta muškaraca procenta žena). Oko četiri procenta muškaraca se slaže da muž ima pravo da istuče svoju ženu se slaže da muž ima pravo da istuče svoju ženu ako ona zapostavi decu, tri procenta se slaže da to ako ona zapostavi decu, tri procenta se slaže da to može da učini ako se svađa s njim, a dva procenta može da učini ako se svađa s njim, a dva procenta se slaže da je to opravdano ako izađe i ne kaže mu se slaže da je to opravdano ako izađe i ne kaže mu gde ide. Mladi muškarci koji žive u domaćinstvima gde ide. Mladi muškarci koji žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg kvintila mnogo češće se slažu s iz najsiromašnijeg kvintila mnogo češće se slažu s jednim od pomenutih razloga (17 procenata) nego jednim od pomenutih razloga (17 procenata) nego muškarci koji žive u najbogatijem kvintilu (dva muškarci koji žive u najbogatijem kvintilu (dva procenta). Procenat mladih muškaraca koji se slažu procenta). Procenat mladih muškaraca koji se slažu s najmanje jednim razlogom najveći je u Regionu s najmanje jednim razlogom najveći je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (11 procenata), a najmanjiŠumadije i Zapadne Srbije (11 procenata), a najmanji u u Regionu Južne i Istočne Srbije (četiri procenta).Regionu Južne i Istočne Srbije (četiri procenta). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.190 Tabela CP.6: Stavovi prema nasilju u porodici, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku u različitim situacijama Procenat žena starosti 15–49 godina koje smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku Broj žena starosti 15–49 godina ako izađe bez njegovog znanja ako zanemari decu ako se prepire s njim ako odbije da ima seksualni odnos s njim ako joj zagori jelo iz bilo kojeg od navedenih razloga1 Region Beogradski region ,7 1,6 ,7 ,6 ,5 2,2 1142 Region Vojvodine ,6 3,0 ,5 ,3 ,0 3,2 1376 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1,4 2,4 1,4 ,7 ,3 3,2 1517 Region Južne i Istočne Srbije ,8 1,7 1,4 ,6 ,5 2,8 1351 Tip naselja Gradska ,6 1,2 ,7 ,3 ,0 1,4 3155 Ostala 1,3 3,7 1,5 1,0 ,8 5,1 2230 Starost 15–19 god. ,8 1,6 ,3 ,3 ,4 2,4 659 20–24 ,9 2,1 ,6 ,6 ,2 2,6 705 25–29 ,3 1,5 ,5 ,2 ,2 2,0 846 15–29 ,6 1,7 ,5 ,3 ,2 2,3 2210 30–34 ,8 2,4 1,0 ,1 ,0 2,6 775 35–39 1,3 1,7 ,8 1,2 ,2 2,5 791 40–44 ,5 2,5 1,1 ,5 ,5 3,0 703 45–49 god. 1,5 3,6 2,5 1,0 ,9 4,9 905 Bračni status Udata / u vanbračnoj zajednici 1,3 2,8 1,4 ,7 ,5 3,7 3405 Bila udata / u vanbračnoj zajednici 1,0 4,6 1,5 ,9 ,0 4,7 325 Nikad udavana / u vanbračnoj zajednici ,0 ,6 ,1 ,1 ,1 ,9 1655 Obrazovanje Osnovno 3,8 7,7 5,2 2,1 1,7 10,5 704 Srednje ,5 1,6 ,4 ,4 ,2 2,1 3067 Više/visoko ,0 ,5 ,0 ,0 ,0 ,5 1587 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 4,6 8,6 4,7 3,1 1,4 11,2 750 Drugi ,6 2,8 1,0 ,3 ,4 3,5 1066 Srednji ,6 1,1 ,8 ,4 ,3 1,8 1080 Četvrti ,0 ,9 ,1 ,0 ,0 ,9 1217 Najbogatiji ,1 ,2 ,0 ,0 ,0 ,3 1273 Ukupno ,9 2,2 1,0 ,6 ,3 2,9 5385 1 MICS indikator 8.14 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 191 Tabela CP.6M: Stavovi prema nasilju u porodici, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku u različitim situacijama Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku Broj muškaraca starosti 15–29 godina ako izađe bez njegovog znanja ako zanemari decu ako se prepire s njim ako odbije da ima seksualni odnos s njim ako joj je zagorela hrana iz bilo kojeg od navedenih razloga Region Beogradski region 2,7 3,3 1,9 ,9 ,1 5,3 319 Region Vojvodine ,6 4,0 1,6 ,5 ,4 5,6 408 Region Šumadije i Zapadne Srbije 3,7 6,8 4,9 ,7 1,5 11,0 448 Region Južne i Istočne Srbije ,1 2,6 1,3 ,5 ,0 3,8 408 Tip naselja Gradska ,4 2,7 1,6 ,2 ,3 4,0 908 Ostala 3,5 6,5 3,7 1,2 ,9 10,1 675 Starost 15–19 god. ,7 4,0 2,0 ,3 ,3 5,6 465 20–24 2,9 5,0 3,1 ,6 ,3 7,9 512 25–29 god. 1,6 3,9 2,4 ,9 1,0 6,3 606 Bračni status Oženjen / u vanbračnoj zajednici 3,5 5,6 3,3 1,6 2,0 10,3 290 Bio oženjen / u vanbračnoj zajednici (*) (*) (*) (*) (*) (*) 19 Nikad nije bio oženjen / u vanbračnoj zajednici 1,4 4,0 2,4 ,4 ,2 5,8 1274 Obrazovanje Osnovno 9,5 16,0 6,6 2,8 ,5 22,0 120 Srednje 1,5 4,1 1,9 ,6 ,8 6,1 1032 Više/visoko ,0 1,4 2,6 ,0 ,0 3,1 429 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 4,9 12,3 6,6 1,4 ,6 16,9 235 Drugi 1,8 2,8 1,8 1,2 1,3 5,4 326 Srednji 3,0 6,9 3,6 ,6 ,5 10,5 321 Četvrti ,2 ,8 ,1 ,3 ,3 1,4 334 Najbogatiji ,0 1,4 1,8 ,0 ,2 2,4 367 Ukupno 1,7 4,3 2,5 ,6 ,6 6,6 1583 (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.192 Stavovi prema nasilju u porodiciStavovi prema nasilju u porodici u romskim naseljima u romskim naseljima Sve u svemu, 20 procenata žena u romskim naseljima Sve u svemu, 20 procenata žena u romskim naseljima misle da muž/partner ima pravo da udari ili istuče svoju misle da muž/partner ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku iz najmanje jednog od niza razloga. ženu/partnerku iz najmanje jednog od niza razloga. Žene koje odobravaju muževljevo nasilje opravdavaju Žene koje odobravaju muževljevo nasilje opravdavaju nasilje u slučajevima kada žena zanemari decu (18 nasilje u slučajevima kada žena zanemari decu (18 procenata) ili ukoliko žena pokaže da je nezavisna, procenata) ili ukoliko žena pokaže da je nezavisna, npr. izađe i to ne kaže mužu ili se svađa s njim (12 npr. izađe i to ne kaže mužu ili se svađa s njim (12 procenata). Oko osam procenata žena smatra da muž procenata). Oko osam procenata žena smatra da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku ako ona odbije da ima seksualni odnos s njim, a skoro ako ona odbije da ima seksualni odnos s njim, a skoro šest procenata misli da je nasilje opravdano ako joj šest procenata misli da je nasilje opravdano ako joj zagori hrana. Stav prihvatanja se češće sreće kod žena zagori hrana. Stav prihvatanja se češće sreće kod žena koje žive u najsiromašnijim domaćinstvima, kod onih koje žive u najsiromašnijim domaćinstvima, kod onih koje su nedovoljno obrazovane, kao i kod udatih žena. koje su nedovoljno obrazovane, kao i kod udatih žena. Svaka treća žena iz najsiromašnijeg kvintila ili žena Svaka treća žena iz najsiromašnijeg kvintila ili žena koja je bez obrazovanja slaže se da muž/partner koja je bez obrazovanja slaže se da muž/partner ima pravo da udari ili tuče svoju ženu/partnerku iz ima pravo da udari ili tuče svoju ženu/partnerku iz najmanje jednog u nizu razloga. Jedna od sedam žena najmanje jednog u nizu razloga. Jedna od sedam žena u ostalim naseljima slaže se s istom izjavom. Rezultati u ostalim naseljima slaže se s istom izjavom. Rezultati su su prikazani u tabeli CP.6R.prikazani u tabeli CP.6R. Kao što se vidi iz tabele CP.6R.M, muškarci se češće Kao što se vidi iz tabele CP.6R.M, muškarci se češće nego žene slažu s jednim od razloga kojima se opravdava nego žene slažu s jednim od razloga kojima se opravdava nasilje nad suprugom (31 procenat muškaraca u nasilje nad suprugom (31 procenat muškaraca u poređenju sa 19 procenata žena, obe grupe starosti poređenju sa 19 procenata žena, obe grupe starosti od 15 do 29 godina). Ukupno gledano, 27 procenata od 15 do 29 godina). Ukupno gledano, 27 procenata muškaraca se slaže da muž ima pravo da istuče svoju muškaraca se slaže da muž ima pravo da istuče svoju ženu ako ona zapostavi decu, 21 procenat se slaže da ženu ako ona zapostavi decu, 21 procenat se slaže da to može da učini ako se svađa s njim, a 20 procenata se to može da učini ako se svađa s njim, a 20 procenata se slaže da je to opravdano ako izađe negde i ne kaže mu. slaže da je to opravdano ako izađe negde i ne kaže mu. Muškarci koji žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg Muškarci koji žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg kvintila mnogo češće se slažu s jednim od pomenutih kvintila mnogo češće se slažu s jednim od pomenutih razloga (50 procenata) nego muškarci koji žive u razloga (50 procenata) nego muškarci koji žive u najbogatijem kvintilu (13 procenata).najbogatijem kvintilu (13 procenata). Tabela CP.6R: Stavovi prema nasilju u porodici, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku u različitim situacijama Procenat žena starosti 15–49 godina koje smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku Broj žena starosti 15–49 godina ako izađe bez njegovog znanja ako zane- mari decu ako se prepire s njim ako odbije da ima seksualni odnos s njim ako joj zagori jelo iz bilo kojeg od navedenih razloga1 Tip naselja Gradska 9,6 15,6 10,8 7,2 5,0 17,8 1461 Ostala 14,0 21,5 14,5 11,0 9,5 25,2 657 Starost 15–19 god. 11,8 16,5 11,6 9,5 8,1 18,0 429 20–24 11,1 15,2 14,6 10,2 9,1 19,3 354 25–29 9,8 18,5 13,1 5,7 4,6 21,0 363 15–29 10,9 16,7 13,0 8,5 7,3 19,3 1145 30–34 7,6 13,3 9,1 5,6 2,8 15,6 320 35–39 11,2 14,7 8,7 6,0 4,8 17,6 251 40–44 15,0 26,6 10,7 10,2 7,5 28,8 193 45–49 god. 11,9 22,7 15,9 13,1 7,7 26,0 208 Bračni status Udata / u vanbračnoj zajednici 12,1 19,4 13,6 9,5 7,1 22,4 1622 Bila udata / u vanbračnoj zajednici 6,7 10,4 6,3 4,9 5,1 13,8 205 Nikad udavana / u vanbračnoj zajednici 7,3 11,3 6,9 4,6 3,4 11,7 291 Obrazovanje Bez obrazovanja 20,6 31,6 22,0 19,9 12,5 35,8 363 Osnovno 10,4 16,9 11,6 7,2 6,2 19,6 1437 Srednje 2,7 4,1 2,4 ,5 ,3 4,8 295 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 18,9 28,0 19,6 17,2 14,4 34,6 396 Drugi 17,5 23,6 15,9 10,6 8,9 26,4 404 Srednji 9,2 19,0 12,6 9,4 5,0 20,5 404 Četvrti 6,3 12,0 8,7 3,6 2,7 13,4 468 Najbogatiji 4,3 6,9 4,6 2,6 2,2 8,2 447 Ukupno 10,9 17,5 12,0 8,4 6,4 20,1 2118 1 MICS indikator 8.14 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.192 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 193 Tabela CP.6R.M: Stavovi prema nasilju u porodici, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku u različitim situacijama Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji smatraju da muž ima pravo da udari ili istuče svoju ženu/partnerku Broj muškaraca starosti 15–29 godina ako izađe bez njegovog znanja ako zanemari decu ako se prepire s njim ako odbije da ima seksualni odnos s njim ako joj je zagorela hrana iz bilo kojeg od navedenih razloga Tip naselja Gradska 17,9 24,1 18,2 12,1 4,8 28,0 598 Ostala 23,5 32,8 27,0 19,5 5,2 38,8 279 Starost 15–19 god. 19,5 29,9 21,4 15,6 5,3 32,9 295 20–24 20,1 26,7 22,8 15,0 3,7 33,6 293 25–29 god. 19,4 23,8 18,8 12,8 5,8 27,7 289 Bračni status Oženjen / u vanbračnoj zajednici 22,3 27,4 23,0 13,8 3,9 32,7 478 Bio oženjen / u vanbračnoj zajednici (22,0) (28,1) (22,6) (12,5) (5,6) (35,4) 57 Nikad nije bio oženjen / u vanbračnoj zajednici 15,6 25,9 18,0 15,7 6,2 28,9 342 Obrazovanje Bez obrazovanja 39,2 52,0 44,2 34,1 11,7 56,9 66 Osnovno 22,3 29,3 23,4 15,9 5,1 34,7 599 Srednje 6,5 12,3 7,3 4,5 2,6 14,7 202 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 30,9 43,2 36,2 29,2 11,1 49,9 191 Drugi 26,9 27,8 22,0 14,5 5,0 34,7 166 Srednji 19,1 31,1 23,6 12,9 4,2 33,9 172 Četvrti 13,7 20,7 13,6 8,1 ,9 23,4 185 Najbogatiji 6,5 9,2 7,9 6,1 2,9 12,9 163 Ukupno 19,7 26,8 21,0 14,5 4,9 31,4 877 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 193 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.194 Informisanost o načinu prenošenja HIV-aInformisanost o načinu prenošenja HIV-a i predrasude o HIV-u/sidii predrasude o HIV-u/sidi Dva najvažnija preduslova za umanjenje stope HIV-a Dva najvažnija preduslova za umanjenje stope HIV-a su obezbeđivanje tačnih informacija o tome kako se su obezbeđivanje tačnih informacija o tome kako se HIV prenosi, kao i strategije za sprečavanje prenosa tog HIV prenosi, kao i strategije za sprečavanje prenosa tog virusa. Obezbeđivanje tačnih informacija prvi je korak virusa. Obezbeđivanje tačnih informacija prvi je korak ka podizanju svesti mladih ljudi u vezi sa zaštitom od ka podizanju svesti mladih ljudi u vezi sa zaštitom od infekcije. Predrasude o HIV-u često se sreću i mogu infekcije. Predrasude o HIV-u često se sreću i mogu da zbune mlade ljude i da umanje napore usmerene ka da zbune mlade ljude i da umanje napore usmerene ka prevenciji obolevanja. U različitim naseljima često se prevenciji obolevanja. U različitim naseljima često se javljaju razne predrasude (na primer da deljenje hrane javljaju razne predrasude (na primer da deljenje hrane ili ujed komarca mogu preneti HIV). Na Specijalnom ili ujed komarca mogu preneti HIV). Na Specijalnom zasedanju Generalne skupštine UN u vezi sa HIV-om/zasedanju Generalne skupštine UN u vezi sa HIV-om/ sidom (UNGASS) od vlada je zatraženo da poboljšaju sidom (UNGASS) od vlada je zatraženo da poboljšaju znanje mladih ljudi u vezi sa zaštitom od HlV-a. znanje mladih ljudi u vezi sa zaštitom od HlV-a. Indikatori za merenje ovog cilja, kao i jednog od Indikatori za merenje ovog cilja, kao i jednog od Milenijumskih ciljeva razvoja koji se odnosi na Milenijumskih ciljeva razvoja koji se odnosi na smanjenje HIV infekcija za polovinu, obuhvataju veći smanjenje HIV infekcija za polovinu, obuhvataju veći nivo znanja o HIV-u i njegovoj prevenciji i promene u nivo znanja o HIV-u i njegovoj prevenciji i promene u ponašanju u cilju prevencije daljeg širenje bolesti. Na ponašanju u cilju prevencije daljeg širenje bolesti. Na pitanja iz HIV modula su odgovarale žene starosti od pitanja iz HIV modula su odgovarale žene starosti od 15 do 49 godina i muškarci starosti od 15 do 29 godina.15 do 49 godina i muškarci starosti od 15 do 29 godina. XIIXII HIV/SIDA I SEKSUALNO HIV/SIDA I SEKSUALNO PONAŠANJEPONAŠANJE Tabela HA.1: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a i koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat žena koje odbacuju najčešće zablude u vezi sa HIV-om; kao i procenat onih koje imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koje su čule za sidu Procenat onih koje znaju da se prenošenje može sprečiti odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma Region Beogradski region 99,4 91,1 94,0 Region Vojvodine 98,7 87,1 90,6 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,6 82,6 88,2 Region Južne i Istočne Srbije 99,3 92,1 90,2 Tip naselja Gradska 99,4 90,7 94,3 Ostala 98,3 83,9 85,2 Starost 15–24 god. 99,1 87,2 92,1 25–29 99,2 90,8 92,6 15–29 99,2 88,5 92,3 30–39 98,7 88,9 92,2 40–49 god. 98,9 86,0 86,5 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 98,7 86,5 89,0 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 99,5 91,1 94,1 Obrazovanje žene Osnovno 95,8 71,4 68,6 Srednje 99,6 89,0 92,6 Više/visoko 100,0 94,6 97,8 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 95,3 74,0 71,1 Drugi 99,1 87,1 90,2 Srednji 99,6 88,4 91,6 Četvrti 99,7 91,7 95,4 Najbogatiji 99,8 92,8 96,8 Ukupno 99,0 87,9 90,5 1 MICS indikator 9.1 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 195 Indikator koji je i jedan od indikatora Milenijumskih Indikator koji je i jedan od indikatora Milenijumskih ciljeva razvoja i UNGASS indikator jeste procenat ciljeva razvoja i UNGASS indikator jeste procenat mladih žena koje poseduju sveobuhvatno znanje o mladih žena koje poseduju sveobuhvatno znanje o načinima prevencije i prenošenja HlV-a. U okviru MICS-a načinima prevencije i prenošenja HlV-a. U okviru MICS-a sprovedenog u Republici Srbiji, svim ispitanicima (ženama sprovedenog u Republici Srbiji, svim ispitanicima (ženama i muškarcima) koji su čuli za sidu postavljeno je pitanje da i muškarcima) koji su čuli za sidu postavljeno je pitanje da li znaju za dva glavna načina prenošenja HIV-a — seksualni li znaju za dva glavna načina prenošenja HIV-a — seksualni odnosi sa samo jednim vernim neinficiranim partnerom i odnosi sa samo jednim vernim neinficiranim partnerom i stalno korišćenje kondoma. Rezultati su prikazani u tabeli stalno korišćenje kondoma. Rezultati su prikazani u tabeli HA.1. U Republici Srbiji su skoro sve anketirane žene (99 HA.1. U Republici Srbiji su skoro sve anketirane žene (99 Procenat žena koje znaju za oba načina Procenat onih koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati virus side Procenat onih koje znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koje odbacuju dve najčešće zablude u vezi sa HIV-om i koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koje imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a1 Broj žena ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu 88,0 88,9 82,0 97,4 83,8 68,8 65,7 1142 84,1 82,3 69,2 94,3 67,8 50,8 47,5 1376 78,3 80,7 71,1 89,8 71,8 52,2 46,0 1517 87,0 70,0 79,5 93,4 79,3 56,1 54,5 1351 88,3 85,5 79,7 96,2 81,0 64,2 60,3 3155 77,9 72,6 68,5 89,5 67,0 45,2 41,9 2230 84,0 81,7 77,1 94,5 76,3 58,1 54,1 1364 87,5 84,6 80,5 95,1 77,7 62,6 59,0 846 85,3 82,8 78,4 94,7 76,8 59,8 56,0 2210 85,8 82,2 74,7 94,3 77,0 58,1 55,0 1566 80,4 74,5 70,7 90,9 71,3 49,9 45,8 1609 82,2 77,3 72,1 92,0 71,9 51,9 48,4 3730 88,1 86,5 81,7 96,8 82,8 66,4 62,3 1655 60,3 50,1 50,8 77,7 44,7 23,0 21,1 704 85,4 80,9 73,6 94,9 75,6 53,7 49,6 3067 93,1 93,3 89,5 99,0 89,3 77,3 73,5 1587 62,4 59,2 52,8 81,1 50,8 27,8 25,2 750 82,6 77,5 70,2 91,2 68,8 49,7 45,6 1066 85,1 80,1 75,1 94,3 75,9 54,6 51,0 1080 89,8 82,6 81,8 96,6 81,2 63,1 59,6 1217 91,5 92,5 85,6 98,8 88,6 73,8 69,6 1273 84,0 80,2 75,0 93,4 75,2 56,4 52,7 5385 procenata) čule za sidu. Međutim, procenat žena koje su procenata) čule za sidu. Međutim, procenat žena koje su znale dva načina sprečavanja prenošenja HlV-a iznosi znale dva načina sprečavanja prenošenja HlV-a iznosi 84 procenta. Sve u svemu, 88 procenata žena je znalo da 84 procenta. Sve u svemu, 88 procenata žena je znalo da je jedan od načina za sprečavanje prenošenja HlV-a da je jedan od načina za sprečavanje prenošenja HlV-a da imaju odnosi sa jednim vernim neinficiranim seksualnim imaju odnosi sa jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom, a 91 procenat njih je znalo za drugi način, tj. partnerom, a 91 procenat njih je znalo za drugi način, tj. da treba stalno koristiti kondom. Nivo znanja je bolji u da treba stalno koristiti kondom. Nivo znanja je bolji u gradskim naseljima nego u ostalim naseljima, kao i kod gradskim naseljima nego u ostalim naseljima, kao i kod žena s višim obrazovanjem koje žive u domaćinstvimažena s višim obrazovanjem koje žive u domaćinstvima iz bogatijih kvintila.iz bogatijih kvintila. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.196 Slični podaci su dobijeni i anketiranjem muškaraca Slični podaci su dobijeni i anketiranjem muškaraca starosti od 15 do 29 godina (tabela HA.1M). Nivostarosti od 15 do 29 godina (tabela HA.1M). Nivo znanja je viši u gradskim nego u ostalim naseljima, znanja je viši u gradskim nego u ostalim naseljima, kao i kod muškaraca s višim obrazovanjem koji žive kao i kod muškaraca s višim obrazovanjem koji žive u domaćinstvima iz bogatijih kvintila.u domaćinstvima iz bogatijih kvintila. Tabela HA.1M: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a; procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat onih koji odbacuju najčešće zablude u vezi sa HIV-om; kao i procenat onih koji imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koji su čuli za sidu Procenat onih koji znaju da se prenošenje može sprečiti Procenat muškaraca koji znaju za oba načina prenošenja side Procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koji odbacuju dve najčešće zab- lude u vezi sa HIV-om i koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji imaju sveo- buhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Broj muškaraca odnosima sa samo jed- nim vernim neinfici- ranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu Region Beogradski region 99,9 93,7 95,5 91,0 88,0 79,3 95,7 84,1 66,5 64,5 319 Region Vojvodine 99,8 82,1 95,0 80,1 80,4 72,8 91,8 70,8 49,7 42,6 408 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,5 91,2 89,3 85,6 80,8 69,8 92,0 67,0 48,9 45,6 448 Region Južne i Istočne Srbije 99,8 97,2 97,2 94,8 67,3 75,3 88,6 79,4 49,6 46,9 408 Tip naselja Gradska 99,7 92,6 95,6 90,2 80,8 75,9 94,3 79,2 58,3 54,9 908 Ostala 99,2 88,6 92,0 84,2 75,7 71,3 88,5 68,4 45,5 41,1 675 Starost 15–24 god. 99,2 90,5 94,0 87,4 78,1 72,5 90,8 73,2 50,8 47,6 977 25–29 god. 99,9 91,6 94,1 88,0 79,5 76,1 93,3 76,9 56,1 51,2 606 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 99,7 93,0 93,1 89,9 74,6 67,9 89,1 67,2 43,5 42,5 309 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 99,4 90,4 94,3 87,1 79,6 75,4 92,4 76,4 55,1 50,6 1274 Obrazovanje muškarca Osnovno 98,9 78,4 81,9 71,9 59,7 55,1 78,4 49,9 24,7 23,0 120 Srednje 99,3 91,1 94,7 88,0 76,5 71,5 91,1 71,4 48,2 45,2 1032 Više/visoko 100,0 94,0 96,0 91,3 89,2 84,9 97,4 89,5 72,0 65,6 429 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 99,3 79,9 85,3 73,4 66,9 66,1 83,5 59,0 36,2 29,3 235 Drugi 99,5 94,2 94,3 90,8 76,9 66,1 88,9 65,8 43,6 40,9 326 Srednji 98,5 88,6 91,6 83,8 76,2 75,8 93,4 73,1 51,6 47,7 321 Četvrti 100,0 92,8 96,8 89,8 81,1 73,2 92,7 79,8 53,0 48,8 334 Najbogatiji 100,0 95,4 99,0 95,3 87,7 84,7 97,4 89,0 72,5 70,0 367 Ukupno 99,5 90,9 94,0 87,6 78,6 73,9 91,8 74,6 52,8 49,0 1583 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 197 Rezultati za mlade žene i muškarce (starosti od 15 do 24 Rezultati za mlade žene i muškarce (starosti od 15 do 24 godine) navedeni su u tabeli HA.2 i tabeli HA.2M. Nivo godine) navedeni su u tabeli HA.2 i tabeli HA.2M. Nivo znanja je bolji u gradskim nego u ostalim naseljima, kaoznanja je bolji u gradskim nego u ostalim naseljima, kao i kod žena ili muškaraca s višim obrazovanjem koji i kod žena ili muškaraca s višim obrazovanjem koji žive žive u domaćinstvima iz bogatijih kvintila.u domaćinstvima iz bogatijih kvintila. Tabela HA.2: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih žena, Republika Srbija, 2010. Procenat mladih žena starosti 15–24 godina koje poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a; procenat onih koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat onih koje odbacuju najčešće zablude u vezi sa HIV-om; kao i procenat onih koje imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koje su čule za sidu Procenat onih koje znaju da se prenošenje može sprečiti Procenat žena koje znaju za oba načina prenošenja HIV-a Procenat onih koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koje znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koje odbacuju dve najčešće zablude u vezi sa HIV-om i koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koje imaju sveo- buhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a1 Broj žena starosti 15–24 god. odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu Region Beogradski region 99,9 86,5 92,9 83,4 87,3 83,9 96,9 85,2 72,4 67,8 321 Region Vojvodine 99,3 87,4 94,2 85,7 79,3 69,0 95,2 66,2 48,1 44,9 317 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,2 83,8 90,3 80,8 85,3 70,5 91,8 71,2 51,4 45,6 392 Region Južne i Istočne Srbije 99,4 91,6 91,7 86,7 74,2 86,1 94,5 83,3 61,7 59,8 333 Tip naselja Gradska 99,2 88,2 95,4 87,2 86,1 80,9 95,9 82,6 66,8 62,7 814 Ostala 99,0 85,6 87,3 79,3 75,1 71,5 92,3 67,0 45,2 41,4 549 Starost 15–19 god. 99,1 87,6 90,6 84,5 82,2 73,3 94,6 75,8 56,4 52,9 659 20–24 god. 99,2 86,7 93,6 83,6 81,1 80,7 94,4 76,7 59,7 55,2 705 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 97,9 74,5 82,2 68,7 65,2 66,1 85,0 58,3 36,4 32,4 255 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 99,4 90,1 94,4 87,5 85,5 79,6 96,6 80,4 63,1 59,1 1109 Obrazovanje žene Osnovno 95,9 68,4 62,9 53,0 47,5 48,9 74,3 41,4 18,1 15,4 112 Srednje 99,4 86,5 93,5 84,4 81,7 74,1 95,6 74,1 53,5 49,5 789 Više/visoko 100,0 93,9 98,0 92,0 90,8 90,1 98,5 89,5 76,6 72,2 457 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 97,5 76,9 74,4 64,8 64,0 58,7 86,1 54,2 31,2 28,4 199 Drugi 98,6 86,6 92,1 83,3 81,0 74,0 93,7 72,2 55,3 51,4 276 Srednji 99,2 84,5 94,0 82,9 79,7 73,6 93,3 75,1 52,7 49,1 267 Četvrti 99,8 93,0 97,0 91,8 82,4 86,4 96,3 79,8 64,7 61,9 287 Najbogatiji 100,0 90,9 97,2 90,2 93,7 85,5 99,5 90,8 75,1 69,0 334 Ukupno 99,1 87,2 92,1 84,0 81,7 77,1 94,5 76,3 58,1 54,1 1364 1 MICS indikator 9.2; MCR indikator 6.3 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.198 Tabela HA.2M: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih muškaraca, Republika Srbija, 2010. Procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godina koji poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a; procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat onih koji odbacuju najčešće zablude; kao i procenat onih koji imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koji su čuli za sidu Procenat onih koji znaju da se prenošenje može sprečiti Procenat muškaraca koji znaju za oba načina prenošenja HIV-a Procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koji odbacuju dve najčešće zablude i koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji imaju sveo- buhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a1 Broj muškaraca starosti 15–24 god. odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu Region Beogradski region 99,8 91,7 94,0 88,5 84,8 75,3 94,6 81,7 58,9 56,7 192 Region Vojvodine 99,8 82,8 96,0 81,4 81,1 69,7 92,1 67,0 45,1 40,1 263 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,8 91,3 88,7 85,2 79,2 70,1 90,9 67,7 50,3 46,9 280 Region Južne i Istočne Srbije 99,7 97,0 98,0 95,6 68,5 76,3 86,3 79,5 51,0 49,4 242 Tip naselja Gradska 99,6 92,0 95,5 89,8 79,2 73,5 92,6 77,6 54,8 51,6 556 Ostala 98,7 88,5 92,1 84,2 76,8 71,3 88,5 67,3 45,4 42,3 422 Starost 15–24 god. 99,5 86,9 93,7 83,9 74,7 69,9 88,7 71,2 46,0 43,0 465 25–29 god. 98,9 93,7 94,3 90,6 81,3 74,9 92,8 75,0 55,1 51,8 512 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 98,9 89,8 93,4 87,8 78,4 62,5 84,0 59,3 36,2 35,7 77 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 99,2 90,5 94,0 87,4 78,1 73,4 91,4 74,4 52,0 48,6 900 Obrazovanje muškarca Osnovno 98,2 74,0 79,4 69,8 61,2 51,9 73,1 50,3 25,6 23,0 72 Srednje 99,0 91,0 94,9 87,9 77,1 71,6 90,6 70,8 48,3 46,0 680 Više/visoko 100,0 94,2 96,1 91,4 86,9 82,0 97,7 87,9 66,6 60,7 224 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 99,0 75,9 84,7 72,1 63,9 64,5 79,5 54,7 32,0 27,7 145 Drugi 99,0 97,9 97,6 96,5 81,8 70,9 89,0 68,1 48,0 47,9 186 Srednji 97,8 87,2 90,6 80,7 73,6 71,9 91,9 74,0 50,6 46,6 214 Četvrti 100,0 93,7 96,1 90,0 81,3 69,1 94,0 74,3 48,1 43,9 217 Najbogatiji 100,0 93,9 98,4 93,9 85,9 83,4 95,8 88,2 68,8 65,5 215 Ukupno 99,2 90,5 94,0 87,4 78,1 72,5 90,8 73,2 50,8 47,6 977 1 MICS indikator 9.2; MCR indikator 6.3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 199 U tabelama HA.1 i HA.2 prikazan je i procenat žena U tabelama HA.1 i HA.2 prikazan je i procenat žena koje mogu tačno da identifikuju predrasude o HIV-u. koje mogu tačno da identifikuju predrasude o HIV-u. Indikator se bazira na dve najčešće i najrelevantnije Indikator se bazira na dve najčešće i najrelevantnije predrasude: da se HIV može preneti putem ujeda predrasude: da se HIV može preneti putem ujeda komarca i deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu. komarca i deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu. U tabeli se navode i podaci o tome da li žene znaju da U tabeli se navode i podaci o tome da li žene znaju da se HIV ne može preneti deljenjem hrane sa osobom se HIV ne može preneti deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu. Činjenica da se HIV ne može preneti koja ima sidu. Činjenica da se HIV ne može preneti deljenjem hrane je bolje poznata u gradskim naseljima, deljenjem hrane je bolje poznata u gradskim naseljima, među ženama s višim obrazovanjem i ženama koje među ženama s višim obrazovanjem i ženama koje žive u domaćinstvima u bogatijim kvintilima. Od svih žive u domaćinstvima u bogatijim kvintilima. Od svih anketiranih žena, 56 procenata odbija dve najčešće anketiranih žena, 56 procenata odbija dve najčešće predrasude i zna da osoba koja izgleda zdravo može biti predrasude i zna da osoba koja izgleda zdravo može biti inficirana. Sedamdeset i pet (75) procenata žena znaju inficirana. Sedamdeset i pet (75) procenata žena znaju da se putem ujeda komarca, kao i da se deljenjem hrane da se putem ujeda komarca, kao i da se deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu, ne može preneti HIV. Sve u sa osobom koja ima sidu, ne može preneti HIV. Sve u svemu, 93 procenta žena zna da se HIV ne može preneti svemu, 93 procenta žena zna da se HIV ne može preneti natprirodnim putem, dok 80 procenata žena zna da osoba natprirodnim putem, dok 80 procenata žena zna da osoba koja izgleda zdravo može biti inficirana.koja izgleda zdravo može biti inficirana. Žene koje imaju sveobuhvatno znanje o sprečavanju Žene koje imaju sveobuhvatno znanje o sprečavanju prenošenja HlV-a obuhvataju žene koje znaju za dva prenošenja HlV-a obuhvataju žene koje znaju za dva načina sprečavanja prenošenja HlV-a (seksualni odnosi načina sprečavanja prenošenja HlV-a (seksualni odnosi sa samo jednim vernim neinficiranim partnerom i stalno sa samo jednim vernim neinficiranim partnerom i stalno korišćenje kondoma); koje znaju da osoba koja izgleda korišćenje kondoma); koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu i koje prepoznaju dve najčešće zdravo može imati sidu i koje prepoznaju dve najčešće predrasude. U tabelama HA.1 i HA.2 navodi se i procenat predrasude. U tabelama HA.1 i HA.2 navodi se i procenat žena koje imaju sveobuhvatno znanje o sprečavanju žena koje imaju sveobuhvatno znanje o sprečavanju prenošenja HIV-a. Sveobuhvatno poznavanje metoda prenošenja HIV-a. Sveobuhvatno poznavanje metoda sprečavanja prenošenja HIV-a i dalje je slabo iako ima sprečavanja prenošenja HIV-a i dalje je slabo iako ima razlika prema tipu naselja među anketiranima. Sve u razlika prema tipu naselja među anketiranima. Sve u svemu, utvrđeno je da 53 procenta žena ima sveobuhvatno svemu, utvrđeno je da 53 procenta žena ima sveobuhvatno znanje, a taj procenat je nešto veći u gradskim naseljima znanje, a taj procenat je nešto veći u gradskim naseljima (60 procenata). Kao što je očekivano, procenat žena (60 procenata). Kao što je očekivano, procenat žena koje imaju sveobuhvatno znanje raste s porastom nivoa koje imaju sveobuhvatno znanje raste s porastom nivoa obrazovanja žene (grafikon HA.1). Slični obrasci su obrazovanja žene (grafikon HA.1). Slični obrasci su prisutni i kod muškaraca starosti od 15 do 29 godina prisutni i kod muškaraca starosti od 15 do 29 godina (tabela HA.1M i tabela HA.2M).(tabela HA.1M i tabela HA.2M). Poznavanje činjenice da se HIV prenosi sa majke na dete Poznavanje činjenice da se HIV prenosi sa majke na dete takođe je važno da bi žene zatražile testiranje na HIV takođe je važno da bi žene zatražile testiranje na HIV kada zatrudne kako se infekcija ne bi prenela na bebu. kada zatrudne kako se infekcija ne bi prenela na bebu. Žene treba da znaju da HIV može da se prenese tokom Žene treba da znaju da HIV može da se prenese tokom trudnoće, porođaja i putem dojenja. Nivo znanja kod trudnoće, porođaja i putem dojenja. Nivo znanja kod žena starosti od 15 do 49 godina u vezi sa prenošenjem žena starosti od 15 do 49 godina u vezi sa prenošenjem infekcije s majke na dete prikazan je u tabeli HA.3. infekcije s majke na dete prikazan je u tabeli HA.3. Sve u svemu, 85 procenata žena znaju da se HIV može Sve u svemu, 85 procenata žena znaju da se HIV može preneti s majke na dete, 65 procenata žena znaju za sva preneti s majke na dete, 65 procenata žena znaju za sva tri načina prenošenja virusa s majke na dete, dok 14 tri načina prenošenja virusa s majke na dete, dok 14 procenata žena nije znalo ni za jedan konkretan način. procenata žena nije znalo ni za jedan konkretan način. U skladu sa očekivanjima, procenat žena koje znaju da U skladu sa očekivanjima, procenat žena koje znaju da se HIV može preneti s majke na dete raste s porastom se HIV može preneti s majke na dete raste s porastom nivoa obrazovanja žene. Taj procenat je takođe veći u nivoa obrazovanja žene. Taj procenat je takođe veći u gradskim nego u ostalim naseljima.gradskim nego u ostalim naseljima. Grafikon HA.1: Procenat žena sa sveobuhvatnim znanjem o prenošenju HIV/AIDS, Republika Srbija, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.200 Tabela HA.3: Informisanost o mogućnosti prenošenja HIV-a s majke na dete, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje pravilno identifikuju način prenošenja HIV-a s majke na dete Procenat žena koje znaju da se HIV može preneti s majke na dete Procenat žena koje znaju da se HIV može preneti Ne zna ni za jedan od konkretnih načina Broj žena tokom trudnoće tokom porođaja putem dojenja na sva tri pomenuta načina1 Region Beogradski region 87,1 84,8 80,2 72,7 68,7 12,2 1142 Region Vojvodine 83,8 79,3 68,9 55,9 50,9 14,9 1376 Region Šumadije i Zapadne Srbije 84,0 82,4 80,1 77,2 75,2 14,6 1517 Region Južne i Istočne Srbije 84,7 83,4 75,6 66,6 65,0 14,6 1351 Tip naselja Gradska 87,6 85,2 79,8 71,5 68,7 11,8 3155 Ostala 80,8 78,5 71,0 63,4 59,9 17,5 2230 Starost 15–24 god. 81,3 78,5 72,3 66,7 62,2 17,8 1364 25 i više god. 86,0 83,7 77,5 68,7 66,0 12,9 4021 Starost 15–19 god. 77,1 74,2 66,1 61,1 55,6 21,9 659 20–24 85,2 82,4 78,1 71,8 68,4 14,0 705 25–29 87,9 85,7 81,1 71,6 69,2 11,3 846 30–39 87,1 85,1 78,8 69,3 67,0 11,6 1566 40–49 god. 83,9 81,3 74,2 66,5 63,4 15,1 1609 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 85,0 82,8 76,0 67,2 64,5 13,7 3730 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 84,4 81,5 76,6 70,3 66,5 15,1 1655 Obrazovanje žene Osnovno 66,7 64,6 54,1 47,6 43,7 29,1 704 Srednje 85,0 82,4 76,5 68,0 64,9 14,6 3067 Više/visoko 93,7 91,5 86,3 78,8 75,9 6,3 1587 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 69,1 65,9 59,8 52,0 48,5 26,2 750 Drugi 83,7 81,1 72,7 66,4 63,1 15,5 1066 Srednji 85,5 83,3 77,8 67,8 65,5 14,0 1080 Četvrti 87,3 84,8 79,7 70,8 67,3 12,3 1217 Najbogatiji 91,9 90,1 83,9 77,0 74,0 7,9 1273 Ukupno 84,8 82,4 76,2 68,2 65,1 14,2 5385 1 MICS indikator 9.3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 201 U romskim naseljima u Republici Srbiji, 72 procenta svih U romskim naseljima u Republici Srbiji, 72 procenta svih žena starosti od 15 do 49 godina čulo je za sidu. Manje od žena starosti od 15 do 49 godina čulo je za sidu. Manje od polovine (46 procenata) njih zna za dva načina sprečavanja polovine (46 procenata) njih zna za dva načina sprečavanja prenošenja HIV-a. Sve u svemu, 53 procenta žena zna da prenošenja HIV-a. Sve u svemu, 53 procenta žena zna da je jedan od načina sprečavanja prenošenja HlV-a da imaju je jedan od načina sprečavanja prenošenja HlV-a da imaju samo jednog vernog neinficiranog seksualnog partnera, samo jednog vernog neinficiranog seksualnog partnera, a 52 procenta žena zna za drugi način, tj. stalno korišćenje a 52 procenta žena zna za drugi način, tj. stalno korišćenje kondoma. Nivo znanja je viši u gradskim naseljima nego kondoma. Nivo znanja je viši u gradskim naseljima nego u ostalim, kao i kod žena s višim obrazovanjem koje žive u ostalim, kao i kod žena s višim obrazovanjem koje žive u domaćinstvima u bogatijim kvintilima.u domaćinstvima u bogatijim kvintilima. Tabela HA.1R: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a i koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat žena koje odbacuju najčešće zablude u vezi sa HIV-om; kao i procenat onih koje imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koje su čule za sidu Procenat onih koje znaju da se prenošenje može sprečiti Procenat žena koje znaju za oba načina Procenat onih koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati virus side Procenat onih koje znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koje odbacuju dve najčešće zablude u vezi sa HIV-om i koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koje imaju sveo- buhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a1 Broj žena odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu Tip naselja Gradska 75,6 55,4 54,9 48,2 47,3 34,6 54,4 32,5 17,2 14,6 1461 Ostala 63,3 47,1 46,2 41,0 38,0 28,8 39,7 25,1 13,3 10,4 657 Starost 15–24 god. 72,4 53,9 52,7 46,7 46,3 34,1 48,4 29,4 14,5 12,2 783 25–29 78,9 54,6 58,4 48,8 47,8 42,9 55,9 37,9 22,0 18,2 363 15–29 74,5 54,1 54,5 47,4 46,8 36,9 50,8 32,1 16,9 14,1 1145 30–39 72,7 53,5 53,0 46,5 42,5 30,3 53,4 30,4 16,3 13,0 571 40–49 god. 62,9 48,3 44,4 41,2 40,3 24,8 42,2 24,6 13,0 11,4 402 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 70,6 52,4 50,9 45,1 43,2 31,7 49,2 30,4 15,9 13,6 1827 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 79,1 55,5 60,5 51,2 52,0 39,5 53,8 28,9 16,8 11,6 291 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 42,4 23,2 18,1 16,3 19,0 9,5 19,8 8,7 2,1 1,9 363 Osnovno 74,3 54,6 53,4 46,9 45,0 32,8 49,5 29,6 14,7 12,2 1437 Srednje 93,4 80,7 85,0 77,5 68,9 57,5 84,9 55,3 34,7 31,7 295 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 50,5 31,1 27,6 22,1 27,1 15,7 25,8 13,9 6,0 3,8 396 Drugi 65,5 38,4 37,5 32,3 36,6 25,0 38,2 22,9 10,1 9,1 404 Srednji 68,8 51,9 49,5 44,0 42,7 29,3 45,2 26,7 11,8 8,7 404 Četvrti 82,1 65,3 65,0 58,0 57,1 47,8 69,0 44,2 29,7 26,0 468 Najbogatiji 88,2 72,9 76,2 68,7 54,9 42,5 65,7 39,9 19,7 16,4 447 Ukupno 71,8 52,8 52,2 46,0 44,4 32,8 49,9 30,2 16,0 13,3 2118 1 MICS indikator 9.1 Informisanost o načinu prenošenja HIV-aInformisanost o načinu prenošenja HIV-a i predrasude o HIV-u/sidi – romska naselja i predrasude o HIV-u/sidi – romska naselja PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 201 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.202 Čini se da su muškarci starosti od 15 do 29 godina bolje Čini se da su muškarci starosti od 15 do 29 godina bolje informisani o prenošenju i sprečavanju prenošenjaHIV-a/informisani o prenošenju i sprečavanju prenošenjaHIV-a/ side nego žene istih godina. Kod muškaraca, 87procenata je side nego žene istih godina. Kod muškaraca, 87procenata je čulo za sidu, a 58 procenata zna za dva načina sprečavanja čulo za sidu, a 58 procenata zna za dva načina sprečavanja prenošenja HIV-a. Takođe, 68 procenata njih zna da je jedan od prenošenja HIV-a. Takođe, 68 procenata njih zna da je jedan od načina sprečavanja prenošenja HIV-a da imaju jednog, vernog, načina sprečavanja prenošenja HIV-a da imaju jednog, vernog, neinficiranog seksualnog partnera, a 65 procenata zna za drugi neinficiranog seksualnog partnera, a 65 procenata zna za drugi način, tj. za stalno korišćenje kondoma. Kao što je to slučaj i način, tj. za stalno korišćenje kondoma. Kao što je to slučaj i kod žena, informisanost o HIV-u/sidi bolja je kod muškaraca iz kod žena, informisanost o HIV-u/sidi bolja je kod muškaraca iz gradskih naselja, bolje obrazovanih i onih iz bogatijih kvintila.gradskih naselja, bolje obrazovanih i onih iz bogatijih kvintila. Rezultati koji se odnose na mlade žene i muškarce starosti Rezultati koji se odnose na mlade žene i muškarce starosti od 15 do 24 godine posebno su prikazani u tabeli HA.2R i od 15 do 24 godine posebno su prikazani u tabeli HA.2R i tabeli HA.2R.M.tabeli HA.2R.M. Procenat onih koji su čuli za sidu Procenat onih koji znaju da se prenošenje može sprečiti odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma Tip naselja Gradska 90,0 70,0 67,1 Ostala 80,5 62,1 58,9 Starost 15–24 god. 85,7 65,8 64,1 25–29 god. 89,5 70,9 65,4 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 86,0 66,7 63,6 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 88,4 68,7 66,0 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja 65,1 30,8 38,6 Osnovno 84,9 63,8 60,5 Srednje 99,6 89,5 83,3 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 75,9 46,1 41,6 Drugi 82,3 59,9 62,0 Srednji 88,5 74,9 69,8 Četvrti 92,1 76,1 75,7 Najbogatiji 97,2 82,6 75,7 Ukupno 87,0 67,5 64,5 Tabela HA.1R.M: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a; procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat onih koji odbacuju najčešće zablude u vezi sa HIV-om; kao i procenat onih koji imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Tabela HA.2R: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih žena, romska naselja, 2010. Procenat mladih žena starosti 15–24 godina koje poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a; procenat onih koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat onih koje odbacuju najčešće zablude u vezi sa HIV-om; kao i procenat onih koje imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koje su čule za sidu Procenat onih koje znaju da se prenošenje može sprečiti odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma Tip naselja Gradska 76,6 57,5 55,0 Ostala 63,8 46,3 47,9 Starost 15–19 god. 65,8 51,0 50,5 20–24 god. 80,5 57,4 55,3 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 70,4 51,7 48,8 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 76,5 58,3 60,7 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 39,7 25,7 20,4 Osnovno 76,5 55,5 53,1 Srednje 84,0 76,8 80,6 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 47,7 29,8 30,3 Drugi 72,3 45,5 43,1 Srednji 69,3 55,5 48,5 Četvrti 82,2 64,4 65,1 Najbogatiji 92,0 76,0 78,7 Ukupno 72,4 53,9 52,7 1 MICS indikator 9.2; MCR indikator 6.3 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.202 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 203 Procenat muškaraca koji znaju za oba načina prenošenja side Procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koji odbacuju dve najčešće zablude u vezi sa HIV-om i koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Broj muškaracaujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu 60,0 58,7 35,8 69,5 32,5 15,9 13,9 598 52,4 45,3 27,9 57,3 23,9 10,6 9,5 279 56,5 55,3 32,4 62,3 28,8 13,1 11,1 588 59,9 52,7 35,1 72,4 31,6 16,6 15,4 289 57,3 52,1 33,0 65,5 29,5 14,0 12,7 535 58,1 58,3 33,7 65,8 30,1 14,6 12,3 342 26,9 31,5 8,6 37,9 17,3 2,5 2,5 66 53,2 51,5 29,5 62,1 23,0 9,6 7,8 599 79,4 69,3 50,4 83,4 51,7 29,2 27,8 202 34,2 35,3 22,0 45,5 15,9 5,5 3,1 191 51,0 49,4 26,3 54,1 22,2 6,8 5,7 166 63,8 52,8 32,2 67,2 28,5 14,8 13,0 172 70,4 67,0 39,7 75,9 38,6 20,7 19,0 185 70,8 69,6 47,3 87,5 44,9 24,0 22,6 163 57,6 54,5 33,3 65,6 29,7 14,2 12,5 877 Procenat žena koje znaju za oba načina prenošenja HIV-a Procenat onih koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koje znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koje odbacuju dve najčešće zablude u vezi sa HIV-om i koje znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koje imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a1 Broj žena starosti 15–24 god.ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu 49,7 50,5 35,1 52,0 32,1 15,8 14,2 526 40,6 37,8 32,0 40,9 23,8 12,0 8,2 256 44,0 43,0 32,8 45,3 29,3 15,0 12,5 429 49,9 50,3 35,6 52,1 29,5 14,0 12,0 354 43,3 43,2 31,5 46,0 29,8 14,1 12,6 527 53,7 52,7 39,3 53,3 28,6 15,5 11,6 256 20,1 24,1 13,2 23,4 12,1 6,1 5,4 115 47,1 46,4 32,7 47,8 27,9 12,2 10,5 550 73,9 65,2 57,7 73,5 51,0 30,0 28,5 110 23,9 26,0 15,9 25,7 13,3 5,9 3,4 157 36,9 44,4 29,6 44,8 28,8 11,8 10,1 162 45,9 42,7 32,5 45,4 25,8 11,0 10,3 158 58,3 61,3 43,0 62,9 38,0 25,1 22,9 165 70,6 57,6 50,6 64,0 41,9 18,8 14,3 142 46,7 46,3 34,1 48,4 29,4 14,5 12,2 783 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 203 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.204 Kod anketiranih žena starosti od 15 do 49 godina, samo 16 Kod anketiranih žena starosti od 15 do 49 godina, samo 16 procenata prepoznalo je dve najčešće predrasude i znalo procenata prepoznalo je dve najčešće predrasude i znalo je da osoba koja izgleda zdravo može biti inficirana. Svaka je da osoba koja izgleda zdravo može biti inficirana. Svaka treća žena je znala da se HIV ne može preneti putem ujeda treća žena je znala da se HIV ne može preneti putem ujeda komarca, a 50 procenata žena je znalo da se ne može preneti komarca, a 50 procenata žena je znalo da se ne može preneti natprirodnim putem. Sve u svemu, manje od polovine natprirodnim putem. Sve u svemu, manje od polovine (44 procenta) svih žena zna da osoba koja izgleda zdravo (44 procenta) svih žena zna da osoba koja izgleda zdravo može biti inficirana. Sveobuhvatno znanje o metodama može biti inficirana. Sveobuhvatno znanje o metodama sprečavanja HIV-a i načinima njegovog prenošenja je na sprečavanja HIV-a i načinima njegovog prenošenja je na vrlo niskom nivou. Sve u svemu, utvrđeno je da samo jedna vrlo niskom nivou. Sve u svemu, utvrđeno je da samo jedna od deset žena ima sveobuhvatno znanje. Procenat žena od deset žena ima sveobuhvatno znanje. Procenat žena koje imaju sveobuhvatno znanje raste s porastom nivoa koje imaju sveobuhvatno znanje raste s porastom nivoa obrazovanja žene (grafikon HA.1R).obrazovanja žene (grafikon HA.1R). Tabela HA.2R.M: Informisanost o načinu prenošenja HIV-a, predrasude o HIV-u/sidi i sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a kod mladih muškaraca, romska naselja, 2010. Procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godina koji poznaju glavne načine sprečavanja prenošenja HIV-a; procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može da ima sidu; procenat onih koji odbacuju najčešće zablude; kao i procenat onih koji imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a Procenat onih koji su čuli za sidu Procenat onih koji znaju da se prenošenje može sprečiti odnosima sa samo jednim vernim neinficiranim seksualnim partnerom stalnim korišćenjem kondoma Tip naselja Gradska 89,1 67,4 67,4 Ostala 78,6 62,3 57,2 Starost 15–24 god. 84,8 64,2 62,2 25–29 god. 86,7 67,4 66,0 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 83,6 65,2 61,9 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 87,6 66,3 66,0 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja (59,9) (24,7) (39,0) Osnovno 82,8 61,6 58,4 Srednje 100,0 87,7 85,1 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 74,0 45,3 43,4 Drugi 83,0 59,2 60,8 Srednji 91,0 77,2 71,9 Četvrti 88,0 74,7 74,4 Najbogatiji 95,8 77,0 74,5 Ukupno 85,7 65,8 64,1 1 MICS indikator 9.2; MCR indikator 6.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.204 Grafikon HA.1R: Procenat žena sa sveobuhvatnim znanjem o prenošenju HIV/AIDS, romska naselja, 2010. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 205 Procenat muškaraca koji znaju za oba načina prenošenja HIV-a Procenat onih koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji znaju da se HIV ne može dobiti Procenat onih koji odbacuju dve najčešće zablude i koji znaju da osoba koja izgleda zdravo može imati sidu Procenat onih koji imaju sveobuhvatno znanje o načinima prenošenja HIV-a1 Broj muškaraca starosti 15–24 god. ujedom komarca natprirodnim putem deljenjem hrane sa osobom koja ima sidu 59,1 60,4 35,7 64,7 31,7 14,7 12,5 399 50,8 44,7 25,3 57,1 22,9 9,6 8,2 189 54,1 55,0 36,1 64,4 25,3 12,5 10,4 295 58,9 55,7 28,6 60,1 32,4 13,7 11,9 293 55,4 52,6 29,5 60,9 27,7 11,8 10,6 274 57,4 57,7 34,9 63,5 29,8 14,1 11,6 315 (18,6) (39,3) (6,7) (34,2) (18,3) (,0) (,0) 38 51,3 51,5 27,6 58,0 21,3 8,2 6,3 400 79,8 68,5 50,2 79,9 50,3 27,2 25,5 146 34,7 39,0 20,5 44,0 15,5 5,8 3,4 130 48,7 50,5 27,4 57,9 22,8 6,7 5,6 126 64,8 53,3 32,2 64,1 25,1 13,7 11,4 121 68,7 69,9 39,9 68,4 39,7 20,1 18,0 113 71,1 69,0 46,0 82,9 46,5 21,9 20,2 98 56,5 55,3 32,4 62,3 28,8 13,1 11,1 588 Nivo sveobuhvatnog znanja kod muškaraca starosti Nivo sveobuhvatnog znanja kod muškaraca starosti od 15 do 29 godina ne razlikuje se od nivoa među od 15 do 29 godina ne razlikuje se od nivoa među ženama. Ukupno 13 procenata muškaraca ima ženama. Ukupno 13 procenata muškaraca ima sveobuhvatno znanje.sveobuhvatno znanje. Oko polovine (55 procenata) žena zna da se HIV Oko polovine (55 procenata) žena zna da se HIV može preneti s majke na dete. Procenat žena koje može preneti s majke na dete. Procenat žena koje su znale za sva tri načina prenošenja s majke na su znale za sva tri načina prenošenja s majke na dete iznosi 47 procenata, dok 17 procenata žena dete iznosi 47 procenata, dok 17 procenata žena nije znalo ni za jedan konkretan način. U skladu nije znalo ni za jedan konkretan način. U skladu sa očekivanjima, procenat žena koje znaju da je sa očekivanjima, procenat žena koje znaju da je moguće preneti HIV s majke na dete povećava se s moguće preneti HIV s majke na dete povećava se s povećanjem nivoa obrazovanja žene, godina starostipovećanjem nivoa obrazovanja žene, godina starosti i standarda života.i standarda života. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 205 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.206 Tabela HA.3R: Informisanost o mogućnosti prenošenja HIV-a s majke na dete, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje pravilno identifikuju način prenošenja HIV-a s majke na dete Procenat žena koje znaju da se HIV može preneti s majke na dete Procenat žena koje znaju da se HIV može preneti Ne zna ni za jedan od konkretnih načina Broj žena tokom trudnoće tokom porođaja putem dojenja na sva tri pomenuta načina1 Tip naselja Gradska 57,8 56,4 53,4 51,4 49,9 17,8 1461 Ostala 48,0 46,8 45,6 42,3 41,0 15,3 657 Starost 15–24 god. 50,9 49,1 47,8 46,3 44,1 21,5 783 25 i više god. 57,0 56,0 52,8 49,9 48,9 14,4 1335 Starost 15–19 god. 45,0 43,5 41,8 40,4 38,8 20,8 429 20–24 58,1 55,8 55,0 53,5 50,5 22,4 354 25–29 62,6 61,8 56,3 53,2 52,5 16,3 363 30–39 56,4 54,8 51,7 49,1 47,4 16,3 571 40–49 god. 52,7 52,4 51,3 48,2 48,0 10,1 402 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 55,2 54,0 51,6 49,4 48,0 15,4 1827 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 51,8 50,1 47,2 43,5 41,9 27,3 291 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 24,2 23,2 22,5 22,0 20,2 18,3 363 Osnovno 57,3 56,1 52,5 50,5 49,2 17,0 1437 Srednje 78,3 76,0 76,4 72,5 71,2 15,1 295 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 35,1 34,0 34,1 32,9 31,7 15,4 396 Drugi 43,3 41,9 40,8 39,6 37,3 22,2 404 Srednji 54,0 52,2 49,7 48,4 46,6 14,8 404 Četvrti 70,5 69,0 62,3 59,6 58,1 11,5 468 Najbogatiji 66,6 65,9 64,3 59,2 58,9 21,6 447 Ukupno 54,7 53,4 51,0 48,6 47,2 17,0 2118 1 MICS indikator 9.3 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.206 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 207 Pozitivan stav prema IjudimaPozitivan stav prema Ijudima koji žive sa HIV-om/sidomkoji žive sa HIV-om/sidom Tabela HA.4: Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su čule za sidu i koje prihvataju ljude koji žive s HIV-om/sidom Procenat žena Broj žena koje su čule za sidu koje bi bile spremne da se u sopstvenom domu brinu o članu porodice koji ima sidu koje bi kupovale sveže povrće od prodavca koji ima sidu koje misle da učiteljici/nastavnici koja ima sidu, ali nije obolela, treba dozvoliti da nastavi da predaje koje ne bi držale u tajnosti činjenicu da je neki član porodice inficiran sidom koje se slažu sa najmanje jednim nediskriminacij- skim stavom koje prihvataju sva četiri nediskriminacijska stava1 Region Beogradski region 95,7 41,2 48,4 32,7 97,4 19,0 1134 Region Vojvodine 85,5 35,7 45,5 32,3 89,6 12,6 1358 Region Šumadije i Zapadne Srbije 95,2 29,4 34,6 39,4 96,8 11,2 1495 Region Južne i Istočne Srbije 98,0 28,5 39,0 27,4 98,7 8,6 1341 Tip naselja Gradska 95,0 38,2 46,7 34,3 96,8 15,3 3137 Ostala 91,4 26,2 33,9 31,4 93,9 8,7 2192 Starost 15–24 god. 93,2 36,4 45,1 27,3 95,0 11,5 1352 25 i više god. 93,6 32,2 40,2 35,1 95,8 13,0 3977 Starost 15–19 god. 92,4 37,2 42,4 25,1 94,7 9,8 653 20–24 93,9 35,6 47,5 29,4 95,3 13,0 699 25–29 god. 92,5 34,7 42,4 35,9 96,4 13,9 840 15–29 92,9 35,7 44,0 30,6 95,5 12,4 2192 30–39 god. 94,3 34,6 42,1 34,7 96,2 13,6 1546 40–49 god. 93,6 28,7 37,1 35,1 95,1 11,8 1591 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 93,0 28,9 37,3 33,8 95,1 11,0 3681 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 94,8 43,1 50,6 31,6 96,6 16,1 1648 Obrazovanje žene Osnovno 87,2 15,4 18,9 30,1 90,6 4,1 674 Srednje 93,4 29,3 37,3 31,2 95,4 9,5 3054 Više/visoko 96,8 49,0 59,2 38,2 98,4 22,2 1587 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 87,3 17,9 24,6 32,4 92,1 5,9 715 Drugi 93,1 26,4 33,2 31,3 94,4 8,1 1057 Srednji 91,5 35,1 42,4 33,8 93,8 12,0 1075 Četvrti 96,0 36,6 45,4 33,6 97,3 14,9 1213 Najbogatiji 96,8 43,0 53,1 34,1 98,5 18,3 1270 Ukupno 93,5 33,3 41,4 33,1 95,6 12,6 5329 1 MICS indikator 9.4 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.208 Indikatori o stavovima prema ljudima koji imaju HIV Indikatori o stavovima prema ljudima koji imaju HIV mere nivo stigmatizacije i diskriminacije u zajednici. mere nivo stigmatizacije i diskriminacije u zajednici. Stigmatizacija i diskriminacija su manje izražene ukoliko Stigmatizacija i diskriminacija su manje izražene ukoliko ispitanici izjave da imaju pozitivan stav u odnosu na sledeća ispitanici izjave da imaju pozitivan stav u odnosu na sledeća četiri pitanja: 1) brinuli bi se o članu porodice koji boluje četiri pitanja: 1) brinuli bi se o članu porodice koji boluje od side; 2) kupovali bi sveže povrće od prodavca koji je HIV od side; 2) kupovali bi sveže povrće od prodavca koji je HIV pozitivan; 3) misle da bi učiteljici/nastavnici koja je zaražena pozitivan; 3) misle da bi učiteljici/nastavnici koja je zaražena virusom ali nije bolesna trebalo dozvoliti da predaje u školi; i virusom ali nije bolesna trebalo dozvoliti da predaje u školi; i 4) ne bi želeli da drže u tajnosti činjenicu da je član porodice 4) ne bi želeli da drže u tajnosti činjenicu da je član porodice HIV pozitivan. U tabeli HA.4 prikazani su pozitivni stavovi HIV pozitivan. U tabeli HA.4 prikazani su pozitivni stavovi žena prema osobama koje žive s HIV-om/sidom.žena prema osobama koje žive s HIV-om/sidom. Tabela HA.4M: Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji su čuli za sidu i koji prihvataju ljude koji žive s HIV-om/sidom Procenat muškaraca Broj muškaraca koji su čuli za sidu koji bi bili spremni da se u sopstvenom domu brinu o članu porodice koji ima sidu koji bi kupovali sveže povrće od prodavca koji ima sidu koji misle da učiteljici/ nastavnici koja ima sidu, ali nije obolela, treba dozvoliti da nastavi da predaje koji ne bi držali u tajnosti činjenicu da je neki član porodice inficiran virusom side koji se slažu sa najmanje jednim nediskriminacij- skim stavom koji prihvataju sva četiri nediskriminacijska stava Region Beogradski region 94,7 46,7 45,8 32,2 98,0 17,1 319 Region Vojvodine 87,8 38,8 48,0 26,3 90,5 11,6 408 Region Šumadije i Zapadne Srbije 96,6 37,8 37,0 34,9 98,5 8,0 441 Region Južne i Istočne Srbije 96,9 36,4 47,6 17,0 97,9 6,6 407 Tip naselja Gradska 95,8 45,5 49,7 27,8 97,7 13,1 905 Ostala 91,6 31,4 37,2 27,2 94,1 6,8 669 Starost 15–24 god. 93,7 37,7 45,5 24,1 96,4 9,3 970 25 i više god. 94,5 42,4 42,6 32,9 95,9 12,3 605 Starost 15–19 god. 93,4 37,2 46,4 23,5 96,5 8,7 463 20–24 94,1 38,2 44,7 24,7 96,2 9,7 507 25–29 god. 94,5 42,4 42,6 32,9 95,9 12,3 605 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 93,1 36,7 34,8 32,4 94,7 9,1 308 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 94,3 40,2 46,7 26,3 96,6 10,7 1267 Obrazovanje muškarca Osnovno 88,1 20,6 23,9 35,8 90,4 5,3 119 Srednje 93,7 34,5 39,8 25,1 95,9 8,4 1025 Više/visoko 96,6 56,8 60,9 30,8 98,5 16,7 429 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 89,4 27,7 29,0 33,6 92,4 6,8 233 Drugi 92,8 28,4 34,9 24,1 94,4 7,3 324 Srednji 93,3 44,2 45,0 26,8 97,0 9,0 317 Četvrti 94,7 39,5 51,2 24,7 96,6 9,5 334 Najbogatiji 98,1 52,7 55,8 29,9 99,1 17,5 367 Ukupno 94,0 39,5 44,4 27,5 96,2 10,4 1575 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 209 Ukupno gledano, 96 procenata žena koje su čule za Ukupno gledano, 96 procenata žena koje su čule za sidu imaju pozitivan stav u vezi sa najmanje jednom od sidu imaju pozitivan stav u vezi sa najmanje jednom od pomenute četiri izjave. Najčešći diskriminacijski stav je pomenute četiri izjave. Najčešći diskriminacijski stav je da bi žene želele da drže u tajnosti činjenicu da je neki da bi žene želele da drže u tajnosti činjenicu da je neki član njihove porodice HIV pozitivan i da ne bi kupovale član njihove porodice HIV pozitivan i da ne bi kupovale sveže povrće od prodavca koji ima sidu (u 67 procenata sveže povrće od prodavca koji ima sidu (u 67 procenata slučajeva). Veći broj bolje obrazovanih žena i žena koje slučajeva). Veći broj bolje obrazovanih žena i žena koje žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu imaju žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu imaju pozitivne stavove u odnosu na žene koje imaju niži nivo pozitivne stavove u odnosu na žene koje imaju niži nivo obrazovanja i niži društveno-ekonomski status.obrazovanja i niži društveno-ekonomski status. Slični rezultati su dobijeni i na osnovu odgovora Slični rezultati su dobijeni i na osnovu odgovora muškaraca starosti od 15 do 29 godina. Najčešći muškaraca starosti od 15 do 29 godina. Najčešći diskriminacijski stav je da bi sedam od 10 anketiranih diskriminacijski stav je da bi sedam od 10 anketiranih muškaraca želelo da drži u tajnosti da je neki član muškaraca želelo da drži u tajnosti da je neki član njihove porodice HIV pozitivan. Veći broj bolje njihove porodice HIV pozitivan. Veći broj bolje obrazovanih mladih muškaraca i onih koji žive obrazovanih mladih muškaraca i onih koji žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu imaju u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu imaju pozitivne stavove u odnosu na one koji imaju niži nivo pozitivne stavove u odnosu na one koji imaju niži nivo obrazovanja i niži društveno-ekonomski status.obrazovanja i niži društveno-ekonomski status. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.210 Pozitivan stav prema Ijudima koji živePozitivan stav prema Ijudima koji žive sa HIV-om/sidom sa HIV-om/sidom – romska naselja romska naselja Ukupno 91 procenat žena koje su čule za sidu imaju Ukupno 91 procenat žena koje su čule za sidu imaju pozitivan stav u vezi sa najmanje jednim od četiri pozitivan stav u vezi sa najmanje jednim od četiri pitanja. Dva najčešća diskriminacijska stava su da ženepitanja. Dva najčešća diskriminacijska stava su da žene ne bi kupovale sveže povrće od prodavca koji ima sidu ne bi kupovale sveže povrće od prodavca koji ima sidu i da žene smatraju da učiteljici/nastavnici koja ima sidu i da žene smatraju da učiteljici/nastavnici koja ima sidu (ali nije obolela) ne bi trebalo dozvoliti da nastavi da (ali nije obolela) ne bi trebalo dozvoliti da nastavi da predaje (oko 85 procenata).predaje (oko 85 procenata). Tabela HA.4R: Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su čule za sidu i koje prihvataju ljude koji žive s HIV-om/sidom Procenat žena Broj žena koje su čule za sidu koje bi bile spremne da se u sopstvenom domu brinu o članu porodice koji ima sidu koje bi kupovale sveže povrće od prodavca koji ima sidu koje misle da učiteljici/nastavnici koja ima sidu, ali nije obolela, treba dozvoliti da nastavi da predaje koje ne bi držale u tajnosti činjenicu da je neki član porodice inficiran sidom koje se slažu sa najmanje jednim nediskriminacij- skim stavom koje prihvataju sva četiri nediskriminacijska stava1 Tip naselja Gradska 87,6 15,5 16,9 46,2 92,7 4,0 1105 Ostala 78,3 10,4 10,7 53,2 86,9 2,6 415 Starost 15–24 god. 82,9 15,3 15,4 51,0 88,6 5,4 567 25 i više god. 86,3 13,4 15,0 46,4 92,6 2,5 954 Starost 15–19 god. 85,0 21,2 17,3 46,8 91,4 7,5 282 20–24 80,8 9,4 13,6 55,2 85,9 3,4 285 25–29 god. 89,9 17,7 16,3 45,5 93,7 1,7 286 15–29 85,2 16,1 15,7 49,1 90,3 4,2 853 30–39 god. 82,2 9,7 13,6 45,5 91,2 3,5 415 40–49 god. 88,9 14,6 16,1 48,9 93,6 1,8 253 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 84,9 12,0 13,6 49,4 91,0 2,9 1291 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 85,8 26,2 24,1 40,9 91,7 7,7 230 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 84,1 6,2 7,9 47,1 89,3 1,1 154 Osnovno 83,8 11,7 13,4 50,0 89,5 3,0 1067 Srednje 91,2 25,6 23,6 43,3 97,7 7,3 276 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 71,4 10,5 11,7 45,4 83,9 5,5 200 Drugi 85,6 9,6 9,0 51,9 89,6 1,7 265 Srednji 85,7 13,9 17,0 54,1 92,2 5,1 278 Četvrti 90,4 11,5 9,2 53,4 92,9 1,9 384 Najbogatiji 85,8 21,8 25,6 37,5 93,3 4,6 394 Ukupno 85,0 14,1 15,2 48,1 91,1 3,6 1520 1 MICS indikator 9.4 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.210 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 211 Podaci pokazuju da muškarci starosti od 15 do 29 godina Podaci pokazuju da muškarci starosti od 15 do 29 godina imaju iste stavove prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom imaju iste stavove prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom kao i žene.kao i žene. Tabela HA.4R.M: Pozitivan stav prema ljudima koji žive s HIV-om/sidom, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji su čuli za sidu i koji prihvataju ljude koji žive s HIV-om/sidom Procenat muškaraca Broj muškaraca koji su čuli za sidu koji bi bili spremni da se u sopstvenom domu brinu o članu porodice koji ima sidu koji bi kupovali sveže povrće od prodavca koji ima sidu koji misle da učiteljici/nastavnici koja ima sidu, ali nije obolela, treba dozvoliti da nastavi da predaje koji ne bi držali u tajnosti činjenicu da je neki član porodice inficiran virusom side koji se slažu sa najmanje jednim nediskriminacij- skim stavom koji prihvataju sva četiri nediskriminacijska stava Tip naselja Gradska 79,8 11,7 16,1 46,9 91,0 5,0 538 Ostala 82,6 11,0 12,5 59,4 87,7 5,0 225 Starost 15–24 god. 78,5 11,0 15,8 47,1 88,7 4,3 504 25 i više god. 84,7 12,5 13,5 57,6 92,6 6,3 258 Starost 15–19 god. 72,0 8,4 13,3 44,7 85,1 2,1 250 20–24 85,0 13,5 18,2 49,4 92,3 6,5 254 25–29 god. 84,7 12,5 13,5 57,6 92,6 6,3 258 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 87,1 9,6 10,3 54,0 91,9 4,0 460 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 70,7 14,3 22,2 45,4 87,3 6,6 302 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja 83,7 1,0 3,9 60,1 95,2 ,0 43 Osnovno 81,9 9,5 8,9 52,9 88,2 3,5 509 Srednje 75,8 16,5 30,6 43,5 93,1 9,4 202 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 76,2 1,5 4,4 55,5 86,9 ,6 145 Drugi 87,1 11,1 11,7 55,9 91,7 3,3 136 Srednji 79,0 17,1 19,7 54,4 88,5 11,1 152 Četvrti 88,8 11,6 11,4 55,5 92,9 4,3 170 Najbogatiji 71,7 15,5 27,0 32,7 89,9 5,6 159 Ukupno 80,6 11,5 15,0 50,6 90,0 5,0 763 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 211 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.212 Informisanost o mestu gde se može Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV; savetovanje i testiranje testirati na HIV; savetovanje i testiranje tokom prenatalne zaštitetokom prenatalne zaštite Još jedan važan indikator je informisanost o tome Još jedan važan indikator je informisanost o tome gde se može testirati na HIV i gde se mogu koristiti gde se može testirati na HIV i gde se mogu koristiti te usluge. Kako bi zaštitili sebe i sprečili inficiranje te usluge. Kako bi zaštitili sebe i sprečili inficiranje drugih, važno je da pojedinci znaju svoj HIV status. drugih, važno je da pojedinci znaju svoj HIV status. Upoznatost sa sopstvenim statusom je jedan od Upoznatost sa sopstvenim statusom je jedan od najvažnijih faktora u donošenju odluke da se potraži najvažnijih faktora u donošenju odluke da se potraži medicinska pomoć. Rezultati u vezi sa pitanjem koje medicinska pomoć. Rezultati u vezi sa pitanjem koje se tiče informisanosti žena o ustanovi u kojoj se vrši se tiče informisanosti žena o ustanovi u kojoj se vrši testiranje na HIV i pitanjem da li su se ikada testirale testiranje na HIV i pitanjem da li su se ikada testirale prikazani su u tabeli HA.5. Ukupno 74 procenta prikazani su u tabeli HA.5. Ukupno 74 procenta žena zna gde može da se obavi testiranje, dok se žena zna gde može da se obavi testiranje, dok se samo 10 procenata zaista i testiralo. Žene koje žive u samo 10 procenata zaista i testiralo. Žene koje žive u gradskim naseljima, obrazovanije žene i žene koje žive gradskim naseljima, obrazovanije žene i žene koje žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu imaju više u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu imaju više informacija i veći broj njih se i testirao.informacija i veći broj njih se i testirao. Tabela HA.5: Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje znaju mesto gde se mogu testirati na HIV; procenat žena koje su ikada testirane; procenat žena koje su testirane u prethodnih 12 meseci; kao i procenat žena koje su testirane i kojima je saopšten rezultat Procenat žena Broj žena koje znaju gde se mogu testirati1 koje su ikada testirane koje su testirane u prethodnih 12 meseci koje su testirane i kojima je saopšten rezultat2 Region Beogradski region 85,0 13,1 2,7 1,9 1142 Region Vojvodine 70,0 10,4 2,6 2,1 1376 Region Šumadije i Zapadne Srbije 70,5 7,1 1,1 ,7 1517 Region Južne i Istočne Srbije 73,3 10,1 2,3 1,2 1351 Tip naselja Gradska 80,8 12,2 2,6 2,0 3155 Ostala 64,6 6,8 1,5 ,6 2230 Starost 15–24 god. 69,6 4,9 2,3 1,7 1364 25–29 79,9 14,2 3,1 1,5 846 15–29 73,6 8,5 2,6 1,6 2210 30–39 76,7 15,3 2,6 1,6 1566 40–49 god. 72,3 6,8 1,0 ,9 1609 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 71,9 11,7 2,0 1,0 3730 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 79,0 6,1 2,4 2,3 1655 Obrazovanje žene Osnovno 38,8 3,1 ,8 ,1 704 Srednje 74,2 8,8 1,5 ,9 3067 Više/visoko 90,9 15,3 3,9 2,9 1587 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 46,0 4,4 1,5 ,9 750 Drugi 68,5 5,8 1,4 1,0 1066 Srednji 76,5 8,9 1,9 1,1 1080 Četvrti 79,8 12,1 1,4 ,8 1217 Najbogatiji 88,0 15,6 4,0 2,9 1273 Ukupno 74,1 10,0 2,1 1,4 5385 1 MICS indikator 9.5 2 MICS indikator 9.6 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 213 Slični rezultati su dobijeni i kod muškaraca starosti od 15 Slični rezultati su dobijeni i kod muškaraca starosti od 15 do 29 godina. Rezultati su prikazani u tabeli HA.5M. do 29 godina. Rezultati su prikazani u tabeli HA.5M. Tabela HA.5M: Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji znaju gde se mogu testirati na HIV; procenat muškaraca koji su ikada testirani; procenat muškaraca koji su testirani u prethodnih 12 meseci; kao i procenat muškaraca koji su testirani i kojima je saopšten rezultat Procenat muškaraca Broj muškaracakoji znaju gde se mogu testirati koji su ikada testirani koji su testirani u prethodnih 12 meseci koji su testirani i kojima je saopšten rezultat Region Beogradski region 81,7 19,2 5,5 5,5 319 Region Vojvodine 62,1 8,9 4,0 3,0 408 Region Šumadije i Zapadne Srbije 76,4 5,4 3,7 2,8 448 Region Južne i Istočne Srbije 76,9 8,0 1,2 1,2 408 Tip naselja Gradska 79,5 12,5 4,3 3,4 908 Ostala 66,3 6,1 2,4 2,4 675 Starost 15–24 god. 69,1 6,2 2,6 2,2 977 25–29 god. 81,7 15,5 4,9 4,3 606 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 70,9 11,0 1,2 1,2 309 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 74,6 9,5 4,0 3,4 1274 Obrazovanje muškarca Osnovno 49,3 8,9 1,1 1,1 120 Srednje 70,2 7,8 3,3 2,7 1032 Više/visoko 89,8 14,8 4,7 4,2 429 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 58,8 6,6 2,3 2,3 235 Drugi 68,8 6,2 1,3 ,7 326 Srednji 71,6 9,1 5,0 5,0 321 Četvrti 77,7 13,0 4,3 2,6 334 Najbogatiji 86,6 12,5 4,1 4,1 367 Ukupno 73,9 9,8 3,5 3,0 1583 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.214 U tabelama HA.6 i HA.6M navedeni su podaci za U tabelama HA.6 i HA.6M navedeni su podaci za seksualno aktivne mlade žene i muškarce. Procenat seksualno aktivne mlade žene i muškarce. Procenat mladih žena i muškaraca koji su testirani i kojima je mladih žena i muškaraca koji su testirani i kojima je saopšten rezultat testiranja predstavlja meru efikasnosti saopšten rezultat testiranja predstavlja meru efikasnosti savetovanja u vezi sa HlV-om i promocije testiranja među savetovanja u vezi sa HlV-om i promocije testiranja među mladima. To je važno znati zato što mladi ljudi mogu mladima. To je važno znati zato što mladi ljudi mogu smatrati da postoje prepreke da se dođe do odgovora na smatrati da postoje prepreke da se dođe do odgovora na delikatna pitanja u vezi sa polnim zdravljem. delikatna pitanja u vezi sa polnim zdravljem. Tabela HA.6: Informisanost seksualno aktivnih mladih žena o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci i koje znaju gde se mogu testirati na HIV; procenat žena koje su ikada testirane; procenat žena koje su testirane u prethodnih 12 meseci; kao i procenat žena koje su testirane i kojima je saopšten rezultat Procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Broj žena starosti 15–24 god. Procenat žena Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koje znaju gde se mogu testirati koje su ikada testirane koje su testirane u prethodnih 12 meseci koje su testirane i kojima je saopšten rezultat1 Region Beogradski region 70,9 321 82,7 12,1 4,4 4,3 228 Region Vojvodine 60,5 317 68,1 8,1 5,3 3,2 192 Region Šumadije i Zapadne Srbije 50,2 392 69,7 6,2 2,5 1,2 197 Region Južne i Istočne Srbije 55,5 333 65,9 3,9 1,7 1,1 185 Tip naselja Gradska 61,4 814 80,1 9,7 4,7 3,9 500 Ostala 54,9 549 58,9 4,7 1,6 ,3 302 Starost 15–19 god. 26,4 659 62,8 4,1 2,9 2,7 174 20–24 god. 89,1 705 74,7 8,9 3,7 2,5 628 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 99,3 255 52,7 11,1 3,6 ,4 253 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 49,4 1109 81,1 6,3 3,5 3,5 548 Obrazovanje žene Osnovno 67,1 112 40,2 6,0 2,7 ,9 75 Srednje 46,0 789 62,7 8,4 2,4 ,9 363 Više/visoko 78,3 457 89,6 7,7 4,9 4,6 358 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 58,4 199 35,3 6,7 2,9 ,8 116 Drugi 64,0 276 61,8 7,0 2,7 1,6 177 Srednji 51,1 267 85,1 5,4 3,3 1,3 136 Četvrti 57,2 287 81,1 4,5 ,0 ,0 164 Najbogatiji 62,2 334 85,8 13,4 7,6 7,0 208 Ukupno 58,8 1364 72,1 7,8 3,5 2,5 802 1 MICS indikator 9.7 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 215 Tabela HA.6M: Informisanost seksualno aktivnih mladih muškaraca o mestu gde se može testirati na HIV, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci i koji znaju gde se mogu testirati na HIV; procenat muškaraca koji su ikada testirani; procenat muškaraca koji su testirani u prethodnih 12 meseci; kao i procenat muškaraca koji su testirani i kojima je saopšten rezultat Procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Broj muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koji znaju gde se mogu testirati koji su ikada testirani koji su se testirali u prethodnih 12 meseci koji su testirani i kojima je saopšten rezultat1 Region Beogradski region 80,6 192 78,0 16,8 8,2 8,2 155 Region Vojvodine 67,9 263 68,0 8,0 2,2 2,2 179 Region Šumadije i Zapadne Srbije 61,2 280 75,8 4,6 3,9 1,8 171 Region Južne i Istočne Srbije 62,6 242 77,4 7,6 1,3 1,3 152 Tip naselja Gradska 67,0 556 79,9 12,0 5,2 4,2 372 Ostala 67,3 422 67,5 5,3 2,1 2,1 284 Starost 15–19 god. 38,5 465 70,5 8,9 5,4 3,4 179 20–24 god. 93,2 512 76,1 9,2 3,3 3,3 477 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 99,7 77 64,7 9,0 1,0 1,0 77 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 64,4 900 75,9 9,1 4,2 3,6 580 Obrazovanje muškarca Osnovno 69,4 72 47,8 9,0 ,8 ,8 50 Srednje 59,2 680 71,3 8,0 3,8 2,9 403 Više/visoko 90,2 224 87,7 11,2 4,8 4,8 202 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 57,4 145 57,8 6,8 ,6 ,6 83 Drugi 74,9 186 69,5 3,5 1,4 1,4 140 Srednji 72,4 214 67,6 4,4 3,3 3,3 155 Četvrti 58,0 217 84,7 19,0 7,0 4,1 126 Najbogatiji 71,1 215 87,0 12,1 5,9 5,9 153 Ukupno 67,2 977 74,6 9,1 3,9 3,3 656 1 MICS indikator 9.7 U tabeli HA.7 navedeni su procenti žena koje su se U tabeli HA.7 navedeni su procenti žena koje su se porodile u periodu od dve godine koji je prethodioporodile u periodu od dve godine koji je prethodio Istraživanju i koje su dobile savete i procenat onih kojeIstraživanju i koje su dobile savete i procenat onih koje su se testirale na HIV tokom prenatalne zaštite. Jednasu se testirale na HIV tokom prenatalne zaštite. Jedna od pet žena (19 procenata) je dobila savete u vezi saod pet žena (19 procenata) je dobila savete u vezi sa HlV-om tokom prenatalne zaštite. Procenat žena kojima HlV-om tokom prenatalne zaštite. Procenat žena kojima je ponuđeno da obave testiranje na HIV i koje su testirane je ponuđeno da obave testiranje na HIV i koje su testirane povećava se s povećanjem nivoa obrazovanja.povećava se s povećanjem nivoa obrazovanja. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.216 Tabela HA.7: Savetovanje u vezi sa HIV-om i testiranje na HIV u okviru prenatalne zaštite, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile istraživanju; procenat žena koje su dobile prenatalnu zaštitu od zdravstvenog radnika tokom poslednje trudnoće; procenat onih koje su dobile savete u vezi sa HIV-om; procenat onih kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV i koje su to prihvatile i koje su dobile rezultate Procenat žena Broj žena koje su se porodile tokom dve godine pre istraživanja koje su dobile prenatalnu zaštitu od zdravstvenog radnika tokom poslednje trudnoće koje su dobile savete u vezi sa HIV-om tokom prenatalne zaštite1 kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV i koje su testirane na HIV tokom prenatalne zaštite kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV i koje su testirane na HIV tokom prenatalne zaštite i koje su dobile rezultate2 koje su dobile savete u vezi sa HIV-om, kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV, koje su ga prihvatile i dobile rezultate Region Beogradski region 99,6 32,9 13,9 13,6 13,0 91 Region Vojvodine 99,8 15,5 9,7 9,7 6,3 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 97,1 15,1 13,6 12,9 5,2 144 Region Južne i Istočne Srbije 99,6 17,8 19,6 19,6 9,0 146 Tip naselja Gradska 99,7 21,1 14,6 14,4 8,6 281 Ostala 98,2 16,6 13,5 13,3 7,1 262 Mlade žene 15–24 god. 97,9 11,4 8,3 8,3 3,2 124 Starost 15–19 god. (85,6) (4,4) (,0) (,0) (,0) 18 20–24 100,0 12,6 9,8 9,8 3,7 105 25–29 99,2 19,3 15,5 15,1 8,6 194 30–34 99,3 22,2 15,3 15,3 9,7 148 35–49 god 99,7 23,7 17,5 17,0 10,1 78 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 99,3 18,9 14,1 13,9 7,9 539 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi (*) (*) (*) (*) (*) 4 Obrazovanje žene Osnovno 97,8 9,9 5,8 5,8 2,0 79 Srednje 99,2 18,1 14,2 13,9 7,3 307 Više/visoko 100,0 26,4 19,0 18,8 12,6 148 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 95,4 7,2 7,2 6,8 3,4 112 Drugi 100,0 26,9 15,1 14,8 8,0 97 Srednji 100,0 11,9 16,1 16,1 6,6 87 Četvrti 100,0 18,9 15,1 15,1 7,5 106 Najbogatiji 99,8 27,1 16,8 16,5 12,4 141 Ukupno 99,0 18,9 14,1 13,9 7,9 543 1 MICS indikator 9.8 2 MICS indikator 9.9 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 217 Informisanost o mestu gde se može testirati Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV; savetovanje i testiranje tokom na HIV; savetovanje i testiranje tokom prenatalne zaštite prenatalne zaštite – romska naselja romska naselja Ukupno 29 procenata žena iz romskih naselja je znalo Ukupno 29 procenata žena iz romskih naselja je znalo gde se može testirati, dok se samo 4 procenta njih gde se može testirati, dok se samo 4 procenta njih zaista i testiralo. Žene koje žive u gradskim naseljima zaista i testiralo. Žene koje žive u gradskim naseljima i bolje obrazovane žene imaju više informacijai bolje obrazovane žene imaju više informacija i i testiraju se u većem broju.testiraju se u većem broju. Tabela HA.5R: Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje znaju mesto gde se mogu testirati na HIV; procenat žena koje su ikada testirane; procenat žena koje su testirane u prethodnih 12 meseci; kao i procenat žena koje su testirane i kojima je saopšten rezultat Procenat žena Broj žena koje znaju gde se mogu testirati1 koje su ikada testirane koje su testirane u prethodnih 12 meseci koje su testirane i kojima je saopšten rezultat2 Tip naselja Gradska 32,6 4,6 ,7 ,3 1461 Ostala 22,1 1,1 ,3 ,2 657 Starost 15–24 god. 27,3 2,2 ,8 ,5 783 25–29 33,4 8,0 1,1 ,1 363 15–29 29,2 4,1 ,9 ,4 1145 30–39 33,3 3,0 ,2 ,1 571 40–49 god. 24,3 2,8 ,1 ,1 402 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 27,9 3,9 ,6 ,2 1827 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 38,8 1,6 ,5 ,5 291 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 3,8 ,5 ,0 ,0 363 Osnovno 27,6 3,4 ,6 ,3 1437 Srednje 64,3 5,7 ,9 ,2 295 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 12,2 1,0 ,8 ,6 396 Drugi 21,4 4,7 ,0 ,0 404 Srednji 23,6 2,4 ,5 ,1 404 Četvrti 30,1 2,2 ,7 ,3 468 Najbogatiji 56,3 7,2 ,8 ,3 447 Ukupno 29,4 3,5 ,6 ,3 2118 1 MICS indikator 9.5 2 MICS indikator 9.6 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 217 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.218 Slični rezultati su dobijeni i kod muškaraca starosti Slični rezultati su dobijeni i kod muškaraca starosti od 15 do 29 godina. Muškarci koji žive u gradskim od 15 do 29 godina. Muškarci koji žive u gradskim naseljima i bolje obrazovani muškarci imaju više naseljima i bolje obrazovani muškarci imaju više informacija i testiraju se u većem broju.informacija i testiraju se u većem broju. Tabela HA.5R.M: Informisanost o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji znaju gde se mogu testirati na HIV; procenat muškaraca koji su ikada testirani; procenat muškaraca koji su testirani u prethodnih 12 meseci; kao i procenat muškaraca koji su testirani i kojima je saopšten rezultat Procenat muškaraca Broj muškaraca koji znaju gde se mogu testirati koji su ikada testirani koji su testirani u prethodnih 12 meseci koji su testirani i kojima je saopšten rezultat Tip naselja Gradska 40,7 4,8 2,8 2,8 598 Ostala 24,3 1,4 ,3 ,1 279 Starost 15–24 god. 32,2 3,7 2,9 2,8 588 25–29 god. 42,1 3,6 ,1 ,1 289 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 35,8 4,1 1,6 1,5 535 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 35,0 3,1 2,6 2,6 342 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja 14,6 6,1 2,2 2,2 66 Osnovno 28,5 2,1 ,7 ,6 599 Srednje 60,6 6,4 4,3 4,3 202 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 19,9 3,3 ,9 ,8 191 Drugi 29,2 5,1 2,2 2,0 166 Srednji 33,5 6,3 5,3 5,3 172 Četvrti 45,1 1,8 ,0 ,0 185 Najbogatiji 51,4 2,1 1,8 1,8 163 Ukupno 35,5 3,7 2,0 1,9 877 Rezultati koji se odnose na seksualno aktivne mlade žene Rezultati koji se odnose na seksualno aktivne mlade žene i muškarce prikazani su u tabelama HA.6R i HA.6R.M. i muškarce prikazani su u tabelama HA.6R i HA.6R.M. Procenat mladih žena i muškaraca koji su testirani i Procenat mladih žena i muškaraca koji su testirani i kojima je saopšten rezultat predstavlja meru efikasnosti kojima je saopšten rezultat predstavlja meru efikasnosti savetovanja u vezi sa HlV-om i promocije testiranja na savetovanja u vezi sa HlV-om i promocije testiranja na HIV kod mladih ljudi. To je važno znati zato što mladi HIV kod mladih ljudi. To je važno znati zato što mladi ljudi mogu smatrati da postoje prepreke da se dođe do ljudi mogu smatrati da postoje prepreke da se dođe do odgovora na delikatna pitanja u vezi sa polnim zdravljem.odgovora na delikatna pitanja u vezi sa polnim zdravljem. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.218 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 219 Tabela HA.6R: Informisanost seksualno aktivnih mladih žena o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci i koje znaju gde se mogu testirati na HIV; procenat žena koje su ikada testirane; procenat žena koje su testirane u prethodnih 12 meseci; kao i procenat žena koje su testirane i kojima je saopšten rezultat Procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Broj žena starosti 15–24 god. Procenat žena Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koje znaju gde se mogu testirati koje su ikada testirane koje su testirane u prethodnih 12 meseci koje su testirane i kojima je saopšten rezultat1 Tip naselja Gradska 68,2 526 26,9 3,5 1,3 ,6 359 Ostala 76,1 256 23,9 2,5 ,9 ,8 195 Starost 15–19 god. 53,3 429 24,0 2,5 ,7 ,0 229 20–24 god. 92,1 354 27,1 3,6 1,5 1,2 326 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 97,3 527 23,4 3,1 1,1 ,6 512 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 16,4 256 (55,0) (3,2) (2,4) (2,4) 42 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 79,3 115 2,4 ,0 ,0 ,0 91 Osnovno 73,1 550 23,1 3,5 1,2 1,0 402 Srednje 48,6 110 75,4 6,3 3,1 ,0 53 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 73,7 157 12,6 2,9 2,9 2,0 116 Drugi 75,7 162 26,1 5,4 ,0 ,0 123 Srednji 73,0 158 15,0 2,8 1,3 ,0 115 Četvrti 68,3 165 27,6 2,4 1,4 1,4 113 Najbogatiji 62,5 142 54,5 1,8 ,3 ,0 89 Ukupno 70,8 783 25,8 3,1 1,2 ,7 554 1 MICS indikator 9.7 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 219 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.220 Tabela HA.6R.M: Informisanost seksualno aktivnih mladih muškaraca o mestu gde se može testirati na HIV, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci i koji znaju gde se mogu testirati na HIV; procenat muškaraca koji su ikada testirani; procenat muškaraca koji su testirani u prethodnih 12 meseci; kao i procenat muškaraca koji su testirani i kojima je saopšten rezultat Procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Broj muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koji znaju gde se mogu testirati koji su ikada testirani koji su se testirali u prethodnih 12 meseci koji su testirani i kojima je saopšten rezultat1 Tip naselja Gradska 71,4 399 41,0 7,3 5,8 5,8 285 Ostala 62,3 189 22,4 ,9 ,5 ,0 118 Starost 15–19 god. 44,7 295 31,4 8,0 8,0 8,0 132 20–24 god. 92,5 293 37,6 4,2 2,4 2,2 271 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 99,3 274 29,8 4,6 3,0 2,8 272 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 41,7 315 47,6 7,2 6,9 6,9 131 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja (66,3) 38 (24,0) (11,7) (5,9) (5,9) 25 Osnovno 71,0 400 27,2 2,4 1,4 1,2 284 Srednje 61,5 146 62,1 10,3 9,8 9,8 89 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 54,4 130 21,6 5,6 2,5 2,1 71 Drugi 68,6 126 29,9 6,8 4,2 3,8 86 Srednji 75,6 121 31,0 9,6 9,6 9,6 92 Četvrti 71,3 113 35,4 ,5 ,0 ,0 81 Najbogatiji 75,2 98 61,5 4,0 4,0 4,0 74 Ukupno 68,5 588 35,6 5,4 4,2 4,1 403 1 MICS indikator 9.7 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Kod žena koje su se porodile u periodu od dve godine koje Kod žena koje su se porodile u periodu od dve godine koje su prethodile Istraživanju, procenat onih koje su dobile su prethodile Istraživanju, procenat onih koje su dobile savete i procenat onih koje su se testirale na HIV tokom savete i procenat onih koje su se testirale na HIV tokom prenatalne zaštite navedeni su u tabeli HA.7R. Samo šest prenatalne zaštite navedeni su u tabeli HA.7R. Samo šest procenata svih anketiranih žena dobilo je savete u vezi sa procenata svih anketiranih žena dobilo je savete u vezi sa HlV-om tokom prenatalne zaštite.HlV-om tokom prenatalne zaštite. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.220 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 221 Tabela HA.7R: Savetovanje u vezi sa HIV-om i testiranje na HIV u okviru prenatalne zaštite, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su se porodile tokom dve godine koje su prethodile istraživanju; procenat žena koje su dobile prenatalnu zaštitu od zdravstvenog radnika tokom poslednje trudnoće; procenat onih koje su dobile savete u vezi sa HIV-om; procenat onih kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV i koje su to prihvatile i koje su dobile rezultate Procenat žena Broj žena koje su se porodile tokom dve godine pre istraživanja koje su dobile prenatalnu zaštitu od zdravstvenog radnika tokom poslednje trudnoće koje su dobile savete u vezi sa HIV-om tokom prenatalne zaštite1 kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV i koje su testirane na HIV tokom prenatalne zaštite kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV i koje su testirane na HIV tokom prenatalne zaštite i koje su dobile rezultate2 koje su dobile savete u vezi sa HIV-om, kojima je ponuđeno da se testiraju na HIV, koje su ga prihvatile i dobile rezultate Tip naselja Gradska 94,5 6,3 2,4 2,4 ,5 294 Ostala 94,7 4,4 1,3 1,2 1,1 146 Mlade žene 15–24 god. 95,2 3,9 1,4 1,4 ,5 290 Starost 15–19 god. 95,3 2,5 1,5 1,5 ,0 114 20–24 95,1 4,7 1,4 1,3 ,9 176 25–29 96,1 5,1 3,6 3,6 1,8 87 30–34 87,8 5,6 ,0 ,0 ,0 39 35–49 god (92,4) (29,5) (6,9) (6,9) (,0) 24 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 94,5 5,7 2,1 2,0 ,7 435 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi (*) (*) (*) (*) (*) 5 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 86,2 1,8 ,0 ,0 ,0 89 Osnovno 96,3 3,6 2,3 2,3 1,1 291 Srednje 98,5 21,9 3,6 3,6 ,0 59 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 89,2 ,0 ,0 ,0 ,0 106 Drugi 96,7 5,1 2,0 2,0 ,0 99 Srednji 89,0 4,3 2,1 2,1 ,0 80 Četvrti 99,4 13,3 5,1 5,1 2,7 81 Najbogatiji 100,0 7,6 1,6 1,4 1,2 75 Ukupno 94,5 5,7 2,0 2,0 ,7 440 1 MICS indikator 9.8 2 MICS indikator 9.9 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 221 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.222 Seksualno ponašanje koje je povezano Seksualno ponašanje koje je povezano sa prenošenjem HIV-asa prenošenjem HIV-a Promovisanje bezbednog seksualnog ponašanja je od Promovisanje bezbednog seksualnog ponašanja je od velike važnosti za umanjenje HIV prevalencije. Korišćenje velike važnosti za umanjenje HIV prevalencije. Korišćenje kondoma tokom seksualnog odnosa, naročito kada su u kondoma tokom seksualnog odnosa, naročito kada su u pitanju neredovni partneri, posebno je važno za umanjenje pitanju neredovni partneri, posebno je važno za umanjenje širenja HlV-a. U većini zemalja, preko polovine novih HIV širenja HlV-a. U većini zemalja, preko polovine novih HIV infekcija se javlja kod mladih starosti od 15 do 24 godine, tako infekcija se javlja kod mladih starosti od 15 do 24 godine, tako da je promena ponašanja kod ove starosne grupe posebno da je promena ponašanja kod ove starosne grupe posebno važna za smanjenje novih infekcija. Grupa pitanja na koju važna za smanjenje novih infekcija. Grupa pitanja na koju su odgovarali žene i muškarci starosti od 15 do 24 godine su odgovarali žene i muškarci starosti od 15 do 24 godine odnosila se na procenu njihovog rizika od HIV infekcije.odnosila se na procenu njihovog rizika od HIV infekcije. U faktore rizika u vezi sa HlV-om spadaju seksualni odnosi U faktore rizika u vezi sa HlV-om spadaju seksualni odnosi u ranoj mladosti, seksualni odnosi sa starijim osobama, u ranoj mladosti, seksualni odnosi sa starijim osobama, seksualni odnosi sa partnerom koji nije ni supružnik ni seksualni odnosi sa partnerom koji nije ni supružnik ni partner iz vanbračne zajednice, kao i nekorišćenje kondoma.partner iz vanbračne zajednice, kao i nekorišćenje kondoma. Tabela HA.8: Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, Republika Srbija, 2010. Procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje nikad nisu bile udate i nikada nisu imale seksualne odnose; procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje su imale seksualne odnose pre 15. godine i procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje su imale seksualne odnose sa muškarcem koji je 10 ili više godina stariji tokom prethodnih 12 meseci Procenat žena starosti 15–24 god. koje nikad nisu bile udate i nikada nisu imale seksualne odnose1 Broj žena starosti 15–24 god. koje nikad nisu bile udate Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose pre 15. godine2 Broj žena starosti 15–24 god. Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa muškarcem koji je 10 ili više godina stariji3 Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose tokom 12 meseci pre Istraživanja Region Beogradski region 29,2 279 2,9 321 2,4 228 Region Vojvodine 46,2 248 2,5 317 6,2 192 Region Šumadije i Zapadne Srbije 59,9 325 ,7 392 6,6 197 Region Južne i Istočne Srbije 53,2 256 1,1 333 2,3 185 Tip naselja Gradska 42,1 703 2,1 814 2,5 500 Ostala 56,9 406 1,3 549 7,3 302 Starost 15–19 god. 76,6 622 1,4 659 4,9 174 20–24 god. 10,3 486 2,1 705 4,2 628 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi np np 6,0 255 11,3 253 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 47,5 1109 ,8 1109 1,1 548 Obrazovanje žene Osnovno (72,5) 48 10,5 112 13,2 75 Srednje 65,2 634 ,8 789 5,6 363 Više/visoko 18,5 426 ,7 457 1,2 358 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 69,0 117 6,8 199 7,4 116 Drugi 43,6 211 1,9 276 4,3 177 Srednji 56,6 223 ,7 267 4,5 136 Četvrti 44,4 261 ,9 287 3,3 164 Najbogatiji 37,8 298 ,2 334 3,3 208 Ukupno 47,5 1109 1,7 1364 4,3 802 1 MICS indikator 9.10 2 MICS indikator 9.11 3 MICS indikator 9.12 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 223 Tabela HA.8M: Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji nikad nisu bili oženjeni i nikada nisu imali seksualne odnose; procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godine koji su imali seksualne odnose pre 15. godine i procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godine koji su imali seksualne odnose sa ženom koja je 10 ili više godina starija tokom prethodnih 12 meseci Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji nikad nisu bili oženjeni i nikada nisu imali seksualne odnose1 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji nikad nisu bili oženjeni Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose pre 15. godine2 Broj muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa ženom koja je 10 ili više godina starija3 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imale seksualne odnose tokom 12 meseci pre Istraživanja Region Beogradski region 19,1 179 7,2 192 1,2 155 Region Vojvodine 29,7 246 6,2 263 ,2 179 Region Šumadije i Zapadne Srbije 40,1 259 2,2 280 ,0 171 Region Južne i Istočne Srbije 37,5 217 2,1 242 ,0 152 Tip naselja Gradska 32,1 526 2,6 556 ,6 372 Ostala 32,9 374 6,3 422 ,0 284 Starost 15–19 god. 58,7 460 3,8 465 ,2 179 20–24 god. 5,0 440 4,6 512 ,4 477 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi np np 15,5 77 ,4 77 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 32,4 900 3,3 900 ,3 580 Obrazovanje muškarca Osnovno (35,5) 50 10,7 72 ,0 50 Srednje 41,2 634 4,2 680 ,1 403 Više/visoko 5,9 215 1,9 224 ,9 202 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 44,7 122 7,2 145 ,4 83 Drugi 26,1 170 1,6 186 ,0 140 Srednji 29,4 191 8,5 214 ,0 155 Četvrti 38,1 212 1,4 217 ,0 126 Najbogatiji 27,4 205 3,1 215 1,2 153 Ukupno 32,4 900 4,2 977 ,3 656 1 MICS indikator 9.10 2 MICS indikator 9.11 3 MICS indikator 9.12 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. Učestalost seksualnog ponašanja koje uvećava rizik Učestalost seksualnog ponašanja koje uvećava rizik od HIV-a kod mladih žena i muškaraca prikazana je u od HIV-a kod mladih žena i muškaraca prikazana je u tabelama HA.8 i HA.8M, kao i u grafikonu HA.2. Oko tabelama HA.8 i HA.8M, kao i u grafikonu HA.2. Oko dva procenta žena i četiri procenta muškaraca imalo je dva procenta žena i četiri procenta muškaraca imalo je seksualne odnose pre svoje 15. godine. Veći procenat seksualne odnose pre svoje 15. godine. Veći procenat mladih muškaraca iz ostalih naselja nego onih iz gradskih mladih muškaraca iz ostalih naselja nego onih iz gradskih naselja izjavio je da je imao seksualne odnose pre svoje naselja izjavio je da je imao seksualne odnose pre svoje 15. godine (šest procenata naspram tri procenta).15. godine (šest procenata naspram tri procenta). Prikazani su i podaci o seksualnom ponašanju i korišćenju Prikazani su i podaci o seksualnom ponašanju i korišćenju kondoma pri seksualnom odnosu kod žena (od 15 do 49) i kondoma pri seksualnom odnosu kod žena (od 15 do 49) i muškaraca (od 15 do 29) koji su imali seksualne odnose sa muškaraca (od 15 do 29) koji su imali seksualne odnose sa više od jednog partnera u prethodnih 12 meseci. Oko dva više od jednog partnera u prethodnih 12 meseci. Oko dva procenta žena starosti od 15 do 49 godina izjavile su da su procenta žena starosti od 15 do 49 godina izjavile su da su imale seksualne odnose sa dva i više partnera prethodnih imale seksualne odnose sa dva i više partnera prethodnih 12 meseci (tabela HA.9). Od tog procenta žena, više od 12 meseci (tabela HA.9). Od tog procenta žena, više od polovine (57 procenata) izjavilo je da je koristilo kondom polovine (57 procenata) izjavilo je da je koristilo kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa.tokom poslednjeg seksualnog odnosa. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.224 Procenat žena Procenat žena starosti 15–49 god. koje su imale dva i više seksualna partnera u prethodnih 12 meseci, a koje su izjavile i da su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa2 Broj žena starosti 15–49 god. koje su imale dva i više seksualna partnera u prethodnih 12 meseci koje su ikada imale seksualne odnose koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci1 broj žena starosti 15–49 god. Region Beogradski region 92,6 86,6 3,5 1142 (48,4) 40 Region Vojvodine 90,9 83,4 1,8 1376 (*) 25 Region Šumadije i Zapadne Srbije 86,3 82,6 1,7 1517 (*) 26 Region Južne i Istočne Srbije 88,7 83,5 ,3 1351 (*) 4 Tip naselja Gradska 89,6 83,9 2,3 3155 56,5 72 Ostala 89,1 83,8 1,0 2230 (*) 21 Starost 15–24 god. 61,4 58,8 4,3 1364 (64,5) 59 25–29 98,5 93,0 1,5 846 (*) 13 15–29 75,6 71,9 3,2 2210 63,5 72 30–39 98,8 94,5 1,0 1566 (*) 16 40–49 god. 99,4 90,0 ,4 1609 (*) 6 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 99,8 94,9 ,5 3730 (13,5) 20 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 66,0 59,0 4,5 1655 (68,7) 74 Obrazovanje žene Osnovno 94,3 86,1 1,2 704 (*) 8 Srednje 86,0 81,2 1,3 3067 (53,9) 40 Više/visoko 93,8 88,0 2,8 1587 (60,5) 45 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 88,1 82,5 1,7 750 (*) 13 Drugi 90,7 84,6 ,8 1066 (*) 8 Srednji 87,3 81,6 2,5 1080 (*) 27 Četvrti 90,2 84,0 1,6 1217 (*) 19 Najbogatiji 90,2 85,8 2,0 1273 (*) 26 Ukupno 89,4 83,9 1,7 5385 57,1 94 1 MICS indikator 9.13 2 MICS indikator 9.14 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Tabela HA.9: Seksualni odnosi sa više partnera, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su ikada imale seksualne odnose; procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci i procenat onih koje su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa a imale su seksualne odnose sa više partnera Što se tiče mladih žena (od 15 do 24), četiri procenta Što se tiče mladih žena (od 15 do 24), četiri procenta je izjavilo da je imalo seksualne odnose sa više je izjavilo da je imalo seksualne odnose sa više partnera u prethodnih 12 meseci, a 65 procenata njih partnera u prethodnih 12 meseci, a 65 procenata njih je koristilo kondom tokom poslednjeg seksualnog je koristilo kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa (tabela HA.10).odnosa (tabela HA.10). Oko 54 procenta žena koje su završile srednju školu Oko 54 procenta žena koje su završile srednju školu koristilo je kondom tokom seksualnog odnosa sa koristilo je kondom tokom seksualnog odnosa sa neredovnim partnerom tokom godine koja je prethodila neredovnim partnerom tokom godine koja je prethodila Istraživanju, dok je to činilo 61 procenat žena koje imaju Istraživanju, dok je to činilo 61 procenat žena koje imaju više ili visoko obrazovanje.više ili visoko obrazovanje. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 225 Tabela HA.10: Seksualni odnosi sa više partnera kod mladih žena, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su ikada imale seksualne odnose; procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci i kod onih koje su imale seksualne odnose sa više partnera; procenat onih koje su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Procenat žena starosti 15–24 god. Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale dva i više seksualna partnera u prethodnih 12 meseci, a koje su izjavile i da su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Broj žena starosti 15–24 god. koje su imala dva i više seksualna partnera u prethodnih 12 meseci koje su ikada imale seksualne odnose koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci broj žena starosti 15–24 god. Region Beogradski region 74,6 70,9 10,4 321 (*) 33 Region Vojvodine 63,9 60,5 2,4 317 (*) 8 Region Šumadije i Zapadne Srbije 50,4 50,2 3,7 392 (*) 15 Region Južne i Istočne Srbije 59,1 55,5 1,0 333 (*) 3 Tip naselja Gradska 63,7 61,4 5,8 814 (62,1) 47 Ostala 57,9 54,9 2,1 549 (*) 11 Starost 15–19 god. 27,6 26,4 3,0 659 (*) 20 20–24 god. 92,9 89,1 5,5 705 (70,9) 39 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,3 3,4 255 (*) 9 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 52,5 49,4 4,5 1109 (72,3) 50 Obrazovanje žene Osnovno 68,9 67,1 2,5 112 (*) 3 Srednje 47,6 46,0 3,5 789 (*) 28 Više/visoko 82,8 78,3 6,1 457 (*) 28 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 59,5 58,4 2,7 199 (*) 5 Drugi 66,8 64,0 2,5 276 (*) 7 Srednji 52,8 51,1 6,8 267 (*) 18 Četvrti 59,7 57,2 2,8 287 (*) 8 Najbogatiji 66,3 62,2 6,1 334 (*) 20 Ukupno 61,4 58,8 4,3 1364 (64,5) 59 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. Grafikon HA.2: Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV infekcije, Republika Srbija, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.226 Ukupno 22 procenta muškaraca starosti od 15 do 29 Ukupno 22 procenta muškaraca starosti od 15 do 29 godina izjavilo je da je imalo seksualne odnose sa više godina izjavilo je da je imalo seksualne odnose sa više partnerki (tabela HA.9M). Od tog procenta muškaraca, partnerki (tabela HA.9M). Od tog procenta muškaraca, 60 procenata je izjavilo da je koristilo kondom tokom 60 procenata je izjavilo da je koristilo kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa (59 procenata muškaraca poslednjeg seksualnog odnosa (59 procenata muškaraca koji su završili srednju školu i 72 procenta muškaraca koji su završili srednju školu i 72 procenta muškaraca s višim ili visokom obrazovanjem). Slični rezultati su s višim ili visokom obrazovanjem). Slični rezultati su dobijeni i kod mladih muškaraca starosti od 15 do 24 dobijeni i kod mladih muškaraca starosti od 15 do 24 godine (tabela HA.10M).godine (tabela HA.10M). Tabela HA.9M: Seksualni odnosi sa više partnerki, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji su ikada imali seksualne odnose; procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci i procenat onih koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa a imali su seksualne odnose sa više partnerki Procenat muškaraca Procenat muškaraca starosti 15–29 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci, a koji su izjavili i da su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Broj muškaraca starosti 15–29 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci koji su ikada imali seksualne odnose koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci broj muškaraca starosti 15–29 god. Region Beogradski region 89,3 88,3 30,7 319 71,3 98 Region Vojvodine 82,2 78,4 19,0 408 64,0 77 Region Šumadije i Zapadne Srbije 76,5 73,9 26,7 448 54,3 120 Region Južne i Istočne Srbije 80,1 75,8 14,1 408 (47,1) 57 Tip naselja Gradska 81,4 78,3 23,3 908 61,5 211 Ostala 81,5 78,6 20,9 675 57,7 141 Starost 15–24 god. 70,1 67,2 22,0 977 63,3 216 25–29 god. 99,8 96,7 22,6 606 54,6 137 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,1 11,1 309 (16,3) 34 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 76,9 73,5 25,0 1274 64,7 318 Obrazovanje žene Osnovno 85,2 79,1 22,0 120 (19,4) 27 Srednje 74,5 72,3 20,5 1032 58,5 211 Više/visoko 97,0 93,1 26,6 429 72,2 114 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 76,7 73,4 20,2 235 (42,5) 47 Drugi 86,4 82,5 20,9 326 (58,1) 68 Srednji 82,1 80,4 26,2 321 50,9 84 Četvrti 75,8 71,6 18,8 334 68,5 63 Najbogatiji 84,7 82,7 24,5 367 73,1 90 Ukupno 81,4 78,5 22,3 1583 60,0 352 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 227 Tabela HA.10M: Seksualni odnosi sa više partnerki kod mladih muškaraca, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godina koji su ikada imali seksualne odnose; procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci i kod onih koji su imali seksualne odnose sa više partnerki; procenat onih koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci, a koji su izjavili i da su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci koji su ikada imali seksualne odnose koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci broj muškaraca starosti 15–24 god. Region Beogradski region 82,2 80,6 32,0 192 70,3 61 Region Vojvodine 72,3 67,9 22,6 263 (65,8) 59 Region Šumadije i Zapadne Srbije 62,9 61,2 25,4 280 (50,1) 71 Region Južne i Istočne Srbije 66,4 62,6 9,7 242 (*) 24 Tip naselja Gradska 69,6 67,0 23,3 556 68,2 129 Ostala 70,8 67,3 20,4 422 56,0 86 Starost 15–19 god. 42,0 38,5 14,7 465 62,8 68 20–24 god. 95,7 93,2 28,8 512 63,6 147 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,7 15,5 77 (*) 12 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 67,6 64,4 22,6 900 67,1 204 Obrazovanje muškarca Osnovno 75,2 69,4 27,4 72 (*) 20 Srednje 61,5 59,2 19,8 680 58,7 135 Više/visoko 94,3 90,2 27,0 224 (87,6) 61 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 62,2 57,4 17,6 145 (44,1) 25 Drugi 76,3 74,9 21,8 186 (59,4) 41 Srednji 73,8 72,4 28,8 214 (48,9) 62 Četvrti 62,8 58,0 16,7 217 (89,1) 36 Najbogatiji 73,9 71,1 23,9 215 (75,1) 51 Ukupno 70,1 67,2 22,0 977 63,3 216 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. U tabelama HA.11 i HA.11M prikazani su procenti U tabelama HA.11 i HA.11M prikazani su procenti žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine koji su žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine koji su ikada imali seksualne odnose, koji su imali seksualne ikada imali seksualne odnose, koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci, koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci, koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner iz vanbračne zajednice u prethodnih 12 partner iz vanbračne zajednice u prethodnih 12 meseci, kao i onih koji su imali seksualne odnose sa meseci, kao i onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u vanbračnoj zajednici, a koji su koristili kondom žive u vanbračnoj zajednici, a koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa. Procenat mladih tokom poslednjeg seksualnog odnosa. Procenat mladih žena i muškaraca koji su imali seksualne odnose sa žena i muškaraca koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u vanbračnoj zajednici povećava se s povećanjem žive u vanbračnoj zajednici povećava se s povećanjem nivoa obrazovanja ispitanika.nivoa obrazovanja ispitanika. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.228 Tabela HA.11: Seksualni odnosi sa partnerima koji nisu redovni partneri, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su ikada imale seksualne odnose; procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci i kod onih koje su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi; procenat onih koje su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvim partnerom Procenat žena starosti 15–24 god. Broj žena starosti 15–24 god. Procenat onih koje su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci1 Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci, a koje su izjavile da su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvim partnerom2 Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi koje su ikada imale seksualne odnose koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Region Beogradski region 74,6 70,9 321 59,1 228 75,9 190 Region Vojvodine 63,9 60,5 317 40,9 192 73,5 130 Region Šumadije i Zapadne Srbije 50,4 50,2 392 33,9 197 85,7 133 Region Južne i Istočne Srbije 59,1 55,5 333 32,6 185 72,9 109 Tip naselja Gradska 63,7 61,4 814 48,9 500 78,9 398 Ostala 57,9 54,9 549 29,7 302 72,7 163 Starost 15–19 god. 27,6 26,4 659 21,7 174 84,0 143 20–24 god. 92,9 89,1 705 59,4 628 74,7 418 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,3 255 5,1 253 (*) 13 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 52,5 49,4 1109 49,4 548 77,6 548 Obrazovanje žene Osnovno 68,9 67,1 112 14,2 75 (*) 16 Srednje 47,6 46,0 789 27,1 363 79,3 214 Više/visoko 82,8 78,3 457 72,5 358 77,1 331 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 59,5 58,4 199 19,7 116 (60,1) 39 Drugi 66,8 64,0 276 41,1 177 71,9 114 Srednji 52,8 51,1 267 35,3 136 80,9 94 Četvrti 59,7 57,2 287 48,4 164 79,8 139 Najbogatiji 66,3 62,2 334 52,4 208 80,1 175 Ukupno 61,4 58,8 1364 41,2 802 77,1 561 1 MICS indikator 9.15 2 MICS indikator 9.16; MCR indikator 6.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 229 Tabela HA.11M: Seksualni odnosi sa partnerkama koje nisu redovne partnerke, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su ikada imali seksualne odnose; procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci i kod onih koji su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojim žive u stalnoj vezi; procenat onih koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvom partnerkom Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Broj muškaraca starosti 15–24 god. Procenat onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci1 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci, a koji su izjavili da su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvom partnerkom2 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi koji su ikada imali seksualne odnose koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Region Beogradski region 82,2 80,6 192 75,9 155 86,7 146 Region Vojvodine 72,3 67,9 263 62,1 179 76,5 163 Region Šumadije i Zapadne Srbije 62,9 61,2 280 56,4 171 74,3 158 Region Južne i Istočne Srbije 66,4 62,6 242 52,3 152 84,0 127 Tip naselja Gradska 69,6 67,0 556 62,7 372 81,1 349 Ostala 70,8 67,3 422 58,1 284 78,6 245 Starost 15–19 god. 42,0 38,5 465 37,4 179 85,9 174 20–24 god. 95,7 93,2 512 82,0 477 77,6 420 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,7 77 18,3 77 (*) 14 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 67,6 64,4 900 64,4 580 80,4 580 Obrazovanje muškarca Osnovno 75,2 69,4 72 45,4 50 (52,3) 33 Srednje 61,5 59,2 680 54,0 403 79,2 367 Više/visoko 94,3 90,2 224 86,2 202 86,4 193 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 62,2 57,4 145 42,8 83 62,6 62 Drugi 76,3 74,9 186 66,7 140 80,1 124 Srednji 73,8 72,4 214 66,5 155 83,9 142 Četvrti 62,8 58,0 217 55,8 126 84,7 121 Najbogatiji 73,9 71,1 215 67,0 153 79,8 144 Ukupno 70,1 67,2 977 60,7 656 80,0 594 1 MICS indikator 9.15 2 MICS indikator 9.16; MCR indikator 6.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.230 Seksualno ponašanje koje je povezanoSeksualno ponašanje koje je povezano sa prenošenjem HlV-a sa prenošenjem HlV-a – romska naselja romska naselja Učestalost seksualnog ponašanja koje povećava rizik Učestalost seksualnog ponašanja koje povećava rizik od prenošenja HIV-a kod mladih žena i muškaraca od prenošenja HIV-a kod mladih žena i muškaraca (od 15 do 24 godine) u romskim naseljima prikazana (od 15 do 24 godine) u romskim naseljima prikazana je u tabelama HA.8R i HA.8R.M i u grafikonu HA.2R. je u tabelama HA.8R i HA.8R.M i u grafikonu HA.2R. Ukupno 14 procenata žena i 13 procenata muškaraca Ukupno 14 procenata žena i 13 procenata muškaraca imali su seksualne odnose pre svoje 15. godine, dok je imali su seksualne odnose pre svoje 15. godine, dok je šest procenata mladih žena i jedan procenat muškaraca šest procenata mladih žena i jedan procenat muškaraca koji su imali seksualne odnose u periodu od 12 meseci koji su imali seksualne odnose u periodu od 12 meseci koji je prethodio Istraživanju imalo seksualne odnose sa koji je prethodio Istraživanju imalo seksualne odnose sa partnerom koji je stariji deset ili više godina.partnerom koji je stariji deset ili više godina. Tabela HA.8R: Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, romska naselja, 2010. Procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje nikad nisu bile udate i nikada nisu imale seksualne odnose; procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje su imale seksualne odnose pre 15. godine i procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje su imale seksualne odnose sa muškarcem koji je 10 ili više godina stariji tokom prethodnih 12 meseci Procenat žena starosti 15–24 god. koje nikad nisu bile udate i nikada nisu imale seksualne odnose1 Broj žena starosti 15–24 god. koje nikad nisu bile udate Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose pre 15. godine2 Broj žena starosti 15–24 god. Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa muškarcem koji je 10 ili više godina stariji3 Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose tokom 12 meseci pre Istraživanja Tip naselja Gradska 83,6 191 12,0 526 4,1 359 Ostala 81,2 65 19,3 256 8,8 195 Starost 15–19 god. 91,1 211 14,6 429 5,6 229 20–24 god. (45,0) 45 14,3 354 5,9 326 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi np np 21,3 527 6,2 512 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 83,0 256 ,4 256 (,8) 42 Obrazovanje žene Bez obrazovanja (*) 23 24,3 115 11,7 91 Osnovno 85,1 159 15,3 550 5,1 402 Srednje 84,8 66 ,8 110 1,5 53 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji (82,3) 39 23,1 157 10,5 116 Drugi (90,9) 42 20,6 162 7,0 123 Srednji (96,7) 44 12,5 158 4,9 115 Četvrti (76,8) 65 10,4 165 4,1 113 Najbogatiji (75,4) 66 4,6 142 1,0 89 Ukupno 83,0 256 14,4 783 5,8 554 1 MICS indikator 9.10 2 MICS indikator 9.11 3 MICS indikator 9.12 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.230 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 231 Tabela HA.8R.M: Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV-a, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji nikad nisu bili oženjeni i nikada nisu imali seksualne odnose; procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godine koji su imali seksualne odnose pre 15. godine i procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godine koji su imali seksualne odnose sa ženom koja je 10 ili više godina starija tokom prethodnih 12 meseci Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji nikad nisu bili oženjeni i nikada nisu imali seksualne odnose1 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji nikad nisu bili oženjeni Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose pre 15. godine2 Broj muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa ženom koja je 10 ili više godina starija3 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imale seksualne odnose tokom 12 meseci pre Istraživanja Tip naselja Gradska 47,8 222 13,8 399 ,4 285 Ostala 71,2 92 12,2 189 1,1 118 Starost 15–19 god. 67,6 231 10,0 295 ,8 132 20–24 god. 18,7 83 16,7 293 ,5 271 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi np np 18,0 274 ,5 272 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 54,7 315 9,2 315 ,8 131 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja (*) 13 (21,8) 38 (,0) 25 Osnovno 60,9 178 13,5 400 ,8 284 Srednje 42,2 122 11,2 146 ,0 89 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 73,9 76 17,3 130 ,0 71 Drugi (67,1) 55 13,7 126 1,5 86 Srednji (41,8) 68 21,9 121 ,0 92 Četvrti (54,6) 48 8,6 113 ,0 81 Najbogatiji (36,0) 67 2,4 98 1,4 74 Ukupno 54,7 315 13,3 588 ,6 403 1 MICS indikator 9.10 2 MICS indikator 9.11 3 MICS indikator 9.12 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 231 Grafikon HA.2R: Seksualno ponašanje koje povećava rizik od HIV infekcije, romska naselja, 2010. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.232 Sve u svemu, dva procenta žena starosti od 15 do 49 Sve u svemu, dva procenta žena starosti od 15 do 49 godina izjavilo je da je imalo seksualne odnose sa dva i godina izjavilo je da je imalo seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci. Od tog procenta više partnera u prethodnih 12 meseci. Od tog procenta žena, 26 procenata je izjavilo da je koristilo kondom žena, 26 procenata je izjavilo da je koristilo kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa. U grupi mladih tokom poslednjeg seksualnog odnosa. U grupi mladih žena (od 15 do 24 godine), oko tri procenta je izjavilo da žena (od 15 do 24 godine), oko tri procenta je izjavilo da je imalo seksualne odnose sa dva i više partnera tokom je imalo seksualne odnose sa dva i više partnera tokom prethodne godine.prethodne godine. Tabela HA.9R: Seksualni odnosi sa više partnera, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje su ikada imale seksualne odnose; procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci i procenat onih koje su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa a imale su seksualne odnose sa više partnera Procenat žena Procenat žena starosti 15–49 god. koje su imale dva i više seksualna partnera u prethodnih 12 meseci, a koje su izjavile i da su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa2 Broj žena starosti 15–49 god. koje su imale dva i više seksualna partnera u prethodnih 12 meseci koje su ikada imale seksualne odnose koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci1 broj žena starosti 15–49 god. Tip naselja Gradska 88,9 83,1 2,7 1461 (29,6) 39 Ostala 91,7 85,1 ,8 657 (*) 5 Starost 15–24 god. 72,8 70,8 3,0 783 (*) 24 25–29 99,6 93,7 4,3 363 (*) 15 15–29 81,3 78,1 3,4 1145 26,3 39 30–39 99,7 91,5 ,6 571 (*) 3 40–49 god. 99,9 88,8 ,5 402 (*) 2 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 100,0 93,5 1,2 1827 (16,6) 22 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 25,8 22,3 7,7 291 (*) 22 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 93,9 85,6 3,2 363 (*) 11 Osnovno 90,4 84,9 1,8 1437 (29,7) 26 Srednje 81,1 74,8 1,2 295 (*) 4 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 91,7 81,6 1,7 396 (*) 7 Drugi 90,0 85,3 1,8 404 (*) 7 Srednji 89,5 85,5 3,7 404 (*) 15 Četvrti 89,2 83,1 1,3 468 (*) 6 Najbogatiji 88,8 83,3 2,2 447 (*) 10 Ukupno 89,8 83,7 2,1 2118 26,2 44 1 MICS indikator 9.13 2 MICS indikator 9.14 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.232 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 233 Tabela HA.10R: Seksualni odnosi sa više partnera kod mladih žena, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su ikada imale seksualne odnose; procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci Procenat žena starosti 15–24 god. koje su ikada imale seksualne odnose koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koje su imale seksualne odnose sa dva i više partnera u prethodnih 12 meseci broj žena starosti 15–24 god. Tip naselja Gradska 69,6 68,2 3,7 526 Ostala 79,4 76,1 1,6 256 Starost 15–19 god. 55,1 53,3 1,8 429 20–24 god. 94,3 92,1 4,5 354 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 99,9 97,3 2,2 527 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 17,0 16,4 4,7 256 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 81,6 79,3 1,2 115 Osnovno 75,4 73,1 3,1 550 Srednje 49,1 48,6 3,3 110 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 79,0 73,7 2,8 157 Drugi 76,7 75,7 4,1 162 Srednji 73,3 73,0 2,3 158 Četvrti 69,6 68,3 2,4 165 Najbogatiji 64,8 62,5 3,5 142 Ukupno 72,8 70,8 3,0 783 (*) Kolona „Broj žena starosti od 15–24 godine koje su imale više od jednog seksualnog partnera u prethodnih 12 meseci” je isključena zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva) Što se tiče muškaraca, 21 procenat muškaraca starosti od Što se tiče muškaraca, 21 procenat muškaraca starosti od 15 do 29 godina izjavio je da je imao seksualne odnose sa 15 do 29 godina izjavio je da je imao seksualne odnose sa više partnerki. Od tog procenta muškaraca, 27 procenata više partnerki. Od tog procenta muškaraca, 27 procenata je izjavilo da je koristilo kondom tokom poslednjeg je izjavilo da je koristilo kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa. Kod mlađih muškaraca (od 15 do 24 seksualnog odnosa. Kod mlađih muškaraca (od 15 do 24 godine) procenat korišćenja kondoma kod onih koji su godine) procenat korišćenja kondoma kod onih koji su imali seksualne odnose sa više partnerki je nešto veći imali seksualne odnose sa više partnerki je nešto veći (35 procenata).(35 procenata). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 233 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.234 Tabela HA.9R.M: Seksualni odnosi sa više partnerki, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji su ikada imali seksualne odnose; procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci i procenat onih koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa a imali su seksualne odnose sa više partnerki Procenat muškaraca Procenat muškaraca starosti 15–29 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci, a koji su izjavili i da su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Broj muškaraca starosti 15–29 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci koji su ikada imali seksualne odnose koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci broj muškaraca starosti 15–29 god. Tip naselja Gradska 81,8 78,8 24,9 598 24,4 149 Ostala 76,5 73,3 12,2 279 35,8 34 Starost 15–24 god. 70,8 68,5 21,1 588 34,5 124 25–29 god. 99,1 94,5 20,4 289 9,6 59 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 100,0 98,5 17,3 535 6,1 93 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 48,9 43,4 26,4 342 47,6 90 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 82,1 68,8 3,3 66 (*) 2 Osnovno 81,9 79,7 20,4 599 19,8 122 Srednje 73,3 71,0 26,2 202 (42,7) 53 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 70,7 64,8 11,7 191 (20,1) 22 Drugi 77,8 76,2 15,6 166 (*) 26 Srednji 81,8 81,2 26,9 172 (53,8) 46 Četvrti 85,8 79,5 16,4 185 (*) 30 Najbogatiji 85,1 85,1 35,6 163 (15,1) 58 Ukupno 80,1 77,0 20,9 877 26,5 183 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.234 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 235 Tabela HA.10R.M: Seksualni odnosi sa više partnerki kod mladih muškaraca, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godina koji su ikada imali seksualne odnose; procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci i kod onih koji su imali seksualne odnose sa više partnerki; procenat onih koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci, a koji su izjavili i da su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali više od jedne seksualne partnerke u prethodnih 12 meseci koji su ikada imali seksualne odnose koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci koji su imali seksualne odnose sa dve i više partnerki u prethodnih 12 meseci broj muškaraca starosti 15–24 god. Tip naselja Gradska 73,4 71,4 25,9 399 32,6 103 Ostala 65,3 62,3 11,0 189 (44,0) 21 Starost 15–19 god. 47,0 44,7 14,0 295 (45,6) 41 20–24 god. 94,7 92,5 28,3 293 29,0 83 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,3 14,8 274 (,0) 41 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 45,3 41,7 26,6 315 51,2 84 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja (68,9) (66,3) (,0) 38 (*) 0 Osnovno 72,9 71,0 19,2 400 24,5 77 Srednje 64,7 61,5 29,3 146 (*) 43 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 57,0 54,4 9,5 130 (*) 12 Drugi 70,7 68,6 16,9 126 (*) 21 Srednji 76,4 75,6 33,7 121 (*) 41 Četvrti 76,8 71,3 11,8 113 (*) 13 Najbogatiji 75,2 75,2 37,1 98 (*) 36 Ukupno 70,8 68,5 21,1 588 34,5 124 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. U tabelama HA.11R i HA.11R.M prikazan je procenat U tabelama HA.11R i HA.11R.M prikazan je procenat mladih žena i muškaraca koji su ikada imali seksualne mladih žena i muškaraca koji su ikada imali seksualne odnose, koji su imali seksualne odnose u prethodnih odnose, koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci, koji su imali seksualne odnose sa osobom 12 meseci, koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u vanbračnoj zajednici u prethodnih 12 meseci, kao i vanbračnoj zajednici u prethodnih 12 meseci, kao i kod onih koji su imali seksualne odnose sa osobom kod onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u vanbračnoj zajednici, a koristili su kondom tokom u vanbračnoj zajednici, a koristili su kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvim partnerom. poslednjeg seksualnog odnosa sa takvim partnerom. Procenat mladih muškaraca koji su imali seksualne Procenat mladih muškaraca koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka u vanbračnoj zajednici mnogo je veći (32 procenta) nego u vanbračnoj zajednici mnogo je veći (32 procenta) nego procenat koji se odnosi na mlade žene (devet procenata).procenat koji se odnosi na mlade žene (devet procenata). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 235 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.236 Tabela HA.11R: Seksualni odnosi sa partnerima koji nisu redovni partneri, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su ikada imale seksualne odnose; procenat onih koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci i kod onih koje su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi; procenat onih koje su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvim partnerom Procenat žena starosti 15–24 god. Broj žena starosti 15–24 god. Procenat onih koje su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci1 Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Procenat žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci, a koje su izjavile da su koristile kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvim partnerom2 Broj žena starosti 15–24 god. koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa osobom koja nije njihov supružnik ili partner sa kojim žive u stalnoj vezi koje su ikada imale seksualne odnose koje su imale seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Tip naselja Gradska 69,6 68,2 526 8,4 359 (32,0) 44 Ostala 79,4 76,1 256 9,8 195 (45,7) 25 Starost 15–19 god. 55,1 53,3 429 7,9 229 (40,1) 34 20–24 god. 94,3 92,1 354 10,1 326 (34,0) 36 Bračno stanje Bila u braku / u stalnoj vezi 99,9 97,3 527 5,4 512 (20,9) 28 Nikad nije bila u braku / u stalnoj vezi 17,0 16,4 256 16,0 42 (48,1) 41 Obrazovanje žene Bez obrazovanja 81,6 79,3 115 3,3 91 (*) 4 Osnovno 75,4 73,1 550 8,2 402 (21,1) 45 Srednje 49,1 48,6 110 11,4 53 (*) 13 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 79,0 73,7 157 6,5 116 (*) 10 Drugi 76,7 75,7 162 7,3 123 (*) 12 Srednji 73,3 73,0 158 5,7 115 (*) 9 Četvrti 69,6 68,3 165 12,3 113 (*) 20 Najbogatiji 64,8 62,5 142 12,9 89 (*) 18 Ukupno 72,8 70,8 783 8,9 554 37,0 70 1 MICS indikator 9.15 2 MICS indikator 9.16; MCR indikator 6.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.236 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 237 Tabela HA.11R.M: Seksualni odnosi sa partnerkama koje nisu redovne partnerke, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godina koji su ikada imali seksualne odnose; procenat onih koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci; procenat onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci i kod onih koji su imale seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojim žive u stalnoj vezi; procenat onih koji su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvom partnerkom Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Broj muškaraca starosti 15–24 god. Procenat onih koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci1 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi u prethodnih 12 meseci, a koji su izjavili da su koristili kondom tokom poslednjeg seksualnog odnosa sa takvom partnerkom2 Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci sa osobom koja nije njihova supruga ili partnerka sa kojom žive u stalnoj vezi koji su ikada imali seksualne odnose koji su imali seksualne odnose u prethodnih 12 meseci Tip naselja Gradska 73,4 71,4 399 38,3 285 52,2 153 Ostala 65,3 62,3 189 19,7 118 47,0 37 Starost 15–19 god. 47,0 44,7 295 27,3 132 44,5 81 20–24 god. 94,7 92,5 293 37,3 271 56,1 109 Bračno stanje Bio u braku / u stalnoj vezi 100,0 99,3 274 21,5 272 25,8 59 Nikad nije bio u braku / u stalnoj vezi 45,3 41,7 315 41,7 131 62,5 131 Obrazovanje muškarca Bez obrazovanja (68,9) (66,3) 38 (13,4) 25 (*) 5 Osnovno 72,9 71,0 400 27,4 284 39,0 109 Srednje 64,7 61,5 146 48,8 89 (70,4) 71 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 57,0 54,4 130 23,3 71 (17,1) 30 Drugi 70,7 68,6 126 24,2 86 (39,5) 30 Srednji 76,4 75,6 121 44,7 92 (63,4) 54 Četvrti 76,8 71,3 113 20,3 81 (*) 23 Najbogatiji 75,2 75,2 98 53,4 74 (66,3) 52 Ukupno 70,8 68,5 588 32,3 403 51,2 190 1 MICS indikator 9.15 2 MICS indikator 9.16; MCR indikator 6.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. (*) Podaci su bazirani na manje od 25 neponderisanih slučajeva. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 237 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.238 U okviru MICS-a koji je sproveden 2010. godine u U okviru MICS-a koji je sproveden 2010. godine u Republici Srbiji, prikupljene su informacije o pristupu Republici Srbiji, prikupljene su informacije o pristupu žena starosti od 15 do 49 godina i muškaraca starosti žena starosti od 15 do 49 godina i muškaraca starosti od 15 do 29 godina masovnim medijima, kao i o od 15 do 29 godina masovnim medijima, kao i o njihovom korišćenju računara i interneta.njihovom korišćenju računara i interneta. Ove informacije omogućavaju da se stekne uvid u to:Ove informacije omogućavaju da se stekne uvid u to:  da li ispitanici čitaju novine/časopise, slušaju da li ispitanici čitaju novine/časopise, slušaju radio i gledaju televiziju;radio i gledaju televiziju;  da li su ikad koristili, da li trenutno koriste da li su ikad koristili, da li trenutno koriste ili su nedavno koristili računar;ili su nedavno koristili računar;  da li su ikad koristili, da li trenutno koriste da li su ikad koristili, da li trenutno koriste ili su nedavno koristili internet.ili su nedavno koristili internet. Pristup masovnim medijimaPristup masovnim medijima Procenat žena koje čitaju novine, slušaju radio i gledaju Procenat žena koje čitaju novine, slušaju radio i gledaju televiziju najmanje jednom nedeljno prikazan je u televiziju najmanje jednom nedeljno prikazan je u tabeli MT.1.tabeli MT.1. Najmanje jednom nedeljno, 75 procenata žena u Najmanje jednom nedeljno, 75 procenata žena u Republici Srbiji čita novine, 72 procenta sluša radio, Republici Srbiji čita novine, 72 procenta sluša radio, XIIIXIII PRISTUP MASOVNIM PRISTUP MASOVNIM MEDIJIMA I KORIŠĆENJEMEDIJIMA I KORIŠĆENJE INFORMACIONO-INFORMACIONO- KOMUNIKACIONIH KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJATEHNOLOGIJA a 98 procenata gleda televiziju. Ali, 0,5 procenata a 98 procenata gleda televiziju. Ali, 0,5 procenata nijednom nije koristilo nijedan od pomenuta tri nijednom nije koristilo nijedan od pomenuta tri medija, dok je 58 procenata koristilo sva tri oblika medija, dok je 58 procenata koristilo sva tri oblika medija najmanje jednom nedeljno.medija najmanje jednom nedeljno. Žene mlađe od 25 godina češće nego one starije Žene mlađe od 25 godina češće nego one starije od 25 izjavljuju da koriste sva tri oblika masovnih od 25 izjavljuju da koriste sva tri oblika masovnih medija zajedno. Kada je u pitanju korišćenje svih medija zajedno. Kada je u pitanju korišćenje svih vrsta medija, uočene su razlike prema tipu naselja, vrsta medija, uočene su razlike prema tipu naselja, nivou obrazovanja i društveno-ekonomskom statusu, nivou obrazovanja i društveno-ekonomskom statusu, a razlike su najuočljivije kada je u pitanju korišćenje a razlike su najuočljivije kada je u pitanju korišćenje štampanih medija. Pristup štampanim medijima u štampanih medija. Pristup štampanim medijima u vezi je sa višim životnim standardom.vezi je sa višim životnim standardom. Žene koje imaju više obrazovanje skoro dvostruko Žene koje imaju više obrazovanje skoro dvostruko više koriste sve oblike medija nego žene koje imaju više koriste sve oblike medija nego žene koje imaju osnovno obrazovanje. Slično tome, 65 procenata osnovno obrazovanje. Slično tome, 65 procenata žena iz najvišeg kvintila blagostanja koristilo je sva žena iz najvišeg kvintila blagostanja koristilo je sva tri oblika medija, dok je iz najnižeg kvintila koristilo tri oblika medija, dok je iz najnižeg kvintila koristilo samo 35 procenata. Veći procenat žena je koristio samo 35 procenata. Veći procenat žena je koristio sve vrste medija u gradskim (60 procenata) nego u sve vrste medija u gradskim (60 procenata) nego u ostalim naseljima (54 procenta). Žene najviše koriste ostalim naseljima (54 procenta). Žene najviše koriste sva tri masovna medija u Beogradu (69 procenata), sva tri masovna medija u Beogradu (69 procenata), a najmanje u Regionu Južne i Istočne Srbije (48 a najmanje u Regionu Južne i Istočne Srbije (48 procenata).procenata). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 239 Tabela MT.1: Pristup masovnim medijima, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje imaju pristup navedenim masovnim medijima na nedeljnom nivou Procenat žena starosti 15–49 god. Koje imaju pristup svim navedenim medijima najmanje jednom nedeljno1 Koje nemaju pristup nijednom od navedenih medija najmanje jednom nedeljno Broj žena starosti 15–49 god. koje čitaju novine najmanje jednom nedeljno koje slušaju radio najmanje jednom nedeljno koje gledaju televiziju najmanje jednom nedeljno Starost 15–19 god. 76,3 78,6 97,9 63,6 ,5 659 20–24 79,4 79,8 97,5 65,2 ,3 705 25–29 75,4 73,6 97,3 58,2 ,9 846 15–29 76,9 77,1 97,5 62,0 ,6 2210 30–34 74,2 69,5 98,0 57,2 1,0 775 35–39 76,1 73,0 98,3 58,9 ,7 791 40–44 69,4 69,9 99,3 52,6 ,3 703 45–49 god. 71,9 65,3 99,0 49,8 ,0 905 Region Beogradski region 87,2 75,6 97,0 68,9 ,7 1142 Region Vojvodine 70,4 73,6 97,2 55,7 ,9 1376 Region Šumadije i Zapadne Srbije 72,4 77,6 99,0 59,5 ,3 1517 Region Južne i Istočne Srbije 70,6 62,9 99,2 47,8 ,3 1351 Tip naselja Gradska 79,8 70,7 98,1 60,4 ,6 3155 Ostala 67,2 74,9 98,3 53,6 ,5 2230 Obrazovanje Osnovno 44,2 63,7 97,5 34,4 1,9 704 Srednje 76,2 72,3 99,0 58,4 ,3 3067 Više/visoko 86,2 76,9 97,0 67,3 ,4 1587 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 44,7 66,2 97,0 35,2 1,9 750 Drugi 71,0 76,9 99,1 57,2 ,2 1066 Srednji 79,2 72,4 99,0 62,0 ,0 1080 Četvrti 80,6 71,5 97,2 60,3 1,0 1217 Najbogatiji 85,5 73,4 98,4 64,8 ,1 1273 Ukupno 74,6 72,4 98,2 57,6 ,5 5385 1 MICS indikator MT.1 Podaci za muškarce starosti od 15 do 29 godina Podaci za muškarce starosti od 15 do 29 godina prikazani su u tabeli MT.1M. Procenat muškaraca koji prikazani su u tabeli MT.1M. Procenat muškaraca koji čitaju novine i slušaju radio najmanje jednom nedeljno čitaju novine i slušaju radio najmanje jednom nedeljno iznosi po 75 procenata, a 98 procenata njih gleda iznosi po 75 procenata, a 98 procenata njih gleda televiziju. Oko jedan procenat njih ne koristi nijedan televiziju. Oko jedan procenat njih ne koristi nijedan od tri vrste medija, ali 60 procenata koristi sve tri vrste od tri vrste medija, ali 60 procenata koristi sve tri vrste medija najmanje jednom nedeljno.medija najmanje jednom nedeljno. Iz tabele se vidi da je, što se tiče muškaraca, odnos Iz tabele se vidi da je, što se tiče muškaraca, odnos između korišćenja masovnih medija i osnovnih između korišćenja masovnih medija i osnovnih kategorija uglavnom sličan onom koji je uočen kod kategorija uglavnom sličan onom koji je uočen kod žena. Međutim, interesantno je to što se pristup žena. Međutim, interesantno je to što se pristup muškaraca medijima donekle razlikuje u odnosu na muškaraca medijima donekle razlikuje u odnosu na žene, i to gledajući prema starosti. Dok žene starosti žene, i to gledajući prema starosti. Dok žene starosti od 15 do 19 godina češće nego žene starosti od 25 od 15 do 19 godina češće nego žene starosti od 25 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.240 do 29 godina izjavljuju da koriste sve tri vrste medija do 29 godina izjavljuju da koriste sve tri vrste medija svake nedelje, muškarci starosti od 15 do 19 godina svake nedelje, muškarci starosti od 15 do 19 godina uglavnom ređe nego muškarci starosti od 25 do 29 uglavnom ređe nego muškarci starosti od 25 do 29 godina koriste sve tri vrste medija zato što ređe čitaju godina koriste sve tri vrste medija zato što ređe čitaju novine ili slušaju radio.novine ili slušaju radio. Tabela MT.1M: Pristup masovnim medijima, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji imaju pristup navedenim masovnim medijima na nedeljnom nivou Procenat muškaraca starosti 15–29 god. Koji imaju pristup svim navedenim medijima najmanje jednom nedeljno Koji nemaju pristup nijednom od navedenih medija najmanje jednom nedeljno Broj muškaraca starosti 15–29 god. koji čitaju novine najmanje jednom nedeljno koji slušaju radio najmanje jednom nedeljno koji gledaju televiziju najmanje jednom nedeljno Starost 15–19 god. 63,2 68,5 99,0 45,9 ,8 465 20–24 79,3 75,1 96,8 63,1 ,7 512 25–29 god. 80,1 78,9 98,2 66,9 ,8 606 Region Beogradski region 87,4 74,7 96,6 68,1 ,7 319 Region Vojvodine 71,4 69,5 97,4 56,3 ,7 408 Region Šumadije i Zapadne Srbije 77,3 82,3 98,5 64,8 ,9 448 Region Južne i Istočne Srbije 66,0 71,3 99,2 50,3 ,8 408 Tip naselja Gradska 79,9 72,0 98,1 61,5 ,5 908 Ostala 68,2 78,2 97,8 56,8 1,1 675 Obrazovanje Osnovno 36,8 70,8 95,6 27,5 1,7 120 Srednje 74,8 75,2 98,7 59,9 ,8 1032 Više/visoko 86,0 74,3 97,0 68,0 ,4 429 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 48,0 73,3 96,9 40,6 1,6 235 Drugi 71,1 82,3 98,6 61,2 ,7 326 Srednji 76,3 74,6 96,7 60,8 1,1 321 Četvrti 82,2 71,2 98,5 63,7 ,8 334 Najbogatiji 87,5 71,8 99,0 65,2 ,0 367 Ukupno 74,9 74,6 98,0 59,5 ,8 1583 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 241 Pristup masovnim medijimaPristup masovnim medijima – romska naselja romska naselja Najmanje jednom nedeljno, 23 procenta žena u romskim Najmanje jednom nedeljno, 23 procenta žena u romskim naseljima u Republici Srbiji čita novine, 72 procenta sluša naseljima u Republici Srbiji čita novine, 72 procenta sluša radio, a 96 procenata gleda televiziju. Ali, jedan procenat radio, a 96 procenata gleda televiziju. Ali, jedan procenat njih ne koristi redovno nijedan od tri vrste medija, dok njih ne koristi redovno nijedan od tri vrste medija, dok samo 19 procenata koristi sve tri vrste medija najmanje samo 19 procenata koristi sve tri vrste medija najmanje jednom nedeljno zbog toga što je mali procenat žena koje jednom nedeljno zbog toga što je mali procenat žena koje čitaju novine.čitaju novine. Tabela MT.1R: Pristup masovnim medijima, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–49 godina koje imaju pristup navedenim masovnim medijima na nedeljnom nivou Procenat žena starosti 15–49 god. Koje imaju pristup svim navedenim medijima najmanje jednom nedeljno1 Koje nemaju pristup nijednom od navedenih medija najmanje jednom nedeljno Broj žena starosti 15–49 god. koje čitaju novine najmanje jednom nedeljno koje slušaju radio najmanje jednom nedeljno koje gledaju televiziju najmanje jednom nedeljno Starost 15–19 god. 30,8 80,6 97,1 28,4 2,0 429 20–24 20,0 78,9 95,9 18,0 ,8 354 25–29 22,0 68,2 95,9 17,4 2,1 363 15–29 24,7 76,1 96,4 21,7 1,7 1145 30–34 17,3 69,6 97,0 12,2 1,4 320 35–39 25,2 68,3 94,8 20,8 2,2 251 40–44 18,2 65,0 96,8 14,0 ,2 193 45–49 god. 18,8 65,7 97,3 16,6 ,6 208 Tip naselja Gradska 25,6 70,3 96,9 21,4 1,2 1461 Ostala 15,5 76,3 95,4 13,6 1,9 657 Obrazovanje Bez obrazovanja 3,0 60,9 91,2 3,0 ,7 363 Osnovno 20,5 74,9 97,3 17,2 1,8 1437 Srednje 50,8 72,7 98,5 43,3 ,6 295 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 7,5 55,9 84,9 5,8 5,5 396 Drugi 13,8 70,3 97,7 10,8 1,8 404 Srednji 15,1 77,2 100,0 12,3 ,0 404 Četvrti 23,6 73,8 99,0 19,4 ,4 468 Najbogatiji 48,9 82,1 99,4 43,6 ,0 447 Ukupno 22,5 72,2 96,4 19,0 1,4 2118 1 MICS indikator MT.1 Žene mlađe od 25 godina češće nego one starije od Žene mlađe od 25 godina češće nego one starije od 25 izjavljuju da koriste sva tri oblika masovnih medija 25 izjavljuju da koriste sva tri oblika masovnih medija zajedno. Kada je u pitanju korišćenje svih vrsta medija, zajedno. Kada je u pitanju korišćenje svih vrsta medija, uočene su velike razlike prema nivou obrazovanja i uočene su velike razlike prema nivou obrazovanja i društveno-ekonomskom statusu, prvenstveno zbog društveno-ekonomskom statusu, prvenstveno zbog razlika u korišćenju štampanih medija. Kao što je to razlika u korišćenju štampanih medija. Kao što je to slučaj i sa populacijom u Republici Srbiji, i kod Romkinja slučaj i sa populacijom u Republici Srbiji, i kod Romkinja je pristup štampanim medijima povezan sa višim je pristup štampanim medijima povezan sa višim životnim standardom. Čini se da Romkinje koje žive u životnim standardom. Čini se da Romkinje koje žive u domaćinstvima u najsiromašnijem kvintilu imaju veoma domaćinstvima u najsiromašnijem kvintilu imaju veoma slab pristup štampanim medijima.slab pristup štampanim medijima. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 241 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.242 Žene koje su završile srednju školu mnogo češće Žene koje su završile srednju školu mnogo češće koriste sve oblike medija nego žene bez obrazovanja koriste sve oblike medija nego žene bez obrazovanja (43 procenta u odnosu na tri procenta). Slično tome, (43 procenta u odnosu na tri procenta). Slično tome, 44 procenta žena iz najvišeg kvintila blagostanja 44 procenta žena iz najvišeg kvintila blagostanja koristilo je sva tri oblika medija, dok procenat žena koristilo je sva tri oblika medija, dok procenat žena iz najnižeg kvintila blagostanja iznosi samo šest iz najnižeg kvintila blagostanja iznosi samo šest procenata. Veći procenat žena u gradskim naseljima procenata. Veći procenat žena u gradskim naseljima (21 procenat) koristi više sve vrste medija nego u (21 procenat) koristi više sve vrste medija nego u ostalim naseljima (14 procenata).ostalim naseljima (14 procenata). Podaci za muškarce starosti od 15 do 29 godina iz Podaci za muškarce starosti od 15 do 29 godina iz romskih naselja prikazani su u tabeli MT.1R.M. Oko romskih naselja prikazani su u tabeli MT.1R.M. Oko 31 procenat muškaraca čita novine najmanje jednom 31 procenat muškaraca čita novine najmanje jednom nedeljno, 77 procenata sluša radio, a 96 procenata gleda nedeljno, 77 procenata sluša radio, a 96 procenata gleda televiziju. Ali, dva procenta ne koristi nejedan od tri televiziju. Ali, dva procenta ne koristi nejedan od tri vrste medija, dok 25 procenata koristi sve tri vrste medija vrste medija, dok 25 procenata koristi sve tri vrste medija najmanje jednom nedeljno.najmanje jednom nedeljno. Ukupno pet procenata muškaraca starosti od 15 do 19 Ukupno pet procenata muškaraca starosti od 15 do 19 godina iz romskih naselja ne koristi nijedan od tri vrste godina iz romskih naselja ne koristi nijedan od tri vrste medija, dok samo 20 procenata koristi sve tri vrste medija medija, dok samo 20 procenata koristi sve tri vrste medija najmanje jednom nedeljno. Kao i kod žena, muškarci koji najmanje jednom nedeljno. Kao i kod žena, muškarci koji žive u domaćinstvima u najsiromašnijem kvintilu imaju žive u domaćinstvima u najsiromašnijem kvintilu imaju veoma slab pristup štampanim medijima.veoma slab pristup štampanim medijima. Tabela MT.1R.M: Pristup masovnim medijima, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–29 godina koji imaju pristup navedenim masovnim medijima na nedeljnom nivou Procenat muškaraca starosti 15–29 god. Koji imaju pristup svim navedenim medijima najmanje jednom nedeljno Koji nemaju pristup nijednom od navedenih medija najmanje jednom nedeljno Broj muškaraca starosti 15–29 god. koji čitaju novine najmanje jednom nedeljno koji slušaju radio najmanje jednom nedeljno koji gledaju televiziju najmanje jednom nedeljno Starost 15–19 god. 25,4 77,1 93,6 19,7 4,9 295 20–24 34,9 79,3 97,2 30,3 ,5 293 25–29 god. 33,6 75,5 97,5 25,4 ,8 289 Tip naselja Gradska 37,3 77,9 97,3 30,4 1,1 598 Ostala 18,4 76,0 93,6 14,0 4,1 279 Obrazovanje Bez obrazovanja 6,0 59,6 94,9 6,0 1,3 66 Osnovno 26,5 77,2 95,3 21,0 2,7 599 Srednje 51,4 82,5 98,6 41,2 ,6 202 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 12,7 62,8 84,2 10,7 8,8 191 Drugi 17,8 76,4 98,5 12,4 ,8 166 Srednji 25,8 83,7 99,1 21,6 ,0 172 Četvrti 39,8 82,4 100,0 30,6 ,0 185 Najbogatiji 62,8 82,6 100,0 52,5 ,0 163 Ukupno 31,3 77,3 96,1 25,1 2,1 877 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.242 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 243 Korišćenje informaciono-komunikacionih Korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologijatehnologija Pitanja u vezi sa korišćenjem računara i interneta postavljana Pitanja u vezi sa korišćenjem računara i interneta postavljana su samo ženama i muškarcima starosti od 15 do 24 godine.su samo ženama i muškarcima starosti od 15 do 24 godine. Kao što se vidi iz tabele MT.2, 94 procenta mladih žena je Kao što se vidi iz tabele MT.2, 94 procenta mladih žena je ikada koristilo računar, 91 procenat njih je koristilo računar ikada koristilo računar, 91 procenat njih je koristilo računar tokom prethodne godine, a 82 procenta ga je koristilo tokom prethodne godine, a 82 procenta ga je koristilo najmanje jednom nedeljno tokom prethodnog meseca. najmanje jednom nedeljno tokom prethodnog meseca. Ukupno 87 procenata mladih žena je ikada koristilo Ukupno 87 procenata mladih žena je ikada koristilo internet, dok je 85 procenata njih koristilo internet tokom internet, dok je 85 procenata njih koristilo internet tokom prethodne godine. Procenat mladih žena koje su češće prethodne godine. Procenat mladih žena koje su češće koristile internet, odnosno najmanje jednom nedeljno koristile internet, odnosno najmanje jednom nedeljno tokom prethodnog meseca iznosi 76 procenata.tokom prethodnog meseca iznosi 76 procenata. Tabela MT.2: Korišćenje računara i interneta, Republika Srbija, 2010. Procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje su ikada koristile računar; procenat onih koje su koristile računar tokom prethodnih 12 meseci i učestalost korišćenja tokom prethodnih mesec dana Procenat žena starosti 15–24 god. Procenat žena starosti 15–24 god. Broj žena starosti 15–24 god. koje su ikada koristile računar koje su koristile računar tokom prethodnih 12 meseci1 koje su koristile računar najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana koje su ikada koristile internet koje su koristile internet tokom prethodnih 12 meseci2 koje su koristile internet najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana Starost 15–19 godina 95,9 94,0 86,5 89,0 86,9 79,0 659 20–24 godine 92,7 89,0 77,7 85,4 83,2 73,1 705 Region Beogradski region 97,5 95,3 91,8 95,4 94,3 91,6 321 Region Vojvodine 93,9 90,5 81,6 89,4 87,4 77,5 317 Region Šumadije i Zapadne Srbije 92,7 88,7 78,6 83,2 80,3 67,1 392 Region Južne i Istočne Srbije 93,2 91,7 76,7 81,7 79,2 69,8 333 Tip naselja Gradska 97,2 96,2 90,0 94,0 92,6 87,1 814 Ostala 89,9 84,3 70,0 77,0 73,7 59,4 549 Obrazovanje Osnovno 60,8 50,9 27,8 39,1 32,9 15,5 112 Srednje 96,3 93,6 82,1 87,7 85,5 74,5 789 Više/visoko 100,0 98,7 96,1 99,0 97,9 94,2 457 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 74,4 65,3 41,7 51,8 47,5 28,9 199 Drugi 92,8 87,5 72,6 82,1 79,4 64,8 276 Srednji 98,5 97,4 89,5 92,6 89,1 82,5 267 Četvrti 98,8 98,7 94,1 96,7 96,5 89,8 287 Najbogatiji 99,9 99,1 97,2 99,7 98,7 96,1 334 Ukupno 94,2 91,4 82,0 87,1 85,0 76,0 1364 1 MICS indikator MT.2 2 MICS indikator MT.3 U skladu sa očekivanjima, korišćenje računara i interneta U skladu sa očekivanjima, korišćenje računara i interneta tokom prethodnih 12 meseci više je zastupljeno kod tokom prethodnih 12 meseci više je zastupljeno kod žena starosti od 15 do 19 godina. Korišćenje računara žena starosti od 15 do 19 godina. Korišćenje računara i interneta u velikoj meri je povezano sa tipom naselja, i interneta u velikoj meri je povezano sa tipom naselja, obrazovanjem i socio-ekonomskim stanjem.obrazovanjem i socio-ekonomskim stanjem. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.244 Samo oko polovinа žena koje su završile osnovnu školu Samo oko polovinа žena koje su završile osnovnu školu izjavilo je da je koristilo računar tokom prethodne godine, izjavilo je da je koristilo računar tokom prethodne godine, dok skoro sve žene s višim obrazovanjem koriste računar. dok skoro sve žene s višim obrazovanjem koriste računar. Slično tome, uočeno je da su tokom prethodne godine Slično tome, uočeno je da su tokom prethodne godine internet u većoj meri koristile mlade žene u gradskim internet u većoj meri koristile mlade žene u gradskim naseljima (93 procenta) u odnosu na žene iz ostalih naselja naseljima (93 procenta) u odnosu na žene iz ostalih naselja (74 procenta). Tokom prethodne godine internet se najviše (74 procenta). Tokom prethodne godine internet se najviše koristio u Beogradskom regionu (94 procenta), a najmanje koristio u Beogradskom regionu (94 procenta), a najmanje u Regionu Južne i Istočne Srbije (79 procenata); ta stopa u Regionu Južne i Istočne Srbije (79 procenata); ta stopa iznosi 99 procenata kod mladih žena iz najbogatijeg iznosi 99 procenata kod mladih žena iz najbogatijeg kvintila za razliku od onih koje žive u najsiromašnijem kvintila za razliku od onih koje žive u najsiromašnijem kvintilu (48 procenata).kvintilu (48 procenata). Skoro isti procenat mladih muškaraca kao i mladih žena Skoro isti procenat mladih muškaraca kao i mladih žena koristio je računar i internet tokom prethodne godine, koristio je računar i internet tokom prethodne godine, kao što se vidi iz tabele MT.2M. Ukupno 93 procenta kao što se vidi iz tabele MT.2M. Ukupno 93 procenta muškaraca starosti od 15 do 24 godine koristilo je muškaraca starosti od 15 do 24 godine koristilo je računar, dok je 86 procenata koristilo internet najmanje računar, dok je 86 procenata koristilo internet najmanje jednom tokom prethodne godine.jednom tokom prethodne godine. Kao što se vidi iz tabele MT.2M, kod mladih muškaraca, Kao što se vidi iz tabele MT.2M, kod mladih muškaraca, razlike po osnovnim kategorijama uglavnom su slične razlike po osnovnim kategorijama uglavnom su slične onima koje su uočene kod mladih žena. Ukupno 52 onima koje su uočene kod mladih žena. Ukupno 52 procenta mladih muškaraca iz najsiromašnijeg kvintila procenta mladih muškaraca iz najsiromašnijeg kvintila koristilo je internet tokom prethodne godine u poređenju koristilo je internet tokom prethodne godine u poređenju sa skoro potpunim obuhvatom mladih muškaraca iz sa skoro potpunim obuhvatom mladih muškaraca iz najbogatijeg kvintila (99 procenata). Te razlike su još najbogatijeg kvintila (99 procenata). Te razlike su još izraženije kada je u pitanju korišćenje računara ili izraženije kada je u pitanju korišćenje računara ili interneta tokom prethodnog meseca, i kod žena i kod interneta tokom prethodnog meseca, i kod žena i kod muškaraca. Korišćenje računara i interneta povezano muškaraca. Korišćenje računara i interneta povezano je sa višim obrazovanjem, višim životnim standardom i je sa višim obrazovanjem, višim životnim standardom i životom u gradskim naseljima.životom u gradskim naseljima. Tabela MT.2M: Korišćenje računara i interneta, Republika Srbija, 2010. Procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godine koji su ikada koristili računar; procenat onih koji su koristili računar tokom prethodnih 12 meseci i učestalost korišćenja tokom prethodnih mesec dana Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su ikada koristili računar koji su koristili računar tokom prethodnih 12 meseci1 koji su koristili računar najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana koji su ikada koristili internet koji su koristili internet tokom prethodnih 12 meseci2 koji su koristili internet najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana Starost 15–19 godina 96,8 94,9 87,9 90,3 88,7 80,7 465 20–24 godine 93,2 90,6 85,3 85,7 83,9 79,5 512 Region Beogradski region 97,4 95,2 93,6 95,4 95,0 93,4 192 Region Vojvodine 97,0 95,3 89,1 87,1 85,9 79,1 263 Region Šumadije i Zapadne Srbije 92,7 89,6 82,0 87,3 83,5 77,1 280 Region Južne i Istočne Srbije 93,3 91,3 83,5 83,3 82,6 74,0 242 Tip naselja Gradska 97,5 96,4 92,2 93,7 92,1 87,3 556 Ostala 91,6 87,7 79,1 80,2 78,3 70,6 422 Obrazovanje Osnovno 64,1 49,6 30,7 49,2 42,6 25,3 72 Srednje 96,6 94,9 88,4 88,2 86,4 79,8 680 Više/visoko 100,0 100,0 99,3 100,0 100,0 99,1 224 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 79,3 69,6 48,7 55,7 52,2 34,8 145 Drugi 93,4 91,5 85,1 84,1 82,4 75,1 186 Srednji 97,0 95,3 92,1 92,0 89,9 84,0 214 Četvrti 99,6 99,5 96,1 96,6 95,8 92,8 217 Najbogatiji 100,0 99,7 98,2 100,0 98,9 98,2 215 Ukupno 94,9 92,6 86,6 87,9 86,2 80,1 977 1 MICS indikator MT.2 2 MICS indikator MT.3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 245 Korišćenje informaciono-komunikacionih Korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija tehnologija – romska naselja romska naselja Kao što se vidi iz tabele MT.2R, 46 procenata žena starosti Kao što se vidi iz tabele MT.2R, 46 procenata žena starosti od 15 do 24 godine iz romskih naselja je ikada koristilo od 15 do 24 godine iz romskih naselja je ikada koristilo računar, 39 procenata je koristilo računar tokom prethodne računar, 39 procenata je koristilo računar tokom prethodne godine, a 30 procenata ga je koristilo najmanje jednom godine, a 30 procenata ga je koristilo najmanje jednom nedeljno tokom prethodnog meseca. Ukupno 30 procenata nedeljno tokom prethodnog meseca. Ukupno 30 procenata žena starosti od 15 do 24 godine nekada je koristilo žena starosti od 15 do 24 godine nekada je koristilo internet, dok je 25 procenata koristilo internet tokom internet, dok je 25 procenata koristilo internet tokom prethodne godine. Procenat mladih žena koje su koristile prethodne godine. Procenat mladih žena koje su koristile internet češće, odnosno najmanje jednom nedeljno tokom internet češće, odnosno najmanje jednom nedeljno tokom prethodnog meseca, nešto je manji i iznosi 22 procenta.prethodnog meseca, nešto je manji i iznosi 22 procenta. Jedan pozitivan rezultat je to što je korišćenje računara i Jedan pozitivan rezultat je to što je korišćenje računara i interneta tokom prethodnih 12 meseci više zastupljeno kod interneta tokom prethodnih 12 meseci više zastupljeno kod žena starosti od 15 do 19 godina nego kod žena starosti od žena starosti od 15 do 19 godina nego kod žena starosti od 20 do 24 godine. Korišćenje računara i interneta je u velikoj 20 do 24 godine. Korišćenje računara i interneta je u velikoj meri povezano sa obrazovanjem i stanjem blagostanja.meri povezano sa obrazovanjem i stanjem blagostanja. Samo 13 procenata žena bez obrazovanja izjavilo je da je Samo 13 procenata žena bez obrazovanja izjavilo je da je koristilo računar tokom prethodne godine, dok je to činilo koristilo računar tokom prethodne godine, dok je to činilo 86 procenata žena koje imaju srednjoškolsko obrazovanje. 86 procenata žena koje imaju srednjoškolsko obrazovanje. Slično tome, veće korišćenje interneta je uočeno kod mladih Slično tome, veće korišćenje interneta je uočeno kod mladih žena u gradskim naseljima (31 procenat) nego u ostalim žena u gradskim naseljima (31 procenat) nego u ostalim naseljima (13 procenata). Stopa onih koje su koristile naseljima (13 procenata). Stopa onih koje su koristile internet internet tokom prethodne godine iznosi 65 procenata kod mladih tokom prethodne godine iznosi 65 procenata kod mladih žena iz najbogatijeg kvintila, za razliku od onih koje žive u žena iz najbogatijeg kvintila, za razliku od onih koje žive u najsiromašnijem kvintilu (samo tri procenta).najsiromašnijem kvintilu (samo tri procenta). Tabela MT.2R: Korišćenje računara i interneta, romska naselja, 2010. Procenat mladih žena starosti 15–24 godine koje su ikada koristile računar; procenat onih koje su koristile računar tokom prethodnih 12 meseci i učestalost korišćenja tokom prethodnih mesec dana Procenat žena starosti 15–24 god. Procenat žena starosti 15–24 god. Broj žena starosti 15–24 god. koje su ikada koristile računar koje su koristile računar tokom prethodnih 12 meseci1 koje su koristile računar najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana koje su ikada koristile internet koje su koristile internet tokom prethodnih 12 meseci2 koje su koristile internet najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana Starost 15–19 godina 51,6 44,1 35,8 33,1 28,9 26,5 429 20–24 godine 39,1 33,0 23,0 26,7 20,6 16,1 354 Tip naselja Gradska 55,0 47,3 35,7 38,1 31,2 27,2 526 Ostala 27,5 22,1 18,5 14,1 12,8 10,7 256 Obrazovanje Bez obrazovanja 14,3 13,2 8,9 9,8 8,4 6,7 115 Osnovno 43,2 34,3 26,1 26,6 20,1 17,1 550 Srednje 89,2 85,5 66,7 64,4 62,0 55,2 110 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 15,1 8,8 4,3 5,9 3,0 ,2 157 Drugi 29,0 21,0 15,7 11,9 9,9 7,3 162 Srednji 37,8 30,5 19,4 24,1 20,5 15,6 158 Četvrti 67,5 60,7 44,2 43,6 31,5 29,1 165 Najbogatiji 83,7 77,7 70,4 69,4 65,0 60,6 142 Ukupno 46,0 39,1 30,0 30,2 25,2 21,8 783 1 MICS indikator MT.2 2 MICS indikator MT.3 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 245 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.246 Korišćenje računara i interneta tokom prethodne Korišćenje računara i interneta tokom prethodne godine više je zastupljeno kod mladih muškaraca godine više je zastupljeno kod mladih muškaraca nego kod mladih žena, kao što se vidi iz tabele nego kod mladih žena, kao što se vidi iz tabele MT.2R.M. Oko 63 procenta muškaraca starosti od 15 MT.2R.M. Oko 63 procenta muškaraca starosti od 15 do 24 godine koristilo je računar, dok je 52 procenta do 24 godine koristilo je računar, dok je 52 procenta koristilo internet tokom prethodne godine.koristilo internet tokom prethodne godine. Kao što se vidi iz tabele MT.2R.M, razlike po Kao što se vidi iz tabele MT.2R.M, razlike po osnovnim kategorijama kod mladih muškaraca osnovnim kategorijama kod mladih muškaraca uglavnom su slične onima koje su uočene kod uglavnom su slične onima koje su uočene kod mladih žena. Oko 15 procenata mladih muškaraca iz mladih žena. Oko 15 procenata mladih muškaraca iz najsiromašnijeg kvintila koristilo je internet tokom najsiromašnijeg kvintila koristilo je internet tokom prethodne godine u poređenju sa 84 procenta kod prethodne godine u poređenju sa 84 procenta kod mladih muškaraca iz najbogatijeg kvintila. Te razlike mladih muškaraca iz najbogatijeg kvintila. Te razlike su još izraženije, i kod žena i kod muškaraca, kada su još izraženije, i kod žena i kod muškaraca, kada je u pitanju korišćenje računara ili interneta tokom je u pitanju korišćenje računara ili interneta tokom prethodnog meseca.prethodnog meseca. Tabela MT.2R.M: Korišćenje računara i interneta, romska naselja, 2010. Procenat mladih muškaraca starosti 15–24 godine koji su ikada koristili računar; procenat onih koji su koristili računar tokom prethodnih 12 meseci i učestalost korišćenja tokom prethodnih mesec dana Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Broj muškaraca starosti 15–24 god. koji su ikada koristili računar koji su koristili računar tokom prethodnih 12 meseci1 koji su koristili računar najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana koji su ikada koristili internet koji su koristili internet tokom prethodnih 12 meseci2 koji su koristili internet najmanje jednom nedeljno tokom prethodnih mesec dana Starost 15–19 godina 71,5 68,0 52,5 58,6 58,4 42,8 295 20–24 godine 62,7 58,1 42,1 50,2 46,4 35,3 293 Tip naselja Gradska 74,6 70,9 54,9 63,8 61,4 46,7 399 Ostala 51,3 46,5 31,3 34,5 33,6 23,0 189 Obrazovanje Bez obrazovanja (27,1) (27,1) (15,6) (25,4) (21,7) (14,6) 38 Osnovno 60,5 54,8 38,2 44,6 42,4 29,0 400 Srednje 94,8 93,9 78,9 87,4 87,4 71,8 146 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 27,9 23,2 11,8 16,1 14,9 9,0 130 Drugi 60,7 57,2 35,7 43,9 43,5 19,1 126 Srednji 79,1 73,1 55,3 67,4 63,9 48,3 121 Četvrti 80,1 76,1 68,4 71,0 66,5 52,7 113 Najbogatiji 97,9 96,4 75,5 83,5 83,5 77,6 98 Ukupno 67,1 63,1 47,3 54,4 52,4 39,1 588 1 MICS indikator MT.2 2 MICS indikator MT.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.246 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 247 Dobro je poznato da subjektivna zapažanja pojedinaca Dobro je poznato da subjektivna zapažanja pojedinaca u vezi sa njihovim prihodima, zdravljem, životnim u vezi sa njihovim prihodima, zdravljem, životnim okruženjem i slično imaju značajnu ulogu u njihovom okruženjem i slično imaju značajnu ulogu u njihovom životu i da mogu uticati na njihovu percepciju životu i da mogu uticati na njihovu percepciju blagostanja, bez obzira na objektivne uslove kao štoblagostanja, bez obzira na objektivne uslove kao što su su stvarni prihod i fizičko stanje.stvarni prihod i fizičko stanje. U okviru MICS-a sprovedenog 2010. godine u Republici U okviru MICS-a sprovedenog 2010. godine u Republici Srbiji, postavljeno je niz pitanja ženama i muškarcima Srbiji, postavljeno je niz pitanja ženama i muškarcima starosti od 15 do 24 godine kako bi se utvrdilo koliko starosti od 15 do 24 godine kako bi se utvrdilo koliko su mladi ljudi zadovoljni različitim oblastima svog su mladi ljudi zadovoljni različitim oblastima svog života, kao što je škola, posao, prihod, prijateljstva i života, kao što je škola, posao, prihod, prijateljstva i životno okruženje. Zadovoljstvo životom je mera nivoa životno okruženje. Zadovoljstvo životom je mera nivoa blagostanja prema sopstvenim zapažanjima. Razumevanje blagostanja prema sopstvenim zapažanjima. Razumevanje toga koliko su mlade žene i muškarci zadovoljni različitim toga koliko su mlade žene i muškarci zadovoljni različitim oblastima svog života može nam pomoći da steknemo oblastima svog života može nam pomoći da steknemo sveobuhvatnu sliku života mladih ljudi. sveobuhvatnu sliku života mladih ljudi. Može se napraviti razlika između zadovoljstva životom Može se napraviti razlika između zadovoljstva životom i sreće. Pored niza pitanja u vezi sa tim koliko su i sreće. Pored niza pitanja u vezi sa tim koliko su zadovoljni svojim životom, ispitanicima anketiranim u zadovoljni svojim životom, ispitanicima anketiranim u okviru MICS-a sprovedenog 2010. godine u Republici okviru MICS-a sprovedenog 2010. godine u Republici Srbiji takođe je postavljeno nekoliko jednostavnih Srbiji takođe je postavljeno nekoliko jednostavnih pitanja o sreći i njihovoj percepciji boljeg života. Sreća pitanja o sreći i njihovoj percepciji boljeg života. Sreća je kratkotrajno, prolazno osećanje na koje mogu uticati je kratkotrajno, prolazno osećanje na koje mogu uticati brojni faktori, kao što su vremenske prilike ili smrtni brojni faktori, kao što su vremenske prilike ili smrtni slučaj u porodici. Moguće je da osoba bude zadovoljna slučaj u porodici. Moguće je da osoba bude zadovoljna svojim poslom, prihodom, porodičnim životom, svojim poslom, prihodom, porodičnim životom, prijateljima i drugim aspektima svog života, ali da ipak prijateljima i drugim aspektima svog života, ali da ipak bude nesrećna.bude nesrećna. Kako bi se ispitanicima pomoglo da odgovore na niz Kako bi se ispitanicima pomoglo da odgovore na niz pitanja o sreći i zadovoljstvu životom, pokazana im je pitanja o sreći i zadovoljstvu životom, pokazana im je kartica sa „smešnim licima” (iako nisu sva nasmejana) kartica sa „smešnim licima” (iako nisu sva nasmejana) XIVXIV SUBJEKTIVNI SUBJEKTIVNI OSEĆAJ BLAGOSTANJAOSEĆAJ BLAGOSTANJA koja su odgovarala određenoj kategoriji odgovora koja su odgovarala određenoj kategoriji odgovora (videti upitnike u Prilogu F).(videti upitnike u Prilogu F). Indikatori koji se odnose na subjektivno osećanje Indikatori koji se odnose na subjektivno osećanje blagostanja:blagostanja:  zadovoljstvo životom — procenat žena i muškaraca zadovoljstvo životom — procenat žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine koji su veoma ili starosti od 15 do 24 godine koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim porodičnim životom, donekle zadovoljni svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, zdravljem, mestom stanovanja, načinom na koji se zdravljem, mestom stanovanja, načinom na koji se drugi ponašaju prema njima i svojim izgledom;drugi ponašaju prema njima i svojim izgledom;  sreća — procenat žena i muškaraca starosti od 15sreća — procenat žena i muškaraca starosti od 15 do 24 do 24 godine koji su veoma ili donekle srećni;godine koji su veoma ili donekle srećni;  percepcija boljeg života — procenat žena i muškaraca percepcija boljeg života — procenat žena i muškaraca starosti od 15 do 24 godine čiji se život poboljšao starosti od 15 do 24 godine čiji se život poboljšao tokom prethodne godine i koji očekuju da će njihov tokom prethodne godine i koji očekuju da će njihov život biti bolji nakon jedne godine.život biti bolji nakon jedne godine. U tabeli SW.1, odnosno u tabeli SW.1M, navode se procenti U tabeli SW.1, odnosno u tabeli SW.1M, navode se procenti mladih žena i muškaraca koji su veoma ili donekle mladih žena i muškaraca koji su veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života. Među različitim zadovoljni izabranim aspektima života. Među različitim aspektima života, mlade žene su najzadovoljnije svojim aspektima života, mlade žene su najzadovoljnije svojim zdravljem (98 procenata), svojim prijateljstvima (96 zdravljem (98 procenata), svojim prijateljstvima (96 procenata) i svojim porodičnim životom (95 procenata). procenata) i svojim porodičnim životom (95 procenata). Rezultati dobijeni na osnovu odgovora mladih muškaraca Rezultati dobijeni na osnovu odgovora mladih muškaraca su slični; oni su najzadovoljniji svojim zdravljem (99 su slični; oni su najzadovoljniji svojim zdravljem (99 procenata), svojim porodičnim životom (97 procenata) i procenata), svojim porodičnim životom (97 procenata) i svojim prijateljstvima (96 procenata). Ako se pogledaju svojim prijateljstvima (96 procenata). Ako se pogledaju različiti aspekti života, i mlade žene i mladi muškarci su različiti aspekti života, i mlade žene i mladi muškarci su najmanje zadovoljni svojim trenutnim prihodom jer 71 najmanje zadovoljni svojim trenutnim prihodom jer 71 procenat mladih muškaraca i 78 procenata mladih žena procenat mladih muškaraca i 78 procenata mladih žena nema nikakav prihod.nema nikakav prihod. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.248 Tabela SW.1: Zadovoljstvo sopstvenim životom, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su veoma ili donekle zadovoljne izabranim aspektima života Procenat žena starosti 15–24 god. koje su veoma ili donekle zadovoljne izabranim aspektima života Procenat žena starosti 15–24 god. Broj žena starosti 15–24 god. porodični život prijateljstva škola trenutni posao zdravlje životno okruženje ophođenje drugih ljudi prema njima fizički izgled trenutni prihod koje trenutno ne pohađaju školu koje nemaju posao koje nemaju nikakav prihod Starost 15–19 godina 94,3 97,1 88,4 69,7 98,3 84,0 90,6 91,6 83,6 16,7 96,9 88,2 659 20–24 godine 94,8 95,8 90,1 79,2 98,2 81,0 92,0 92,7 64,4 55,7 77,4 67,7 705 Region Beogradski region 94,2 98,1 89,4 75,0 97,7 87,0 93,3 94,8 62,7 29,2 82,1 78,4 321 Region Vojvodine 89,6 94,9 85,5 83,0 97,3 75,1 86,4 85,6 62,5 40,4 86,2 78,8 317 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,8 97,6 91,9 76,5 99,3 85,1 93,2 95,0 81,2 35,9 87,3 78,2 392 Region Južne i Istočne Srbije 94,8 94,9 88,3 79,5 98,6 81,9 91,8 92,5 68,2 42,0 91,2 75,1 333 Tip naselja Gradska 94,9 97,5 91,3 78,6 98,4 87,7 92,3 92,9 71,8 28,0 86,8 79,2 814 Ostala 94,1 94,8 84,2 77,3 98,2 74,7 89,8 91,1 66,3 49,9 86,8 75,2 549 Bračni status* Udata / u vanbračnoj zajednici 95,1 91,2 88,7 69,9 97,1 81,3 91,3 91,1 59,6 92,5 75,7 62,5 243 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 94,6 97,7 89,0 82,4 98,6 83,1 91,4 92,5 73,6 24,3 89,3 80,9 1109 Obrazovanje Osnovno 92,2 89,9 63,2 71,6 96,7 76,1 85,4 89,6 81,1 89,9 83,4 75,0 112 Srednje 94,7 95,7 88,2 76,7 98,2 81,2 90,3 91,8 67,7 41,6 84,3 74,5 789 Više/visoko 95,6 99,2 90,8 85,9 98,8 86,0 94,5 93,5 69,2 14,8 91,8 83,4 457 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 89,0 92,2 67,8 78,9 98,1 70,2 83,4 88,0 60,8 69,5 86,3 77,9 199 Drugi 94,4 96,7 93,6 77,6 98,8 76,0 92,5 95,0 74,8 50,2 79,8 65,1 276 Srednji 95,2 96,5 89,0 72,0 97,0 82,5 94,8 89,3 69,3 35,2 88,5 79,1 267 Četvrti 95,0 96,9 88,4 76,0 98,0 87,5 90,7 93,9 67,0 27,6 85,4 81,2 287 Najbogatiji 97,3 98,3 91,8 89,4 99,1 90,7 92,7 93,1 68,7 15,7 92,7 83,5 334 Ukupno 94,6 96,4 89,0 78,1 98,3 82,5 91,3 92,2 69,3 36,8 86,8 77,6 1364 * Kategorije „Udovica”, „Razvedena” i „Rastavljena” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 249 Tabela SW.1M: Zadovoljstvo sopstvenim životom, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Broj muškaraca starosti 15–24 god. porodični život prijateljstva škola trenutni posao zdravlje životno okruženje ophođenje drugih ljudi prema njima fizički izgled trenutni prihod koji trenutno ne pohađaju školu koji nemaju posao koji nemaju nikakav prihod Starost 15–19 godina 97,4 97,0 87,3 74,4 99,1 88,5 93,9 91,3 57,5 22,1 92,5 88,1 465 20–24 godine 96,6 94,1 92,9 77,7 98,6 83,3 91,5 94,2 61,1 70,5 58,3 55,8 512 Region Beogradski region 97,9 94,0 80,0 77,6 99,1 89,6 94,1 93,8 59,8 42,1 70,0 67,1 192 Region Vojvodine 93,2 93,9 88,2 72,2 97,9 75,8 87,2 87,4 57,7 49,6 71,9 68,7 263 Region Šumadije i Zapadne Srbije 98,6 96,7 95,8 77,7 99,0 86,7 96,9 95,8 60,4 55,4 74,5 70,2 280 Region Južne i Istočne Srbije 98,4 96,9 90,8 84,2 99,4 92,5 92,5 94,6 65,2 40,3 81,3 78,2 242 Tip naselja Gradska 96,5 95,7 89,8 87,9 99,6 87,5 94,4 93,5 70,0 39,2 77,2 72,1 556 Ostala 97,5 95,2 87,4 66,1 97,8 83,5 90,3 92,0 48,6 58,4 71,2 70,0 422 Bračni status* Oženjen / u vanbračnoj zajednici 94,7 91,1 95,7 69,5 98,8 84,7 84,4 96,6 60,2 90,3 30,8 31,0 75 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 97,4 95,8 88,9 80,0 98,8 85,8 93,5 92,5 60,9 43,8 78,4 74,7 900 Obrazovanje Osnovno 93,3 88,5 50,8 62,0 99,7 80,5 83,2 94,8 26,0 94,2 67,6 62,1 72 Srednje 96,5 97,0 87,1 76,7 98,7 85,8 92,7 92,9 61,6 52,0 71,5 68,0 680 Više/visoko 99,6 93,1 93,2 94,2 98,8 87,9 95,4 92,0 78,7 18,3 86,5 83,7 224 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 92,5 92,6 93,1 60,0 99,2 83,6 85,1 92,1 31,2 69,6 75,7 75,2 145 Drugi 98,5 97,1 92,7 70,6 99,3 85,1 90,6 93,6 50,3 62,6 64,9 64,7 186 Srednji 95,9 99,3 82,2 75,7 98,7 84,8 91,4 93,3 75,3 50,3 75,1 70,8 214 Četvrti 97,4 94,2 88,6 79,6 98,7 85,9 97,5 93,6 73,9 33,8 79,1 74,0 217 Najbogatiji 99,2 93,3 91,3 98,0 98,3 88,7 95,9 91,5 60,7 30,4 77,3 71,5 215 Ukupno 97,0 95,5 89,0 77,2 98,8 85,8 92,6 92,9 60,4 47,5 74,6 71,2 977 * Kategorija „Rastavljen” nije prikazana u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). U tabelama SW.2 i SW.2M navedeni su procenti mladih U tabelama SW.2 i SW.2M navedeni su procenti mladih žena i muškaraca koji su zadovoljni životom. Zadovoljni žena i muškaraca koji su zadovoljni životom. Zadovoljni životom jesu oni koji su veoma ili donekle zadovoljni životom jesu oni koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, zdravljem, mestom stanovanja, trenutnim poslom, zdravljem, mestom stanovanja, načinom na koji se drugi ljudi ponašaju prema njima, kao načinom na koji se drugi ljudi ponašaju prema njima, kao i svojim izgledom. Ukupno 67 procenata žena starosti i svojim izgledom. Ukupno 67 procenata žena starosti od 15 do 24 godine zadovoljno je svojim životom. Sve u od 15 do 24 godine zadovoljno je svojim životom. Sve u svemu, 77 procenata žena koje žive u domaćinstvima u svemu, 77 procenata žena koje žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu zadovoljne su svojim životom, za najbogatijem kvintilu zadovoljne su svojim životom, za razliku od samo 48 procenata onih iz najsiromašnijeg razliku od samo 48 procenata onih iz najsiromašnijeg kvintila. Procenat žena koje su zadovoljne životom nešto kvintila. Procenat žena koje su zadovoljne životom nešto je veći u gradskim naseljima (70 procenata) nego u je veći u gradskim naseljima (70 procenata) nego u ostalim naseljima (61 procenat).ostalim naseljima (61 procenat). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.250 Prosečna ocena zadovoljstva životom predstavlja Prosečna ocena zadovoljstva životom predstavlja aritmetičku sredinu odgovora na pitanja koja su bila aritmetičku sredinu odgovora na pitanja koja su bila uvrštena u izračunavanje zadovoljstva životom. Niže ocene uvrštena u izračunavanje zadovoljstva životom. Niže ocene ukazuju na viši nivo zadovoljstva životom. Kao što se vidi ukazuju na viši nivo zadovoljstva životom. Kao što se vidi iz tabele SW.2, postoji jaka povezanost između prosečne iz tabele SW.2, postoji jaka povezanost između prosečne ocene zadovoljstva životom i društveno-ekonomskog ocene zadovoljstva životom i društveno-ekonomskog statusa žena. Na osnovu iste tabele (SW.2), vidi se da je 93 statusa žena. Na osnovu iste tabele (SW.2), vidi se da je 93 procenta mladih žena veoma ili donekle srećno, kao i da su procenta mladih žena veoma ili donekle srećno, kao i da su žene iz najsiromašnijih domaćinstava manje srećne. Ako žene iz najsiromašnijih domaćinstava manje srećne. Ako se uporede žene starosti od 15 do 19 godina sa ženama se uporede žene starosti od 15 do 19 godina sa ženama starosti od 20 do 24 godina, procenat žena koje su veoma starosti od 20 do 24 godina, procenat žena koje su veoma ili donekle srećne približno je isti, 94 i 93 procenta.ili donekle srećne približno je isti, 94 i 93 procenta. Tabela SW.2: Zadovoljstvo životom i sreća, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su veoma ili donekle zadovoljne svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, zdravljem, životnim okruženjem, načinom na koji se drugi ljudi u njihovoj blizini ophode prema njima, kao i svojim izgledom; prosečna ocena zadovoljstva životom; procenat žena zadovoljnih svojim životom; koje su veoma ili donekle zadovoljne svojim prihodom i procenat žena starosti 15–24 godine koje su veoma ili donekle srećne   Procenat žena koje su zadovoljne životom1 Prosečna ocena zadovoljstva životom Nema podataka / ne može da se izračuna Žene koje su zadovoljne životom i koje su veoma ili donekle zadovoljne svojim prihodom Nema prihoda / ne može da se izračuna Procenat žena koje su veoma ili donekle srećne2 Broj žena starosti 15–24 god. Starost 15–19 godina 67,4 1,5 ,0 59,3 88,2 93,9 659 20–24 godine 66,2 1,5 ,2 48,3 67,9 92,6 705 Region Beogradski region 71,4 1,5 ,4 47,3 78,8 93,2 321 Region Vojvodine 56,3 1,6 ,1 43,2 78,9 88,4 317 Region Šumadije i Zapadne Srbije 73,2 1,5 ,0 60,1 78,2 96,7 392 Region Južne i Istočne Srbije 64,8 1,5 ,0 51,4 75,1 93,8 333 Tip naselja Gradska 70,4 1,5 ,0 52,3 79,2 93,3 814 Ostala 61,4 1,6 ,3 49,7 75,5 93,1 549 Bračni status* Udata / u vanbračnoj zajednici 63,6 1,6 ,7 46,8 63,1 91,4 243 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 67,8 1,5 ,0 53,5 80,9 93,8 1109 Obrazovanje Osnovno 51,5 1,7 ,0 52,1 75,0 83,2 112 Srednje 65,2 1,5 ,2 48,5 74,7 92,6 789 Više/visoko 73,5 1,4 ,0 57,8 83,4 97,4 457 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 48,0 1,7 ,0 22,3 77,9 80,4 199 Drugi 66,1 1,5 ,1 56,2 65,3 95,6 276 Srednji 64,6 1,5 ,0 61,3 79,1 94,3 267 Četvrti 70,9 1,5 ,4 47,0 81,7 94,7 287 Najbogatiji 76,8 1,4 ,0 58,9 83,5 96,9 334 Ukupno 66,8 1,5 ,1 51,1 77,7 93,3 1364 1 MICS Indikator SW.1 2 MICS indikator SW.2 * Kategorije „Udovica”, „Razvedena” i „Rastavljena” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 251 Kao što se vidi iz tabele SW.2M, 68 procenata mladih Kao što se vidi iz tabele SW.2M, 68 procenata mladih muškaraca je zadovoljno svojim životom. Razlike po muškaraca je zadovoljno svojim životom. Razlike po osnovnim kategorijama uglavnom su slične onima koje osnovnim kategorijama uglavnom su slične onima koje su uočene kod mladih žena. Kod muškaraca koji žive u su uočene kod mladih žena. Kod muškaraca koji žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu, 75 procenata je domaćinstvima u najbogatijem kvintilu, 75 procenata je zadovoljno životom, za razliku od 60 procenata onih iz zadovoljno životom, za razliku od 60 procenata onih iz najsiromašnijeg kvintila. Kod mladih muškaraca, procenat najsiromašnijeg kvintila. Kod mladih muškaraca, procenat onih koji su zadovoljni životom je veći u gradskim naseljima onih koji su zadovoljni životom je veći u gradskim naseljima (73 procenta) nego u ostalim naseljima (62 procenta).(73 procenta) nego u ostalim naseljima (62 procenta). Razlike se mogu uočiti i prema regionima. Najniži Razlike se mogu uočiti i prema regionima. Najniži procenat zadovoljstva životom i kod žena i kod muškaraca procenat zadovoljstva životom i kod žena i kod muškaraca prisutan je prisutan je u Vojvodini.u Vojvodini. Procenat mladih muškaraca koji su veoma ili donekle srećni Procenat mladih muškaraca koji su veoma ili donekle srećni sličan je procentu koji se odnosi na mlade žene (92 procenta, sličan je procentu koji se odnosi na mlade žene (92 procenta, u poređenju sa 93 procenta koja se odnose na žene). Najniži u poređenju sa 93 procenta koja se odnose na žene). Najniži procenat mladih muškaraca koji su veoma ili donekle srećni procenat mladih muškaraca koji su veoma ili donekle srećni prisutan je u najsiromašnijem kvintilu, kod onih koji imaju prisutan je u najsiromašnijem kvintilu, kod onih koji imaju nizak nivo obrazovanja i kod onih koji žive u Vojvodini.nizak nivo obrazovanja i kod onih koji žive u Vojvodini. Tabela SW.2M: Zadovoljstvo životom i sreća, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, zdravljem, životnim okruženjem, načinom na koji se drugi ljudi u njihovoj blizini ophode prema njima i svojim izgledom; prosečna ocena zadovoljstva životom; procenat muškaraca zadovoljnih svojim životom; koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim prihodom i procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su veoma ili donekle srećni   Procenat muškaraca koji su zadovoljni životom1 Prosečna ocena zadovoljstva životom Nema podataka / ne može da se izračuna Muškarci koji su zadovoljni životom i koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim prihodom Nema prihoda / ne može da se izračuna Procenat muškaraca koji su veoma ili donekle srećni2 Broj muškaraca starosti 15–24 god. Starost 15–19 godina 70,6 1,5 ,0 46,3 88,1 94,0 465 20–24 godine 66,0 1,5 ,0 51,5 55,8 90,7 512 Region Beogradski region 69,5 1,4 ,0 49,5 67,1 94,5 192 Region Vojvodine 55,8 1,6 ,0 43,9 68,7 83,0 263 Region Šumadije i Zapadne Srbije 72,0 1,5 ,0 50,5 70,2 96,6 280 Region Južne i Istočne Srbije 76,3 1,4 ,0 62,0 78,2 95,9 242 Tip naselja Gradska 73,0 1,4 ,0 62,4 72,1 93,1 556 Ostala 61,9 1,5 ,0 35,9 70,0 91,3 422 Bračni status* Oženjen/u vanbračnoj zajednici 55,8 1,6 ,0 45,8 31,0 92,0 75 Nikada u braku/vanbračnoj zajednici 69,4 1,5 ,0 52,0 74,7 92,3 900 Obrazovanje Osnovno 52,7 1,6 ,0 17,5 62,1 84,6 72 Srednje 68,9 1,5 ,0 50,8 68,0 92,6 680 Više/visoko 71,5 1,4 ,0 73,5 83,7 94,2 224 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 59,8 1,6 ,0 20,7 75,2 84,0 145 Drugi 68,9 1,5 ,0 46,3 64,7 93,3 186 Srednji 66,9 1,5 ,0 54,7 70,8 93,2 214 Četvrti 67,4 1,5 ,0 61,8 74,0 95,2 217 Najbogatiji 75,3 1,4 ,0 57,7 71,5 93,3 215 Ukupno 68,2 1,5 ,0 50,5 71,2 92,3 977 1 MICS Indikator SW.1 2 MICS indikator SW.2 * Kategorija „Rastavljen” nije prikazana u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.252 U tabeli SW.3 prikazane su percepcije boljeg života U tabeli SW.3 prikazane su percepcije boljeg života od strane žena. Procenat mladih žena koje misle da od strane žena. Procenat mladih žena koje misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i koje misle da će biti i bolji nakon jedne godine iznosi koje misle da će biti i bolji nakon jedne godine iznosi 43 procenta. Odgovarajući indikator koji se odnosi 43 procenta. Odgovarajući indikator koji se odnosi na mlade muškarce, prikazan u tabeli SW.3M, niži na mlade muškarce, prikazan u tabeli SW.3M, niži je od indikatora koji se odnosi na mlade žene (36 je od indikatora koji se odnosi na mlade žene (36 procenata). Razlike u percepciji boljeg života mogu se procenata). Razlike u percepciji boljeg života mogu se uočiti prema kvintilima blagostanja: mlade žene (iz uočiti prema kvintilima blagostanja: mlade žene (iz najsiromašnijeg kvintila) i muškarci (iz najsiromašnijeg najsiromašnijeg kvintila) i muškarci (iz najsiromašnijeg i drugog kvintila) ređe misle da im se život poboljšao i drugog kvintila) ređe misle da im se život poboljšao tokom prethodne godine, kao i da će biti još bolji nakon tokom prethodne godine, kao i da će biti još bolji nakon jedne godine, nego mlade žene i muškarci koji žive u jedne godine, nego mlade žene i muškarci koji žive u domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila.domaćinstvima iz najbogatijeg kvintila. Tabela SW.3: Percepcija boljeg života, Republika Srbija, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i koje očekuju da će njihov život biti još bolji nakon jedne godine Procenat žena koje misle Broj žena starosti 15–24 god. da je njihov život postao bolji tokom prethodne godine da će njihov život postati bolji nakon jedne godine i jedno i drugo1 Starost 15–19 godina 48,1 84,8 44,9 659 20–24 godine 45,2 81,7 41,7 705 Region Beogradski region 46,7 82,5 45,5 321 Region Vojvodine 47,6 75,4 41,7 317 Region Šumadije i Zapadne Srbije 45,8 83,4 41,3 392 Region Južne i Istočne Srbije 46,4 91,1 44,9 333 Tip naselja Gradska 49,2 84,8 45,5 814 Ostala 42,7 80,8 40,0 549 Bračni status* Udata / u vanbračnoj zajednici 45,3 74,0 40,6 243 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 47,1 85,4 44,1 1109 Obrazovanje Osnovno 32,3 68,9 27,5 112 Srednje 48,3 84,0 45,0 789 Više/visoko 47,2 85,3 44,1 457 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 30,6 75,9 28,4 199 Drugi 49,9 81,7 47,5 276 Srednji 47,6 84,3 42,5 267 Četvrti 46,0 84,9 42,9 287 Najbogatiji 52,9 86,5 49,4 334 Ukupno 46,6 83,2 43,2 1364 1 MICS indikator SW.3 * Kategorije „Udovica”, „Razvedena” i „Rastavljena” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 253 Tabela SW.3M: Percepcija boljeg života, Republika Srbija, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i koji očekuju da će njihov život biti još bolji nakon jedne godine Procenat muškaraca koji misle Broj muškaraca starosti 15–24 god.da je njihov život postao bolji tokom prethodne godine da će njihov život postati bolji nakon jedne godine i jedno i drugo 1 Starost 15–19 godina 39,1 78,4 36,6 465 20–24 godine 41,7 73,4 35,8 512 Region Beogradski region 47,3 74,9 42,1 192 Region Vojvodine 46,3 72,7 39,9 263 Region Šumadije i Zapadne Srbije 34,7 76,3 30,6 280 Region Južne i Istočne Srbije 35,1 79,3 33,9 242 Tip naselja Gradska 44,7 76,2 40,1 556 Ostala 34,9 75,3 30,9 422 Bračni status* Oženjen / u vanbračnoj zajednici 49,4 64,6 42,1 75 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 39,6 76,6 35,6 900 Obrazovanje Osnovno 25,8 62,4 21,1 72 Srednje 40,8 75,6 36,0 680 Više/visoko 44,2 81,0 41,6 224 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 29,9 66,8 26,1 145 Drugi 33,4 80,7 31,4 186 Srednji 43,3 75,1 37,8 214 Četvrti 41,9 79,2 38,1 217 Najbogatiji 49,3 74,7 43,5 215 Ukupno 40,4 75,8 36,2 977 1 MICS indikator SW.3 * Kategorija „Rastavljen” nije prikazana u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.254 Subjektivni osećaj blagostanjaSubjektivni osećaj blagostanja – romska naselja romska naselja U tabeli SW.1R, odnosno u tabeli SW.1R.M, navode se U tabeli SW.1R, odnosno u tabeli SW.1R.M, navode se procenti mladih žena i muškaraca iz romskih naselja koji su procenti mladih žena i muškaraca iz romskih naselja koji su veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života. veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života. Među različitim aspektima života, mlade žene iz romskih Među različitim aspektima života, mlade žene iz romskih naselja su najzadovoljnije svojim porodičnim životom i naselja su najzadovoljnije svojim porodičnim životom i izgledom (93 procenata), a zatim svojim zdravljem (92 izgledom (93 procenata), a zatim svojim zdravljem (92 procenta). Rezultati dobijeni na osnovu odgovora mladih procenta). Rezultati dobijeni na osnovu odgovora mladih muškaraca su slični; oni su najzadovoljniji svojim izgledom muškaraca su slični; oni su najzadovoljniji svojim izgledom (95 procenata), svojim zdravljem (94 procenta), kao i svojim (95 procenata), svojim zdravljem (94 procenta), kao i svojim porodičnim životom (91 procenat). Ako se pogledaju porodičnim životom (91 procenat). Ako se pogledaju različiti aspekti života, i mlade žene i mladi muškarci različiti aspekti života, i mlade žene i mladi muškarci su najmanje zadovoljni svojim trenutnim prihodom i su najmanje zadovoljni svojim trenutnim prihodom i trenutnim poslom jer 57 procenata mladih muškaraca i 59 trenutnim poslom jer 57 procenata mladih muškaraca i 59 procenata mladih žena nema nikakav prihod.procenata mladih žena nema nikakav prihod. Tabela SW.1R: Zadovoljstvo sopstvenim životom, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su veoma ili donekle zadovoljne izabranim aspektima života Procenat žena starosti 15–24 god. koje su veoma ili donekle zadovoljne izabranim aspektima života Procenat žena starosti 15–24 god. Broj žena starosti 15–24 god. porodični život prijateljstva škola trenutni posao zdravlje životno okruženje ophođenje drugih ljudi prema njima fizički izgled trenutni prihod koje trenutno ne pohađaju školu koje nemaju posao koje nemaju nikakav prihod Starost 15–19 godina 93,3 85,1 83,5 45,6 90,4 73,3 84,5 96,4 36,2 76,7 96,5 65,0 429 20–24 godine 93,6 89,1 50,4 59,0 93,3 75,2 84,0 89,6 32,2 99,0 90,7 51,8 354 Tip naselja Gradska 94,2 87,4 80,3 51,9 91,4 73,9 83,1 92,7 30,5 85,8 92,7 62,3 526 Ostala 91,8 85,9 87,5 66,4 92,4 74,5 86,7 94,7 39,8 88,8 96,3 52,4 256 Bračni status* Udata / u vanbračnoj zajednici 96,0 88,1 100,0 50,9 91,3 77,1 84,2 92,2 33,8 99,5 95,1 53,0 472 Rastavljena (72,8) (78,4) (80,9) (30,1) (93,4) (62,6) (77,7) (93,6) (42,8) (87,2) (91,1) (47,3) 41 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 93,3 87,1 81,9 59,8 92,7 70,9 85,7 96,6 33,4 62,6 92,3 72,2 256 Obrazovanje Bez obrazovanja 94,7 83,6 , 69,9 95,4 67,2 77,1 92,2 24,1 100,0 96,9 61,4 115 Osnovno 92,7 87,2 76,7 43,9 90,2 75,7 84,6 92,5 31,1 92,9 94,5 59,6 550 Srednje 95,4 87,9 86,7 74,1 94,8 73,3 88,6 97,9 48,6 48,8 87,1 56,2 110 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 89,0 80,7 66,5 36,6 90,6 52,2 74,3 88,7 18,9 91,7 93,7 64,0 157 Drugi 93,4 88,5 96,4 53,3 92,2 69,2 78,8 94,3 28,6 95,4 96,6 51,7 162 Srednji 94,6 89,7 82,3 43,6 89,3 86,2 88,0 96,7 15,5 88,6 96,3 63,0 158 Četvrti 95,5 87,3 100,0 56,9 95,8 77,6 90,1 95,3 50,4 84,3 92,1 53,1 165 Najbogatiji 94,5 88,4 73,2 71,0 90,2 86,7 90,7 91,2 56,0 72,4 90,3 64,4 142 Ukupno 93,4 86,9 82,3 54,7 91,7 74,1 84,3 93,3 34,1 86,8 93,9 59,0 783 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Potkategorije „Udovica” i „Razvedena” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.254 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 255 Tabela SW.1R.M: Zadovoljstvo sopstvenim životom, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života Procenat muškaraca starosti 15–24 god. koji su veoma ili donekle zadovoljni izabranim aspektima života Procenat muškaraca starosti 15–24 god. Broj muškaraca starosti 15–24 god. porodični život prijateljstva škola trenutni posao zdravlje životno okruženje ophođenje drugih ljudi prema njima fizički izgled trenutni prihod koji trenutno ne pohađaju školu koji nemaju posao koji nemaju nikakav prihod Starost 15–19 godina 88,6 88,8 68,6 75,1 94,2 71,5 86,5 94,9 47,2 70,7 80,4 66,3 295 20–24 godine 93,1 90,8 81,4 50,5 93,8 66,0 87,9 95,9 32,4 95,0 65,3 47,9 293 Tip naselja Gradska 90,7 88,8 72,4 61,4 92,1 69,5 86,3 94,0 36,2 80,0 70,0 55,7 399 Ostala 91,0 91,8 63,2 53,4 97,9 67,1 89,1 98,3 43,2 88,8 79,0 60,2 189 Bračni status* Oženjen / u vanbračnoj zajednici 95,8 89,4 100,0 56,7 93,1 71,8 88,8 96,2 38,6 98,6 64,5 47,5 246 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 87,3 92,2 72,2 66,8 94,3 66,8 86,3 94,4 39,4 70,2 79,4 65,4 315 Obrazovanje Bez obrazovanja (96,7) (76,0) np (73,8) (90,5) (55,0) (86,8) (97,0) (19,0) (100,0) (82,2) (54,3) 38 Osnovno 90,2 89,6 61,0 59,9 93,8 69,8 87,5 94,5 39,7 94,1 71,0 53,7 400 Srednje 90,6 96,1 75,2 55,0 95,3 69,1 86,9 97,3 39,5 50,2 74,9 65,9 146 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 83,6 84,1 44,8 45,7 92,1 43,5 78,5 91,3 25,7 89,0 76,8 60,2 130 Drugi 93,4 90,0 100,0 43,3 90,1 63,4 77,7 96,8 23,7 89,1 74,7 65,7 126 Srednji 87,5 90,8 60,8 61,1 95,0 75,1 91,1 96,6 43,9 74,4 76,8 61,0 121 Četvrti 94,6 91,2 95,3 77,9 94,6 81,0 94,0 93,4 47,5 85,3 67,8 41,4 113 Najbogatiji 97,0 94,1 64,5 65,7 99,5 87,2 98,4 100,0 47,4 74,2 66,3 55,6 98 Ukupno 90,8 89,8 70,5 59,4 94,0 68,8 87,2 95,4 38,3 82,8 72,9 57,1 588 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva.  * Potkategorije „Udovac”, „Razveden” i „Rastavljen” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). Prema podacima iz tabele SW.2R, 59 procenata Prema podacima iz tabele SW.2R, 59 procenata mladih žena je zadovoljno životom. Sve u svemu, mladih žena je zadovoljno životom. Sve u svemu, 61 procenat žena koje žive u domaćinstvima u 61 procenat žena koje žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu zadovoljne su životom, što najbogatijem kvintilu zadovoljne su životom, što je skoro dvostruko veće u odnosu na stopu za je skoro dvostruko veće u odnosu na stopu za najsiromašniji kvintil, gde je samo 37 procenata žena najsiromašniji kvintil, gde je samo 37 procenata žena zadovoljno životom. Stopa žena zadovoljnih životom zadovoljno životom. Stopa žena zadovoljnih životom u ostalim naseljima iznosi 61 procenat.u ostalim naseljima iznosi 61 procenat. Prema podacima iz iste tabele (SW.2R), 87 procenata Prema podacima iz iste tabele (SW.2R), 87 procenata mladih žena iz romskih naselja su veoma ili donekle mladih žena iz romskih naselja su veoma ili donekle srećne. Kada je u pitanju ovaj indikator, može se uočiti srećne. Kada je u pitanju ovaj indikator, može se uočiti da se razlike prema kvintilima blagostanja kreću od 75 da se razlike prema kvintilima blagostanja kreću od 75 procenata u najsiromašnijem kvintilu do 93 procenta u procenata u najsiromašnijem kvintilu do 93 procenta u najbogatijem kvintilu. Ako uporedimo žene starosti od najbogatijem kvintilu. Ako uporedimo žene starosti od 15 do 19 godina sa ženama starosti od 20 do 24 godine, 15 do 19 godina sa ženama starosti od 20 do 24 godine, procenat žena koje su veoma ili donekle srećne je isti, tj. procenat žena koje su veoma ili donekle srećne je isti, tj. iznosi 87 procenata. Za razliku od populacije u Republici iznosi 87 procenata. Za razliku od populacije u Republici Srbiji, čini se da nivo obrazovanja ne utiče na sreću Srbiji, čini se da nivo obrazovanja ne utiče na sreću mladih Romkinja.mladih Romkinja. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 255 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.256 Tabela SW.2R: Zadovoljstvo životom i sreća, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje su veoma ili donekle zadovoljne svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, zdravljem, životnim okruženjem, načinom na koji se drugi ljudi u njihovoj blizini ophode prema njima, kao i svojim izgledom; prosečna ocena zadovoljstva životom; procenat žena zadovoljnih svojim životom; koje su veoma ili donekle zadovoljne svojim prihodom i procenat žena starosti 15–24 godine koje su veoma ili donekle srećne   Procenat žena koje su zadovoljne životom1 Prosečna ocena zadovoljstva životom Nema podataka / ne može da se izračuna Žene koje su zadovoljne životom i koje su veoma ili donekle zadovoljne svojim prihodom Nema prihoda / ne može da se izračuna Procenat žena koje su veoma ili donekle srećne2 Broj žena starosti 15–24 god. Starost 15–19 godina 56,5 1,6 ,4 30,5 65,4 87,4 429 20–24 godine 61,4 1,6 ,1 23,0 51,9 87,2 354 Tip naselja Gradska 57,5 1,6 ,3 23,3 62,6 87,8 526 Ostala 61,2 1,6 ,2 31,6 52,6 86,2 256 Bračni status* Udata / u vanbračnoj zajednici 63,3 1,6 ,1 28,1 53,1 89,9 472 Rastavljene (40,3) (1,9) (0,0) (16,5) (47,3) (66,0) 41 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 54,6 1,6 ,6 25,9 72,9 87,6 256 Obrazovanje Bez obrazovanja 57,6 1,6 ,4 21,6 61,7 88,9 115 Osnovno 59,0 1,6 ,3 23,1 59,9 85,3 550 Srednje 56,9 1,5 ,0 37,5 56,2 95,9 110 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 37,3 1,9 ,0 9,0 64,0 75,2 157 Drugi 56,9 1,6 ,3 21,6 52,0 86,7 162 Srednji 71,4 1,5 ,6 11,1 63,5 90,0 158 Četvrti 66,8 1,5 ,4 41,8 53,5 92,2 165 Najbogatiji 60,9 1,5 ,0 48,0 64,4 92,5 142 Ukupno 58,7 1,6 ,3 26,5 59,3 87,3 783 1 MICS Indikator SW.1 2 MICS indikator SW.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Potkategorije „Udovica” i „Razvedena” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). Kao što se vidi iz tabele SW.2R.M, 53 procenta Kao što se vidi iz tabele SW.2R.M, 53 procenta mladih muškaraca je zadovoljno svojim životom. Što mladih muškaraca je zadovoljno svojim životom. Što se tiče mladih muškaraca, razlike u smislu osnovnih se tiče mladih muškaraca, razlike u smislu osnovnih karakteristika uglavnom su slične onima koje su karakteristika uglavnom su slične onima koje su uočene kod mladih žena. Kod muškaraca iz romskih uočene kod mladih žena. Kod muškaraca iz romskih naselja koji žive u domaćinstvima u najbogatijem naselja koji žive u domaćinstvima u najbogatijem kvintilu, 66 procenata je zadovoljno životom, za kvintilu, 66 procenata je zadovoljno životom, za razliku od samo 31 procenta onih iz najsiromašnijeg razliku od samo 31 procenta onih iz najsiromašnijeg kvintila. Kod mladih muškaraca, procenat onih koji kvintila. Kod mladih muškaraca, procenat onih koji su zadovoljni životom je veći u ostalim naseljima (56 su zadovoljni životom je veći u ostalim naseljima (56 procenata) nego u gradskim naseljima (52 procenta).procenata) nego u gradskim naseljima (52 procenta). Procenat mladih muškaraca koji su veoma ili donekle Procenat mladih muškaraca koji su veoma ili donekle srećni jednak je procentu koji se odnosi na mlade žene srećni jednak je procentu koji se odnosi na mlade žene (87 procenata).(87 procenata). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.256 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 257 Tabela SW.2R.M: Zadovoljstvo životom i sreća, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim porodičnim životom, prijateljstvima, školom, trenutnim poslom, zdravljem, životnim okruženjem, načinom na koji se drugi ljudi u njihovoj blizini ophode prema njima i svojim izgledom; prosečna ocena zadovoljstva životom; procenat muškaraca zadovoljnih svojim životom; koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim prihodom i procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji su veoma ili donekle srećni   Procenat muškaraca koji su zadovoljni životom1 Prosečna ocena zadovoljstva životom Nema podataka / ne može da se izračuna Muškarci koji su zadovoljni životom i koji su veoma ili donekle zadovoljni svojim prihodom Nema prihoda / ne može da se izračuna Procenat muškaraca koji su veoma ili donekle srećni2 Broj muškaraca starosti 15–24 god. Starost 15–19 godina 58,3 1,6 ,0 36,3 66,3 89,1 295 20–24 godine 47,9 1,7 ,0 21,8 47,9 84,3 293 Tip naselja Gradska 51,6 1,7 ,0 25,6 55,7 84,6 399 Ostala 56,3 1,5 ,0 32,2 60,2 91,2 189 Bračni status* Oženjen / u vanbračnoj zajednici 53,7 1,6 ,0 23,1 47,5 91,2 246 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 54,3 1,7 ,0 34,1 65,4 86,1 315 Obrazovanje Bez obrazovanja (41,9) (1,8) (,0) (16,0) (54,3) (67,2) 38 Osnovno 54,5 1,6 ,0 26,8 53,7 87,1 400 Srednje 53,3 1,7 ,0 34,0 65,9 90,5 146 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 31,1 1,9 ,0 15,3 60,2 72,9 130 Drugi 51,2 1,6 ,0 16,2 65,7 90,3 126 Srednji 59,2 1,7 ,0 28,4 61,0 88,6 121 Četvrti 62,9 1,4 ,0 39,1 41,4 89,0 113 Najbogatiji 66,1 1,5 ,0 34,8 55,6 95,6 98 Ukupno 53,1 1,6 ,0 27,5 57,1 86,7 588 1 MICS Indikator SW.1 2 MICS indikator SW.2 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Potkategorije „Udovac”, „Razveden” i „Rastavljen” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). Isti procenat (26 procenata) mladih žena i muškaraca Isti procenat (26 procenata) mladih žena i muškaraca misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i da će biti i bolji nakon jedne godine godine i da će biti i bolji nakon jedne godine (odgovarajući podaci se nalaze u tabeli SW.3R, (odgovarajući podaci se nalaze u tabeli SW.3R, odnosno u tabeli SW.3R.M). Razlike u percepciji boljeg odnosno u tabeli SW.3R.M). Razlike u percepciji boljeg života mogu se uočiti prema kvintilima blagostanja: života mogu se uočiti prema kvintilima blagostanja: mlade žene i muškarci koji žive u domaćinstvima iz mlade žene i muškarci koji žive u domaćinstvima iz najsiromašnijeg kvintila ređe misle da im se život najsiromašnijeg kvintila ređe misle da im se život poboljšao tokom prethodne godine, kao i da će biti poboljšao tokom prethodne godine, kao i da će biti bolji nakon jedne godine, nego mlade žene i muškarci bolji nakon jedne godine, nego mlade žene i muškarci iz najbogatijeg kvintila. Samo 14 procenata mladih iz najbogatijeg kvintila. Samo 14 procenata mladih muškaraca (21 procenat mladih žena) iz najsiromašnijeg muškaraca (21 procenat mladih žena) iz najsiromašnijeg kvintila misle da se njihov život poboljšao tokom kvintila misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i da će biti još bolji nakon jedne prethodne godine i da će biti još bolji nakon jedne godine, u poređenju sa 33 procenta muškaraca (41 godine, u poređenju sa 33 procenta muškaraca (41 procenat žena) iz najbogatijeg kvintila.procenat žena) iz najbogatijeg kvintila. PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 257 ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.258 Tabela SW.3R: Percepcija boljeg života, romska naselja, 2010. Procenat žena starosti 15–24 godine koje misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i koje očekuju da će njihov život biti još bolji nakon jedne godine Procenat žena koje misle Broj žena starosti 15–24 god. da je njihov život postao bolji tokom prethodne godine da će njihov život postati bolji nakon jedne godine i jedno i drugo1 Starost 15–19 godina 28,2 79,5 25,5 429 20–24 godine 28,1 82,1 27,0 354 Tip naselja Gradska 27,9 80,8 25,9 526 Ostala 28,8 80,3 26,7 256 Bračni status* Udata / u vanbračnoj zajednici 32,1 83,8 30,1 472 Rastavljene (15,7) (71,7) (12,8) 41 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 24,1 76,4 22,1 256 Obrazovanje Bez obrazovanja 20,8 81,0 20,8 115 Osnovno 28,4 81,0 25,5 550 Srednje 37,1 84,2 37,1 110 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 22,1 82,4 20,9 157 Drugi 23,2 85,8 23,2 162 Srednji 28,4 69,8 24,5 158 Četvrti 27,5 79,4 22,9 165 Najbogatiji 41,2 86,4 41,2 142 Ukupno 28,2 80,7 26,2 783 1 MICS indikator SW.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Potkategorije „Udovica” i „Razvedena” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). Tabela SW.3R.M: Percepcija boljeg života, romska naselja, 2010. Procenat muškaraca starosti 15–24 godine koji misle da se njihov život poboljšao tokom prethodne godine i koji očekuju da će njihov život biti još bolji nakon jedne godine Procenat muškaraca koji misle Broj muškaraca starosti 15–24 god. da je njihov život postao bolji tokom prethodne godine da će njihov život postati bolji nakon jedne godine i jedno i drugo1 Starost 15–19 godina 26,6 76,2 24,4 295 20–24 godine 27,6 78,7 26,7 293 Tip naselja Gradska 26,5 75,6 25,4 399 Ostala 28,4 81,4 25,9 189 Bračni status* Oženjen / u vanbračnoj zajednici 27,7 80,4 26,6 246 Nikada u braku / vanbračnoj zajednici 27,2 75,4 25,2 315 Obrazovanje Bez obrazovanja (12,4) (77,0) (10,2) 38 Osnovno 26,4 79,2 24,6 400 Srednje 32,5 72,1 31,7 146 Kvintili indeksa blagostanja Najsiromašniji 16,4 69,1 13,8 130 Drugi 20,9 78,7 19,2 126 Srednji 29,5 73,4 27,2 121 Četvrti 38,5 82,0 38,0 113 Najbogatiji 33,0 86,9 33,0 98 Ukupno 27,1 77,5 25,5 588 1 MICS indikator SW.3 ( ) Podaci su bazirani na 25–49 neponderisanih slučajeva. * Potkategorije „Udovac”, „Razveden” i „Rastavljen” nisu prikazane u tabeli zbog malog broja slučajeva (manje od 25 neponderisanih slučajeva). ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.258 PRILOZIPRILOZI PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 261 Glavne karakteristike plana uzorka opisane su u ovom Glavne karakteristike plana uzorka opisane su u ovom prilogu. Plan uzorka obuhvata planiranu veličinu prilogu. Plan uzorka obuhvata planiranu veličinu uzorka, alokaciju uzorka, okvir za izbor uzorka, uzorka, alokaciju uzorka, okvir za izbor uzorka, izbor domena, etape izbora uzorka, stratifikaciju i izbor domena, etape izbora uzorka, stratifikaciju i izračunavanje pondera uzorka. izračunavanje pondera uzorka. Osnovni cilj plana uzorka za Istraživanje višestrukih Osnovni cilj plana uzorka za Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srbiji bio je da se dobiju pokazatelja u Republici Srbiji bio je da se dobiju statistički pouzdane ocene većeg broja indikatora, statistički pouzdane ocene većeg broja indikatora, kako na nacionalnom nivou tako i za četiri regiona: kako na nacionalnom nivou tako i za četiri regiona: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije i Region Južne i Istočne Šumadije i Zapadne Srbije i Region Južne i Istočne Srbije, kao i za gradska i ostala naselja. Srbije, kao i za gradska i ostala naselja. U anketi je primenjen stratifikovani dvoetapni U anketi je primenjen stratifikovani dvoetapni slučajni uzorak.slučajni uzorak. Veličina i alokacija uzorkaVeličina i alokacija uzorka Planirana veličina uzorka za MICS4 za Republiku Planirana veličina uzorka za MICS4 za Republiku Srbiju iznosila je 6.800 domaćinstava i 400 popisnih Srbiju iznosila je 6.800 domaćinstava i 400 popisnih krugova, uzimajući u obzir predloženu formulu krugova, uzimajući u obzir predloženu formulu i raspoloživi budžet. Za izračunavanje veličine i raspoloživi budžet. Za izračunavanje veličine uzorka, kao ključni indikator korišćen je procenat uzorka, kao ključni indikator korišćen je procenat dece uzrasta od 0 do 4 godine koja su imala akutne dece uzrasta od 0 do 4 godine koja su imala akutne respiratorne infekcije. Sledeća formula korišćena je za respiratorne infekcije. Sledeća formula korišćena je za ocenu potrebne veličine uzorka za ovaj indikator:ocenu potrebne veličine uzorka za ovaj indikator: n n = = [4([4(r)(1–)(1–r)()( f )(1,15)])(1,15)] [(0,12[(0,12r)2(p)()(ñ)])] gde jegde je n potrebna veličina uzroka, izražena brojem potrebna veličina uzroka, izražena brojem domaćinstavadomaćinstava 4 faktor za postizanje 95-procentnog nivoa poverenja faktor za postizanje 95-procentnog nivoa poverenja r predviđena ili očekivana vrednost indikatora, predviđena ili očekivana vrednost indikatora, izražena u obliku proporcije izražena u obliku proporcije 1,151,15 faktor neophodan da se veličina uzorka poveća za faktor neophodan da se veličina uzorka poveća za 15 procenata zbog očekivanog neodgovora 15 procenata zbog očekivanog neodgovora Prilog A Prilog A Plan uzorka za Republiku SrbijuPlan uzorka za Republiku Srbiju f skraćeni simbol za skraćeni simbol za deffdeff ( (design effectdesign effect) ) 0,12r0,12r granica greške koja se prihvata za 95-procentni granica greške koja se prihvata za 95-procentni nivo poverenja, definisana kao 12 procenata od nivo poverenja, definisana kao 12 procenata od r (relativna granica greške od (relativna granica greške od r-ar-a) p proporcija ukupne populacije na kojoj se bazira proporcija ukupne populacije na kojoj se bazira indikator, indikator, r ñ prosečna veličina domaćinstva (broj lica po prosečna veličina domaćinstva (broj lica po domaćinstvu).domaćinstvu). Za izračunavanje pretpostavilo se da Za izračunavanje pretpostavilo se da r (procenat (procenat dece uzrasta od 0 do 4 godine koja su imala akutne dece uzrasta od 0 do 4 godine koja su imala akutne respiratorne infekcije) iznosi 12 procenata. Vrednost respiratorne infekcije) iznosi 12 procenata. Vrednost deffdeff-a (-a (design effectdesign effect) od 1,5 određena je na osnovu ocena ) od 1,5 određena je na osnovu ocena iz prethodnih istraživanja, za vrednost iz prethodnih istraživanja, za vrednost p (procenat dece (procenat dece uzrasta od 0 do 4 godine u ukupnoj populaciji) uzeto je uzrasta od 0 do 4 godine u ukupnoj populaciji) uzeto je 5,1 procenat, za 5,1 procenat, za ñ (prosečna veličina domaćinstva) 3, i (prosečna veličina domaćinstva) 3, i pretpostavilo se da će stopa odgovora biti 85 procenata. pretpostavilo se da će stopa odgovora biti 85 procenata. Broj domaćinstava koji je dobijen na osnovu formule Broj domaćinstava koji je dobijen na osnovu formule iznosio je oko 23.000 domaćinstava, što predstavlja iznosio je oko 23.000 domaćinstava, što predstavlja veličinu uzorka potrebnu da bi se obezbedio dovoljan veličinu uzorka potrebnu da bi se obezbedio dovoljan broj dece mlađe od pet godina (oko 3.500) za broj dece mlađe od pet godina (oko 3.500) za izvođenje pouzdanih zaključaka. Da bi se smanjio izvođenje pouzdanih zaključaka. Da bi se smanjio broj domaćinstava u uzorku, a da se u isto vreme ne broj domaćinstava u uzorku, a da se u isto vreme ne bi izgubila pouzdanost ocena, bilo je potrebno izvršiti bi izgubila pouzdanost ocena, bilo je potrebno izvršiti stratifikaciju uzorka na kategorije sa decom i bez dece stratifikaciju uzorka na kategorije sa decom i bez dece uzrasta od 0 do 4 godine. Potreban broj domaćinstava uzrasta od 0 do 4 godine. Potreban broj domaćinstava u svakoj od kategorija dobijen je uz pretpostavku da u svakoj od kategorija dobijen je uz pretpostavku da ukupan uzorak ima 6.800 domaćinstava, 400 popisnih ukupan uzorak ima 6.800 domaćinstava, 400 popisnih krugova i isti broj domaćinstava sa decom mlađom od krugova i isti broj domaćinstava sa decom mlađom od pet godina po popisnom krugu. Pretpostavljajući jedno pet godina po popisnom krugu. Pretpostavljajući jedno dete mlađe od pet godina po domaćinstvu i uzimajući dete mlađe od pet godina po domaćinstvu i uzimajući u obzir potreban broj dece u uzorku, izračunata je u obzir potreban broj dece u uzorku, izračunata je ukupna veličina uzorka od 3.600 (devet po popisnom ukupna veličina uzorka od 3.600 (devet po popisnom krugu) domaćinstava sa decom mlađom od pet godina krugu) domaćinstava sa decom mlađom od pet godina i 3.200 (osam po popisnom krugu) domaćinstava bez i 3.200 (osam po popisnom krugu) domaćinstava bez dece mlađe od pet godina. Na taj način je određeno dece mlađe od pet godina. Na taj način je određeno da ukupan broj domaćinstava koje treba izabrati po da ukupan broj domaćinstava koje treba izabrati po popisnom krugu bude 17 domaćinstava. Konačni popisnom krugu bude 17 domaćinstava. Konačni planiran broj domaćinstava sa decom po popisnom planiran broj domaćinstava sa decom po popisnom krugu povećan je na 10 (12 za Beogradski region) kako bi krugu povećan je na 10 (12 za Beogradski region) kako bi se izvršila kompenzacija za popisne krugove u kojima je se izvršila kompenzacija za popisne krugove u kojima je evidentirano manje domaćinstava sa decom.evidentirano manje domaćinstava sa decom. ISTRAŽIVANJE VIŠESTRUKIH POKAZATELJA 2010.262 Stratifikacija popisnih krugova za Republiku Srbiju Stratifikacija popisnih krugova za Republiku Srbiju izvršena je prema tipu naselja (gradska i ostala) i 25 izvršena je prema tipu naselja (gradska i ostala) i 25 oblasti (Beogradska, Zapadnobačka, Južnobanatska, oblasti (Beogradska, Zapadnobačka, Južnobanatska, Južnobačka, Severnobanatska, Severnobačka, Južnobačka, Severnobanatska, Severnobačka, Srednjobanatska, Sremska, Zlatiborska, Kolubarska, Srednjobanatska, Sremska, Zlatiborska, Kolubarska, Mačvanska, Moravička, Pomoravska, Rasinska, Raška, Mačvanska, Moravička, Pomoravska, Rasinska, Raška, Šumadijska, Borska, Braničevska, Zaječarska, Jablanička, Šumadijska, Borska, Braničevska, Zaječarska, Jablanička, Nišavska, Pirotska, Podunavska Pčinjska i Toplička).Nišavska, Pirotska, Podunavska Pčinjska i Toplička). Proporcionalna alokacija uzorka prema broju domaćinstava Proporcionalna alokacija uzorka prema broju domaćinstava u okviru tipa naselja u 25 oblasti neznatno je korigovana. u okviru tipa naselja u 25 oblasti neznatno je korigovana. Na nivou Republike Srbije, broj popisnih krugova za tip Na nivou Republike Srbije, broj popisnih krugova za tip naselja ostala umanjen je za 10 popisnih krugova koji naselja ostala umanjen je za 10 popisnih krugova koji su dodeljeni gradskim naseljima, gde se očekivala veća su dodeljeni gradskim naseljima, gde se očekivala veća stopa neodgovora (oko 20 procenata). U narednoj tabeli stopa neodgovora (oko 20 procenata). U narednoj tabeli prikazana je alokacija popisnih krugova po stratumima.prikazana je alokacija popisnih krugova po stratumima. Tabela SD.1:Tabela SD.1: Alokacija popisnih krugova, po stratumima Oblast Broj domaćinstava (Popis 2002. godine) Broj popisnih krugova u uzorku ukupno gradska ostala ukupno gradska ostala Beogradska oblast 577511 481939 95572 93 77 16 Zapadnobačka 74726 38494 36232 11 6 5 Južnobanatska 107045 61691 45354 17 10 7 Južnobačka 208593 143949 64644 34 24 10 Severnobanatska 61454 37911 23543 9 6 3 Severnobačka 74768 46662 28106 11 7 4 Srednjobanatska 74120 36173 37947 11 6 5 Sremska 111463 48128 63335 18 8 10 Zlatiborska 98884 49571 49313 17 9 8 Kolubarska 63539 26499 37040 9 4 5 Mačvanska 105181 31450 73731 16 5 11 Moravička 75244 39549 35695 12 7 5 Pomoravska 75986 34902 41084 11 5 6 Rasinska 82026 31756 50270 13 5 8 Raška 89122 45656 43466 15 8 7 Šumadijska 102416 66296 36120 16 11 5 Borska 51538 28960 22578 8 5 3 Braničevska 63659 24425 39234 10 4 6 Zaječarska 47564 24859 22705 7 4 3 Jablanička 74369 32232 42137 12 6 6 Nišavska 131794 73801 57993 20 12 8 Pirotska 38742 20811 17931 5 3 2 Podunavska 67989 36421 31568 11 6 5 Pčinjska 65374 29570 35804 9 5 4 Toplička 35415 15701 19714 5 3 2 Ukupno 2558522 1507406 1051116 400 246 154 PRAĆENJE STANJA I POLOŽAJA DECE I ŽENA 263 Okvir za izbor uzorka i izborOkvir za izbor uzorka i izbor popisnih krugovapopisnih krugova Popis stanovništva sproveden u Republici Srbiji 2002. Popis stanovništva sproveden u Republici Srbiji 2002. godine korišćen je kao okvir za izbor popisnih krugova. godine korišćen je kao okvir za izbor popisnih krugova. Popisni krugovi su definisani kao primarne jedinice Popisni krugovi su definisani kao primarne jedinice uzorka i izbrani su iz svakog stratuma sistematski sa uzorka i izbrani su iz svakog stratuma sistematski sa verovatnoćom izbora proporcionalnom veličini (pps), verovatnoćom izbora proporcionalnom veličini (pps), a meru veličine predstavljao je broj domaćinstava u a meru veličine predstavljao je broj domaćinstava u popisnim krugovi